Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, donošenjem Ustavne povelje i Zakona za njeno sprovođenje rashodi budžeta Republike Srbije za 2003. godinu povećani su, i to za sredstva transfera u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, kao i za finansiranje organa i organizacija koji su sa saveznog nivoa postali organi i organizacije Republike. U smislu člana 29. Zakona o budžetskom sistemu vršimo uravnoteženje budžeta putem dopunskog budžeta.
Prihodi budžeta su povećani za 57,190 milijardi dinara, i kao što smo rekli prilikom usvajanja Zakona o budžetu, osnovna karakteristika budžeta za ovu godinu je da će opšta potrošnja porasti nominalno i realno u odnosu na 2002. godinu.
Ovo je budžet preživljavanja, ogromna sredstva će se utrošiti za socijalne potrebe. Ja bih se osvrnuo na strukturu budžetskih prihoda koju čine: porez na dohodak građana sa 18,82%, porez na dobit preduzeća sa 1,40%, porez na promet 39,56%, akcize 20,56%, carine i druge ulazne dažbine 8,34%, porez na finansijske transakcije 1,28%, takse, naknade i ostali prihodi sa 6%.
Osnovne karakteristike budžetskih prihoda, pa prema tome i poreskog sistema, ostaju nepromenjene: 60,12% prihoda čini porez na promet i akcize, tzv. oporezivanje potrošača, i ako bi dodali carine to bi iznosilo 68,46%, a 18,82% su prihodi od linearnog oporezivanja dohotka građana, gde glavnicu čini porez na zarade zaposlenih, što samo po sebi dovoljno govori.
Postavlja se pitanje da li će ovako predviđeni prihodi biti ostvareni, ako se zna u kakvom je stanju naša privreda, uposlenost kapaciteta i zaposlenost. Jednom je rečeno da Vlada nije ta koja pokreće privredu, ali je jedno sigurno: da Vlada, a i budžet ujedno, treba da stvore ambijent za rad te privrede. Naši privrednici ukazivali su poslednjih godina na problem podsticaja proizvodnje i izvoza, uvek su dobijali odgovor da u budžetu nema para. U tom smislu treba povećati sredstva u Fondu za razvoj, ako se zna da će on kreditirati mala i srednja preduzeća, za koja je predviđeno 27,8 miliona evra, finansiranje podsticaja izvoza, kreditiranje i oživljavanje proizvodnje, sredstva za subvencije.
Treba istaći da su kamate na ove kredite koje daje Fond povoljnije od bankarskih kamata na godišnjem nivou, ali je to još znatno više nego što je na Zapadu. Veliki nedostatak za podsticaj naše privrede i izvoza je to što još nije zauzet definitivan stav kakva je naša ekonomska politika. Realnost je, a to je i potvrđeno u obrazloženju Predloga, da će rast bruto društvenog proizvoda i privrednih investicija biti u 2003. godini niži od planiranih.
To je potvrdio u svom intervjuu guverner Narodne banke Srbije, kada je rekao da je nerealno očekivati da u Srbiju ove godine uđe dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Da je to tako potvrđuje činjenica da je od 1997. godine do danas na tržište SRJ ušlo 1,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega nešto manje od pola milijardi evra prošle godine, tako da se postavlja pitanje rasta privrede, a to sigurno utiče na ostvarenje predviđenih prihoda, pa i time da li će obaveze iz budžeta, koje su zakonom definisane, biti plaćene na vreme iz realnih izvora.
Deficit budžeta ostaje isti samo se menja struktura sredstava u okviru njegovog pokrića. Sredstva privatizacije se smanjuju, a to je i očekivano ako se zna kako teče privatizacija, jer ona ide sporo, a postavlja se i pitanje povraćaja imovine prvobitnim vlasnicima. Donacije se povećavaju u strukturi pokrića deficita, ali zavise od međunarodne zajednice, a to je sigurno uslovljeno saradnjom sa Haškim tribunalom, kao i inostrani krediti koji imaju svoju cenu; plašim se da uzimamo skupe inostrane kredite za pokriće deficita, a taj novac koristimo za otplatu kamata na takve kredite.
Na kraju, ako finansiranje budžetskog deficita bude od domaćih zaduživanja, od kredita kod Narodne banke Srbije i poslovnih banaka, to može da dovede do pojačanih inflatornih tokova, a samim tim može dovesti u pitanje i vreme izmirenja obaveza iz realnih izvora. Znači, budžetski deficit se zadržava na postojećem nivou, a predviđate njegovo učešće u društvenom proizvodu da bude nešto manje, kao i da se smanji učešće ukupne javne potrošnje društvenog proizvoda. Postavlja se pitanje kako to ostvariti ako će rast društvenog proizvoda biti čak i niži od predviđenog, ako znamo da je sada predviđeno 3,5 do 4,5% povećanje društvenog proizvoda. Ostaje samo da se jedan deo sive ekonomije prebaci u normalnu legalnu ekonomiju, za to je zadužena poreska uprava, a vreme će pokazati da li će ona to i da ostvari.