Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dragor Hiber.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, predstavnik predlagača takođe nije prihvatio, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sreten Mitrović, Ljubiša Maravić i Đura Lazić.
Ovlašćeni predstavnik podnosilaca amandmana je Đura Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovano predsendištvo, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, poslanička grupa SPS, odnosno poslanici sa Kosova i Metohije, podneli su amandman na član 23. ovog predloga zakona, kojim se predlaže da se u članu 23. u stavu 1. iza tačke 6) doda nova tačka 7), koja glasi: "Republička direkcija za Kosovo i Metohiju".
Ovim amandmanom predlažemo osnivanje republičke direkcije za Kosovo i Metohiju, kao posebne organizacije koja bi se bavila pitanjima i problemima vezanim za reintegraciju, odnosno povratak i rešavanje problema raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Ovo predlažemo zbog toga što po sadašnjim propisima ne postoji nijedan republički organ koji se bavi ovim pitanjima na kompetentan i odgovoran način.
Možda će neko reći - imamo Koordinacioni centar koji se bavi tim pitanjima i tome slično. Mi smatramo da će Koordinacioni centar i ubuduće imati mnogo ozbiljnijih poslova na planu sprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, oko mnogih, brojnih političkih pitanja i čuvanja državnih interesa na tom planu, a da bi formiranjem ove direkcije Koordinacioni centar trebalo osloboditi nekih obaveza koje se tiču životnih pitanja tih ljudi koji su ostali dole, koji su prognani i raseljeni, a koji treba da se vraćaju dole, da im ova direkcija svojim radom omogući uslove za povratak. Smatramo da bi na ovaj način kompleksnije odrađivali poslove vrlo bitne za povratak ljudi i za reintegraciju ovih ljudi na prostorima Kosova i Metohije.
Želeo bih da kažem da je praksa preko funkcionisanja jedne ovakve direkcije u vremenima kada je to vodio Miloš Sekulović, a i kada je formirana krajem 1997, 1998, 1999. godine, pa i posle NATO agresije na našu zemlju, dala izuzetne efekte na planu rešavanja životnih pitanja ljudi i na planu podsticanja privrednog razvoja, a efekti su bili ogromni. Bilo je čak 20% rasta proizvodnje i sve to zahvaljujući angažovanju jedne ovakve direkcije.
Mislim da nije na odmet, čak bi bilo vrlo korisno formirati ovu direkciju, odrediti tim ljudi koji bi te poslove odrađivali u skladu sa onim obavezama koje su utvrđene, koje smo predložili u novom članu.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na predlog za dodavanje novog člana.
Narodni poslanik Dragor Hiber podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 29. doda novi član 29a.
Predstavnik predlagača nije prihvatio, Odbor za pravosuđe i upravu takođe nije prihvatio.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Đura Lazić, Ljubiša Maravić i Sreten Mitrović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 29. doda novi član 29a.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu takođe nije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, moram ponovo da obrzaložim ovaj amandman, jer smatram da bi  ovim obrzaloženjem dao jednu celovitiju sliku amandmana i potrebe formiranja ovakve direkcije.
Dakle, predlažem da se iza člana 29. doda novi član 29a koji glasi: "Republička direkcija za Kosovo i Metohiju obavlja stručne poslove koji se odnose na evidenciju raseljenih lica sa Kosova i Metohije, pitanjima statusa raseljenih lica, pitanjima imovine raseljenih lica, predlaganjem mera i aktivnosti za povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju i za zaštitu njihove imovine i drugim pitanjima od interesa za položaj raseljenih Srba i drugog nealbanskog stanovništva sa područja Kosova i Metohije."
Ovim amandmanom se utvrđuje delokrug rada Republčke direkcije za Kosovo i Metohiju, koja treba da se osnuje kao posebna organizacija od republičkog značaja.
Ja znam, gospodine ministre, da vi sami o ovome ne biste mogli da se izjasnite i da bi o ovome trebalo porazgovarati sa šefom Koordinacionog centra, gospodinom Čovićem i premijerom Zoranom Živkovićem, kao i sa ostalim članovima Vlade.
Mislim da je ovo vrlo kompleksno i odgovorno pitanje, a ja se vrlo dobro sećam namere i izjave pokojnog premijera Zorana Đinđića, koji je izuzetno odlučno težio rešavanju pitanja Kosova i Metohije i u tom cilju je čak i održana promocija formiranja nekog fonda za Kosovo i Metohiju, u čijem je predstavljanju učestvovao i savetnik gospodina Zorana Đinđića.
Međutim, inicijativa oko formiranja tog fonda je zastala posle onog tragičnog događaja. Mislim da bi bilo neophodno, u cilju sveobuhvatnog rešavanja ovih pitanja, da se ovaj naš amandman prihvati. Samo bismo imali pozitivne efekte na planu pomaganja ljudima koji su ostali dole i koji žele da se vrate, da održimo i učvrstimo kopču Republike sa Pokrajinom Kosovo i Metohija.
Takođe, smatramo da bi efekti bili mnogo veći ako bi se u rad direkcije uključili i ljudi iz Koordinacionog centra i Fonda za razvoj Republike Srbije. Dakle, ovo bi bila republička organizacija, ali bi bila i pod kontrolom Fonda za razvoj Republike Srbije, tako da bi pokrivali taj ekonomski deo, a deo rešavanja političkih pitanja oko statusa i svih obaveza iz Rezolucije 1244 obavljao bi Koordinacioni centar.
Zamolio bih vas, gospodine ministre, da o ovom našem amandmanu malo konsultujete i ostale članove Vlade i po mogućnosti prihvatite ovaj amandman.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a predlagač i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Gospođo Čomić, uvažene kolege i koleginice poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman na član 30. je logična posledica našeg amandmana na član 2.
On proizilazi iz tog našeg zahteva za povećanjem broja ministarstava; predviđa izdvajanje Ministarstva sporta i omladine iz Ministarstva prosvete; podelu Ministarstva za privredu i privatizaciju, kao i Ministarstva za kulturu i informisanje; praktično predlažemo tri nova ministarstva i logično je da u ovom novom članu 30. bude sled predloženih izmena.
Neću obrazlagati, moje kolege su na korektan način izložile potrebu izdvajanja i osnivanja ovih ministarstava, sa obrazloženjima koja ste već čuli i ne bih hteo da ponavljam.
Samo da vas podsetim da u tim ministarstvima već postoje organi uprave za ove oblasti, u sastavu tih ministarstava, ali ne bi iziskivalo potrebu za nekim većim brojem izvršilaca kada bi te uprave prerasle u ministarstva. Bilo bi povećanje samo za broj ministara, odnosno njihovih zamenika; normalno, neko u tim ministarstvima vrši te poslove kao pomoćnik ili zamenik ministra u već postojećem ministarstvu. To ne bi iziskivalo neke nove dodatne finansijske potrebe.
Mi smatramo da bi se daleko kvalitetnije i bolje moglo da funkcioniše u ovim oblastima za koje predlažemo ova proširenja broja ministarstava.
Nije nam cilj da to bude samo prost broj i veći broj ministarstava, već je svrha njihovog postojanja efikasniji i bolji rad Vlade i ministarstava, normalno, na zadovoljstvo naroda, odnosno građana Srbije.
Ne bih dalje obrazlagao, smatram da je dovoljno obrazloženo do sada. Ne smatram da ministar koji predstavlja Vladu ovde ne može da prihvata i odlučuje, ne treba da bude samo puki posmatrač, već i predstavnik Vlade koji može da prihvati u ime Vlade Republike Srbije.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sreten Mitrović, Đura Lazić i Ljubiša Maravić.

Ovlašćeni predstavnik podnosilaca amandmana je narodni poslanik Đura Lazić.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Odbor za pravosuđe i upravu i predlagač nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što se ponovo javljam, ali i ovaj amandman je u kontekstu amandmana koji je podnet na član 23. i član 29. Predloga ovog zakona, jer svrha ne bi bila potpuna kada ne bi postojali amandmani i na ovaj član. Dakle, u članu 31. iza tačke 6. dodaje se nova tačka 7. koja glasi: "Republička direkcija za Kosovo i Metohiju". Amandmanom se precizira u prelazinim i završnim odredbama da nakon stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da radi i republička direkcija za Kosovo i Metohiju, čije se osnivanje predlaže amandmanom na član 23. Predloga zakona.

Ovim amandmanom zaokružili bismo praktično i ceo spisak organizacija koje se predviđaju ovim organom, sa mnogo ozbiljnijim efektima vezanim za Kosovo i Metohiju, pa vas molim da prihvatite ovaj amandman. Naići ćete na veliko odbravanje kod ljudi sa Kosova i Metohije, koji su tamo, a i koji su van Kosova i Metohije, i na taj način ćemo svi zajednički moći nešto ozbiljnije da uradimo za našu južnu pokrajinu.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li prestavnik predlagača želi završnu reč?
Reč ima ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Rodoljub Šabić.

Dame i gospodo, oduzeo sam vam mnogo vremena i žao mi je što se javljam, ali čini mi se da, ipak, ima potrebe da se par reči po okončanju ovog pretresa kaže.
Pre svega, ostao sam juče dužan, budući da smo imali objedinjeni pretres, da odgovorim na neka pitanja koja su postavljena, a pre svega mislim na jedan, za njega karakterističan dobronameran pristup, gospodina Milana Radulovića, ali i drugih vezan za određena pitanja koja su postavljena u vezi sa usvajanjem sporazuma. Slažem se koleginice Pop-Lazić, tako sam i doživeo. Salušao sam pažljivo sve učesnike u raspravi, sa dubokim uverenjem da svi žele da doprinesu iznalaženju boljeg rešenja.
Dakle, kada govorimo o odluci o usvajanju sporazuma otvoreno je nekoliko pitanja. Prvo zašto je taj sporazum uopšte ovde u Skupštini Srbije? Ja vas podsećam i rekao sam da je to jedan zakon o sprovođenju Ustavne povelje, definisan institut kojim se omogućava rekonstrukcija do tada postojeće strukture federalnih organa. Imenovan je kao sporazum republika članica. Vlada je stala na stanovište da to implicira nadležnost najvažnijeg organa u državi članici, a to je parlament. Otuda taj sporazum u parlamentu, otuda shvatanje da to nije trebalo da uradi Vlada.
Drugo pitanje - ako se Vlada već poziva na član 17. stav 3. da li to dezavuiše član 17. stav 2, odnosno mogućnosti organa zajednice da revitalizuje neke poslove u okviru instituta koje im Povelja i Zakon o sprovođenju Povelje stavljaju na raspolaganje? Ne, ni slučajno!
Dakle, definisao sam šta je normativni osnov za predlaganje ovog sporazuma, a Vlada stoji na stanovištu da je stalni interes jačanje zajednice, ali ponavljam, u skladu sa onim pricipima koje smo definisali. Dakle, u skladu sa principima sporazuma, ne nametanja. Znate kako funkcionišu organi zajednice, kako funkcioniše i donosi odluke Savet ministara, a to je politički realizam.
Treće pitanje - zašto hitan postupak? Iz sasvim pragmatičnih razloga, gospodo. Trebalo je stvoriti sa jedne strane normativne okvire za to da republički organi počnu da deluju u oblastima u kojima su nekada delovali savezni organi koji su prestali sa radom; i drugo, trebalo je stvoriti pretpostavke za pristupanje rebalansu budžeta Republike.
Toliko o pitanjima vezanim za opredeljenje Vlade u vezi sa predlaganjem odluke o usvajanju sporazuma.
Što se tiče Zakona o ministarstvima, bilo je mnogo amandmana, na neke od njih sam odgovarao i ne bih vam ponovo oduzimao vreme. Želim samo da podsetim da u mnogim demokratskim zemljama, zapravo ovakva pitanja najčešće i nisu pred parlamentom. Stoji se, dakle, na stanovištu da je Vlada odgovorna parlamentu za stanje u celoj sferi vlasti i da Vlada svojim aktima organizuje izvršnu vlast a da je parlament kontroliše, naravno, putem opšte političke kontrole i preko usvajanja budžeta i rebalansa budžeta.
Mi sada imamo ovakvu situaciju kakva je i ova, opredeljenja koja sam vam izneo upravo su izraz onog primarnog zadatka koji sam definisao. Predlaganjem ovog zakona, pre svega hteli smo, i to je prioritet, to je osnovni zadatak, dakle da normativno uredimo niz poslova koji su nekada bili na saveznom nivou, da ih uredimo na republičkom nivou. Zato ne bih polemisao sa konkretnim idejama. Ima jedna, koju izuzetno respektujem i o kojoj ću par reči reći posebno. To je predlaganje posebnih, novih, organa koji bi bili vezani za Kosovo i Metohiju.
Želim da se zna da Vlada značaj tog pitanja ni slučajno ne potcenjuje. Ono je stalno u razmišljanju Vlade i zahvaljujem se gospodinu Laziću što je podsetio na jedan od napora koji je bio inspirisan aktivnostima pokojnog premijera Đinđića, koji dakle nije bio vezan za delovanje kroz upravnu sferu, sferu organizacije uprave, nego kroz nešto što je bilo van uprave, ali što je bilo vrlo životno, što je bilo kreacija jednog fonda koji bi obezbeđivao sredstva neophodna za ono što jeste cilj, želim da verujem, svih nas ovde, a to je povratak nealbanskog stanovništva na Kosovo.
Dakle, Vlada stoji na stanovišu, imajući u vidu sve ovo što sam rekao, da je to permanentni, stalni zadatak i da je, jednostavno, realna konstelacija takva da je naše prisustvo zatečeno i takvo da mi u ovom trenutku moramo da se bavimo problemima kroz aparat koji imamo, dakle kroz Koordinacioni centar, da je to realno delovanje. Da želimo da budemo demagozi bilo bi mi najlakše da prihvatim predloge koji su dati i da kažem da je to neka zasluga Vlade.
Permanentno jeste problem povratka realnih atributa ove države na Kosovo, permanentno jeste problem kojim se Vlada bavi, permanentno jeste problem vraćanja nealbanskog življa na Kosovo i permanentno jeste problem insistiranje na ostvarivanju svih onih zadataka aparata međunarodne zajednice koji su na Kosovu, koji su definisani Rezolucijom 1244, a koji nisu ostvareni. Jednostavno, mislimo da je u ovom trenutku ovo realna mera vrednosti, uopšte ne potcenjujući i shvatajući kao krajnje konstruktivna upozorenja i predloge koji u tom pogledu dolaze iz opozicije.
Ja vam se zahvaljujem dame i gospodo i molim vas da svojim glasanjem podržite Predlog odluke o usvajanju sporazuma i Predlog zakona o ministarstvima.