TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

02.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 19:45

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o ministarstvima (pojedinosti) (2003)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Treće sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Golub Rajić

    Poštovano predsendištvo, dame i gospodo narodni poslanici, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, Vlada je po hitnom postupku podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, kako se kaže u obrazloženju, radi obezbeđenja neophodnih materijalnih i drugih uslova za funkcionisanje državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
    Donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu je svakako prouzrokovano promenama ustavnog uređenja Srbije i Crne Gore, tj. donošenjem Ustavne povelje, kojom je regulisano da Republika Srbija preuzima neke savezne organe, kao što su carina i neki inspektorati. Neki prestaju sa radom, a neki nastavljaju da obavljaju poslove kao institucije Republike Srbije, što se reguliše Zakonom o ministarstvima.
    U skladu sa tim izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, obezbeđuje se finansiranje kako funkcija koje u celini prelaze na nivo Republike Srbije, tako i učešće u finansiranju funkcija državne zajednice. U skladu sa ovim izmenama, svi prihodi koji su pripadali budžetu SRJ uključuju se u prihode budžeta Republike.
    Ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2003. godinu utvrđen je ukupan obim prihoda od oko 271,8 milijardi dinara, što je za oko 57,2 milijarde dinara više od prihoda utvrđenih Zakonom o budžetu za 2003. godinu. Ukupan obim rashoda se predlaže u iznosu od 318,7 milijardi dinara, što je usklađeno sa povećanjem prihoda od 57,2 milijarde dinara.
    Ono što je trebalo ovim rebalansom da bude promenjeno, a nije, ostalo je u istom iznosu od oko 46,9 milijardi dinara, to je budžetski deficit. Istina, njegovo pokrivanje se predviđa, ponovo, sredstvima od privatizacije, donacija, kredita međunarodnih finansijskih institucija i domaćeg zaduženja (od kredita Narodne banke Srbije i izdavanjem hartija od vrednosti) u iznosu od oko 6,7 milijardi dinara. Ovde se vidi da se očekuje smanjenje prihoda od privatizacije, oko 3 milijarde dinara, umanjuje se i neto domaće zaduženje, a predviđa povećanje prihoda od donacija za više od 5 milijardi, što je verovatno nerealno, ako se zna koliko ih je do sada bilo.
    Planirani budžetski deficit i rashodi od 318,69 milijardi dinara su vrlo visoko fiskalno opterećenje za privredu koja ne radi, a još više za ionako siromašno stanovništvo, a pogotovu budžetski deficit koji bi se pokrivao na način kako je ovde predloženo. Bolje bi bilo da prihodi od privatizacije budu realna primanja budžeta za izvršavanje rashoda, a ne da služe za finansiranje, pokriće budžetskog deficita, koji treba pokrivati iz donacija. Ali, da li će biti u ovolikom obimu kako je ovde predloženo?
    Ponovo se ne spominje ratna odšteta, šta je sa njom, kolika je, da li će se naplatiti i kada? Zašto da mi budžetski deficit pokrivamo zaduženjem kod međunarodnih finansijskih institucija? Za socijaliste je to neprihvatljivo. Po nama je bolje da privreda radi, što nažalost nije tako, da ona puni budžet, a da se ne uzdamo u donacije, kredite i rasprodaju preduzeća, što dovodi do armije nezaposlenih, isto tako pada proizvodnje i još većeg socijalnog raslojavanja. Ovaj reformski model budžeta neminovno vodi sve većoj finansijskoj i svakoj drugoj podređenosti i zavisnosti privrede i zemlje od favorizovanih stranih korporacija i finansijskih institucija sa svim posledicama dužničkog potčinjavanja.
    U 2003. godini se predviđa realan rast bruto proizvoda i zarada od 3,5 do 4,5% na godišnjem nivou, a bilo je planirano 5%, isto tako inflacija od 11%, a bilo je planirano 9%. Da li će ovo obezbediti ovu projekciju prihoda?
    Mislim da treba nastaviti sa poreskim rasterećenjima, pre svega proizvoda i usluga koji su osnova životnog standarda. Poreska politika treba da ima stimulativno dejstvo na privredu, investicije i razvoj, da bude stabilizujući faktor bilansa javnih prihoda i rashoda i da ima značajnu ulogu u socijalnoj politici.
    Na kraju, samo da vam kažem, dobro je što nam je ministr dostavio obrazloženje o davanju garancija za kredite gde vidimo koji su to iznosi, međutim, nije dobro da se i dalje zadužujemo sa grejs periodima, a neki će drugi to vraćati. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a posle njega narodni poslanik Dragan Ljubojević.
    ...

    Dušan Ilić

    Dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što je računovodstveno-administrativni spis, budžet, a time i njegov rebalans, predstavljaju Vladinu politiku koju bi Parlament morao da kontroliše.
    Nažalost, iz ovog dokumenta koji smo dobili pre nekoliko dana ne može se jasno videti program Vlade. Obzirom da smo danas prisustvovali veoma bledom i neuverljivom nastupu gospodina Živkovića, koji očigledno da nije imao vremena dublje da uđe u materiju, da kažemo iz razumljivih razloga, stekao sam utisak da ovaj budžet i ovaj predlog predstavljaju samo nastavak lutanja Vlade kroz maglu koju je praktično sama podigla.
    Moderni budžeti, istovremeno finansijski i politički, predstavljaju određene instrumente, a istovremeno predstavljaju i sredstvo ekonomske i socijalne politike. Zato budžet treba da bude središte ekonomske analize rada Vlade, a njegovo pravljenje jedna profesionalna obaveza, ne samo predsednika Vlade koji je došao nespreman, nego i svih ostlaih ministara kojih danas nema među nama.
    Moram, nažalost, da se usredsredim na jednu temu, obzirom da smo veoma malo vremena imali za ovaj dokument, a to je povećanje javne potrošnje. Nerealno predviđanje bruto društvenog proizvoda, na koje smo mi upozoravali u decembru prošle godine, može da izazove velike probleme u celom društvu, iz prostog razloga što se putem javnih finansija preraspodeljuje preko 50% bruto društvenog proizvoda.
    Zato će smanjenje rasta ovog agregata imati za posledicu povećanje javne potrošnje koja, pored rashoda od oko 318,7 milijardi, uz budžet opština koji dostižu oko 67 milijardi i razne fondove, dolazi do cifre od oko 600 milijardi dinara. Sa revidiranim bruto društvenim proizvodom, javna potrošnja praktično će dostići 50%, po čemu, naravno, nastavljamo svoju neslavnu tradiciju ustanovljenu u vreme levičarskih vlada.
    Naravno, ovo je jako daleko od proklamovanih stavova Vlade i zalaganja Vlade iz decembra meseca, a podsetiću vas da je to bio procenat od 47,6%.
    Vlada Srbije očigledno je odstupila od svoje politike, ako ju je ikada imala, i ne postoji nijedno vanredno stanje ili formiranje nove države da bi mogli da posluže kao izgovor.
    Podsetiću samo na jednu rečenicu ministra Vlahovića, koji je rekao - kada kažem privatizacija, mislim investicija. Očigledno je da se ta rečenica pretvorila u nešto sasvim drugo, što bismo mogli ukratko prevesti: kada kažem privatizacija, mislim punjenje budžeta - a kada kažem punjenje budžeta, mislim na socijalna davanja.
    Ono što je takođe veoma opasno to je i što Vlada Srbije najavljuje nova zaduživanja u inostrnstvu, a podsetiću vas da smo ovde imali Zakon o kontragarancijama i to u jednoj situaciji kada društveni proizvod pada i to drastično.
    Zato bih postavio pitanje vladajućoj većini - kakvu Srbiju i kakve račune žele da ostave svojim naslednicima, kada god oni došli na vlast posle njih?
    Ono što je jako važno naglasiti to je da je industrijska proizvodnja smanjena. Razumem i sezonske karaktere, i uspostavljanje platnog prometa u bankama takođe je predstavljalo veliki problem, a predstavljaće verujem i tokom cele ove godine. Međutim, o ovim problemima predsednik Vlade, a ni resorni ministar, nisu rekli ni jednu jedinu reč u svom izlaganju, već su se uglavnom usredsredili na selidbu ovog visokog doma u zgradu preko puta, što je naišlo na opšte oduševljenje većine mojih kolega.
    Na kraju, da završim, obzirom da nemam običaj da preturam po stavkama budžeta, jednu stvar želim da naglasim i da na nju ukažem, a to je povećanje sredstava koja su izdvojena za Biro za komunikacije Vlade Srbije, koji je ponovo nagrađen dodatnim milionima, pa bih rado postavio pitanje predsedniku Vlade da je ovde - da li je to signal da će mediji i dalje biti kontrolisani, da li to znači da ćemo ponovo krenuti u kampanje širenja optimizma ili je to jednostavno samo želja da se što bolje sakriju i zamaskiraju promašaji ove vlade? Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.
    ...

    Dragan Ljubojević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta o kome danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije objašnjava se formiranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora i prelaskom određenih nadležnosti sa nivoa Savezne Republike Jugoslavije na nivo država članica.
    To je za Vladu Republike Srbije bio dobar razlog i dobro opravdanje da napravi novi budžet, odnosno da izvrši rebalans budžeta, do koga bi sigurno u toku ove godine došlo i da nije bilo preuzimanja nadležnosti sa saveznog nivoa. Takođe, značajno je i vreme i momenat u kome se usvaja ovaj rebalans budžeta. Sam budžet je jedan od najznačajnijih zakona koji izvršna vlast upućuje zakonodavnoj vlasti i da postoje stvarni razlozi za uvođenje vanrednog stanja sigurno je da mi danas ne bismo raspravljali o ovoj temi, već bi Vlada donela neki privremeni akt, odnosno akt o privremenom finansiranju organa države Srbije.
    Sam budžet karakteriše ono što je bilo karakteristično za sve budžete koje je predlagala aktuelna, DOS-ovska vlast, aktuelni režim. To je ogroman deficit u startu, što je nedopustivo sa aspekta ekonomske opravdanosti. Prema nekim procenama naših eksperata u Srpskoj radikalnoj stranci, oko 85% nacionalnog dohotka zahvata javna potrošnja. To je nedopustivo i to nijedna privreda, nijedna država ne može da izdrži. Iz tog razloga se javlja i ovaj budžetski deficit, koji iznosi gotovo 20% projektovanog budžet, što smo mi predložili amandmanima, a što iznosi nešto ispod 200 milijardi dinara. Ovih 47 milijardi dinara deficita predstavlja i više od 20%.
    Ono što sigurno utiče na ovaj budžetski deficit jeste to što povećanje bruto društvenog proizvoda ne ide planiranim tempom. Vlada Srbije je planirala da u prvih nekoliko godina porast bruto društvneog proizvoda bude 5%. Procena je da se smanjuje i da se kreće od 3,5 do 4,5%, što je izuzetno malo za uslove u kojima se nalazi naša zemlja, koja se ne može pohvaliti visokim bruto društvenim prozvodom, odnosno visokom efikasnošću privrede.
    Nekoliko stavki, na koje bih ukazao, a vezane su za konkretne prihode i rashode: u članu 1. od naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora predviđeno je da se u 2003. godini ubere oko tri milijarde dinara. To je više nego dvostruko veći iznos od onog koji je planirala savezna država u svom budžetu projektovanom za 2003. godinu. Ako se ima u vidu da će Agencija za kontrolu vazdušnog prostora i Direkcija za kontrolu letenja najdalje u roku od 90 dana ponovo preći sa republičkog na nivo državne zajednice, zašto se ova stavka našla u budžetu Republike Srbije.
    Takođe, sporna je stavka u članu 6. pod brojem 454 - subvencije privatnim preduzećima 133.650.000 dinara. Koja to privatna preduzeća subvencioniše država? Koja to privatna preduzeća subvencionišu građani Republike Srbije? Kada pogledamo Razdeo 25 - u okviru Ministarstva kulture i medija nalazi se ova stavka i kompletan iznos od 133.650.000 dinara.
    Vraćam se samo u jednoj rečenici na Zakon o ministarstvima, na onaj deo u kome Ministarstvo za kulturu i medije ima mogućnost, dakle, dato mu je u nadleženost da istražuje, vrednuje, ocenjuje rad medija u Srbiji. Da li će to da rade neke privatne firme, privatne agencije ili pojedinci koji će iz državnih para, od para građana Srbije, kreirati javno mnjenje i uticati na to da se od strane izvršne vlasti određeni mediji ocenjuju kao dobri, manje dobri, loši?! Smatramo da je ova stavka nedopustiva. Nažalost zbog kratkoće vremena nisam u mogućnosti da detaljnije obrazložim sve manjkavosti ovog rebalansa budžeta.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodna poslanica Svetlana Stojanović.
    ...

    Toma Bušetić

    Dame i gospodo narodni poslanici, ozbiljne primedbe koje smo imali povodom usvajanja budžeta novmebra i decembra prošle godine i danas su na snazi prilikom razmatranja rebalansa budžeta. Naša osnovna primedba, u ono vreme i danas, vezana je za deficitarnost budžeta. Ministar reče da će se deficit budžeta pokriti, pre svega, putem privatizacije, donacija, kredita međunarodnih finansijskih organizacija i domaćih banaka.
    Naravno, ovde je i istaknuto da će sredstva od privatizacije biti nešto niža, ali da će zato donacije biti veće. Jasno je i razumljivo da će sredstva od privatizacije biti manja i niža, jer se danas u Srbiji rasprodaje sve i svašta, fabrike, hoteli, trgovačka preduzeća, sve je to po daleko manjim cenama od stvarnih cena.
    Svi treba da znamo da je isplativa investicija za svakog stranog investitora, pre svega, ona investicija koja se može vratiti za 7 do 10 godina. Koliko je takvih prodaja bilo u Srbiji tokom ove dve godine? Skoro da ih nema. Ne može da bude isplativa investicija za ovu državu, za ovu vladu, na primer prodaja fabrike šećera u Crvenki, jer će se novac uložen u ovu fabriku vratiti kupcu za manje od godinu dana. Iz tih razloga naravno da je jasno da će ova sredstva biti značajno umanjena.
    Sa druge strane mi smo apsolutno protiv da se sredstva od privatizacije ulažu, odnosno izdvajaju i daju u budžet, već ih treba koristiti, pre svega, za investicije i za pokretanje proizvodnje. Kada govorimo o donacijama treba ponovo da podvučemo da će donacija biti sve manje. Najbolji primer je vezan za Crveni krst i za raseljena lica. Jednostavno, uslovi za donacije u ovoj godini biće veoma teški, moguće i ponižavajući, jer će biti vezani za odricanje od ratne štete, za potpunu saradnju sa Haškim tribunalom i ko zna šta sve neće izmisliti da bi dali to malo donacija, a sa druge strane, znamo da nijedna država ne sme i ne može da počiva na donacijama, a da je jedini pravi lek pokretanje proizvodnje i upošljavanje novih kapaciteta.
    Kada se govori o pokriću deficita, mi smo veoma oprezni kada su u pitanju međunarodni krediti! Gorka su iskustva mnogih zemalja oko nas vezano za korišćenje međunarodnih kredita. Sve te zemlje, Bugarska, Rumunija, pa i one malo dalje, Poljska i one najdalje, Argentina i Brazil su posle svih tih međunarodnih kredita, kredita međunarodnih finansijskih organizacija ostale u dužničkom ropstvu!
    Njihovi dugovi su stotinu i više milijardi. Sa druge strane znamo kako to stanovništvo u svim tim zemljama živi - veoma teško, 80% tog stanovništva živi u krajnjoj bedi. Jednostavno, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka veoma često znaju da hvale reforme, kažu da su veoma dobre, sve je dobro, a na kraju ceo sistem pukne i ništa ne ostaje.
    Nisam pažljivo gledao u svim ovim tabelama gde ima određenih povećanja, ali se već na prvi pogled vidi da su značajna povećanja vezana za razne agencije, što nam je sasvim nepotrebno, za nevladine organizacije, koje imaju krajnji efekat za ovu državu i narod. S druge strane nismo sagledali, jer je juče bila neka mala tabela gde se kaže da se za zapošljavanje izdvaja dodatnih 200 miliona. To su mizerna sredstva, imajući u vidu da je ukupnim budžetom predviđeno oko 7 milijardi za novčanu naknadu i da ove isplate vezano za ovo ministarstvo kasne. Mislim na novčane naknade za nezaposlena lica, lica koja su ostala bez posla i te novčane naknade kasne četiri-pet meseci.
    Pred nama će svakako biti novi zakon o zapošljavanju i po njemu će se prepoloviti broj korisnika. Nije se imala u vidu i činjenica da će u ovoj godini nekoliko stotina hiljada, bar je tako govorio ministar Vlahović, ostati bez posla i biti upravo na ovom zavodu.
    Ministra Đelića ovde nema. On je čovek koji je napravio fantastičnu, švajcarsku formulu za isplatu penzija, gde se penzije usklađuju tromesečno sa 50% rasta troškova života i 50% rasta plata. Već danas znamo da su se penzije svele na 60% od prosečne plate. A sve cene danas se kalkulišu prema platama. Naravno, tih plata je sve manje, sve je manji broj ljudi koji je zaposlen. U ovom rebalansu nema ničega vezano za penzionere, da će se ove dotacije njima uvećati.
    Teško da će se ovaj budžet ostvariti u 2003. godini, ako se ima u vidu da su i porez na promet i porez na dohodak građana, glavne stavke, dovedeni u pitanje. Sve je manji broj koji plaća porez, sve je manji promet u Srbiji, tako da je ovaj budžet nerealan.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Svetlana Stojanović.
    ...

    Svetlana Stojanović

    Poštovani narodni poslanici, ako me sećanje ne vara, kada je ministar Đelić obrazlagao budžet pre dve godine i branio ga, doneo je između ostalog jednu staru i debelu knjigu, koja je predstavljala budžet Kraljevine Jugoslavije iz ne znam koje godine. Tom knjigom hteo je da nam pokaže kako se to radilo, kako u tom budžetu ima svaki trošak koji Vlada napravi, uključujući i šibice koje potroši. Da ne idemo do šibica. Tom prilikom je obećao da će budžeti, koje on bude donosio pred ovu skupštinu, izgledati slično.
    Ja sam to obećanje ministra pokušala da proverim na budžetu Ministarstva za kulturu i medije, koji iznosi oko 1.200.000.000 dinara. Veoma me je zabrinula stavka od čitavih 714.600.000 dinara za subvencionisanje javnih nefinansiranih preduzeća i organizacija. Tu saznajem da je 700 miliona namenjeno RTS-u, što donekle mogu razumeti, bez obzira što je RTS projektovan kao javno preduzeće koje se neće finansirati iz državnog budžeta, recimo u prelaznom periodu. Ali, zašto je tu izdavačka kuća "Bratstvo" iz Niša, to ne mogu da razumem, a naročito me zanima šta je sve ostalo.
    Stavka specijalnih usluga takođe me je zabrinula, kao i neke poslanike pre mene, koja iznosi oko 261 milion, putovanja službenika ministarstva oko 5 miliona, a najviše me zabrinulo subvencionisanje privatnih preduzeća. Ne razumem da li se Ministarstvu kulture toliko preliva novac, da li je rešilo sve probleme i zaštitilo sve spomenike kulture, finansiralo sve što bi trebalo u oblasti kulture, pa sada ima novca da finansira i privatna preduzeća i zašto da ih finansira? Valjda privatna preduzeća posluju po tržišnom principu i propadaju ili uspevaju u zavisnosti od svoje efikasnosti.
    U obrazloženju budžeta saznala sam šta su to specijalne usluge i tu se navodi da je reč o rekonstrukciji i razvoju Sremskih Karlovaca, Hilandara, Temišvarske eparhije. Apsolutno se slažem sa ovakvim projektima, samo bih volela da znam kakvi su, koliko će trajati, u kom iznosu, ko ih je napravio, ko stoji iza njih? Zašto se finansira izgradnja nacionalne bioskopske mreže, ne razumem, kao i ustanove javnog informisanja, kada to nije predviđeno zakonom o javnom informisanju, koji će Vlada uskoro predložiti. Kako se ministarstvo odlučilo da revitalizuje baš "Avala film". Kao što sam već rekla, najnerazumljivije su mi subvencije privatnim preduzećima.
    Pominje se rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Beogradu, daj bože, volela bih da znam kakva, u kom iznosu? Pominje se izgradnja zgrade Beogradske opere na Ušću, izvanredno, samo koji je to projekat, koliko će koštati, kada će biti završen?
    Sve u svemu, moj utisak je da narodni poslanici ne odlučuju ni o čemu, tačnije da nemaju na osnovu čega da odlučuju. Pri tome mislim podjednako na poslanike pozicije koliko i na poslanike opozicije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.