Narodni poslaniče, zahvaljujem, a citat je: "Oprosti im, Bože, ne znaju šta čine". Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovane kolege poslanici, pred nama je zakon koji reguliše uređivanje uslova i načina proizvodnje, obrade i stavljanja u promet duvana, kao i razvrstavanje duvanskih proizvoda u Republici Srbiji. Skoro svuda u svetu proizvodnja i promet duvana predstavljaju državni monopol, a proizvodnja i promet proizvoda od duvana regulišu se posebnim propisima.
U skladu sa tim naša država, kako god se zvala i kako god da se danas zove, oduvek je imala ovu vrstu zakonskih propisa. S obzirom na to, postavlja se osnovno pitanje - zašto se baš sada po hitnom postupku i sa ovakvim predloženim promenama vrše izmene, jer smo i do sada imali propise koji su regulisali ovu oblast. Očigledno da su razlozi za to u domenu finansijske sfere, gde i male promene novčanih iznosa koje se tiču duvana znače u zbiru ogromne sume, kada je u pitanju čitava zemlja, a pogotovo kada su u pitanju budžetski prihodi.
S obzirom na ovu činjenicu, ne želim da ulazim u njene globalne aspekte, jer je o njima bilo dosta reči i ograničiću se na deo problematike vezan za prostor Metohije i Kosova, koji mi je dobro poznat kao poslaniku iz ovog dela Srbije.
Pre svega, važno je napomenuti da je na prostoru Kosova i Metohije u vreme pre dolaska međunarodnih snaga besprekorno radila industrija duvana u Gnjilanu, koja je nosila blizu 20% ukupne proizvodnje duvanskih proizvoda u Republici Srbiji. Posle uspostavljanja međunarodne uprave dolazi do divljačkog čerupanja proizvodnih postrojenja i gotovih proizvoda ove fabrike od strane razularenih šiptarskih bandi.
Osim trenutnog cilja, koji je predstavljala gola pljačka, mnogo jači razlog za ovakav vandalizam nalazi se još u dve činjenice. To je lišavanje radnih mesta i sredstava za golu egzistenciju srpskog življa na prostoru Kosovskog pomoravlja, koji je bio nosilac proizvodnje u tom delu Srbije. Drugo, uništenjem legalnih fabrika otvorio se ogroman prostor za mešetarenje raznih šiptarskih mafijaških klanova koji su otvorili čitav niz malih fabrika i koji su u švercu i falsifikovanju proizvoda od duvana videli ogroman prostor za brzo bogaćenje neslućenih razmera.
Nažalost, deo tih cigareta koje se proizvode na Kosmetu dolazi i na tržišta naših gradova. Kada građanin kupi na ulici cigare bez markice zvučnog imena, "marlboro", "kent" ili bilo koje drugo paklo cigara, on i ne sanja da je kupio falsifikovan proizvod, u kome možda ima i otrovnih travuljaga, ubranih sa ko zna čijih i kakvih polja.
Taj isti građanin takođe ne sluti da kupovinom tog pakla pravi pakao u svom organizmu, jer su cigarete bez utvrđenog kvaliteta i pravi delić pravog pakla na našim prostorima. Zašto? Zato što se deo novca upotrebljava za nabavku oružja, kojim se takođe stvara pakao na našoj teritoriji, teritoriji Republike Srbije, i ubijaju naša deca.
Monstruoznost ove činjenice sastoji se možda najviše u tome da naš čovek nekada možda nema para ni za hleb, ali zato mora da nađe načina i para da kupi štek tih cigareta, jer su jeftinije od onih sa markicama.
Sličnu sudbinu pored ove Gnjilanske fabrike doživljavali su i proizvodni i otkupni pogoni duvana u Prizrenu, Đakovici i Kosovskoj Mitrovici. Njihova imovina je takođe opljačkana, a radnici ostali bez primanja. Navešću samo primer "Tabaka" iz Kosovske Mitrovice, gde je više nego očigledno sledeće. U njihovim proizvodnim pogonima ostalo je 1999. godine dolaskom međunarodnih snaga robe u vrednosti od 800.000 evra. Međutim, ta ista roba je prodata za 100.000 evra, o čemu su naši organi obavestili nadležne organe međunarodnih snaga. Međutim, od svega toga nema ništa.
Na kraju, svima nama se postavlja osnovno pitanje: koliko je budžet Republike Srbije izgubio u ovoj sferi zbog šverca cigareta, zbog šiptarskog mafijaškog šverca duvana sa prostora Kosmeta?

Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović. On je poslednji prijavljeni govornik. Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS je pet minuta.

Dame i gospodo, pripada mi zadovoljstvo da dam završnu reč posle načelne rasprave povodom Zakona o duvanu. Sama činjenica da je predstavnik predlagača ovog zakona ministar za finansije Božidar Đelić ukazuje da Vlada Republike Srbije želi ovim zakonom da ima neki pozitivni finansijski efekat, bez obzira na to što se radi o Zakonu o duvanu, koji je ipak nešto drugo. Ako pogledate prethodni Zakon o duvanu, moći ćete da ih uporedite i da vidite u čemu je razlika.
Moram da kažem da je zaista za svaku pohvalu briga Vlade Republike Srbije o zdravlju naših građana, koji ne bi trebalo da puše nekvalitetne cigarete, navodno zbog toga što se mnogo para troši iz zdravstvenog osiguranja za lečenje onih koji su oboleli zbog pušenja itd.
Međutim, pošto su ovde sa nama i eksperti za ekologiju, a s obzirom na to da smo pretendenti za ulazak u Evropsku uniju, možda nije zgoreg pitati ih da li su pročitali neke odredbe iz onog Actis communautaires-a od 80.000 stranica, koje govore o tome da se u Evropskoj uniji zabranjuje promet duvana starijeg od šest ili 12 meseci. Zaista je čudno što se ovim zakonom o duvanu ne predviđa takva odredba, koja zaista štiti zdravlje naših građana.
Ukoliko ste zabrinuti za zdravlje naših ljudi, mogli ste uneti i tu odredbu u ovaj zakonski predlog, a ne da zamajavate narod kako se smanjenjem pušenja ili podizanjem kvaliteta proizvedenog duvana na teritoriji naše zemlje - što jednostavno nije moguće, jer klimatski uslovi ne pogoduju proizvodnji nekih vrsta duvana koje se proizvode na drugim mestima - navodno brinete za zdravlje ljudi ovde.
S druge strane, mislim da se odredbama, koje regulišu zabranu prodaje duvana maloletnicima zaista na kvazidemokratski i kvazihumanistički način prilazi problemu prodaje cigareta maloletnicima. Taj mehanizam u praksi nije primenjiv. Kako ćete na trafici ili na ovlašćenom mestu za prodaju cigareta odrediti da li je neko punoletan ili nije, prilikom prodaje cigareta. Još gore, lična karta. Vrlo interesantno, s obzirom na to da to znači da će naši trafikanti biti ovlašćeni da legitimišu one koji kupuju cigarete od njih. Eto, to je još jedan prilog razvoju pravnog sistema i pravne države kod nas.
Moram da se vratim na obrazloženje ministra da će oko toga biti sprdačina opozicionih poslanika, kao što je bilo i oko uvođenja fiskalnih kasa. Pa, naravno, iskustva iz okruženja govore o tome da je uvođenje fiskalnih kasa samo zamazivanje očiju pred činjenicom da proizvođač fiskalne kase kaže onom ko je kupuje kako se poništavaju podaci iz memorije tih fiskalnih kasa. U Crnoj Gori su stavljali u zamrzivač, no da se ne vraćamo na to.
Jedno od obrazloženja ovog zakona o duvanu jeste da je cilj da se smanji šverc cigareta. Ne znam koliko će uopšte ceo zakonski predlog doprineti razvoju proizvodnje duvana ili stabilizaciji na tržištu otkupa duvana, s obzirom na činjenicu da je u poslednjih 10 godina, i pored nametnutih sankcija našoj zemlji i pored činjenice da je bilo mnogobrojnih problema u celoj državi, pa i u oblasti otkupa duvana, otkup duvana od poljoprivrednih proizvođača išao manje ili više bez problema.
Nikada se nije desilo da proizvođači duvana izađu na ulice, izađu na autoput i blokiraju ga zbog nezadovoljstva, usled činjenice da im rod duvana za 2001. godinu nije otkupljen, da im se ne garantuje otkup duvana po garantovanim cenama, da ne znaju šta će sa zalihama koje imaju u svojim kućama, da im primarni otkupljivači duvana otkazuju ugovore.
Dakle, nikada se za ovih deset godina, ako hoćete za vreme vlasti Socijalističke partije Srbije, nije desilo da proizvođači duvana budu na taj način iznevereni. To se desilo ove godine, kada je oko 700 nezadovoljnih proizvođača duvana iz Pirota blokiralo autoput i bezuspešno tražilo kontakte sa Vladom Republike Srbije, koja je normalno ostala gluva na njihove zahteve i pored svesrdnog zalaganja pojedinih aktivnih političkih činilaca iz Pirota da se taj problem reši. Naime, to je samo još jedna od posledica velike liberalizacije tržišta.
Podsećanja radi, prošlog leta su štrajkovali i blokirali autoput proizvođači poljoprivrednih proizvoda iz Leskovca, zbog toga što ste naše tržište širom otvorili za ulaz strane robe, a naše poljoprivredne proizvođače apsolutno niste nikako zaštitili.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Taj proces će biti u kontinuitetu nastavljen i dalje i domaći poljoprivredni proizvođači neće imati gde da prodaju svoje proizvode. To je sudbina koju je Vlada Republike Srbije namenila našim proizvođačima, ne samo duvana, ne samo poljoprivrede, već i svim drugim i upravo zbog toga je odgovornost za rešavanje problema u oblasti proizvodnje i prometa duvana na vama.
Dakle, otkako ste vi došli na vlast nastali su problemi te vrste. Kao solomonsko rešenje za sve te probleme, bez obzira na to i bez pominjanja toga kakva će biti sudbina tih poljoprivrednih proizvođača koji ne znaju šta će sa svojom robom, nalazi se Predlog zakona o duvanu koji je našao jedno rešenje u stilu one maksime - ako ne želite da rešite nešto, formirajte komisiju. Vlada Republike Srbije, ukoliko ne želi da reši neki problem, oformi agenciju, i zbog toga ste vi stvorili agenciju, ne da biste rešili problem, već verovatno da bi taj problem ostao zaista nedorečen.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sedam minuta je. Za dva minuta je prekoračeno vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.)
Još samo jedna rečenica, završiću. Pošto Vlada Republike Srbije još nije zasedala i odlučivala o amandmanima, pa nećemo moći da nastavimo raspravu o amandmanima, dozvolite mi da kažem da je podatak koji se čuo o povećanju i punjenju budžeta po osnovu akciza i poreza od prometa duvana, povećan za ne znam koliko puta, ne samo posledica povećane finansijske discipline i rada Vlade, već posledica činjenice ...

Narodni poslaniče, što se tiče rasprave o amandmanima i rada Vlade ja vas molim da vodite računa o svojim obavezama, a to su obaveze poštovanja vremena koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi, pa onda o poslovima predsedavajućeg koji se tiču amandmana i poslova Vlade.
Ovim je iscrpljena lista poslaničkih grupa. Pre zaključivanja načelnog pretresa, da li žele reč predsednici?
Reč ima predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratska partija, narodna poslanica Nataša Milojević.

Drage kolege, danas završavamo načelnu raspravu o zakonu o duvanu. Čuli smo u izlaganju ministra Đelića šta se namerava ovim zakonskim aktom, kada je reč o uređivanju ove izuzetno značajne i očigledno vrlo kompleksne i komplikovane privredne, i ne samo privredne, oblasti.
Skrenula bih pažnju na tri, po meni, ključna aspekta, koja su tretirana tekstom zakona. Jedan bih nazvala legalizacijom prometa cigareta i duvana, i to je taj legalni okvir za koji mi poslanici Socijaldemokratske partije smatramo da je skoro nesporan. Dopada nam se što postoji namera, predviđena zakonom, da se konačno uvede red u ovu oblast i što je ta namera tako konzistentna, tako odlučna.
Drugi aspekt jeste čitav jedan sistem predviđenih kazni za sve prekršioce ovog zakona i zakonom je predviđena obaveza da se upozorenja nalaze na proizvodu koji se zove kutija ili pakla cigareta. Predviđeno je, od člana 28. do 31, da su svi koji učestvuju u proizvodnji i prometu cigareta obavezni da plaćaju određene depozite ili nadoknade.
Treći aspekt, koji je takođe važan, to su mehanizmi kontrole, odnosno inspekcije i kazne, koji negde pokušavaju, mislim nedovoljno uspešno do kraja, da nas uvere da će zakon biti moguć i da jeste moguće da bude sproveden zato što će se pooštriti inspekcijske službe ili rad inspekcijskih organa.
Ono što, po nama, nedostaje jeste edukativni aspekt i mislim da za to ima prostora u budućim, najavljenim podzakonskim aktima, koji će bliže određivati funkcionisanje zakona o duvanu i čitavu ovu delatnost. Skrenula bih pažnju ministru Đeliću na mogućnost da se iz fondova, koji će nastati naplatom ili uplatom depozita, može napraviti u određenom procentu ili promilu fond za edukativnu delatnost ili edukaciju, pre svega maloletnih lica, jednostavno rečeno, naše dece.
Vrlo je moguće da se to izvede, evo zašto. Juče je odmah sprovedena televizijska anketa među građanima, gde je postavljeno pitanje - šta mislite o tome da je maloletnim licima zabranjeno da kupuju cigarete. Bilo je različitih odgovora: žene iznad 50 godina bile su jasne i rekle - da, to je odlična odredba; mlađi ljudi su rekli - to je dobro; a oni koji su jako mladi, koji imaju od 17 do 20 godina su rekli - pa šta, ja ću ispred prodavnice da zamolim nekog starijeg da za mene kupi cigarete i taj neko će to uraditi.
Dakle, još zakon nije ni izdiskutovan do kraja, nije ni stupio na snagu, a već su neki vešti pronašli načina da pronađu rupu u tom zakonu. Mislim da je uspostavljanjem određenog fonda, iz koga će se obavljati edukativna ili obrazovna delatnost, moguće da se tim mladim ljudima pre svega govori o, kako se to popularno kaže, štetnosti duvana, ali da nije dovoljno da to samo piše na paklici cigareta, da je duvan ili korišćenje ovog proizvoda štetno po zdravlje.
Zašto je to dalje potrebno? Računam na lančanu reakciju i da će deca koja su u tom pravcu obrazovana ili informisana uticati na društvo u celini, da će opominjati svoje starije, bilo da je reč o roditeljima, prijateljima, rođacima, komšijama, da ih poštede duvanskog dima u prostoriji u kojoj se nalaze, bar toliko, da će upozoriti sve one koji su u javnim institucijama da ne bilo dobro da se u javnim institucijama puši, da će upozoriti one koji su u školskim dvorištima, bilo da je reč o osnovnim školama ili srednjim, da tu nije dozvoljeno konzumiranje cigareta itd.
Ne bih dalje obrazlagala, biće prilike ako budemo govorili o podzakonskim aktima. Molim da pronađete prostora, iz sredstava koja nastaju po osnovu uplata depozita, da se napravi fond za obrazovanje, pre svega dece u uzrastu od 7 do 14 godina.

Reč je tražio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, narodni poslanik Joca Arsić. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? Posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, evo, pri kraju smo ove rasprave o jednom vrlo važnom zakonskom projektu, kako to reče ministar međureformskom ili međuresornom, kako su neki tumačili. Ono što je izneto od strane predstavnika Socijalističke partije Srbije u jučerašnjoj i u današnjoj raspravi su naše osnovne primedbe na ovaj predlog zakona. Hteo bih da podvučem i da istaknem da su one raspoređene u nekoliko oblasti, a to je pre svega da se ovim zakonom vrlo malo ili skoro ništa ne govori o zaštiti domaće proizvodnje duvana.
Čak je ministar poljoprivrede ovde izneo jednu tvrdnju da se duvan seje. Koliko je meni poznato, duvan se sadi, rasađuje, a ne seje. To uopšte nije bitno za ovu raspravu. Bitno je to da je njegovo učešće minimalno u kreiranju ovog zakona, što je šteta za zakon.
Zakon ima više fiskalnu negu ovu drugu osnovu. Više se bavi time da se uredi i da se na bolji način naplati, mada smo ovde čuli zalaganja i čuli osnovni ministrov stav da je duvan štetan po zdravlje, da je štetno pušiti, ali da su nama potrebna sredstva za budžet Republike i da su to prihodi od nekih 15 milijardi dinara. Dobro, ako je i to važno, onda da uzmemo malo i od zdravlja.
Šteta je što u ovom predlogu rešenja, vezano za ono što je govorila koleginica Dacin, što je govorila koleginica Nataša, nema ni reči o zaštiti, o preventivnom delovanju, sem onoga da se izdvaja jedan dinar po jednoj pakli cigareta za kupovinu opreme. Kupovina opreme je finale bolesti. Ona utvrđuje ono što je konačno, što je već stvoreno. Nema ovde ni reči o tome da treba odvojiti značajna sredstva iz ovih prihoda koji se ubiraju u budžetu Republike, upravo za preventivno delovanje. O tome je govorila koleginica Pop-Lazić.
Mi smo ovde suočeni sa još većim problemom, a o njemu malo govorimo, sa problemom korišćenja lakih droga. Nisam siguran da li ćemo jednog dana, poučeni iskustvima sa Zapada, legalizovati i promet lakih droga: marihuane i njoj sličnih. To vodi u još veću opasnost po zdravlje, pre svega mladih.
Zakonom je ovde predviđeno da svaka paklica treba da nosi oznaku da je duvan štetan po zdravlje. To su notorne činjenice i teško je nekome dokazivati da to stoji na pakli cigareta, a vrlo malo stoji na omotima. Možda stoji na samoj paklici, ali u boksevima toga uopšte nema. To da na trafici piše da je pušenje štetno po zdravlje je jedan deo posla.
To što smo mi uradili, kako vi to kritikujete prethodnu vlast, jeste donošenje zakona o zabrani pušenja na javnim mestima. To je dalo rezultata. Nema pušenja u vozovima, u tramvajima, nema pušenja ni u ovoj skupštinskoj sali i na drugim javnim mestima, iako tu nisu preduzimane rigorozne mere, ali je dalo efekta.
Ono što je sigurno i što treba uraditi, pošto nije moguće amandmanski delovati na ove zakone upravo zbog Poslovnika, to je da se predvide neke nove stvari i neki novi članovi, jer se to iz proceduralnih razloga neće prihvatiti. Nismo ni u mogućnosti da damo neke kvalitetnije amandmane na ovaj deo, već zbog toga apelujemo na Vladu da podzakonskim aktima odredi ili da prilikom rebalansa budžeta damo jedan amandman i pripremimo se da deo sredstava koja se ubiraju, i to ne manje od jedne trećine, ide na edukaciju i preventivu u sprečavanju bolesti koje donosi konzumiranje duvana.
Druga stvar koja se tiče zakona - mi smo dali nekoliko amandmana i osnovnu primedbu da ovde nisu svi u ravnopravnom položaju. Recimo, imamo da uvoznici koji dobiju licencu za taj posao nisu obavezni da polože depozit od 30 miliona dinara. Zašto? Zašto da drugi budu u različitom položaju u odnosu na njih?
Kod oduzimanja dozvola imamo da se predviđa da se dozvola ili licenca oduzme onome ko je učinio prekršaj ili je kažnjen nekom kaznom, a da se ne kaže pravosnažno kažnjen, pravosnažnom presudom. To je tek finale. Ovde se govori o tome da je, kad se to dokaže i pravosnažno ostvari, moguće vratiti sve. Međutim, mislim da to rešenje nije korektno, nije dobro.
(Glas iz sale: Imaćemo amandman.)
To kad bude. Ja govorim o ovome što je sada i ovome što je predloženo zakonskim rešenjem. Kad bude amandman, normalno, mi ćemo glasati za takav amandman koji ide u pravcu da se ovo rešenje poboljša.
Takođe, ovde se govori i o tome da se zaštiti domaća proizvodnja. Čujem da će oko toga biti prihvaćene neke ideje koje smo mi dali. Čule su se različite ideje za fabrike koje danas posluju, znamo da imamo dve - Duvansku industriju Niš i Duvansku industriju Vranje; mi smo u tom smislu učinili predloge određenih amandmana, da se nivo otkupa domaće proizvodnje snizi na 1.000 tona, polazeći od toga da Duvanska industrija Vranje neće moći da ispuni uslove ako se stavi 2.000 tona, jer nema kapacitete za takvu proizvodnju.
Ovde nas neki uveravaju da će oni povećati proizvodnju. Znate šta, duvan domaće proizvodnje ne može da ide u sve cigarete, ne može da ide u sav asortiman. Mora i da se uvozi duvan da bi se popravio kvalitet određenih cigareta. Ministar za poljoprivredu o tome nije rekao ni reči. Da li on to ne zna ili nije pušač, moguće je, ali bi trebalo da to zna i da u tom smislu i učini određene korake.
Rešenje da se obavežu fabrike da polovinu svojih preradnih kapaciteta angažuju iz domaćih sirovina - odustaćemo od ovog amandmana o 1.000 tona ako se usvoji amandman da se obavežu fabrike da 50% svojih kapaciteta zadovolje iz domaće proizvodnje.
Dalje, sigurno je da ministar mora da povede računa oko priprema i mogućnosti za bolje obavljanje poslova oko sadnje duvana. Ovde se čulo, od strane naših poslanika i od strane drugih poslanika, da nema dovoljno sadnog materijala, da nema dovoljno semenskog materijala, da čak nemamo ni institut, da nemamo onog ko bi se na stručan, kvalifikovan i kvalitetan način bavio ovim poslom. To je preduslov za ona klimatska područja u kojima je moguće i isplativo gajiti duvan, a on se širi i sve više prostora zauzima. Čuli smo i određene probleme koje je izneo poslanik Todorović oko otkupa i plasmana duvana. To je ono čime mora da se bavi Ministarstvo poljoprivrede šire, ako nije to predvidelo ovim zakonskim rešenjem koje, po našem mišljenju, nije dobro.
Pošto će većina ovde usvojiti, to se već dešava i zna se unapred da će biti usvojen ovakav predlog zakona o duvanu, bez obzira na to kakvi se argumenti i kakvi stavovi iznose, mi apelujemo da se kroz podzakonska akta poprave ova rešenja i daju kvalitetnija i bolja rešenja nego što su predviđena ovim zakonskim aktom i da se pripremi poseban deo zakona koji će se baviti primarnom proizvodnjom duvana i predvideti sve ono što ta primarna proizvodnja duvana treba da ima od zakonske regulative.
Naravno, niko ne beži od toga da promet duvana treba kontrolisati. To se neće postići samo ovim merama, merama kažnjavanja. Mi nismo imali tu amandmana. Ako se zaprećene kazne ne sprovode, džabe onda i ovako visoke kazne. Sumnjamo da će biti dosledno sprovođene, iz iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.
Ovde su izrečene i činjenice da je na prometu duvana u prošloj godini izgubljeno negde oko milijardu. Zašto ovaj zakon onda nije stavljen na dnevni red neposredno pošto je došao u skupštinsku proceduru juna meseca; zašto , kad se tiče rovinjskog duvana koji je, kako se ovde iznosi, duvan koji se tretira kao domaća proizvodnja, nije usvojen, a bio je u proceduri skoro šest ili sedam meseci.
I na kraju, ukoliko se ovo o čemu smo mi kao poslanička grupa govorili i ako se sve ove naše primedbe usvoje, odnosno većina njih, možda ćemo moći i da prihvatimo ovakvo rešenje, uz uslov da se podzakonskim aktima urede one oblasti koje nisu uređene ovim zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)