Ovim amandmanom se u članu 3. traži brisanje tačke 3) stava 1. člana 2a. koja glasi: "Planirano zaduživanje kod inostranih poverilaca do iznosa od 24.885.000.000 dinara". Radi se o članu koji daje prostor Republici Srbiji da daje garancije i kontragarancije po inostranim kreditima. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da ova tačka ne bi smela da stoji u budžetu, da to ovlašćenje, odnosno tu obavezu ne bismo smeli da preuzmemo, jer ekonomska situacija u državi i sva ova kretanja ukazuju da država ne bi mogla da ispuni svoje obaveze po ovim eventualnim zajmovima. Jeste da je ovde dato više u formi jednog rizika, mogućeg, da se desi, a može da se ne desi, međutim ekonomsko stanje ukazuje da ovo prevazilazi uobičajeni rizik i da ovo postaje praktično obaveza Vlade.
Posebno bih skrenuo pažnju na činjenicu da mi imamo centralizovana plaćanja po osnovu javnih rashoda, da su i niži nivoi vlasti praktično u jednom umreženom sistemu. To ima i svojih dobrih strana, naravno, ali realni deficit, deficit u smislu nedostatka sredstava na računima, nedostatka sredstava u trezoru, praktično parališe republički nivo vlasti i vlast na lokalnom nivou ukoliko bi se izvršila ova zaduženja u toku 2003. godine; misli se pre svega na nova zaduženja i data je struktura tih kredita, pre svega su namenjena za infrastrukturu lokalne samouprave i javna preduzeća od republičkog nivoa; verovatno postoji potreba za popravkama, za sređivanjem tog sistema koji bi trebalo da funkcioniše.
Međutim, naše ekonomsko stanje to ne dozvoljava. Drugo, naša vlada neće biti u mogućnosti da ostvari budžet i da bude kvalitetan garant. Na taj način dolazimo neoprezno u već zabranjenu zonu prekomernog zaduživanja, koje opterećuje naredne godine.
Što se tiče tačke 2) jeste da su rizične ove obaveze i iznose oko pet milijardi po osnovu dodatnih garancija za ukupan zajam od oko 41 milijardu dinara. Ali, nova zaduženja u 2003. godini od oko 25 milijardi, koliko je planirano, po toj logici stvaraju nove obaveze i nov rizik za Vladu da mora da odvoji verovatno oko 2,5 milijarde. Naravno, to bi sve posle išlo iz sredstava rezerve i na taj način dovodi se u pitanje funkcionisanje onih državnih organa, koji su od vitalnog značaja za razvoj države. Ovo jeste politički stav da se prekine sa ovim nekontrolisanim zaduženjem, jer se ono javlja kao bumerang. Po onoj narodnoj priči "što se ne plati na mostu, platiće se na ćupriji", ali je to onda mnogo skuplje, mnogo bolnije i remeti sve sledeće budžetske planove.