PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da saslušamo govornika u miru.
    ...

    Dušan Budišin

    U toku današnjeg dana je gospodin ministar ponovio nešto što je rekao i juče: "Biće u Srbiji pravde, pa makar svet propao". Doduše, ta sentenca glasi malo drugačije: "Neka se poštuje zakon, pa neka sve propadne". On je malo to parafrazirao. Ako je to tako, ako treba poštovati zakon, onda zaista nije jasno kako to bez prethodnog akta Vrhovnog suda Srbije, odnosno personalnog veća, može da nastupi prestanak sudijske dužnosti zbog navršenja radnog veka. Jednostavno, to je pravni razlog koji se mora uvažiti.
    Drugo, gospodin Pajtić, govoreći o ovoj temi, rekao je da stečena prava u vršenju javnih funkcija ne mogu da se tako tretiraju, odnosno da ih u vršenju javne funkcije nema. To se isto ne može prihvatiti zbog toga što je zakon donet, govorim o setu zakona DSS-a, kasnije, kada je odlukom Vrhovnog suda pojedinim sudijama Vrhovnog suda produžen mandat do navršenih 67 godina. Tada se to moglo i to onda nije stečeno pravo. Jednostavno, to je nešto što se mora poštovati, jer je doneto pre stupanja na snagu zakona kojim je to kasnije limitirano.
    Dakle, nije ovo nikakvo stečeno pravo u vršenju javne funkcije. To se moglo samo uraditi u slučaju da je zakon koji je donet imao retroaktivno dejstvo. To nije bio slučaj.
    Zbog toga DSS smatra da se na ovaj način, u stvari, poseže za metodama koje je imao Slobodan Milošević i koje su, zajedno sa svim ostalim što je pratilo dogodovštine u tom režimu, dovele do 5. oktobra i smene režima. Naime, vrlo je opasno na ovakav način smenjivati sudije, jer se time vrši pritisak izvršne vlasti na pravosudnu vlast i onda nastaje haos u državi.
    Još nešto treba reći. Govori se ovde o krivici zašto nije radilo Veliko personalno veće. Veliko personalno veće je nadležno da utvrdi postojanje navršenja radnog veka sudije i nije radilo od 25. septembra prošle godine do 13. februara ove godine (to je nekoliko meseci), upravo zato što je u ovoj skupštini prihvaćen amandman i bilo je predviđeno da članove personalnog veća bira Narodna skupština. Kasnije Ustavni sud, 25. septembra, suspenduje ovo i stavlja ga van snage 13. februara ove godine. Za to što Veliko personalno veće nije radilo kriva je DOS-ova većina u ovom parlamentu i, naravno, Odbor za pravosuđe. To nije krivica suda. Zbog toga DSS, čisto iz principijelnog razloga, ne može podržati ovaj zakon.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče ministar Batić, ovde se za govornicom pojavljuju neki pogonski pravnici. Odmah da se razjasnimo, ja nisam ni pogonski pravnik, uopšte nisam pravnik. Jednostavno sam pravdoljubiv čovek koji je osetio pravdu preko svojih leđa i na svojoj koži. Iz tih razloga sam želeo da ukažem na neke nelogičnosti i kršenje Ustava i zakona koji se tiču pravosudnih organa.
    Ova odluka o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova je u suprotnosti sa ostalim zakonima koji su vezani sa već donesenim ovde u parlamentu, kako je malopre moj prethodnik govorio, ja to ne bih ponavljao, zbog čega je Narodna skupština izbegavala da donese odluku o izboru personalnog veća.
    Međutim, govorio bih o nečem sasvim drugom. Ovde se radi o čistom vlastoljublju i o revanšizmu. Naime, ako pogledamo imena ovih sudija, možemo zaključiti da se donošenje ove odluke o prestanku sudijske dužnosti zaista vrši na jedan selektivan način. Rekao bih da je ovo upravo u trenutku kada DOS-ovska većina gubi kontrolu.
    Dakle, izvršna vlast gubi kontrolu i želi da se upliće u sudske nadležnosti. Tako, na primer, Odluka o prestanku sudijske dužnosti u Okružnom sudu u Somboru, tačka 5) - Beljanski Petru, okružnom sudiji u Somboru, stupa na snagu 28. avgusta 2001. godine. Postavlja se pitanje kako je sudija, o kojem sam govorio, mogao da donosi odluke od 28. avgusta 2001. godine do dan-danas, jer je još uvek na dužnosti sudije Okružnog suda. Dakle, sve one odluke koje je doneo su vanustavne.
    Na taj način ne želim da optužujem ni sudiju Okružnog suda u Somboru, niti bilo kog sudiju, ali hteo bih da kažem da se ovim stvarima Ministarstvo pravde nije bavilo. Kako je sada Ministarstvo pravde moglo da interveniše, a nije to učinilo u vreme kada se Narodna skupština nije mogla sazvati i doneti odluku o konstituisanju, odnosno izboru Velikog personalnog veća.
    Tada je, ako ništa drugo, ako to Skupština nije mogla da učini, trebala da uvede vanredno stanje, jer je bio u pitanju veliki broj građana koji su nelegalno od nenadležnih organa bili sankcionisani, odnosno donesene određene sudske presude; jer, ovaj retroaktivni zakon upravo govori o tome da sudije koje su i dan-danas na svojim dužnostima nisu imale po zakonu koji je donesen u parlamentu mogućnost da donose bilo kakve odluke.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Narodni poslanik Bojan Pajtić je tražio repliku kao predsednik poslaničke grupe.
    ...
    Demokratska stranka

    Bojan Pajtić

    Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, čisto da ne bude zabune, slažem se sa uvažnim kolegom Budišinom. Ja nisam uveo kategoriju stečenih prava u diskusiju i nikada je ne bih uveo. Ona je, dakle, privatnopravna kategorija, dominantno stvarno pravna kategorija i nikada se ne može primeniti na oblast javnog prava zato što se kod javnih funkcija na te funkcije dolazi činom izbora, imenovanja, postavljenja ili eventualno u monarhijama rođenjem i nikako to ne može biti stečeno pravo. To može biti neko pravo koje može biti derogirano odlukom onoga koji je taj akt i doneo, a u ovom slučaju Narodne skupštine. Mislim da odlukom ove Narodne skupštine na taj način i postupamo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    ...

    Petar Cvetković

    Dame i gospodo, malo je toga moguće dodati onome što su rekli poslanici Demokratske stranke Srbije, gospodin Dejan Mihajlov i gospodin Dušan Budišin. Ja bih dodao suštinu našeg protivljenja ovakvom protivpravnom, protivustavnom postupanju, u jednoj rečenici. Nisam daleko od istine ako tvrdim da je procedura srž demokratije, da upravo poštovanje procedure čini suštinu demokratskih odnosa i demokratičnosti jednog društva, mogućnosti ostvarenja prava, bilo pojedinačnih bilo opštih.
    Sa druge strane, postavljam pitanje ko je ovlašćen da ne poštuje proceduru koja je utvrđena zakonom, Ustavom ili nekim podzakonskim aktima. Da li je moguće ovlastiti nekoga, ili, još gore, ko može da sebi da za pravo da krši utvrđenu proceduru i samim tim zakon i Ustav?
    Pretpostavimo da je tačno ono što je u uvodnom izlaganju rekao gospodin Hiber - da je Vrhovni sud, odnosno Veliko personalno veće prekršilo Zakon o sudijama. Nema potrebe da ulazimo u to da li je to tako ili ne, ali pretpostavimo da je tako i konstatujmo da su Vrhovni sud i Veliko personalno veće prekršili Zakon o sudijama.
    Da li to onda opravdava ministra pravde i Ministarstvo pravde da postupaju suprotno Ustavu, suprotno proceduri utvrđenoj samim Ustavom? Da li to opravdava skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu da postupa suprotno Ustavu i, manje od toga, suprotno Poslovniku ove skupštine? Da li će to i ko će moći opravdati ovu skupštinu da donese neku odluku, a u ovom konkretnom slučaju odluku o razrešenju, suprotno utvrđenoj proceduri.
    Gospodo, moramo se zamisliti nad time, jer u protekle dve godine mnogo je bilo kršenja zakona, Ustava i selektivne primene Ustava ili zakona. Gospodo, našim zalaganjem za zakonitost, za ustavnost, za poštovanje utvrđene procedure mi upravo branimo ovu prividnu, a kažem prividnu upravo zbog mandata i nategnute većine u ovom parlamentu, skupštinsku većinu. Mi ih branimo od njih samih, jer i oni sami će se složiti sa time da neće večito vladati. Nakon silaska sa vlasti mnogima od njih će se suditi zbog nepoštovanja procedure, zbog nepoštovanja zakona. Zbog toga našim zalaganjem za zakonitost, za poštovanje Ustava i zakona upravo branimo sadašnju skupštinsku većinu i sadašnju vlast. Branimo od njih samih, od njihovog protivpravnog postupanja.
    Razumem ja njihove izjave, odnosno navode da je prekršen Ustav time što je bilo koji sudija koji ima preko 65 godina u radnom odnosu. U redu je to, ali zašto zaboravljaju upravo tim Ustavom utvrđenu proceduru kako se dolazi do toga da sudija prestaje da bude sudija kada navrši 65 godina. Da li ih može opravdati ta odredba Ustava da ne poštuju proceduru.
    Podsećam ponovo na član 101. stav 4. Ustava Srbije gde je izričito predviđeno da postojanje razloga za prestanak sudijske dužnosti, u koje ulazi navršenje radnog veka, utvrđuje Vrhovni sud Srbije i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Mi imamo slučaj... jeste, gospodin Hiber je rekao da imaju dilemu, međutim tu dilemu su loše rešili. Imamo slučaj da je ministar pravde, odnosno Ministarstvo pravde dalo predlog odboru ove skupštine, Odboru za pravosuđe i upravu da se razreše sudije. Nije bitna brojka, 37. Odbor za pravosuđe i upravu je, suprotno odredbi Ustava, koju je verovatno znao, a i da nije znao bio je dužan da zna tu odredbu Ustava, vagao, vagao i odlučio da, suprotno utvrđenoj proceduri i suprotno Ustavu, predloži ovoj Narodnoj skupštini da te sudije razreši.
    Nemamo ovlašćenog predlagača za ovu odluku koju želite doneti. Moguće je da je ta odluka i ispravna. Ne ocenjujem sadržinsku ispravnost te odluke. Pozivam na poštovanje procedure, gospodo koji dobacujete iz skupštinskih klupa, pozivam na poštovanje procedure, jer je procedura srž i suština demokratije, ako mnogi od nas uopšte znaju šta je to procedura i šta je zakonitost.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    ...

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, pred nama je jedan, rekao bih, i bilo bi to normalno da se kaže, naivan predlog, jedan predlog o kome ne treba ni raspravljati. Neko je radio 40 godina ili navršio 65 godina starosti, i potpuno je prirodno i normalno da mu prestane vršenje određenih dužnosti, da nekome od njih kažemo - svaka čast, radio si pošteno, sav si se posvetio svojoj funkciji, neka ti bude penzija lepa, dugo živi. Drugome bi rekli - e, hvala bogu da si jednom navršio 40 godina, ili 65 godina starosti, i da smo se otarasili tebe.
    Bilo bi lepo da kažemo - doći će neki mlađi, poletniji, koji će imati više elana i volje, možda manje u tom trenutku stručnosti i iskustva, ali će vreme učiniti svoje, oni će se posvetiti poslu koji obavljaju, od njih će biti dobre sudije, tužioci, nosioci visokih pravosudnih funkcija.
    I ne ocenjujem i ne žalim ni za kim sa ove liste, to je vaše pravo, to je pravo onih koji predlažu, da ovako postupaju. Ja sam se čak i ohrabrio kad sam čuo ministra koji kaže da on zaista ne utiče na izbor sudija i tužilaca. Obradovale su me reči profesora Hibera koji kaže da će se zakon primenjivati jednako i važiti jednako za sve, kako za sve ostale zaposlene u javnim službama, tako i za nosioce pravosudnih funkcija. Sve je to lepo, ali, imam iskustva.
    Dajem vam kao primer grad Niš. U Nišu je, eto, to nezavisno sudstvo, nezavisno od ministra, nezavisno od uticaja političkih stranaka, a kao slučajno za nosioca pravosudnih funkcija imenuje se jedan od funkcionera Demokratske stranke, koji je zaposlen u gradskoj upravi, jedan od funkcionera Demohrišćanske stranke, ćerka člana Visokog saveta pravosuđa, ćerka nečije majke, koja je funkcioner neke treće političke stranke itd.
    Ali, šta da se radi? Doći će neka sledeća vlast, a onda će zbog ovoga, verovatno i zbog onoga što je bilo ranije, ponovo biti "Jovo nanovo", onda će neki drugi smenjivati ove koji su danas postavljeni, a onda će, kako se vlast bude menjala, uvek neko nekoga smenjivati. Gde je tu stalnost i sigurnost kod nosilaca pravosudnih funkcija, gde je tu to nezavisno sudstvo? (Glas iz sale: Gde si to čuo?) To sam čuo u veterinarskoj stanici u kojoj vi radite.
    Dakle, ako danas radimo na ovakav način i ako nas ubeđujete da nema mešanja u postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija, nego da se samo radi o prinudnoj smeni generacija, gde neko ko je navršio određeni broj godina života normalno odlazi, a mlađi dolaze, to bi bilo lepo da je tačno, ali nije tačno. Dakle, nismo očistili ni sudstvo od političkih uticaja i neće biti dobro dokle god se to ne dogodi.
    I na kraju, samo da vam kažem, kako vi tumačite zakone, kako tumačite sve što je u vezi sa pravosuđem i pravom, u Nišu je već smišljena jedna teška kletva: "Dabogda ti Boško Ristić tumačio zakon".