Dame i gospodo, izdvojio sam mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora i nisam glasao za predloženi zakon o izboru narodnih poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore iz više razloga.
Pre svega, moje mišljenje je da se na način predviđen članovima 3, 5. i 19. ovog zakona zaista ne može odslikati volja naroda, da je ceo ovaj predlog zakona koncipiran na pogrešnim osnovama, iz jedne proste činjenice što, kao što smo već nekoliko puta čuli u izlaganju predlagača ovog zakona, politička realnost nalaže druga rešenja. Naime, mogli smo čuti nekoliko puta da je u Srbiji politička svest naroda umnogome promenjena u odnosu na raspored snaga u parlamentu.
Ali, pre nego što počnem sa elaboracijom svojih stavova, dozvolite mi da vas podsetim na misao čuvenog pravnika Valtazara Bogišića, koji je svojevremeno rekao: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi".
Direktna posledica rada nelegalnog i nelegitimnog Parlamenta Srbije jeste i usvajanje Povelje neke nazovidržave Srbije i Crne Gore, a sadržana je i u predlaganju ovog zakona.
Zaista moramo da se zapitamo, da li je moguće utvrditi narodnu volju na bilo koji drugi način, sem neposredno na izborima. Pošto predstavnici vlasti priznaju da politička realnost ne odgovara stanju u Republičkom parlamentu, možemo otvoreno da se zapitamo zbog čega nema političke volje kod ljudi što drže trenutnu vlast u Srbiji da političku realnost provere ili usklade sa stanjem u Republičkom parlamentu, na jedini mogući pravni i politički način, a to je raspisivanjem republičkih izbora.
Međutim, pošto sam izdvojio mišljenje kao član Zakonodavnog odbora i kao pravnik, moram da ukažem na nekoliko stvari koje pravno nisu prihvatljive u ovom predlogu zakona. Naime, kako smo već čuli, pravo predlaganja poslanika u novu zajednicu, tačnije u novu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore, bazirano je na tome da poslaničke grupe u Republičkom parlamentu mogu da predlože svoje predstavnike.
Da li su poslaničke grupe u republičkom parlamentu odraz političke realnosti u Srbiji danas? Naravno ne. Kao elaboracija, odluke Administrativnog odbora u velikom broju slučajeva prekrajale su izbornu volju naroda, državljana Republike Srbije, iskazanu na izborima 23. decembra 2000. godine, formiranjem fantomskih poslaničkih grupa, a sve u jednom cilju, sve zarad ostanka na vlasti onih koji su sada na vlasti u Srbiji.
Takođe, procedura predlaganja predviđena odredbama ovog zakona je izuzetno loša. Da li je dobro da takvom procedurom poslanici budu izabrani. Dozvolite mi da pročitam; član 5. glasi: "Poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Dakle, ponovo poslaničke grupe; one su voljom Administrativnog odbora, a ne naroda Srbije formirane i drže većinu u ovoj skupštini.
Treći segment, kome se moram izuzetno usprotiviti, to je karakter i status poslanika u novoj skupštini. Zaista, ukoliko se želi diskontinuitet sa nekim zakonima koje je donosila prethodna vlast, ti zakoni mogu da budu promenjeni, mogu da se donesu novi zakoni, mogu da se ponište njihove odredbe. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 88. stav 1. tačka 1. precizno navodi da se status poslanika gubi isključenjem iz stranke ili isključenjem sa izborne liste.
U svemu tome, opet se vraćamo na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji jasno i precizno kazuje da podnosioci izbornih lista jedini mogu da odlučuju o tome ko će biti poslanik. Međutim, da ne bih prekoračio vreme, želeo bih da završim jednom rečenicom koja će, mislim, ostati upečatljiva; interesantno je i molim vas da me dobro saslušate - do svega ovoga ne bi došlo da je Pera otišao pravo u policiju. Hvala.