Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore je samo jedan od poslednjih činova u rastakanju i atomizovanju zajedničke države. Jedan od pokazatelja, možda nerelevantnih, ali vrlo važnih za to je i skoro završena fudbalska utakmica, gde smo čak sa fudbalskom velesilom Azerbejdžanom uspeli da odigramo nerešeno. To dovoljno govori o Povelji i o državi koju vi ovde pripremate da na jedan način sprovedete u delo.
Što se tiče samog zakona, moram da kažem da je on naravno kontradiktoran. To možemo da vidimo na primeru člana 2. koji u stavu 2. kaže da se poslanici biraju na dve godine, u skladu sa Ustavnom poveljom. A onda se u članu 23. kaže: "Ako se u Republici Srbiji održe izbori za narodne poslanike pre isteka mandata poslanika Skupštine (koji je naravno članom 2. definisan da traje dve godine), izbori za novi savziv Skupštine sprovešće se po postupku utvrđenom odredbama ovog zakona nakon konstituisanja Narodne skupštine, u skladu sa Ustavnom poveljom." Ova rečca "ako" zaista nije potrebna u ovom članu 23. ili vi želite građanima Srbije da kažete da možda tih izbora, čak ni u zakonskom roku, dakle krajem 2004. godine, neće biti. Možda sa druge strane već znate da će ova skaradna državna zajednica doživeti fijasko još pre završetka predviđenog mandata od dve godine.
Takođe u članu 5. jasno se kaže da se poslanici biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i pozivate se na Zakon o izboru narodnih poslanika. U članu 19. fali jedan stav, to se ne pominje, da mandat poslaniku prestaje pre isteka vremena i u slučaju prestanka članstva u političkoj partiji ili koaliciji sa čije izborne liste je izabran, iako to decidno stoji u članu 88. Zakona o izboru narodnog poslanika. Naravno, to bi praktično trebalo da znači da se sprema novo protivzakonito formiranje fantomskih poslaničkih grupa i u toj novoj skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore.
U članu 15. definiše se koji je to kvantum poslanika koji mogu da izaberu poslanike u Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore, što praktično znači da 64 poslanika, nažalost nelegitimna, Skupštine Republike Srbije bira poslanike skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore i analogno tome taj skupštinski saziv ne može biti legitiman.
Od predlagača zakona smo čuli da pravo i zakoni nisu relevantni, a da je politički pragmatizam i multilateralizam izvršne vlasti praktično osnovni kriterijum za političko delovanje u aktuelnom i nekom budućem političkom trenutku. U političkoj teoriji sinonim za to je makijavelizam i ona poznata maksima da cilj opravdava sredstvo.
Naravno, želja sadašnje izvršne vlasti da na takav način vlada i nadoknađuje deficit podrške vrhovnog političkog arbitra, a to su u svakoj demokratskoj državi upravo građani te države, jeste legitimna, ali svakako nema dodirnih tačaka sa demokratskim načelima, koja bi po proklamovanim ciljevima i ove vlasti trebalo da budu do kraja inkorporirana u uređenje društva.
Međutim, ovakav manir politikantskog ophođenja prema, pre svega, građanima nije dobra preporuka ni za bilo kakve težnje ka evropskim inegracijama, gde se demokratska načela, kako nas uče predstavnici aktuelne vlasti, poštuju. Nije zaista jasno iz kog razloga predlagač ovakav kontradiktoran zakonski predlog opravdava navodnom političkom realnošću, iz prostog razloga jer je upravo izvršna vlast isfabrikovala takvu političku realnost, uz pomoć pojedinih koristoljubivih, amoralnih ljudskih kreatura, koje su formirale pojedine fantomske poslaničke grupe u ovom parlamentu. Naravno, protivno ustavnim i zakonskim odredbama.
Naime, ukoliko se zaista želi iskreno utvrditi politička realnost i promene u trendovima izborne volje građana, pa se čak želi ta volja ugraditi i u zakone ovog tipa, to se zasigurno ne može učiniti administriranjem u Administrativnom odboru Skupštine Srbije. Jedini demokratski način da se to učini, a to svi znamo, koji niko ne može osporiti, jesu izbori. Nije mi jasno zašto toliko bežite od tog najdemokratskijeg načina utvrđivanja volje građana, ukoliko je istina, kako vi kažete, da imate većinsku podršku građana.
Ipak, ukoliko je to i tačno, onda vam zaista ne bi bio toliko preko potreban taj Administrativni odbor Skupštine Srbije da utvrđuje, odnosno falsifikuje izbornu volju građana. Nažalost, čini mi se, kako vi to kažete, zaista i jeste u pravnoj i činjeničnoj zabludi, jer narod je počeo da ćuti, a svi znate šta sledi nakon toga.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustavna povelja ustanovila je posredne izbore za prvi saziv Skupštine Srbije i Crne Gore.
Kako je moguće na taj način, posrednim izborima, konstituisati tu skupštinu a da ona ima legitimitet, pa da samim tim legitimitet ima i državna zajednica? Samo na taj način ako se na tu skupštinu verno, autentično prenese volja građana iz obe članice državne zajednice.
Koji je mehanizam da se utvrdi volja građana, njihovo političko raspoloženje, snaga političkih stranaka, koalicija i opcija? To su jedino i samo rezultati poslednjih neposrednih republičkih izbora u obe članice državne zajednice. Samo na taj način, ako potpuno autentično prenesemo tu volju građana u ovu novu skupštinu, ta skupština može da ima legitimitet.
Na bilo koji drugi način, primenom bilo kog drugog kriterijuma, bez obzira na njegov motiv i osnov, skupština državne zajednice Srbije i Crne Gore u startu gubi legitimitet. Tu nastaje problem predlagača ovog zakona.
Problem je sledeći: oni koji imaju većinu, nelegitimnu i nelegalnu većinu u ovoj skupštini, hoće apsolutnu vlast u zajednici Srbije i Crne Gore. Zato im treba većina u Skupštini Srbije i Crne Gore. Vi bi to rado uradili da možete, mi to znamo, na ovaj legitiman način. Međutim, tu je srž problema. Kada primenite ovaj mehanizam o kome sam govorio, onda ne možete da dobijete ni po jednoj formuli više od 45 poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Da bi imali tamo većinu, potrebno je bar 46 mandata. U toj situaciji vi ulazite u ovu priču koju nam nudite kroz ovaj zakon. Dakle, svesni ste da u startu delegitimišete tu skupštinu, ali to radite da biste nategli dovoljan broj mandata, da sa svojim koalicionim partnerom iz Crne Gore držite vlast u budućoj državnoj zajednici.
Šta je sad tu smišljeno? Smišljene su poslaničke grupe kao osnov za obračun mandata. To ne može da funkcioniše. Gospodo, poslaničke grupe nisu politička ni zakonska kategorija. Njih nema ni u Zakonu o izboru narodnih poslanika, nema ih uopšte u zakonodavstvu. Poslaničke grupe nisu nosioci mandata poslanika, nisu vlasne da na bilo koji način legitimišu te poslanike.
Poslaničke grupe su tehnička tela u ovoj Narodnoj skupštini, smišljena i kroz Poslovnik ustanovljena samo da bi se ovde olakšao rad i uveo red u ovu skupštinu. Teoretski je moguće konstituisati 50 poslaničkih grupa u ovoj Narodnoj skupštini. Takođe je moguće da se njihov broj i sastav svaki dan ovde menja. To bi onda značilo da mi i u ovoj skupštini Srbije i Crne Gore imamo svakodnevne promene njenog sastava. Zbog toga je pravno potpuno neodrživ osnov da poslaničke služe za izvlačenje broja mandata iz ove skupštine za ovu drugu skupštinu.
Iz svega toga je potpuno jasno šta su ciljevi predlagača ovakvog zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Dakle, ti ciljevi su: prvo, da sve nelegitimnosti i nelegalnosti sastava ove Narodne skupštine prenese i fiksira u Skupštinu Srbije i Crne Gore; drugo, da stvori osnove da se dalja delegitimizacija ove Narodne skupštine direktno odrazi i na već konstituisanu Skupštinu Srbije i Crne Gore, a o tome je malopre odlično govorio kolega Jočić; treće, da spreči prevremene izbore u Srbiji.
Kakve posledice ovo vuče po državnu zajednicu Srbije i Crne Gore? Neko je već rekao u raspravi ovde - "što se rodi grbo, život ne ispravi". Dakle, umesto da odnos Srbije i Crne Gore pretemeljimo na zdravim osnovama, umesto da postignemo oko toga politički konsenzus, umesto da tu zajedničku buduću kuću gradimo na pravi način, mi već u startu guramo dinamit u njene temelje.
Znate ko će iz toga najviše da profitira? Razmislite o tome što ću vam reći. Najviše će da profitira vaš budući koalicioni partner, Milo Đukanović. Evo kako. Onoga trenutka kada bude rešio da rasturi tu buduću zajednicu, znate li šta će da kaže. Reći će - kako ću s njima da pravim državu kad su oni u startu tu državu falsifikovali? Neće se libiti Milo da vam to kaže, onog trenutka kad proceni da mu to treba kao argument. Budite sigurni.
To je jasno, kao što je jasna još jedna stvar. Sada, nakon ovakvog zakona, jasno je takođe ko je insistirao i ko je udesio da se u Ustavnoj povelji za prvi saziv Skupštine utvrde posredni izbori. Milo Đukanović, takav kakav jeste, nema razloga da se plaši neposrednih izbora. On te neposredne izbore u Crnoj Gori dobija. Ko se plaši neposrednih izbora? Plašite se vi koji ovde imate tu tanku kupljenu većinu.
Vi ste bili ti koji ste udesili i insistirali da se izbori održavaju posredno. Miško Vuković i njegova ekipa su tu samo bili izvođači radova, a vi ste ih kao podržali. To je ceo problem. Da je Ustavna povelja ustanovila neposredne izbore, vi se danas ne bi bavili time da li ćete da imate 45 ili 47 poslanika, nego bi pričali o osam ili deset poslanika, jer vam toliko pripada na osnovu rejtinga koji imate u Srbiji. Pogledajte istraživanja, od osam do 12%. Od tog 91 poslanika, osam, devet ili deset poslanika tamo. To je kraj cele priče i to je potpuno jasno.
Nije dobro i nije u redu da zarad vlasti, zarad ličnih interesa i ciljeva rušite državu, da ono što je tek začeto, što još nije ni rođeno, što tek treba da se stvori i da se rodi, u startu na smrt osuđujete. To nije dobro. Razmišljajte o tome i budite svesni odgovornosti koju za to imate.
Naučite bar nešto od ovih koji su bili pre vas. I oni su mislili da će biti večno na vlasti, a evo dokle su sada dogurali. Ne možete pobeći od narodne volje, ne možete pobeći od izbora. Izbora će biti, pa makar i u jesen 2004. godine. I to ćemo dočekati. Izdržali smo Slobu 10 godina, izdržaćemo i vas još ovih godinu i po dana, pa ćemo vam videti leđa. To je jasno i vama i nama.
Jasno vam je da izbore ne možete da dobijete i da nećete moći da ih pokradete, sve da hoćete, jer vam nećemo dozvoliti. I da hoćete. Ni Sloba u najboljoj formi nije mogao da pokrade 40% glasova biračkog tela. Prema tome, vi ćete sa vlasti sići, a razmislite o tome kakve posledice ostaju iza vas.
Što se tiče nas iz DSS-a, mi nikada nećemo ni pomisliti da predložimo, niti da glasamo bilo šta što je neustavno, nelegitimno i protivzakonito. Zato vas pozivamo, dajte da ovaj zakon upristojimo, da on bude legalan i legitiman. Prihvatite amandmane koje smo mi predložili, pogotovo ovaj ključni na član 5. Onda možemo zajedno doneti jedan dobar zakon i na pravi način ovu državnu zajednicu utemeljiti. Ukoliko se to ne desi, naravno, DSS ovakav zakon ne može prihvatiti.

Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, predlagač.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je neverovatna veština kojom poslanici mogu da sede u Skupštini osam sati, a da do njih ne dopre nijedna činjenica izrečena za skupštinskom govornicom. Možda zbog toga što u tome nema šale, nekog vica, ali ovo ipak nije tako banalno, kao što je sve bilo banalno što je prethodilo ovom mom izlasku za skupštinsku govornicu.
Dakle, ovo su fonografske beleške sa 39. sednice Komisije za izradu predloga strukture, polaznih načela i opredeljenja i ostalih rešenja teksta Ustavne povelje, od 29. decembra. Ustavna povelja je usvojena jednoglasno pred Ustavnom komisijom, od onih partija koje su delegirale svoje predstavnike u tu Ustavnu komisiju. DSS je trebalo da kaže da ne želi da učestvuje u radu Ustavne komisije i da potom, kao socijalisti i kao radikali, kritikuju predlog Ustavne komisije, ali 27. januara DSS je glasala za Ustavnu povelju i za član 20. Ustavne povelje, kojim je definisan izbor poslanika kroz posredni model izbora.
I, nije glasao Milo Đukanović u ovoj skupštini, nego je glasala DSS, zajedno sa koalicionim partnerima iz DOS-a. Osporavati sopstveni rad je nešto što je potpuno legitimna stvar, ali time govorite o sebi, a ne o DS ili o onima koji su iz DOS-a podržali taj predlog. Ne štiti se tu izborna volja građana iz decembra 2000. godine, bar ne ona izborna volja uz čiju pomoć ste došli u Skupštinu, jer vi čitav dan za skupštinskom govornicom štitite izboru volju koja je bila suparnička izbornoj volji birača koji su vas birali u ovaj parlament.
Vi štitite izbornu volju onih koji su podržali SPS, radikale, SSJ, ali to su pre dve godine, kada ste dobili glasove, bili vaši politički protivnici. I, ako su oni danas vaši saradnici i saveznici, onda vi i ne zaslužujete ništa drugo do ovakvu vrstu kritike, koja je potpuno bespotrebna, jer je ona posledica isključivo vaše nespremnosti da nešto prihvatite.
Na Ustavnoj komisiji ste glasali za povelju i mislim da je jedna državna zajednica, kakva god ona bila, mnogo vrednija od bilo koje funkcije. I, ako treba danas da razgovaramo o tome vredi li menjati državnu zajednicu Srbije i Crne Gore za funkciju jednog čoveka, onda to treba otvoreno tako da se kaže: mi mislimo da treba. Jer, životi 10 miliona ljudi su značajniji od političke sudbine jednog pojedinca, koji nije bio spreman da uvaži interese tih 10 miliona.
To je politička stvarnost i ignorisanje te stvarnosti je nešto što mi ne prihvatamo i na šta ne pristajemo.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić (replika).

Mislim, gospođo Čomić, da vi treba da pratite raspravu, i bez obzira na to što pripadate poslaničkoj grupi poslaničke većine u ovom parlamentu, treba da opomenete posebno onoga ko vodi poslaničku većinu u ovom parlamentu kada uvredi građane Srbije.
Ispalo je, po kritici koju je gospodin Jovanović uputio prethodniku, da ne treba štititi izbornu volju onih građana koji su podržali radikale, koji su podržali socijaliste. Baš to je rekao gospodin Jovanović, vi ste to oćutali. Treba podržati izbornu volju svakog građanina Srbije, bez obzira na to za koga je glasao. Onaj ko je dobio manje glasova, on je u opoziciji.
Ali, gospodine Jovanoviću, ako ste jutros rekli da vam je svetinja svaki glas koji je upućen bilo kojoj političkoj strukturi u ovoj zemlji, pa i opoziciji, onda nemojte sada, kad ste malo pali u vatru, kad vas je "zagrebao" neko po površini, da se otkrije u stvari prava struktura vašeg ponašanja u Narodnoj skupštini.
Nama je vredna izborna volja i onih koji su glasali za vas. Na promenu te izborne volje računamo idući na sledeće izbore, a vi poštujte u ovoj skupštini, ne morate ni Peru, ni Miku, ni Lazu, ali poštujte poslanike koje je u Skupštinu uputila izborna volja građana.
I, kad vam dokazujemo da nju prekrajate, to dokazujemo argumentima, a ne zato što mrzimo građane koji su glasali za određenu političku stranku.

Zbog načela jednakosti i zbog pažljivog slušanja svih govornika, a slažući se sa vama da je izborna volja svih jednako za poštovanje, to je jedini razlog zašto nije prekidan nijedan govornik (možete pogledati stenograme), osim govornika koji su se direktno obraćali predsedavajućem. Tema ove sednice je takva da podrazumeva najširu moguću slobodu argumentacije i svi poslanici to obilato koriste.
Do kraja ove načelne rasprave neću, osim u slučajevima kada mi se govornik neposredno obraća, prekidati govornika, a oni koji nas slušaju i gledaju, prosudiće.
Ponavljam, nesporna je obaveza svih nas da poštujemo izbornu volju građana, ma za koga da su glasali.
Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov (replika).

Prvo, gospodine Jovanoviću, sa ove govornice ne morate da se derete, mi vas vrlo dobro čujemo. To sačuvajte za vašu stranku i porodicu. (Čeda Jovanović, sa mesta: Debeli.)
Zamolio bih da umirite gospodina Jovanovića, nepristojno se obraća.

Narodni poslaniče, s obzirom da mi se obraćate, Poslovnik vas obavezuje da ne komunicirate sa narodnim poslanicima, a narodne poslanike u klupi da ne komuniciraju sa vama, tako da vas molim da se pridržavamo Poslovnika i nećete imati razloga da se meni obraćate.