TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

02.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 19:45

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o ministarstvima (pojedinosti) (2003)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Treće sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Velimir Simonović

    Dame i gospodo, kada je  u pitanju budžet, pa makar i rebalans, onda tu može da se priča jako dugo, ali ću samo da skrenem pažnju Vladi na jednu jedinu stvar.
    Kada smo donosili budžet u novembru mesecu za 2003. godinu, tada sam primetio da je gospodin Đelić za univerzitetsko obrazovanje skinuo 70 miliona u odnosu na 2002. godinu. Kad sam ukazao da je to prosto neverovatno, jer da nije ništa poskupljivalo i da nema nikakve inflacije, onda je bar morao da da koliko je dao u 2002. godini. Njegovo objašnjenje je bilo da univerzitetski profesori mogu da zarade i na neki drugi način, pa će se snaći.
    Međutim, pre neki dan sam na Odboru za finansije pitao gospodina Đelića da li je možda mogao da nađe u ovom rebalansu, iako razumem sve teškoće Vlade oko budžeta, da eventualno poveća nešto za univerzitetsko obrazovanje i za Ministarstvo za nauku i za tehnološki razvoj. Rekao je da je uspeo da da nešto više para. To moje pitanje ima duboki smisao, reći ću vam zašto. Ovde imam jedan koverat, a to je isplatni list sa jednog tehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta. U pitanju je redovni profesor sa 32 godine radnog staža, sa 130 studenata kojima se on bavi ove godine, a njegova plata je, verovali ili ne, 15.135 dinara. Vanredni profesor ima negde između 12 i 13 hiljada, docent između 11 i 12 hiljada, a asistenti ne mogu da dođu ni do 10.000.
    Dame i gospodo, sa takvim se platama ne može napraviti dobar univerzitet. To je isključeno. Da vidimo sada da li je za ovu državu, ipak, važno da ima dobar univerzitet. Neću sada da govorim, imao sam prilike više puta ranije da govorim, ali ajde da uđemo u reformu univerziteta, ali ozbiljnu reformu, da vidimo da li su potrebni svi fakulteti koje imamo u Srbiji, da li su svi ti nastavnici potrebni, da izvršimo jednu ozbiljnu reformu i da onda učinimo da ono što ostane i što treba da radi, da može zaista da radi pristojno, da živi od toga i da se bavi onim čime treba da se bavi!
    Šta znače ove male plate, molim vas? Znače da se univerzitetski nastavnici moraju baviti drugim stvarima da bi preživeli, a to što oni moraju da rade, to ne da nema nikakve veze sa naučnim radom, to nema veze ni sa stručnim radom. Oni moraju da rade neke sporedne poslove, a to je nedopustivo. Univerzitetski nastavnici moraju da se bave prvenstveno naukom i nastavom, to je njihov osnovni posao i to je vrlo važno za svako društvo i za svaku državu.
    Evo toliko od mene. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Nabojša Jović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je ovim rebalansom budžeta gospodin ministar prihvatio i usvojio neke kritike koje je SRS stavila na Predlog zakona o budžetu za 2003. godinu, ali isto tako vidim da se sa jednom rasipničkom praksom, u ovom predlogu zakona, nije odustalo.
    Prva stavka koja u ovom budžetu pada u oči jeste budžetska rezerva, a svi znamo da je budžet za 2003. godinu u deficitu, pa se postavlja pitanje ima li smisla uopšte stavljati jednu ovakvu stavku na potrošnu stranu budžeta!
    Dalje, da je budžet rasipnički vidi se i po pojedinim stavkama kako se novac iz budžeta troši; tako za predsednika Republike Srbije koga nemamo, evo već ulazimo u četvrti mesec ove godine, izdvajamo novac za tu funkciju, a pod stavkom mašine izdvaja se 80 miliona dinara. Doduše, u (prvom) Predlogu zakona je bilo za desetak miliona više (90, a sada 80 miliona), pa se postavlja pitanje šta će naša "vršalica" dužnosti predsednika Republike Srbije da kupi za taj novac.
    Cela Vlada Republike Srbije, recimo, dobija pet miliona dinara za mašine, a Nataša Mićić 80 miliona! Za te pare može da kupi nekoliko tenkova čak, pa da bi upotpunila folklor vanrednog stanja, kako sada dolazi na sednice može da dolazi tenkovima. Sa uludim trošenjem...
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Molim vas narodni poslaniče da odredite sami sebi meru poštovanja Poslovnika pri izlaganju i bavljenju temom - rebalans budžeta; upozoravam vas na obavezu koju svi delimo kada je u pitanju poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Zar je zločin za narodnog poslanika ako pita na šta će Nataša Mićić da potroši 80 miliona dinara?
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Narodni poslaniče, vi govorite i kada spominjete, onda vam je obaveza da kažete ili predsednica Narodne skupštine Nataša Mićić ili v.d. predsednika Srbije Nataša Mićić i to je obaveza, a ostavljeno vama na izbor koju od ove dve funkcije da upotrebljavate u govoru. Logično bi bilo da govorite - predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Nataša Mićić, i upozoravam vas na potrebu da poštujete Poslovnik Narodne skupštine.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Pričam o funkciji predsednika Republike Srbije, ali vidim da se vi u to ne razumete, pa neću više da se sa vama objašnjavam.
    Dalje, nastavlja se sa jednom praksom, da kažem, sumnjivog trošenja novca, a to su usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Usluge po ugovoru, po rebalansu budžeta su oko 2.830.000.000, a specijalizovane usluge u iznosu nešto preko 5 milijardi dinara za Srbiju, da ne računam oko pola milijarde dinara za takozvanu saveznu državu.
    Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj i njegovo Ministarstvo dobijaju 3.100.000.000 dinara, a kada je bio razmatran Zakon o budžetu za 2003. godinu, gospodin ministar je rekao da se taj novac koristi za celu Vladu, za naučne radove, publikacije i istraživanja.
    Sada se postavlja pitanje šta je sa ostale dve milijarde koje dobijaju ostala ministarstva? Zar to gospodin ministar za nauku i razvoj ne radi za celu Vladu, pa sada i ostatku ministarstva treba još dve milijarde dinara!
    Da li dobijate vi nešto, gospodine Šabiću, nekakve usluge od njih? Ne dobijate, zašto onda dajete pare?!
    To su sve parametri koji izazivaju određenu sumnju da li se jedna određena usluga plaća dva puta. Prvo od strane Vlade ili od nekog resornog ministarstva, pa onda od Ministarstva za nauku i razvoj. Nastavlja se sa praksom osnivanja raznih, da kažemo, kvaziministarstava koja su uobličena u agencije. Sada imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, ne znam onda šta će nam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu; imamo Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, to nije mala stavka u budžetu koju ona dobija; pa Agencija za duvan, mada Zakon još uvek nije stupio na snagu; Uprava za javne nabavke; Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, pa se postavlja pitanje šta će nama Pitić; onda, imamo Agenciju za energetsku efikasnost, pa postavlja se pitanje šta će nama ministar za energetiku i rudarstvo itd.
    Kada je u pitanju Koordinaciono telo Nebojše Čovića, vidim da sam ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ne poštuje osnovni Zakon o budžetu iz 2003. godine, jer su određene odredbe u članu 14. ovog zakona već prekršene. Po tom Zakonu, a ovo je samo nastavak zakona, Nebojša Čović treba da dobije oko 1.370.000.000, a ovde vrlo sitno, doduše lupom mora da se traži, sada mu se daje 1.854.000.000 dinara. Šta će Nebojši Čoviću tolike pare?
    Još jedna stavka u budžetu, a to je gospodin Dragan Veselinov, njegovih 50.000.000 dinara, koje iz godine u godinu dobija za usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
    Onaj koji nas naziva fašistima, napravio je genocid na pticama pevačicama, a sva je sreća što tih 50.000.000 ne koristi za pisanje zakona, jer bi u svakom slučaju izazvao i genocid poljoprivrednika. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Vreme koje ste utrošili narodni poslaniče je 6 minuta, a 35 sekundi je utrošeno na dijalog, to vam nije dodato na vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi. Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodna poslanica Emilija Krstić.
    ...

    Nebojša Jović

     Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, donošenjem Ustavne povelje i Zakona za njeno sprovođenje rashodi budžeta Republike Srbije za 2003. godinu povećani su, i to za sredstva transfera u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, kao i za finansiranje organa i organizacija koji su sa saveznog nivoa postali organi i organizacije Republike. U smislu člana 29. Zakona o budžetskom sistemu vršimo uravnoteženje budžeta putem dopunskog budžeta.
    Prihodi budžeta su povećani za 57,190 milijardi dinara, i kao što smo rekli prilikom usvajanja Zakona o budžetu, osnovna karakteristika budžeta za ovu godinu je da će opšta potrošnja porasti nominalno i realno u odnosu na 2002. godinu.
    Ovo je budžet preživljavanja, ogromna sredstva će se utrošiti za socijalne potrebe. Ja bih se osvrnuo na strukturu budžetskih prihoda koju čine: porez na dohodak građana sa 18,82%, porez na dobit preduzeća sa 1,40%, porez na promet 39,56%, akcize 20,56%, carine i druge ulazne dažbine 8,34%, porez na finansijske transakcije 1,28%, takse, naknade i ostali prihodi sa 6%.
    Osnovne karakteristike budžetskih prihoda, pa prema tome i poreskog sistema, ostaju nepromenjene: 60,12% prihoda čini porez na promet i akcize, tzv. oporezivanje potrošača, i ako bi dodali carine to bi iznosilo 68,46%, a 18,82% su prihodi od linearnog oporezivanja dohotka građana, gde glavnicu čini porez na zarade zaposlenih, što samo po sebi dovoljno govori.
    Postavlja se pitanje da li će ovako predviđeni prihodi biti ostvareni, ako se zna u kakvom je stanju naša privreda, uposlenost kapaciteta i zaposlenost. Jednom je rečeno da Vlada nije ta koja pokreće privredu, ali je jedno sigurno: da Vlada, a i budžet ujedno, treba da stvore ambijent za rad te privrede. Naši privrednici ukazivali su poslednjih godina na problem podsticaja proizvodnje i izvoza, uvek su dobijali odgovor da u budžetu nema para. U tom smislu treba povećati sredstva u Fondu za razvoj, ako se zna da će on kreditirati mala i srednja preduzeća, za koja je predviđeno 27,8 miliona evra, finansiranje podsticaja izvoza, kreditiranje i oživljavanje proizvodnje, sredstva za subvencije.
    Treba istaći da su kamate na ove kredite koje daje Fond povoljnije od bankarskih kamata na godišnjem nivou, ali je to još znatno više nego što je na Zapadu. Veliki nedostatak za podsticaj naše privrede i izvoza je to što još nije zauzet definitivan stav kakva je naša ekonomska politika. Realnost je, a to je i potvrđeno u obrazloženju Predloga, da će rast bruto društvenog proizvoda i privrednih investicija biti u 2003. godini niži od planiranih.
    To je potvrdio u svom intervjuu guverner Narodne banke Srbije, kada je rekao da je nerealno očekivati da u Srbiju ove godine uđe dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Da je to tako potvrđuje činjenica da je od 1997. godine do danas na tržište SRJ ušlo 1,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega nešto manje od pola milijardi evra prošle godine, tako da se postavlja pitanje rasta privrede, a to sigurno utiče na ostvarenje predviđenih prihoda, pa i time da li će obaveze iz budžeta, koje su zakonom definisane, biti plaćene na vreme iz realnih izvora.
    Deficit budžeta ostaje isti samo se menja struktura sredstava u okviru njegovog pokrića. Sredstva privatizacije se smanjuju, a to je i očekivano ako se zna kako teče privatizacija, jer ona ide sporo, a postavlja se i pitanje povraćaja imovine prvobitnim vlasnicima. Donacije se povećavaju u strukturi pokrića deficita, ali zavise od međunarodne zajednice, a to je sigurno uslovljeno saradnjom sa Haškim tribunalom, kao i inostrani krediti koji imaju svoju cenu; plašim se da uzimamo skupe inostrane kredite za pokriće deficita, a taj novac koristimo za otplatu kamata na takve kredite.
    Na kraju, ako finansiranje budžetskog deficita bude od domaćih zaduživanja, od kredita kod Narodne banke Srbije i poslovnih banaka, to može da dovede do pojačanih inflatornih tokova, a samim tim može dovesti u pitanje i vreme izmirenja obaveza iz realnih izvora. Znači, budžetski deficit se zadržava na postojećem nivou, a predviđate njegovo učešće u društvenom proizvodu da bude nešto manje, kao i da se smanji učešće ukupne javne potrošnje društvenog proizvoda. Postavlja se pitanje kako to ostvariti ako će rast društvenog proizvoda biti čak i niži od predviđenog, ako znamo da je sada predviđeno 3,5 do 4,5% povećanje društvenog proizvoda. Ostaje samo da se jedan deo sive ekonomije prebaci u normalnu legalnu ekonomiju, za to je zadužena poreska uprava, a vreme će pokazati da li će ona to i da ostvari.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, a posle nje narodni poslanik Branislav Blažić.