Poštovani narodni poslanici, mi danas vodimo objedinjenu načelnu raspravu o dva Vladina predloga: jedan je predlog odluke, a drugi predlog zakona. Za oba ova dokumenta gospodin ministar Šabić je ispred Vlade zadužen da ih brani i obrazlaže, pa se   koristim prilikom, gospodine ministre, da vam postavim nekoliko pitanja o jednom i drugom dokumentu.
Prvo je na dnevnom redu, kao što znate, predlog, odnosno Odluka o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ovde je zanimljivo, ako možete da mi kažete, zašto se ovo zove sporazum? Ovo je, pretpostavljam, sporazum koji su sklopile dve vlade. Je li to pisani sporazum, usmeni dogovor, ugovor - u kojoj je formi taj sporazum sklopljen? Drugo, da li sama ova reč - sporazum, na određen način implicira da se ovde ratifikuje sporazum koji su sklopile dve nezavisne države, budući da će u istovetnoj formi ovaj dokument biti i pred skupštinom druge federalne jedinice?
U obrazloženju prvog dokumenta pozvali ste se na član 17. stav 3. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje. Ali član 17. pre stava 3. ima stav 2, koji predviđa da Savet ministara može ne samo institucije koje se ovom Odlukom preuzimaju, ili prelaze u nadležnost Republike Srbije ili Republike Crne Gore, no i one koje su ukinute, da obnovi, reformiše i da ih stavi u svoju funkciju. Da li je ovo malo ishitrena primena ovog stava 3? Zar nije bilo racionalno da se sačeka da Savet ministara kaže šta od postojećih saveznih institucija njemu treba, koje su mu institucije potrebne, pa da se onda ova Odluka u republičkom parlamentu Srbije i u republičkom parlamentu Crne Gore razmatra?
Naime, mislim - a pretpostavljam da nisam usamljen u takvom razmišljanju - da će Savet ministara morati da zadrži mnoge sadašnje institucije ako želi da obavlja svoje funkcije i da normalno komunicira sa svetom. Ako želi da vodi spoljnu politiku i spoljnu ekonomsku politiku, Savet će morati da formira i nove institucije, a možda i da obnovi neke koje su ukinute. Da li ćemo na taj način dobiti ponovo duple institucije? Da li ćemo ovde preuzeti neke institucije, iako za međunarodni saobraćaj Republika nema pun kapacitet nego savezna država, te će radi tih međunarodnih integracija i međunarodnih poslova morati da se formiraju institucije i u saveznom parlamentu, pa da opet dobijemo neku vrstu dupliranja institucija i umnožavanja troškova?
Postavljam vam ova pitanja prosto stoga što imam utisak da Odluka - ma koliko izledala jednostavno i jasno - ne samo što nije morala da ide po hitnom postupku, nego je uopšte došla preuranjeno. Razlozi za hitan postupak su ovde zaista ostali nejasni.
Nadam se da ćete mi možda u završnoj reči odgovoriti na neka od ovih pitanja.
Drugi dokument koji je predočen našoj pažnji je Zakon o ministarstvima. Tu bih želeo da vam postavim nekoliko pitanja. Je li Vlada razmišljala da li je ovo optimalan broj ministarstava, da li su to ministarstva koja uspevaju da regulišu naš društveni, privredni i celokupan ekonomski život u Republici?
Mi smo ovde čuli vrlo ubedljivo izlaganje kolege Dragana Lazića da bi bilo dobro da ova država ima ministarstvo za migracije. Ne bih hteo da ponavljam njegovu argumentaciju, jer dovoljan je razlog to što imamo jako mnogo ljudi u inostranstvu, što očekujemo da će ti ljudi hteti da se vraćaju, što se zalažemo da im se vrlo preciznim zakonom vrate građanska prava: državljanstvo, pravo glasa itd, pa bi možda time moglo da se pozabavi posebno ministarstvo, jer bi ono pokrivalo interese 3,5 do 4 miliona ljudi.
Sa druge strane, ne znam da li ste možda razmišljali da neke siteme koji su logično povezani, a ovde su za njih nadležna različita ministarstva, objedinite. Srbija je, na primer, vazda imala zajedničko ministarstvo prosvete i vera. Prosveta, nauka, kultura i vere zaista predstavljaju jedan jedinstveni sistem, a ne znam da li je nekada Vlada razmišljala o mogućnosti da sve te delatnosti budu objedinjene u jedno ministarstvo.
Još jedno pitanje u vezi sa ovim zakonom hteo bih da vam postavim. Vi ste nam jutros obrazlažući ovaj predlog zakona lepo objasnili da je ovde reč samo o opisu delokruga rada pojedinih ministarstava, a ne i o konkretnim nadležnostima, pa tako i opis svakog ministarstva počinje istom frazom - ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose, a završava se - kao i druge poslove određene zakonom. To je jedna tipska formula, epska formula što bi se reklo, koja se ponavlja u svim članovima ovog zakona.
Čini mi se da je ovim zakonom, ipak, pored delokruga rada, trebalo reći nešto i o nadležnostima. Naravno, nisu mogle da budu precizno određene nadležnosti, ali da li je možda ovaj zakon mogao da sadrži jednu ili dve načelne odredbe kojima će se jasno reći šta jedno ministarstvo mora da čini u okviru svog delokruga a šta nikako ne sme. Jer, mi imamo zakon po kome ministarstvo sve može i ništa ne mora. S jedne strane imamo, dakle, duh etatizma gde je sve u rukama Vlade i gde se guši inicijativa i sloboda subjekata koji učestvuju u jednom sistemu, a sa druge strane dobijamo predstavu da je reč o neobaveznim zaduženjima svakog ministarstva pojedinačno.
Mislim da je kod nas dugo bila praksa da nemamo jasnu predstavu o tome šta političari moraju i šta ne smeju. Mi nemamo zakone koji to regulišu. Mi nemamo zakon koji bi logično pratio ovaj zakon, a to je zakon o ministrima. Ne znam da li ste u Vladi razmišljali o tome, to bi baš pripadalo vašem resoru.
Zakon o ministrima je u ovoj državi neophodan. Zakon o ministrima je imala Kraljevina Jugoslavija, imala je Kraljevina Srbija, imaju sve napredne države - jer ministar nije običan državni činovnik. On je čovek koji ima ogromna ovlašćenja, pa mora da mu se zakonom kaže šta on mora da radi u okviru tih svojih ovlašćenja, i mora da mu se kaže ne samo koje političke posledice sleduju iz zloupotrebe položaja ili nesavesnog obavljanja funkcije, nego i koje krivične sankcije. Za ministre ne može da važi samo opšti krivični zakonik. To napredne zemlje znaju; one predviđaju poseban tretman ministara. Ministri imaju posebnu nadležnost, ali moraju da imaju i posebnu odgovornost.
Kada dobijemo taj zakon, onda ćemo moći mnogo jasnije i mnogo objektivnije, mnogo pravilnije i pravednije da sudimo o radu svakog ministarstva. Kada bi zakon ministru stavljao određene limite, čvrsto bi ga usmerio, ali dao bi mu i autonomna ovlašćenja, pa ta ovlašćenja ne bi zavisila od političkih dogovora u koaliciji ili njegovoj stranci, nego bi bila zakonom garantovana. Bolje je da se dužnosti i ovlašćenja ministru zakonom garantuju nego da zavise od toga kako smo se dogovorili i šta smo se dogovorili.
Na kraju samo još jedno pitanje. U članu 22. imate predviđeno da će u okviru svog delokruga sva ministarstva ostvarivati međunarodnu saradnju - u redu, i to da razumemo; da će se starati o unapređenju te saradnje; da ona obezbeđuju harmonizaciju propisa sa pravom Evropske unije.
Ovde ne stoji da će ministarstva raditi ono što je predviđeno članom 20. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, prema kojem ministarstva moraju da usklade propise sa saveznim propisima, onima koji su ranije doneti i sa zakonima koje će donositi Skupština Srbije i Crne Gore. Član 20. je dao pravni primat Saveznom parlamentu. Čini mi se da je to bilo neophodno i ovde naglasiti - mada taj član 20. predviđa da će Savezna skupština formirati komisiju koja će usaglašavati republičke zakone. Ali sa kim će to ona raditi? Radiće sa republičkim ministarstvima. Ne bi bilo suvišno da je to ovde navedeno.
Nadam se da vas nisam zamorio ovim pitanjima; ceneći vašu dobru volju i trud što sedite i pažljivo nas ovde slušate, očekujem, ako ne sada, onda možda u završnoj reči, odgovor na ova pitanja.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i po treći put za vreme našeg mandata raspravljamo o ministarstvima.
Prvi put je bilo 23. januara 2001. godine kada je na dnevnom redu bio Predlog odluke o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Drugi put u ovoj skupštini je dat na razmatranje Predlog zakona o ministarstvima, koji u stilu vašeg demokratskog parlamentarizma nismo raspravljali u načelu. Evo, treći put po hitnom postupku u ovom parlamentu iz navedenih odredaba proistekla je potreba preuzimanja određenih nadležnosti bivših saveznih organa uprave i saveznih organizacija u delokrugu odgovarajućih organa državne uprave Republike Srbije, kako se prema članu 94. Ustava nadležnosti ministarstava, posebnih organizacija uređuju zakonom.
Danas pred ovim parlamentom je, kao što sam rekao, po treći put Predlog zakona o ministarstvima. Ovde smi svi mi kao poslanici iznosili svoje mišljenje i stavove koje imamo, a posebno poslanici opozicije su dali ocenu da se priča o glomaznim ministarstvima, koja je tada bila od strane predlagača, svela na priču o još preglomaznijim ministarstvima. Neka su ishitrena rešenja reformskih ministarstava, kada se kroz funkcionisanje uvidelo da su stvarno preglomazna, ipak su vraćena na staro. Pre svega, to se odnosi na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo pravde - postaju zasebna ministarstva, jer se spajanjem ova dva ministarstva pokazalo da se posao ne može valjano obaviti u okviru jednog glomaznog Ministarstva pravde i lokalne samouprave.
Istovremeno, od strane predlagača uočena je potreba da se formira ministarstvo za zaštitu prirodnoh bogatstava i životne sredine, što je u duhu vremena u kome živimo. Dame i gospodo narodni poslanici, neposredno je pravo onoga ko je na vlasti da organizaciju vlasti odredi na način koji smatra najcelishodnijim, ali je isto pravo opozicije da kritički ukaže na svaki predlog, ako misli da treba da bude bolji.
Gledano iz tog ugla (iz prethodnog) smatram da je još jedan broj predloženih ministarstava glomazan, a pre svega se to odnosi na Ministarstvo prosvete i sporta. Spajanjem kompletnog obrazovanja od osnovnog do univerzitetskog nivoa, ne može se celishodno obavljati posao, a posebno što su obe strane, obrazovanje i sport, od izuzetne važnosti za razvoj i obrazovanje dece i omladine.
Takođe, kritički ću se osvrnuti da sve nadležnosti i sva prava, koje je imalo Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije, ni približno nisu rešena u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Nigde se u predloženom Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom ne pominje relacija koja treba da postoji između matice i dijaspore i relacije koje treba da postoje između matice i naših sunarodnika koji žive u susednim državama kao nacionalne manjine.
Koordinacioni centar Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju ostao je da obavlja posao kao organ državne zajednice Srbija i Crna Gora. Međutim, ovaj parlament, a koliko znam i savezni, do sada nije imao priliku da se upozna sa radom ovog Koordinacionog centra. Ono što mogu da kažem da na terenu nismo zadovoljni, odnosno ne vidi se da je ovaj Koordinacioni centar svojim delovanjem mnogo pomogao srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Na Odboru za Kosovo i Metohiju, koji danas ne funkcioniše, jer nedostaje kvorum poslanika u Odboru za Kosovo i Metohiju, predložili smo i tražili od Koordinacionog centra da se dostavi izveštaj o finansijskom poslovanju; međutim, do današnjeg dana taj izveštaj nije dostavljen.
Prema tome, nadam se da će ova skupština na osnovu predloga poslanika Socijalističke partije, predloženo je da se formira direkcija za pomoć Kosovu, da se prihvati amandman, a kroz amandman ćemo obrazložiti zašto je potrebno formiranje takve direkcije.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo izabrani i imenovani narodni poslanici, želeo bih  na početku da kažem i ponovim ono što je reklo već nekoliko narodnih poslanika, a to je da nam i jeste ovaj predlog koji smo dobili, jer u zaglavlju to i piše, poslala Vlada Republike Srbije.
Iz ovog predloga se ne vidi ko je to i ko je sa kim razgovarao i ko je pravio ovaj sporazum država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora? Takođe se ne vidi iz ovoga što smo dobili, ko je uopšte doneo odluku o zadržavanju ovih devet organa, kao što je rekao ministar Šabić? Ne vidi se ni ko je doneo odluku o tome da, recimo, prestane sa radom Savezni hidrometeorološki zavod.
Inače, kao što je rekao gospodin Radulović, (prethodni govornik iz DSS-a) član 17. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, lepo piše u njemu: "Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, koje su obavljali organi, organizacije ili službe navedene u članu 15. i 16. (a ovde se radi o članu 15.) ovog zakona budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora".
Mi ovde ne vidimo uopšte i ne znamo da li je Savet ministara doneo odluku o tome da se zadrži možda nešto više od ovih devet, kao i to da li je Savet ministara doneo odluku da se zadrži ovih devet organa i organizacija. To na papiru, koji je nama dat, uopšte ne piše. U svemu ovome, činjenica je da su zadržani Arhiv Jugoslavije i Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije. Nije mi jasno, ako je zadržano na saveznom nivou, zašto sada Republika Srbija preuzima, npr. u svoju nadležnost i na svoj budžet Muzej istorije Jugoslavije. Ne vidim u čemu je razlika između ove dve prethodne organizacije i Muzeja istorije Jugoslavije.
Dosta sam toga primetio vezano za saobraćaj, što su već neki poslanici i rekli. Kontrola leta i vazdušnog saobraćaja je veoma interesantna - naravno da je interesantna i državi Srbiji. Interesantno je da nikoga ne zanima Zajednica jugoslovenskih železnica? Kako po istom osnovu po kome se preuzima vazdušni saobraćaj, kontrola leta, a sada odjenom Zajednica jugoslovenskih železnica se ne preuzima?
Reći ću vam zbog čega. Zato što je Zajednica jugoslovenskih železnica i te kako zadužena. Sada niko ne želi da preuzme obavezu, znači, ni Vlada Republike Srbije, ni Vlada Republike Crne Gore, da se pozabavi tim problemom. "Sartid" će biti rešen, koliko vidim, ali ne radi se o "Sartidu" ovde, gospodine.
Interesantno je još, a imam ovde jedan papir "Repubika Srbija - Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija". Pomoćnik ministra major Željko, verovatno kapetan ili major Željko, poslao je jedan papir. Čovek ponovo, jedan zahtev Savetu ministara, a očigledno da nije ni znao kakav je raspored u Saveznoj vladi, nego brže - bolje; eto o čemu se radi, grabljenje za ministarstvo neke imovine koja u stvari i ne postoji.
On traži da je neophodno da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija Vlade Republike Srbije preuzme arhivsku dokumentaciju, a što je, normalno, u redu, nije ništa sporno. Onda se ide dalje - kao inventarska oprema, računari, službeni automobili itd, ne znajući da ministarstva u Saveznoj vladi nisu ni dužila automobile, nego poseban sekretarijat. Na to je očigledno bilo potrebno obratiti pažnju.
Jedna stvar je jasna, dame i gospodo narodni poslanici, a ovde se očigledno radi o na brzinu pripremljenom nekom predlogu, zbog preuzimanja profitabilnih organizacija ili organa. Ono što mene više brine je što je ovaj sporazum ovako očigledno na brzinu napravljen, ne znamo ni da li je konsultovan Savet ministara državne zajednice.
Pre svega, to je izlazak ponovo u susret političkoj koalciji u Crnoj Gori DPS-a i SDP-a, pomaganju ovoj njihovoj unutarpolitičkoj priči, njihovom rejtingu pred nadolazeće predsedničke izbore. DPS i SDP nastavljaju sa pričom o tome, kako je ova državna zajednica nešto što će trajati samo dve - tri godine, a posle toga će, bože moj, svako svojim putem.
I njima je jasno, a podsetiću vas da Liberalni savez Crne Gore, kao partija koja je bila otvoreno separatistička, otvoreno menja svoj program sada. Ona prestaje sa tim. Njima je jasno, ali ne vidim zašto bismo se sada mi iz Srbije i neke naše institucije, poput Vlade Republike Srbije, mešali u celu tu njihovu priču.
Knjiga je zatvorena. Otcepljivanja neće biti. Državna zajednica Srbija i Crna Gora je jedan međunarodno-pravni subjekt koji će ovih dana biti primljen u Savet Evrope. Juče smo u ovoj skupštini ratifikovali, to jest odobrili i pristali smo na statut Saveta Evrope. Samim tim smo ispunili i poslednji uslov.
Jednostavno, nema nikakve šanse da dođe do otcepljenja ni za tri godine. Nemamo ni mi potrebe ovde da se pripremamo za tako nešto. Toga su svesni svi. Toga je svestan i gospodin Đukanović u Crnoj Gori. Da ne izgubi svoje biračko telo, naglo, kako bi smislili priču u naredne tri godine, ponovo žrtvujemo određene interese Srbije da bi se pomoglo Milu Đukanoviću, DPS-u i SDP-u. Potpuno nepotrebno.
Na kraju ću samo malo prokomentarisati i ovaj zakon o ministarstvima, pošto je objedinjena rasprava. Podsetiću vas, kada smo kao jedinstven DOS izašli na izbore 2000. godine, obećali smo građanima jeftiniju državu, jeftiniji državni aparat.
Sada ću vam pročitati nešto što je vezano, a mislim i za ovo što radi gospodin Šabić u njegovom ministarstvu, uglavnom za rad Vlade Republike Srbije. "Vlada ima ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja se bavi nadležnošću ministarstava i posebnih organizacija i sistemom državne uprave". Pored toga, Vlada ima Sekretarijat za zakonodavstvo, koji izgrađuje, prati i unapređuje pravni sistem.
Dalje, Vlada ima Savet za državnu upravu koji prati i proučava razvoj državne uprave i predlaže joj mere koje se odnose na izgrađivanje i unapređivanje državne uprave. Vlada ima protivustavno obrazovanu Agenciju za unapređenje državne uprave, koja izrađuje i predlaže programe za unapređenje, efikasnost i kvalitet rada državne uprave. Vlada ima Odbor za pravni sistem i državne organe, u čijem sastavu je stručni tim za reformu državne uprave, član 7. stav 2. Poslovnika Vlade Republike Srbije. Sva ta ministarstva, sve te sekretarijate, savete, odbore, stručne timove i agencije finansiraju građani Srbije u ime ovakvih rezultata.
Rezultat svega ovoga je, naravno, sledeća tačka dnevnog reda, a to je rebalans, popuna budžeta i zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija radi popune budžeta, a ne radi oživljavanja naše privrede. Ovo su sve razlozi zbog kojih će poslanička grupa DSS glasati i po prvoj i po drugoj tački protiv, naravno.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, moram najpre da kažem nekoliko reči o proceduri u okviru koje smo dobili materijal za ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, i zaista, moram da izrazim nezadovoljstvo činjenicom da smo mogli da se upoznamo sa ovim materijalom, koji apsolutno zavređuje pažnju svih poslaničkih grupa i svih poslanika, u minut do 12, da zaista taj način nije dobar, ako želimo da postignemo nekakvu saglasnost, da ne kažem konsenzus oko tako važnih pitanja, kao što su sporazumi država članica o definisanju konačnog statusa i Predlog zakona o ministarstvima.
Mislim da je zaista vrlo bitno da se poslanici na vreme upoznaju sa dnevnim redom, da imaju vremena da se pripreme da mogu da obrade na adekvatan način materijal za sednicu, kao i da budu obavešteni na pravilan način o zakazivanju sednice Republičke skupštine, a ne da to čujemo sa medija, jer ja poziv za današnju sednicu nisam dobio zvanično.
Dalje, pošto sam letimično uspeo da se upoznam sa odredbama Predloga odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, moram da kažem na početku, malo u šali ali većinom u zbilji, već u samom naslovu ovog predloga odluke vidi se suština, a to je sporazum država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija.
Konačni status organa i organizacija državne zajednice Srbije i Crne Gore, po onome što čujemo iz izjava zvaničnika iz Crne Gore, vrlo je jasan, za dve ili tri godine ta državna zajednica neće biti državna zajednica i država Crna Gora, koja je sada, malo pod pritiskom, a malo pod nekakvim svojim obrazloženjima i objašnjenjima, tvorila i tvori ovu državnu zajednicu, poći će svojim putem.
Ono što sam kao pravnik mogao da primetim, to je da zaista za jedan ugovor, a ugovor jeste suština na kojoj se konstituiše državna zajednica Srbije i Crne Gore, podrazumeva saglasnost najmanje dveju strana, strana ugovornica, i opet se vraćam na tvrdnju crnogorskih zvaničnika - njihova saglasnot za ograničeno vreme trajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore jeste jedino validna i jedino prisutna.
Zbog toga, i ova odluka koju danas razmatramo, može da bude usvojena. Naravno, biće usvojena odlukom skupštinske većine, ali kao i niz drugih pitanja koja se tiču konstituisanja i rada organa državne zajednice Srbije i Crne Gore biće samo privremenog karaktera i neće imati dugoročnog efekta.
S tim u vezi, kao predlagač Predloga zakona o ministarstvima, opet povezano sa konstituisanjem državne zajednice Srbije i Crne Gore i sa prenošenjem nadležnosti sa saveznog na republički nivo, u skladu sa Ustavnom poveljom, vidimo konstituisanje velikog državnog aparata, ali pre nego što krenem u obrazlaganje samog tog državnog aparata, moram da iznesem jedan vrlo diskutabilan član i da prokomentarišem taj član, a to je član 32, u kome se republičkim zakonom određuje da danom stupanja na snagu ovog republičkog zakona prestaju sa radom Savezna uprava carina, Savezni sanitarni, veterinarski i fito-sanitarni inspektorat, Savezni devizni inspektorat i još tri savezna inspektorata.
Dakle, nonsens je u tome da se republičkim zakonom ukida ili reguliše prestanak rada saveznih inspektorata i saveznih organa. Moram sa žaljenjem da konstatujem da uređenje državne uprave neće mnogo doprineti podizanju kvaliteta života u Srbiji i Crnoj Gori, jer zaista, i pored činjenice da državni aparat predstavlja važnu kariku u funkcionisanju države, složićete se da suština nije u upravi, već u proizvodnji.
Danas u Srbiji i Crnoj Gori sva preduzeća beleže pad proizvodnje i to je ono što krucijalno utiče na pogoršanje životnih uslova u našoj zemlji; na pad standarda, na povećanje broja nezaposlenih, koji se opasno približio cifri od milion, pa možda čak i nešto više, a mi se ovde po ko zna koji put, i još koliko puta ćemo se baviti pitanjima uređenja državne uprave, prekrajanjem država, uređenjem nekakvih trivijalnih stvari, koje ipak ne mogu da doprinesu poboljšanju životnih uslova u našoj zemlji.
Dakle, ovaj predloženi aparat državne uprave jeste preglomazan, ali sve to ide na odgovornost DOS-ovske većine u ovom parlamentu. SPS neće podržati predlog zakona.

Reč ima ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu, gospodin Rodoljub Šabić.

Samo jedno pojašnjenje, u odnosu na ovo što je kao nonsens apostrofirao gospodin Todorović, dakle, da savezni organi prestaju da rade na osnovu republičkih propisa. To, jednostavno, nije tačno. Treba da znamo kontinuitet sopstvenih aktivnosti.
Dakle, Poveljom, pa Zakonom o sprovođenju Povelje (članom 13.), neke savezne organe smo pretvorili u republičke i rekli da će delovati u skladu sa propisima, na osnovu kojih su organizovani, dok to ne bude zamenjeno republičkim propisima. Ovaj zakon je, ako se ne varam, republički zakon. Dakle, nema nikakvog nonsensa.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Tomislav Kitanović.