U ovom sazivu nisam bio do sada u prilici da vidim kako to profesor Hiber sa ove govornice ovako strasno ili ostrašćeno, pun nekog naboja, brani predlog Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Možda to i nije loše, samo je evidentno da je pogrešno vreme kada to radite, profesore; za razliku od mnogih nas koji smo u Skupštini, vi predmet predajete na Pravnom fakultet, predmet na kome se zasnivaju između ostalog i ovi akti. Razmislite, profesore, koliko će vam pomoći posle izvesnog vremena ova ostrašćenost, ovakva žestina, i to kada budete objašnjavali studentima da ste vi, kao njihov profesor, svesno kršeći Ustav donosili i predlagali nešto Narodnoj skupštini.
To je nešto sa čim ćete se vi morati lično suočiti. Ono što je predmet rasprave ovde, to je da se pojedine sudije razreše dužnosti jer su ispunile uslove za penzionisanje, odnosno starosnu granicu i radni staž. Ništa to ne bi bilo sporno, ništa tu ne bi bilo suprotno zakonima da nisu neke sudije, mislim na ove koji su predloženi, pre nepunih godinu i nešto meseci dobili odluku za produženje radnog staža radi potrebe vršenja, i dalje, funkcija na kojima su bili, ali niko se tada nije tada bunio u ovoj skupštini.
Ali, ostavimo to sada na stranu. Ako je ovo jedan od načina da se izvrši pritisak na pojedine sudije, onda je pogrešan način. Ako ovakav bes i mržnja koju iskazuju novoimenovani predsednici poslaničkih grupa, koji, upirući prstom u pojedine poslaničke grupe, znače upozorenje pojedinim poslanicima kako ubuduće moramo da se ponašamo, jer ćemo biti, po njima, krivi i uzročnik onoga što se desilo, onda je to stanje koje nas sve opominje, upozorava. Gospodo, onda je to nešto čemu smo bili ranije svedoci. Nisu vama, gospodo, sudije krive, nisu sve sudije krive.
Navodite ovde više puta primer Ibarske magistrale. Gospodo, kada ste pred ovu skupštinu izneli izveštaj Anketnog odbora za Ibarsku magistralu, iz prošlog saziva? Niste, gospodo. Taj izveštaj vam stoji u fiokama, uz obavezu da ga vi u ovom sazivu razmatrate. Valjda je u svemu ovome mogao da dođe na dnevni red. Da ste našli za shodno da uzmete taj izveštaj, možda bi predupredili, možda bi, na moju sreću, sprečili ovo što se sada desilo.
U tom izveštaju imate mnoga imena o kojima vi sada pričate, obaveštavate javnost. Da ste se udostojili da ga pročitate, videli biste da su imenima i prezimenima svi ovi ljudi bili umešani i u pripremu atentata u Budvi i na Ibarskoj magistrali, samo što su neki tad bili i važili za poslovne partnere nekih u to vreme opozicionih lidera, pa kad su došli na vlast, onda su to stavili u stranu. U životu, a pogotovu u politici, važi ona narodna - sve se vraća, sve se plaća.
Mogu da razumem emocije, mogu da razumem raspoloženje nekih kolega iz pojedinih poslaničkih grupa, ali ne mogu da razumem one političke i životne folirante koji sa tragično nastradalim čovekom ama baš ništa nemaju. Krenuli su sa njim 1999, 2000, 2001. a sad u to ime i uz neku svoju glumu žele da linčuju po Srbiji. Nemojte, gospodo, vodite računa šta radite. Može svaka tačka dnevnog reda da se završi jednom mirnom raspravom. Imate komotnu većinu. Vodite računa, ovo je vreme, i sami smo svedoci, kada se oni koji su osumnjičeni već unapred proglašavaju krivim. To vreme, takav način i takvi metodi vode u diktaturu.
Apelujem na svoje mlade kolege koje su nedavno imenovane na svoje nove funkcije, da ipak iskoriste ono što je racionalno u politici, da njihova mladost i njihova volja za bavljenje politikom bude pozitivna energija koja će se prvenstveno prenositi na njihove kolege.
