PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima predsednik poslaničke grupe DSS, narodni poslanik Dejan Mihajlov.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Zadržao bih se samo na pitanju maloletnika. Smatramo da je izuzetno važno i da je interes države da maloletnička delinkvencija bude pred okružnim sudovima i da bi intencija nas kao zakonodavca trebalo da ide u pravcu osnivanja posebnih sudova, jer je očigledno da je ona u društvu kao što je Srbija, u periodu tranzicije, gde imamo jednu nasleđenu krizu sistema vrednosti, izuzetno narasla. Vidimo kod svih hapšenja, ovih poslednjih i nadam se nekih budućih koja će uslediti, da je veliki broj jako mladih ljudi, na granici punoletstva, ljudi koji su bili kao maloletnički delinkventi kažnjavani.
    Zato je interes, pre svega zbog iskustva koje imaju sudije okružnog suda, kao što je pomenuo kolega Mamula, da sudija okružnog suda mora da ima i životnog iskustva, da ima određene godine starosti. To nije zakonski uslov, ali se uvek vodi računa i o tome i da jednostavno imaju profesionalno iskustvo kako bi mogli tim poslom da se bave.
    Zato, zbog posebne društvene brige i važnosti, po meni je važno da maloletnička delinkvencija bude u rangu okružnih sudova kao prvostepenih.
    Drugo, treba svakako razmisliti, i možda je to jedna od ideja za Savet koji je formiran pri Ministarstvu i koji funkcioniše, a DSS će svakako pripremiti predlog ovih zakona, da se formiraju posebni sudovi za maloletnike, upravo zbog brige države prema tom delu populacije i zbog krize sistema vrednosti u periodu koji je za nama i zbog perioda tranzicije u koji treba da uđemo. Jednostavno, to je potrebno kako bi se stabilizovale prilike, okolnosti i kako bismo prevazišli ono u čemu se sada nalazimo, a to je jedno beznađe.
    Veliki je broj maloletničkih delinkvenata, narkomana među mladima, jedan broj njih su i narkodileri, i zato je važno da okružni sudovi budu prvostepeni, a ne da idemo na opštinske sudove koji će možda biti zatrpani drugim predmetima i neće moći dovoljnu pažnju da posvete ovom vidu izvršenja krivičnih dela i zaštiti maloletnika koji su uhvaćeni u vršenju nekog krivičnog dela.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su korisne sugestije gospodina Mamule i gospodina Mihajlova, ali to je sistemsko i strateško pitanje, a manje-više ove izmene i dopune zakona su interventnog ili urgentnog karaktera.
    Kao što znate, formiran je Savet za reformu pravosuđa, od predstavnika najznačajnijih pravosudnih institucija i institucija druge vrste, koje se bave pravnom teorijom, pravnom naukom. Savet je formirao radne grupe; on je krenuo u jedan projekat reformi pravosuđa - strategija reformi pravosuđa.
    Nama predstoje mnoge inovacije. Podsećam da treba da se uradi čitav set zakona iz oblasti pravosuđa, budući da više ova materija nije u nadležnosti savezne države, ili onoga što se danas naziva državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, pa će predstojati izmene svih procesnih zakona. Moraće da bude donet novi krivični zakon Republike Srbije, koji će u sebi inkorporirati one odredbe koje su do sada postojale u saveznom Krivičnom zakonu, itd.
    Ova materija i pitanje maloletnika i maloletničke delinkvencije je nešto što je strateško pitanje i što mora naći posebno mesto u zakonima čije nam donošenje predstoji. Toliko o tome.
    Pošto mi je najavljena sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, a u ovom vremenu moram biti prisutan, ja bih iskoristio priliku, bez želje da zloupotrebljavam ovu govornicu i da kršim Poslovnik, da samo kažem da je Vlada saglasna i prihvata amandman narodnog poslanika dr Predraga Stojanovića na član 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i amandman narodnog poslanika prof. dr Dragora Hibera na član 2. Zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, pošto proceduralno to treba da bude prihvaćeno u samoj raspravi, da ne bismo kršili Poslovnik. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Za reč se javio i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS. Da li hoćete da saslušamo i njega i da onda dam pauzu, da bismo zaokružili raspravu o amandmanu? (Odobravanje.)
    Hvala vam.
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Ako je moguće, s obzirom da žurimo na pauzu, samo bih nešto rekao.
    Dakle, Zakon o primeni Povelje kaže u članu 20. stav 4: "Države članice su dužne da usklade svoje zakone i druge propise sa Ustavnom poveljom, ratifikovanim ugovorima i zakonima državne zajednice Srbije i Crne Gore, od 31. decembra 2003.godine".
    Zbog toga smo predložili ovakvu formulaciju, dakle, da ostane predviđeno rešenje, da okružni sudovi budu nadležni da sude za saveznim zakonom i zakonom Republike Srbije predviđene slučajeve, zbog toga što se predviđa i ukidanje Krivičnog zakona SRJ.
    Mislimo da je to jedna od glavnih intencija i da je to bolje rešenje, dok se ne izvrši usklađivanje republičkog i bivšeg saveznog zakonodavstva. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za učešće u raspravi? (Ne.)

    Ako ne, određujem pauzu do 15,00 časova i molim vas da u 15,00 časova budemo tu. Raspravu nastavljamo amandmanom na član 4. koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ćulibrk, Ljubiša Maravić, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić. Hvala vam.

    (Pauza.)

    (Posle pauze.)

     
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

    Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

    Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ćulibrk, Ljubiša Maravić, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić.

    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)

    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.

    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Đorđe Mamula. Izvolite.
    ...

    Đorđe Mamula

    U obrazloženju Predloga zakona stoji da se članom 4. Predloga zakona preciznije određuje nadležnost Vrhovnog suda. Kada je Vlada Srbije jula 2002. menjala isti član 27. Zakona o uređenju sudova, u obrazloženju je stajalo - Predlogom zakona precizira se način odlučivanja u Vrhovnom sudu i iz važećeg teksta brišu suvišne reči u pogledu postupka. Očigledno su Vladi tada bile suvišne reči da Vrhovni sud Srbije odlučuje i o redovnim pravnim sredstvima. Sada Vladi te reči nisu više suvišne, a ipak predloženom izmenom se do kraja ne uklanjaju svi propusti Vlade iz jula 2002. godine.
    Budući da je Zakonodavni odbor rekao da je ovaj amandman u skladu sa zakonom, nije mi jasno zašto Ministarstvo pravde nije htelo da prihvati amandman, jer postoje procesni slučajevi kada Vrhovni sud Srbije nije nadležan da odlučuje o vanrednim pravnim lekovima. To je promaklo Vladi. To je slučaj sa zahtevom, recimo, za ponavljanje postupka u krivičnom postupku kao vanrednim pravnim lekom. O tom vanrednom pravnom leku odlučuje sud koji je doneo presudu u prvom stepenu, dakle, opštinski ili okružni sud, član 409. stav 1. Zakona o krivičnom postupku.
    Isto važi i kod zahteva za ponavljanje postupka u parničnom postupku, o kome odlučuje sud pred kojim je nastao razlog za ponavljanje postupka, dakle, opštinski ili okružni sud kao prvostepeni sud ili apelacioni sud kao drugostepeni.
    Ovo posebno zbog člana 428. Zakona o parničnom postupku. Zahtev za ponavljanje postupka je, prema tome, vanredni pravni lek o kome Vrhovni sud Srbije ne odlučuje. Izuzetak važi u parničnom postupku, kada Vrhovni sud Srbije može da odlučuje o žalbi na odluku apelacionog suda, ako je razlog za ponavljanje postupka nastao pred apelacionim sudom.
    Postoje ipak i procesni slučajevi kada je Vrhovni sud Srbije nadležan da rešava o redovnim pravnim lekovima, o čemu je trebalo da se vodi računa. Vrhovni sud Srbije odlučuje o žalbi drugostepenog apelacionog suda, kojim je izrečena kazna zatvora od 40 godina. Zatim, ako je apelacioni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego okružni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu, i ako je apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu okružnog suda kojom je optuženi oslobođen optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim. Mislim na član 395. Zakona o krivičnom postupku.
    Budući da je u toku izrada nacrta novog zakonika o krivičnom postupku, mi smo vodili računa i o tome. S druge strane, sukob nadležnosti između sudova iste vrste rešava zajednički neposredno viši sud. Sukob nadležnosti između sudova razne vrste sa teritorije iste republike, osim sukoba nadležnosti između vojnih sudova i drugih sudova, rešava Vrhovni sud te republike, član 23. Zakona o parničnom postupku. Znači, da je Vrhovni sud Srbije u krivičnim stvarima nadležan da rešava gotovo nemoguće...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.