Poštovana gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ni kroz rebalans budžeta, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, ne vidimo pomeranje ka opštim makroekonomskim elementima. Očigledno da moram ponovo da izrazim neslaganje sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije za ovu godinu.
Očigledno da se privreda Srbije i dalje nalazi na jednoj značajnoj margini. U redu, privatizacija, ali ne možemo ostaviti privredu Srbije da stoji i da čeka. Jer, kreditno - monetarna politika u ovom momentu u Republici Srbiji čini mi se da uvodi Srbiju u jednu ozbiljnu recesiju kada je u pitanju privreda! Vi onda imate pad društvenog proizvoda, odnosno imaćete pad u ukupnom bruto društvenom proizvodu za ovu godinu i trend pada proizvodnje, rast uvoza u odnosu na izvoz se povećava. Ne možemo a da se ne pozabavimo ovim elementima.
Jedini pravi argument za rast budžeta, za punjenje budžeta, za izbegavanje deficita u budžetu, da ne koristimo sredstva od privatizacije i uzimanje kredita u ovom momentu, to je podizanje privredne proizvodnje. Postoje čitave grane koje stoje. Ranije smo se raspravljali oko toga zašto je zaustavljeno građevinarstvo - molim vas, 200.000 ljudi u toj branši ozbiljno stoji. Tu i tamo, vidimo da se ponegde pokreće solidarna stambena gradnja; ili se u nekoj od banaka pronalazi prilika za izgradnju nekog poslovno - stambenog objekta ili se ovde nudi samo za pripadnike MUP-a. Mislim da ne možemo tako pojedinačno tretirati tu oblast, jer imamo problem koji je suptilan. On se odnosi na kompletno građevinarstvo.
Imate proizvođače opekarskih proizvoda, kompletnu tu oblast koja u ovom momentu stagnira, kao i deo metaloprerađivačkog kompleksa, zatim imate proizvodnju stolarije i mnogo toga što je vezano u ovom momentu. Ta grana bi mogla lako da se podigne ako bismo stvorili uslove, izmenili kreditno - monetarnu politiku u ovoj oblasti i, moram da kažem, vratili solidarnu stambenu gradnju na nivou na kome je bila u prethodnom periodu. To nema veze ni sa političkim sistemima, ni sa političkom obojenošću. To ima jedino veze sa rastom poljoprivredne proizvodnje.
Imate niz faktora u toj oblasti koji mogu podići, pre svega, rast poreza na promet, poreza na usluge, rast poreza na zarade i mnogo toga što bi se u ovom momentu pojavilo u ovoj oblasti. Malo gde u Srbiji imate da se podižu novi kranovi, da se kreće u toj oblasti nešto da se radi.
Možda to nije tema ili možda nije aktuelna tema, ali vam kažem da je to jedna od najozbiljnijih tema o kojoj, kada je u pitanju budžet i ekonomska politika države u određenom momentu, treba ozbiljno da se zamislimo. Da postoje uslovi za ovako nešto, to je vrlo evidentno i, ne treba oko toga da se raspravljamo - da li postoje ili ne postoje?
Postoje mnogobrojna sredstva u bankama koja su neplasirana. Planira se nekakva razvojna inflacija u ovoj godini od nekih 20%. Postavlja se samo pitanje u kom će pravcu ta sredstva da idu - da li će ići u potrošnju ili će biti usmerena ka proizvodnji? Ako budete pod pritiskom, a u ovom momentu je veliki pritisak javnosti i građana da se sredstva usmere u potrošnju, čini mi se da bi to bila jedna od pogubnih grešaka, jer sredstva treba da odu isključivo u proizvodnju. Samo kroz proces proizvodnje će se zanoviti nov proizvodni ciklus i stvoriće se uslovi da iz tih proizvodnih ciklusa dobijemo nova sredstva sa kojima ćemo moći razvojno da napredujemo kao država.
Ovaj budžet ne tretiram kao da ima neki politički karakter ili političku boju. On sam po sebi na ovaj način dobija taj karakter. Čini mi se da Vlada Republike Srbije treba da pobegne od takve vrste i takvog karaktera i čini mi se da, bez obzira na trenutno stanje - borbu protiv kriminala i sve ono što u ovom momentu okružuje državu i što se dešava u državi, ne možemo da pobegnemo od ovog ključnog momenta, a to je razvoj privrede Srbije.
Molim vas, u Vladičinom Hanu stoji "Delišes", jedna apsolutno proizvodna firma, gde je dijapazon prizvodnje od pečuraka do mleka. Ne može niko da mi objasni da ta firma ne može da radi, jer je u ovom momentu potreban neki kratkoročni kredit koji će podići proces proizvodnje! Da podsetim da tu ima i 30.000 kooperanata.
To su razvojne stvari, to su ciklusi u proizvodnji koji se svake godine zanavljaju i mogući su. Šta će se desiti sa procesom privatizacije takve firme? Kupiće je neko. Takve firme će biti sutra privatizovane za bolje pare i, imaće zdrave poreske bilanse, imaće masu plaćenog poreza na promet, a neće u ovom momentu tamo stajati 1.200 i nešto radnika koji nisu primili 17 ili 18 plata.
Tako redom po Srbiji možete naći sijaset firmi i preduzeća koja stoje, čekaju proces privatizacije, čekaju restrukturiranje, obilaze banke, a u bankama skupi krediti i dalje! Mi smo onoliko država pod rizikom, koliko odredi onaj ko je na vlasti. Smanjimo rizike kreditiranja.
Dakle, kada sve ovo sagledate sa ove privredne strane, molim vas, u Srbiji radi velikih 50 do 70 preduzeća, a sve ostalo stagnira ili se nalazi u jednom procesu pada obima proizvodnje. Podizanje nivoa proizvodnje znači punjenje budžeta, rast poreza na promet, rast poreza na usluge i onda dolazimo do nivoa potrošnje koji će svima nama pomoći da bolje živimo. Na kraju, to će sutra stvoriti uslove za zapošljavanje. Ne možemo programski reći - zaposlićemo 100 hiljada ljudi u ovoj godini, u Srbiji, ako nemamo rast proizvodnje, ako ne stvaramo uslove da nova preduzeća rade.
Građani Srbije su se pomirili sa nekoliko činjenica. Pomirili su se sa činjenicom da se nalazimo u fazi privatizacije gde su važne evropske integracije, i to je u redu. Ne mogu da se pomire sa činjenicom da na kraju meseca ne mogu da prime platu i da sutra njihova deca nemaju perspektivu zapošljavanja; priče koje su se ranije koristile, pa koriste se i sada na razne načine, kao, mi imamo milione zaposlenih.
Prošli put kada je bio Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, govorio sam o tretmanu osiguranika. Sada ću da vam kažem nešto drugo: fondovi za zapošljavanje i službe za penzijsko i invalidsko osiguranje su po meni dve službe koje su za 20 ili 30 godina izdržale sve reforme i ništa se nije ozbiljno desilo, kada su one u pitanju.
Da postavimo pitanje - koliko je zaista nezaposlenih ili koliko je prijavljeno ljudi na birou za zapošljavanje? I, kada počnemo tu tretman, imam pravo na 20 minuta ako žurite ...
(Predsednik: Hoćete da koristite drugih 10 minuta?) (Da.)
Dakle, videćete i sami, kada biste istretirali kroz fondove zaista kome treba posao u Srbiji, videćete da ima bar 300 hiljada ljudi koji su prijavljeni isključivo da bi ostvarivali neka socijalna prava, a ne prava iz radnog odnosa. To su balansi i za budžet, ozbiljni, prema tome, čini mi se da Vlada Republike Srbije i ovde ima problem.
Molim vas da shvatite da ovo nije ideološko, ovo je suštinsko pitanje, dakle, kako ćemo sutra svi zajedno da živimo.
Ne možemo slati poruke da ćemo zaposliti ne znam koga, a stalno imamo pad proizvodnje, zatvaranje preduzeća, priču o privatizaciji i to je u redu, to je jedna strana. Nema nikakve veze da se sutra ode u neku banku i podigne pristojan kredit sa normalnom kamatom da bi se obnovio proces proizvodnje, da bi se na stranu podmirila dugovanja, jedna, druga, da li je firma pred stečajem ili nije i da bi se pokrenuo proces proizvodnje posebno u onim granama gde mi možemo biti izvozno orijentisani.
Postoje preduzeća u Srbiji, bez obzira na političke sisteme koji su bili u ovoj državi, dobro su koncipirana u prethodnom periodu i 90% su izvozno orijentisana.
Mislim da, kako se čujemo oko ovog pitanja, da se očigledno dobro ne razumemo. Moram da kažem, bez obzira što mi o ovome govorimo, ne mislimo ni da smo najpametniji, ali mislimo, sva pitanja koja u ovom momentu opterećuju državu, da je ovo jedno od suštinskih, molim vas.
Mi imamo navodno Narodnu banku Srbije, a još ovde nismo tretirali zakon o Narodnoj banci Srbije; imamo i pečat, sada imamo i monetu Narodne banke Srbije. To je apsolutno nelegalno, molim vas. Evo, pitam sve ovde prisutne da li smo mi usvojili zakon o Narodnoj banci Srbije? Naravno da nismo i preko toga se prelazi kao da se ništa ne dešava. Ta moneta je apsolutno nelegitimna, odnosno nelegalna, ta nova novčanica je opet nelegitimna novčanica u državi Srbiji. Mi i nemamo prilike ni da uzmemo to, još radimo sa starim novcem, a ne znam ni ko ima te nove novčanice.
Molim vas, ako pričamo o legitimitetu, jeste taj zakon ovde, donesite taj zakon da o njemu razgovaramo, da se usvoji i da, znate, kada neko naruči izradu pečata, on mora da ima i rešenje sa kojim se služi tom prilikom. Molim vas, ovo je krupno pitanje.
Kako neko onda može da govori o kreditno-monetarnoj politici u ovoj državi, a nema za to osnova? To su lažni pečati, gospodo, lažni su pečati, sa kojim pravom, nema veze da li je u pitanju G-17 grupacija ili neko drugi, ali to je apsolutno raspolaganje lažnim pečatom. Koliko se ja razumem u ovoj fazi borbe protiv kriminala, to je jedno visoko tretirano krivično delo.
Gospodo, znam da nema prenosa, ali moram da kažem, možda bi morali i oko toga da pogledate nešto. Znate, znam da žurite, evo, završićemo, ali moram ovo da vam kažem, znam da zante, ali vas upozoravam da je važno i zbog vas i zbog javnosti sutra da o tome ozbiljno razmislite i da donesete zakon o Narodnoj banci Srbije; da razgovaramo ovde o tom pitanju, kao i o tretmanu tog pitanja i o tretmanu kreditno-monetarne politike koja se direktno preslikava i na ovaj budžet!
Molim vas, gospodo, nije šala ovo o čemu govorim, jer ovo su ozbiljna pitanja, a čini mi se da ćemo posle njih svi bolje živeti. Na kraju, Vlada Republike Srbije bere argumente pred građanima Srbije. Razmislite o tom pečatu. Hvala lepo.