TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 20:00

  • TAGOVI

  • Treće vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pa nisam pomenut, ali mislim da je važno odgovoriti kolegi. Kao predlagač imam pravo i mislim da je važno, s obzirom da je izdvojio mišljenje na Zakonodavnom odboru.
    Argumenti kojima se vezuje Zakon o izboru narodnih poslanika, usvojen u poslednjim danima prethodnog režima, za član 19. zakona o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji se usvaja u bitno drugačijem društvenom ambijentu, potpuno su neprihvatljivi. Ovaj član 19. Predloga zakona o kome danas raspravljamo nema potrebe da bude usaglašen sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. On je na veoma jasan i konkretan način, kroz član 19, akt diskontinuiteta u odnosu na sve ono što je bila politička praksa u Srbiji prethodnih 13 godina.
    On je usklađen sa Ustavnom poveljom i potpuno je nerazumljiv argument kojim se, sa jedne strane, traži apsolutno pravo poslanika da samostalno raspolaže svojim mandatom, i sa druge strane, poziva na član Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je osporen od strane Ustavnog suda i kojim se takvo pravo uskraćuje u pojedinim situacijama.
    To je jedina politička stvarnost i jedina pravna realnost o kojoj mi možemo da govorimo. Što se tiče izborne volje građana, već sam jedanput rekao da je izborna volja građana utvrđena 23. decembra, i to: u odnosu na jednu koaliciju; ona više ne funkcioniše u formi u kojoj se pojavila na izborima; u odnosu na tri stranke koje su tada učestvovale na izborima i našle se u parlamentu; pojedine od njih su u međuvremenu, kroz unutarstranačke sukobe, konflikte i probleme, definisale neke druge odnose.
    Mi na tako nešto ne možemo da utičemo, ali pošto smo definisali da posredni izborni model ovaj parlament mora uvažiti, definisali smo i biračko telo i izbornu volju. Ta izborna volja će biti iskazana glasanjem poslanika. Biračko telo čini 250 poslanika Skupštine Srbije. Vezivanje izbora iz decembra 2000. godine za posao koji se radi u 2003. godini predstavlja "bacanje prašine u oči" građanima Srbije, jer on ne nudi nikakav kvalitetan odgovor na probleme pominjane tokom rasprave.
    Dakle, izbori iz 2000. godine ne mogu ponuditi odgovor na problematičan status pojedinih poslanika, što je i posledica odsustva konačne odluke Ustavnog suda Srbije, niti najvažniji odgovor, očigledno suštinski moto svih osporavanja, a to je da politička manjina kroz primenu zakona, odnosno amandmane, postane politička većina. To je nemoguće.
    Kada je Ustavna komisija definisala posredne izbore kao izborni model, ona je zapravo rekla da će Skupštinom Srbije i Crne Gore vladati one političke većine koje vladaju Skupštinom Srbije i Skupštinom Crne Gore, ukoliko postoji mogućnost njihovog dogovora, a videćemo da li će to biti tako. Ali, većina ovog parlamenta biće većina i budućeg parlamenta Srbije i Crne Gore, i to je politička stvarnost.
    (Tomislav Nikolić traži repliku.)
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Zamolio bih vas da pratite raspravu. Prethodnik je govorio negativno o Zakonu o izboru narodnih poslanika, o jednom njegovom članu, o bivšem režimu u kome sam učestvovao, predlagač sam Zakona o izboru narodnih poslanika koji još uvek važi, i te tačka zakona koju vi sad osporavate pred Ustavnim sudom, a to je da poslaniku prestaje mandat ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji sa čije je liste izabran.
    Ali, nemojte da nam govorite da taj član više ne može da se primenjuje zato što je osporen pred Ustavnim sudom Srbije. Ne postoji nikakva privremena mera. Savezni ustavni sud vam je još i poništio to pravo koje ste pokušali da koristite. Dakle, ne postoji privremena mera i još uvek važi Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome poslaniku prestaje mandat kada mu prestane članstvo u političkoj stranci, koaliciji ili organizaciji sa čije izborne liste je biran.
    Ne može politička realnost, koju ste vi stvorili ovde, ne poštujući Zakon o izboru narodnih poslanika, da bude osnov za novi zakon. Ne može. Može da bude odluka Ustavnog suda, da ste imali vremena da je sačekate. Još jedna stvar, ako rezultati izbora iz 2000. godine nisu merilo za izbore koje ćemo da vršimo ovde za sedam-osam dana, nikako ne mogu da budu merila odluke po kojima ste vi ovde izmešali karte i dobili većinu koju želite da cementirate.
    Ako ne znamo pravu volju građana, mi kažemo da je to volja iz 2000. godine, jer posle toga nije bilo izbora, a ko ne znamo pravu volju građana, hajdemo na izbore. Ovo je volja poslanika što prelaze iz jedne političke stranke u drugu, volja vlasti koja utiče na volju poslanika i mešetarite tu, između njih formirate poslaničke grupe. Moram da vas pitam - ako je Marijan Rističević sada u novoj poslaničkoj grupi, ima li poslanička grupa "Vojvodina" i dalje pet članova i pravo da predlaže poslanike?
    U toku rasprave ću odgovoriti i na neke primedbe koje ovde izgovara predlagač, a ne odgovaraju pravom stanju stvari. Ako vam je Ustavna povelja naložila da se srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini izaberu poslanici, pitam - čijoj zastupljenosti, šta je to srazmerna zastupljenost, koga? Naroda - narod je to na izbornim listama odredio. Samo izborne liste sa kojih su izabrani poslanici u Skupštinu Srbije moraju da budu srazmerno zastupljene i dalje prenesene u Skupštinu Srbije i Crne Gore.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, izdvojio sam mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora i nisam glasao za predloženi zakon o izboru narodnih poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore iz više razloga.
    Pre svega, moje mišljenje je da se na način predviđen članovima 3, 5. i 19. ovog zakona zaista ne može odslikati volja naroda, da je ceo ovaj predlog zakona koncipiran na pogrešnim osnovama, iz jedne proste činjenice što, kao što smo već nekoliko puta čuli u izlaganju predlagača ovog zakona, politička realnost nalaže druga rešenja. Naime, mogli smo čuti nekoliko puta da je u Srbiji politička svest naroda umnogome promenjena u odnosu na raspored snaga u parlamentu.
    Ali, pre nego što počnem sa elaboracijom svojih stavova, dozvolite mi da vas podsetim na misao čuvenog pravnika Valtazara Bogišića, koji je svojevremeno rekao: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi".
    Direktna posledica rada nelegalnog i nelegitimnog Parlamenta Srbije jeste i usvajanje Povelje neke nazovidržave Srbije i Crne Gore, a sadržana je i u predlaganju ovog zakona.
    Zaista moramo da se zapitamo, da li je moguće utvrditi narodnu volju na bilo koji drugi način, sem neposredno na izborima. Pošto predstavnici vlasti priznaju da politička realnost ne odgovara stanju u Republičkom parlamentu, možemo otvoreno da se zapitamo zbog čega nema političke volje kod ljudi što drže trenutnu vlast u Srbiji da političku realnost provere ili usklade sa stanjem u Republičkom parlamentu, na jedini mogući pravni i politički način, a to je raspisivanjem republičkih izbora.
    Međutim, pošto sam izdvojio mišljenje kao član Zakonodavnog odbora i kao pravnik, moram da ukažem na nekoliko stvari koje pravno nisu prihvatljive u ovom predlogu zakona. Naime, kako smo već čuli, pravo predlaganja poslanika u novu zajednicu, tačnije u novu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore, bazirano je na tome da poslaničke grupe u Republičkom parlamentu mogu da predlože svoje predstavnike.
    Da li su poslaničke grupe u republičkom parlamentu odraz političke realnosti u Srbiji danas? Naravno ne. Kao elaboracija, odluke Administrativnog odbora u velikom broju slučajeva prekrajale su izbornu volju naroda, državljana Republike Srbije, iskazanu na izborima 23. decembra 2000. godine, formiranjem fantomskih poslaničkih grupa, a sve u jednom cilju, sve zarad ostanka na vlasti onih koji su sada na vlasti u Srbiji.
    Takođe, procedura predlaganja predviđena odredbama ovog zakona je izuzetno loša. Da li je dobro da takvom procedurom poslanici budu izabrani. Dozvolite mi da pročitam; član 5. glasi: "Poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Dakle, ponovo poslaničke grupe; one su voljom Administrativnog odbora, a ne naroda Srbije formirane i drže većinu u ovoj skupštini.
    Treći segment, kome se moram izuzetno usprotiviti, to je karakter i status poslanika u novoj skupštini. Zaista, ukoliko se želi diskontinuitet sa nekim zakonima koje je donosila prethodna vlast, ti zakoni mogu da budu promenjeni, mogu da se donesu novi zakoni, mogu da se ponište njihove odredbe. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 88. stav 1. tačka 1. precizno navodi da se status poslanika gubi isključenjem iz stranke ili isključenjem sa izborne liste.
    U svemu tome, opet se vraćamo na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji jasno i precizno kazuje da podnosioci izbornih lista jedini mogu da odlučuju o tome ko će biti poslanik. Međutim, da ne bih prekoračio vreme, želeo bih da završim jednom rečenicom koja će, mislim, ostati upečatljiva; interesantno je i molim vas da me dobro saslušate - do svega ovoga ne bi došlo da je Pera otišao pravo u policiju. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od poslanika koji su izdvojili mišljenje želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.
    ...

    Petar Cvetković

    Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Kao što znate, to je predlog poslanika Čedomira Jovanovića.
    Takođe znate da je 15-16 dana pre ovog predlog zakona dala DSS, odnosno 20. januara je DSS podnela Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Zašto je to bitno? Bitno je zbog toga što je predlagač ovog zakona, gospodin Jovanović, uzeo Predlog zakona DSS-a i preradio, u cilju i u očiglednoj nameri da nelegalnu većinu ostatka DOS-a iz ove Republičke skupštine preslika u parlament Skupštine Srbije i Crne Gore.
    Kako je to mogao postići? Mogao je tako što je to postavio kao prevashodni cilj, bez obzira što je nelegalan i nezakonit, ne poštujući ni jedan od dosadašnjih zakona, ne poštujući ni samu Ustavnu povelju. Videćete pri razmatranju amandmana da je ovaj predlog zakona u suprotnosti i sa samom Ustavnom poveljom.
    No, to je u ovom trenutku daleko manje važno od namere predlagača. Predlagač je dao zakon koji je kontradiktoran, koji je nerazumljiv, praktično nesprovodljiv, jer će u svom sprovođenju za ove dve godine, koliko treba da važi, proizvesti znatne posledice u smislu dalje nelegalnosti i nelegitimnosti, kako ovog tako i parlamenta Srbije i Crne Gore.
    Zbog toga je trebalo da predlagač podnese korektniji zakonski predlog, tako da nosilac predlaganja, odnosno izbora poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore budu stranka ili koalicija; on je pretvorio u predlagače poslaničke grupe u ovom parlamentu.
    Znate koliko ima tih poslaničkih grupa, a verujem da većina i ne zna, jer niču svakog trenutka, u odnosu na svako pitanje, odnosno predlog zakona, odnosno želje Republičke vlade, izvršne vlasti koja se stavlja iznad zakonodavne vlasti i svojim postupcima utiče na zakonitost, na demokratičnost rada ovog parlamenta. Taj princip direktnog tutorstva Republičke vlade nad ovom skupštinom želi se ovim predlogom zakona prebaciti na nivo zajednice Srbije i Crne Gore.
    Jednostavna je namera iz samog obrazloženja predlagača, namera nečasna, da a priori ima za sve svoje ideje i stavove apsolutnu većinu zajedno sa Đukanovićem u Skupštini Srbije i Crne Gore. Takva namera je prouzrokovala i predlaganje ovakvog nakaradnog zakona.
    Kažem, od jednog dobrog predloga zakona, ispravkama koje nemaju nikakve veze, niti pravne logike, niti razumevanja običnog građanina, napravljen je ovakav tekst.
    Zakon treba praviti upravo za najšire slojeve građana, da ga prosečan građanin može razumeti.
    Predlogom ovog zakona, kao što sam rekao, stvara se potpuni haos, a on će se normalno koristiti, kao što se i u proteklom vremenu koristio u ovoj skupštini. Podsetiću vas samo na još jednu činjenicu koja je istaknuta pre dva dana na Administrativnom odboru ili juče. To je da su poslanici DOS-a koji su dali ostavke, to je ono što je Administrativni odbor stavio van snage većinom glasova, bili u pravnoj i stvarnoj zabludi.
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    Tamo sam postavio pitanje: ako su skupštinska većina i Reublička vlada poslanike DOS-a - izvinjavam se gospodi koju ću pomenuti, ali među njima su izuzetni pravni stručnjaci, gospodin Hiber i gospodin Lilić - dovele u zabludu, u kakvu su tek zabludu ta republička vlada i ova skupštinska većina dovele građane Srbije. Hvala, s obzirom da sam prekoračio vreme.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima predlagač zakona, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore naša poslanička grupa je sačinila u decembru meseca. Za 30. decembar smo zakazali sednicu republičkog parlamenta na kojoj smo želeli da usvojimo Ustavnu povelju i ustavni zakon. Do toga nije došlo samo zbog volje jedne stranke.
    Samo zbog volje DSS-a, koja je blokirala rad Ustavne komisije, tako što su njeni predstavnici, među kojima i šef poslaničke grupe, zatražili prekid rada zbog toga što su se osećali umornim. Pošto su bili umorni, sednica je prekinuta, a zasedanje parlamenta zakazano za 30. decembar, na kome je trebalo da usvojimo Ustavnu povelju, ustavni zakon i zakon o izboru poslanika, odloženo je.
    Ovaj zakon je predat u proceduru 5. februara, dan pošto je u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije usvojena Ustavna povelja i ustavni zakon. To su činjenice i mislim da je bitno insistirati na činjenicama, jer primećujem da kroz nastupe predstavnika, pogotovo Demokratske stranke Srbije, one pokušavaju da budu zaobiđene i da se ponudi neka paralelna verzija, koja je najkonkretniju osudu doživela i u parlamentu kroz postupak i odnos prema svemu onome što su oni predstavljali.