Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da slušaju govornika, molim sve narodne poslanike da poštuju Poslovnik Narodne skupštine i bez komentara iz klupa. Upozorenje važi za sve narodne poslanike, zajedno želimo da poštujemo Poslovnik.

Nemojte da se nervirate, samo želim da vam skrenem pažnju na nekoliko ekonomskih parametara koji utiču na ukupne projekcije ekonomskog razvoja u 2002, 2003, 2004. i 2005. godini.
Dakle, samo govorim o činjenicama i nisam hteo nikoga da povredim. Istina je da postoji zahtev sa naše strane ili bar inicijativa da NATO pakt utiče na Republiku Hrvatsku i na Bosnu i Hercegovinu, da odustanu od njihovih zahteva po osnovu ratne štete od Savezne Republike Jugoslavije, ako hoćete, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili još preciznije, od Srbije, od nas, zahteva se da se odreknemo našeg tužbenog zahteva za ratnu štetu od 30 milijardi.
Da, to sve jeste, jedan od tri uslova za eventualni ulazak naše zemlje u "partnerstvo za mir". Posebno u NATO-u imaju tri uslova - uhvatite Mladića i grupu iz Vukovara; odreknite se zahteva pred Haškim sudom za naknadu ratne štete; i, reorganizujte vojsku. Ovo treće nije sporno. Prvo je teško, a drugo je naročito sporno.
Ne bi mi imali priču o budžetskom deficitu da smo imali bar malo razumevanja od međunarodne zajednice po tom osnovu. Jesu li nas bombardovali? Jesu. Jesu li uništili naše privredne kapacitete? Jesu. Jesu li našu infrastruturu uništili? Znamo li koliko je to: trideset milijardi dolara i zašto ne postavimo taj zahtev energičnije pred međunarodnu zajednicu, bar u ovom momentu? Za mene je to sporno. Zašto ćemo mi sada morati da uzimamo nove međunarodne kredite da bi finansirali naš budžetski deficit, a pri tome imamo tu realnost o kojoj sam govorio?
Dalje, vratiću se, neću se vraćati na tu temu, već se vraćam na memorandum. Zašto je došlo do smanjenja kapitalnih investicija u rebalansu budžeta za 2003. godinu, kada se upravo u memorandumu reklo da je prevazilaženje tog problema tranzicije i rekonstrukcije privrede vezano za kapitalne investicije i u budžetu i one koje bi se finansirale inostranom štednjom, odnosno takozvanim direktnim investicijama.
Što smo mi u ovom predlogu budžeta smanjili neke kapitalne investicije i time zapravo smanjili šansu da oživimo privredu?
Dalje, inicijalno povećanje broja nezaposlenih po osnovu tranzicije moralo bi da se rešava i po osnovu ovog budžeta. Mi objektivno imamo povećanje broja nezaposlenih ljudi, imamo povećanje broja ljudi koji od svojih zarada ne mogu da žive.
Vaš ministar, iz vaše Vlade, vrlo korektno iznese podatak: 800.00 ljudi u ovoj zemlji ima primanja ispod 4.500 dinara i još 800.000 ljudi ima primanja ispod 5.000 dinara. To je 1.600.000, dame i gospodo, odraslih građana koji nemaju od čega da žive. Ne sporimo potrebu da se privreda nađe u tranziciji, da se privatizuje, ali mora se o njima voditi računa na način, da se pre svega oživi privreda, jer ako to ne učinimo, džaba su nam sve ove priče.
Džaba i podrška međunarodne zajednice, džaba nam politički konsenzus oko borbe protiv kriminala, nema narod od čega da živi i to je ključno pitanje! Hoćemo li mu obezbediti u 2003. godini povećanu zaposlenost ili obrnuto? Ako nema kapitalnih investicija, nema povećane zaposlenosti u ovim uslovima!
Dva osnovna strukturna indikatora u privredi su održiva makroekonomska stabilnost, koja zavisi od dva faktora, deficit platnog bilansa, koliki je i kakav je, i ovaj budžetski deficit.
Molim vas, mi smo u 2003. godini uvezli 6.200.000.000 dolara neke robe, pri čemu smo izvezli samo 2.200.000.000 dolara. Četiri milijarde dolara je budžetski, odnosno spoljnotrgovinski debalans ili deficit. Koja to zemlja može da izdrži ove veličine?
Ona prethodna SFRJ je godišnje uvozila šest milijardi dolara, ali je pri tom izvozila skoro 5,5 milijardi dolara i nije imala tako stravičan budžetski deficit. To ima odraza na ovu strukturu, jer Svetska banka jednostavno kaže da je podnošljiva granica tog deficita 7% u odnosu na bruto nacionalni proizvod koji se ostvari. Mi i sada projektujemo 10 do 12% i u 2003. godini, 2004. i u 2005. godini, a to znači da nećemo imati ni u te tri godine izvozno orijentisanu privredu, sposobnu da izveze na svetsko tržište. Ovde nemamo podsticaja za izvoz.
Ako mi neko kaže da nije tačno, a jeste tačno, doduše, u Agrarnom budžetu ima jedna stavka od 450 miliona dinara kojom se stimuliše izvoz u poljoprivredi, a znam da se to odnosi na izvoz mesa u Evropsku zajednicu, odnosno na neke predradnje koje su potrebne pri klanju stoke, ali 450 miliona, dame i gospodo, jeste sedam i nešto miliona evra i tim parama se ne može ozbiljno podstaći ni jedan izvoz, ni u poljoprivredi, pa čak ni u toj klaničnoj industriji. To je dakle činjenica.
Jedino rešenje - pošto država koja ovako radi ne može jednostavno da servisira dugove, mora da nađe mehanizam, da li je to povećanje kursa ili neka stimulacija druge vrste - jeste izvozno orijentisana privreda.
Ona mora da radi i da izvozi, a ne da imamo suprotnu tendenciju, da naši seljaci proizvedu mleka više nego ikada, ali ga i bace više nego ikada, jer država uvozi mleko! Ko ima pravo u ovoj zemlji da devize koje uzima od građana, iz onih slamarica gde je četiri milijarde evra, potroši na nešto što u ovoj zemlji imamo viška, na uvoz mleka, a pri tome povećavamo stimulacije ili premije za mleko, ali koje mleko, za ono koje se baca.
Da li je potrebno da uvozimo mleko i još mnoge druge prehrambene prozvode, a u strategiji razvoja za 2003. godinu kažemo da je poljoprivreda jedan od prioriteta? Da li je moguće da je takav prioritet do te mere potcenjen da je izgleda bolje da nije proglašena prioritetom u strategiji razvoja, nego što je proglašena!
Dakle, ako smo sada stvari postavili tako da ćemo ubuduće faktički raditi tu spoljnu trgovinu i uopšte taj uvoz - uvozni režim je u našim rukama, u Srbiji, Savezna uprava carina, mnoga ministarstva koja su imala nadlženost u vezi sa tim biće sada sa funkcijama u našim ministarstvima - ne dozvolimo više, gospodine predsedniče Vlade, uvoz onoga čega imamo i sami viška, a da time uništavamo domaću proizvodnju!

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, poštovani ministri i predsedniče Vlade, u uvodnom izlaganju premijer je rekao da je ovo budžet kontinuiteta, to je ponovio i ministar Đelić a sada je prilika da vidimo šta je doneo taj kontinuitet od novembra, decembra meseca kada smo usvajali budžet za 2003. godinu, šta je urađeno do sada.
Za početak, podsetiću na stav DSS-a iz tog vremena: tako, opet, zarad kontinuiteta, taj stav se nije promenio, mi smo tada govorili o makroekonomskim parametrima, a pre svega o bruto društvenom proizvodu, rekli smo da je on prenaduvan. U memorandumu Vlade za period do 2005. godine dato je povećanje bruto društvenog prozvoda od 5% za 2003, 2004. i 2005. godinu. Govorili smo da je to nerealno. Po našim ocenama i procenama, to nije moglo da se ostvari kada se uzme u obzir stanje naše privrede i mogućnosti realnog rasta. Sada, u martu mesecu, Vlada priznaje da je nemoguć rast od 5%. Govori se o rastu od 3,5 do 4,5%, a na nekim mestima samo 3,5% - reč je o uvodnom govoru premijera Živkovića prilikom njegovog izbora.
Postavlja se pitanje, da li je potrebno već sada dati novi memorandum, odnosno promeniti sve parametre koji proističu iz BDP-a, za 2003, 2004. i 2005. godinu. Ne sporimo da je problem planiranja bruto društvenog proizvoda i njegovog rasta jedan od težih zadataka za svaku vladu, ali opet ne možemo da idemo po staroj praksi da je nama potreban toliki rast da bismo podmirili sve one troškove i sve one rashode koje smo planirali. Znači, mora da se krene od realnih parametara, pa onda prema tome i rashode planirati.
Takođe, ukazivali smo na visok deficit u našem budžetu. Taj deficit se sada povećava, a nešto kasnije ću govoriti i o tome. Imali smo zamerke na neke stavke za koje smo smatrali da mogu da budu manje. Nešto od toga je i urađeno. Takođe, imali smo i zamerke vezano za politički deo budžeta, za posebne programe koji nisu dovoljno definisani i nisu podneti Skupštini na usvajanje.
Sve su to stvari koje mogu kao zamerke da se prihvate i za sadašnji rebalans budžeta, eventualno, sem ovog političkog dela, jer, kažem, opet da procena BDP-a nije bila ispravna. Da li će biti ispravna za naredni period - teško, jer ako u tri meseca imamo takvu promenu, šta možemo da očekujemo do kraja godine! Konjunktura nam ne odgovara!
Imamo pad industrijske proizvodnje, a eventualno je nešto bolja situacija u spoljnotrgovinskoj razmeni. Nezaposlenost se, takođe, povećava i sve su to stvari koje od nas traže da realno planiramo naš dalji rast, dalji razvoj i da to saopštimo građanima. Priča o povećanju standarda nije realna i ne može da se kaže, kako je to premijer Živković rekao, da se planira povećanje standarda. Nerealno je povećanje standarda i to mora da se kaže građanima!
Kada je reč o visini budžeta, koja opet proizilazi iz BDP-a i rasta cena, interesantna je rečenica data u obrazloženju budžeta; kaže: "Kako je makroekonomski rast revidiran naniže, a inflacija naviše, nominalni rast vrsta prihoda koji su dominantno vezani za ova dva parametra, a koji čine veliki deo ukupnih prihoda, biće približno na prethodno planiranom nivou". To je nešto što nismo očekivali u ranijim budžetima. Sada se to pojavilo i to me malo podseća na neko prethodno vreme socijalista. Znači, imamo dva parametra, oba su sama po sebi loša, ali budžet ostaje isti, pa bože moj ništa se ne menja. To je nemoguće.
Javna potrošnja bila je velika i po prethodnom budžetu, znači budžetu za 2003. godinu. Ona je među najvišim među svim zemljama tranzicije i to je jedan od najgorih naših parametara, kada se poredimo sa drugim zemljama u tranziciji. To je lepo Vlada prikazala u memorandumu o budžetu za 2003, 2004. i 2005. godinu. Taj deficit sada raste. Raste i sigurno kada se uzmu sva javna davanja, odnosno kada se uzme sadašnji budžet Republike od 318,7 milijardi dinara, svih pet fondova 236,1 milijarda dinara i budžeti opština i kada se to stavi u odnos na procenjeni bruto društveni proizvod, koji se kreće od 1.226 do 1.228 milijardi dinara, onda se vidi da to prelazi 50% bruto društvenog proizvoda, što je najgori parametar od svih naših makroekonomskih parametara i vrlo je zabrinjavajući.
Mi smo predlagali, ako se sećate kod donošenja Zakona o budžetu za 2003. godinu, neke amandmane koji su išli u pravcu smanjenja deficita na prihodnoj strani i u pravcu smanjenja rashoda na drugoj strani, i to za osam do 10 milijardi dinara; mada su neke procene da je već tada moglo da se ide sa uštedom do 20 milijardi dinara, pre svega, stavka 42 kod korišćenja usluga i roba: 21,2 milijarde - posebno troškovi putovanja, usluga po ugovoru, specijalizovane usluge; zatim, stavka 48 ostali rashodi: 3,6 milijardi - novčane kazne po rešenju sudova i sudskih tela, dotacije nevladinim organizacijama i drugo; stavka 51 osnovna sredstva - 13,5 milijardi dinar; stavka 45 subvencije - 29,8 milijardi dinara. To tada nije usvojeno, a u većini slučajeva ni sada te uštede nema.
Sa druge strane struktura deficita, koji je ostao isti, nominalno isti od 46,9 milijardi dinara, promenila se, i to je, takođe, vrlo čudan podatak, zajedno sa onim podatkom o poništavanju efekata pada procenjenog rasta, pada rasta društvenog proizvoda i povećanja inflacije.
To je presipanje iz jednog u drugo. Uslovno rečeno, dobro je što je deficitarno finansiranje budžeta po osnovu izvora iz privatizacije smanjeno sa 15,3 na 12,5 milijardi dinara, jer su to nepovratna sredstva. Krediti su ostali isti. Domaća zaduženja su pala, što je i razumljivo, s obzirom na konjunkturu u privredi.
Interesantno je da li može da se primeni ono - šta nam je milo, to nam se i snilo, da će donacije da porastu sa 9,5 na 14,9 milijardi dinara. Kada se analizira to vrlo veliko povećanje, postavlja se pitanje da li tu ima nekih političkih elemenata da bismo mogli da planiramo tako veliko povećanje donacija.
Kada se stave u odnos izdaci budžeta za otplatu kamata i glavnice, znači: 12,2 milijarde dinara plus 17,5, što je ukupno 29,7 milijardi dinara prema novim kreditima koji će ići za pokriće deficita, tu se vidi da su kamate na kredite iz ranijih perioda jednake novim kreditima koje ćemo dobiti za pokriće budžetskog deficita, što opet sigurno nije dobro.
Ovi podaci nedvosmisleno pokazuju na previsoko i nekontrolisano zaduživanje organa Republike Srbije i to u uslovima kada se očigledno neće ostvariti planirani rast bruto društveog proizvoda.
Ima i nekih prihvaćenih predloga DSS-a, koje smo dali u našim amandmanima. To je smanjenje tekuće rezerve, sa 4,4 na 2,8 milijardi dinara; smanjenje rashoda po osnovu kazni; smanjenje novčanih kazni planiranih po rešenju sudova i sudskih tela, to je pozicija 483 itd.
Na strani prihoda DSS je takođe ukazivala na predimenzionirano učešće prihoda od privatizacije. Oni su sada smanjeni sa 15,3 na 12,5 milijardi dinara.
Takođe je DSS kritikovala neke postupke u ovim uslovima u kojima danas živimo, u uslovima vanrednog stanja, kada je reč o budžetu. Tu može da se napravi analiza i molio bih da se odgovori koliko će vanredno stanje i dužina tog stanja uticati na budžetske rashode?! Obrazloženje kaže, na rashodnoj strani budžeta, da će sigurno uštede koje su ostvarene preuzimanjem funkcija sa saveznog nivoa kroz decembarsko smanjenje broja zaposlenih, biti iskorišćeno za povećanje bezbednosnih izdataka za vreme trajanja vanrednog stanja.
Opet se postavlja pitanje da li su ta sredstva u decembru bila planirana za neko vanredno stanje, koje je, nažalost, došlo iz svima znanih razloga u martu mesecu. Kako je to moglo biti planirano u decembru kada je rađen savezni budžet i znalo se da će doći do prenošenja funkcija sa nivoa zajedničke države na nivo Republike. Sigurno da treba voditi računa da u ovakvim uslovima komponenta troškova vanrednog stanja ima i svoj budžetski odraz.
O pojedinim stavkama iz rebalansa budžeta, vezanom pre svega za ono što je ostalo u budžetu, nećemo ulaziti sa mnogo detalja i kod ovih promene, koje su nastale posle prenošenja nadležnosti sa nivoa zajedničke države na nivo Republike, ostaćemo na onome što je suština budžeta Republike Srbije, znači na onom nivou od 271,9 milijardi dinara i o tome će govoriti drugi poslanici iz DSS-a.

Ovim završavamo rad u prepodnevnom delu i sednicu nastavljamo u 15,00 časova.
Prijavu za reč ima i predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, narodni poslanik Bojan Pajtić.
Time počinjemo rad popodne.
(Posle pauze - 15,45)

 Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad današnje sednice u popodnevnom delu. Molim vas da, ubacivanjem kartica u poslaničke jedinice, utvrdimo da li imamo kvorum za rad. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad. Nastavljamo po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u načelnom pretresu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu.
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, osnovni motiv rebalansa republičkog budžeta jeste obezbeđivanje fiskalnog pokrića za ono što je bio istorijski posao konstituisanja zajednice država Srbije i Crne Gore.
Ukupan obim prihoda koji se predviđa projektovanim budžetom je 271 milijarda, dakle 57 milijardi više nego što je to bilo predviđeno budžetom koji smo usvojili pre nekoliko meseci, a što je srazmerno i čak nešto više od obima nadležnosti pojedinih ministarstava Vlade Republike Srbije, nakon usvajanja Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, odnosno nakon usvajanja Zakona o ministarstvima.
Trend koji prati ovaj rebalans budžeta je postojao i u budžetu Republike Srbije, dakle trend stabilnosti plata i penzija. Ovaj budžet ne uskraćuje nikom ona prava koja su prethodnom verzijom budžeta predviđena, odnosno ni na koji način ta prava ne umanjuje, nego naprotiv obezbeđuje stabilnost i sigurnost tih prihoda, odnosno obezbeđuje da oni ostanu u istom obimu kao što je bilo predviđeno i samim budžetom.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se i kontrola finansijskih sredstava koja Republika Srbija daje saveznoj državi. Ta kontrola se ostvaruje neposredno, na taj način što se nadležnosti finansiraju preko budžeta Republike Srbije. Dakle, u skladu sa veličinom društvenog proizvoda, nekih 93% sredstava koja se obezbeđuju za savezne funkcije, obezbeđuju se od sredstava budžeta Republike Srbije. Rashodi koji će biti dati za funkcionisanje zajedničkih organa i organizacija se izvršavaju preko Trezora Republike Srbije.
Ono što smo već spomenuli, što je neobično važno, jeste da se, prvi put posle 50 godina, tačno zna i građani Srbije će tačno znati gde ide svaki pojedinačan dinar poreskih obveznika, odnosno u koje svrhe će taj novac biti utrošen, u zavisnosti od toga kakve su pozicije u saveznoj državi, odnosno zajednici država, predviđene ovim i prethodno usvojenim zakonima. Novi prihodi koje stiče Republika Srbija ne odnose se samo na deo koji je ustupljen, dakle onaj deo prihoda od poreza na promet i akciza, koji je inače bio ustupljen saveznoj državi.
Dakle, pored tih sredstava koja su pripadala Republici Srbiji, odnosno bila ustupana saveznoj državi, danas Republika Srbija stiče i ona sredstva koja nije imala.
Znači, sredstva od carina, napomenuli smo da se kroz carinski nadzor praktično instrumenti i to ozbiljni instrumenti, i makroekonomske politike i fiskalne politike, vraćaju, odnosno daju Republici Srbiji, što je neobično važno.
Zatim, konzularne takse i neki drugi prihodi, takođe pripadaju Republici Srbiji, a pripadali su izvorno federaciji.
U tom smislu, možemo da izrazimo zadovoljstvo da će sredstva namenjena za funkcionisanje saveznih organa i organizacija moći biti i obezbeđena.
Ovaj predlog zakona, odnosno predlog rebalansa prati i racionalizaciju administrativnog aparata. Dakle, pored onih činovnika koji su kroz otpremnine, praktično, prestali da rade u saveznim organima i organizacijama, negde oko 3.400 službenika koji nisu imali šta da rade u tim saveznim organima ili nisu imali ozbiljan posao, nisu mogli da ostvare puno radno vreme na svojim poslovima, kroz otpremnine su rasteretili administrativni aparat države. Znači, 27 različitih organizacija je prestalo da postoji.
Racionalizacija se ogleda i kroz ukrupnjavanje određenih administrativnih, odnosno određenih upravnih organa, ukrupnjavanje ministarstava kroz službe, organe, organizacije koje imaju kompatibilnu delatnost, odnosno koji su funkcionisali na saveznom nivou i koji su sada, dakle usvajanjem Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, Zakona o ministarstvima, prisajedinjeni pojedinim ministarstvima u republičkoj vladi.
Ono u šta sigurno nećemo i ne treba da sumnjamo, jeste da će ova projekcija prihoda biti ostvarena, kao što je bila ostvarena i projekcija prihoda za 2002. godinu. Postojao je i realni rast, kako zbog toga što je inflacija bila manja nego što je bila projektovana, tako i zbog snažne akcije suzbijanja sive ekonomije, kao i zbog realnog porasta društvenog proizvoda, odnosno realnog porasta primanja građana.
Neobično je važno istaći, u odnosu na one stavke koje se ne diraju, stavke koje se menjaju. To su stavke koje opredeljuju sredstva za policiju od 1,5 milijardi dinara i za zatvore nekih 400 miliona dinara. U toku akcije suzbijanja organizovanog kriminala, u toku borbe za pravnu državu u Republici Srbiji, neobično je važno da se iz ovih razloga usvoji i glasa za ovaj budžet.
Poslanička grupa DOS - Reforma Srbije glasaće za ovaj rebalans budžeta. Ne samo zbog toga što smo programski opredeljeni za funkcionisanje zajedničke države, nego i zbog toga što smatramo da rebalans koji obezbeđuje povećana sredstva, u ovom trenutku, za miliciju i zatvore, jeste osnovna naša ne samo politička, nego i građanska obaveza, zbog toga što smo ubeđeni da oni koji danas budu glasali protiv ovog rebalansa, zapravo glasaju ne samo protiv vojske i policije, nego i protiv svog naroda. Hvala lepo.

 Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslaničke grupe SRS.

 Dame i gospodo narodni poslanici, budžet koji smo usvojili u decembru mesecu 2002. godine za ovu godinu, trebalo bi da bude uvećan za 20% prihoda od akciza i 18% poreza na promet, koji su do sada direktno išli u savezni budžet, naravno, uvećan još za carine i naknade za korišćenje vazdušnog prostora - trebalo bi u principu da proističe iz prethodnog budžeta, onog koji smo usvajali za 2002. godinu, uvećanog za inflaciju i rast bruto nacionalnog dohotka.
To su neka osnovna pravila, kako bi trebalo da rastu prihodi i da se raspodeljuje taj državni prihod. Od tog odstupanja ima umnogome. Ovde se, u stvari, radi o mehaničkom uspostavljanju vlasti i dikataturi necelovite kvazipolitike nad ekonomijom, sa nenaučno i pogrešno inaugurisanom državnom pozicijom u Srbiji, u ekonomskim poslovima.
Naime, Vlada Republike Srbije sve više postaje budžetski, kreditni, kadrovski i drugi oblik direktnog ostvarenja državne linije, nekog novog oblika komandne privrede. Zasnivajući novu ideologiju merama i rezultatima ove vlade, Srbija je prikovana uz one spoljne faktore, a možda je bolje da kažemo zemlje koje, uništavajući sve pred sobom, razaraju i neprikosnovene civilizacijske vrednosti i istorijske tekovine srpskog naroda, srpskih zemalja i srpskih država.
Odvajamo velika budžetska sredstva, imajući u vidu ovaj rebalans, za funkcije zajednice, a ne znamo ni koje su, kakav je njihov ekonomski i politički smisao, koji je njihov dugoročni efekat, niti, pak, koliko zaista koštaju! Budžet svake države, u principu, manifestuje mnoštvo faktora, a pogotovo onih faktora koji su trenutno aktuelni, u ovom ekonomskom i političkom trenutku.
U slučaju Srbije, ne postoje ozbiljne i stručne analize i stvarni tokovi, niti ekonomski, niti politički, i oni ne sadrže ni iskre stvarnih promena nabolje. Nastavlja se praksa na silu nametnutog budžetskog oblika potpune kontrole, a vladajuća politika olako i bez odgovornosti nam saopštava da najnovija dešavanja u unutrašnjem i međunarodnom okruženju utiče na nivo investicija i stopu rasta domaćeg bruto proizvoda, a ona se u stvari smanjuje na 3,5% do 4,5% u odnosu na planirano.
SRS procenjuje da nam ovakvim rebalansom budžeta vlast najavljuje dalje ekonomsko propadanje, dalji krah proizvodnje, a da se ovaj umanjeni planirani rast bruto društvenog proizvoda zasniva na rodu poljoprivrede, čiji rezultati sve više zavise od klimatskih uslova.
Ministra Veselinova mogli bi da optužimo komotno za genocid nad onim pticama pevačicama. Takođe se procenjuje da sa planiranim rastom bruto društvenog proizvoda nema tranzicije, nema uspešnih reformi, rasta kapitala i razvoja tržišta. Naučnici ocenjuju da, ukoliko bi se privreda i standard oporavili, po stopi od 10% godišnje, naše putovanje u lepšu prošlost, koju pamtimo, umesto 15 svelo bi se na sedam do osam godina.
Rebalans budžeta predviđa ukupan prihod od 271.790.100, što je za oko 57.190.000.000 više od prihoda utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu. Svim dobronamernim i metodološki konzistentnim naučnim ocenama može se egzaktno zaključiti da prostora za ovakvu budžetsku presiju nema.
Ukoliko uvažimo činjenicu da su svi porezi u demokratskom i ekonomskom smislu deo nacionalnog dohotka, a ne bruto društveni proizvod, onda se ne sme skrivati istina. Istovremeno su svi porezi deo profita. Uvažavajući ovu činjenicu, onda bi trebalo Vladi i vladinom delu poslanika ove skupštine da bude jasno da se poreskim zahvatanjem ne sme ugušiti potencijal akumulacije privrede.
Izgleda da Vlada ne vidi, ili ne želi da vidi, ili ne zna da drugog puta ka demokratiji nema, osim sposobnosti akumulacije i dohotka za razvoj. Naravno, s tim ide i rast dohotka građana. Donacije i krediti neće moći da zamene ove osnove ekonomije razvoja.
Predloženom poreskom presijom Vlada zahvata, pre bi se moglo reći otima, ili raspolaže, po mišljenju naše stranke, oko četiri petine nacionalnog dohotka, a takve ekonomske osnove nema nijedna diktatura u svetu.
Po našem mišljenju, budžet bi trebalo da bude projektovan na ukupno 199.468.800.000 dinara, pogotovu što je konstatan porast deficita u spoljnoj trgovini, kao i pad kupovne moći domaćeg potrošača. Takođe se mora uzeti u obzir i porast nezaposlenosti, prouzrokovan haotičnom privatizacijom.
Posmatrajući rashodnu stranu budžeta, primećujemo da ste pod ekonomskom klasifikacijom 413 planirali izdatke za naknade u naturi, u okviru rashoda za zaposlene, koji ukupno iznose oko 1.480.000.000, i meni je žao što ministar sada nije tu da mi objasni koje su to naknade u naturi, jer se sećamo da je 2001. godine i te kako napadao bilo kakva izdvajanja iz budžeta, po ovom osnovu, i da je rekao da više polutki neće biti, više odeće neće biti, ne znam šta je sve podrazumevao pod tim naknadama, ali evo, sada ih ponovo vidimo ovde po pojedinim stavkama. Kod svakog ministarstva, imamo naknade u naturi, a pouzdano znam da se polutke i dalje dele i moraju da se dele kad je narod sirotinja.
Troškovi putovanja planirani su u ukupnom iznosu od 1.588.000.000 dinara i prilikom usvajanja budžeta u decembru mesecu konstatovali smo ovde, a svi poslanici opozicije su kritikovali ovako rasipnički odnos Vlade prema budžetskim sredstvima, ne znamo gde se toliko i kojim povodom putuje?
Usluge po ugovoru su čak 4.209.000.000, a ovamo se konstatuje da ima viška zaposlenih, malopre nam ministar reče da su ovi iz savezne administracije dobrovoljno raskinuli radni odnos i dobili onih šest prosečnih ličnih dohodaka, negde oko 1.000 evra. Sumnjam da je iko to uradio dobrovoljno! Jednostavno, nije imao drugog izlaza!
Kad su u pitanju ove usluge po ugovoru, izgleda da smo zaboravili da smo na prošloj sednici doneli Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, gde smo korigovali da se plaćaju doprinosi i po osnovu ugovora o delu. Onda ne vidim razloga zašto ove ljude iz savezne administracije nisu uključili u stalni radni odnos, nego dodatno angažuju neke nove za obavljanje nekih stručnih poslova.
Ovde, u Narodnoj skupštini, možemo da primetimo svakodnevno po desetak novih lica, raznozranih stričevića, sinovaca, da vidimo da su zasnovali radni odnos, ili rade po ugovoru o delu.
Specijalizovane usluge iznose oko 13.000.000.000 dinara.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Pa, nisam ja gospodin Pajtić, on maksimalno može da govori između pet i osam minuta.
Dakle, specijalizovane usluge su oko 13.000.000.000, pa imamo ekspertsku Vladu. Zaista je neshvatljivo da svako ministarstvo mora da angažuje eksperte, stručnjake iz neke oblasti, da ovolike pare izdvaja, a ima ceo državni aparat na raspolaganju.
Sredstva rezervi - planirana su na 25.000.000.000, a u isto vreme imamo deficit. I molim vas, oni koji se iole razumeju u finansije tvrde (ja sam se raspitivala) da budžet koji ima planirani deficit, ne može na rashodnoj strani da ima projektovanu budžetsku rezervu.
Otplate glavnice kredita koje su ovde pod ekonomskom klasifikacijom 61, domaćim kreditorima oko 17.618.000.000, nešto više, i stranim inokreditorima oko 250.000.000, možemo da očekujemo? ako pogledamo sintezu Predloga budžeta od 2001. godine naovamo, vidimo da se to stalno uvećava, jer se stalno uzimaju novi krediti, pitamo se za koju godinu, hoće li nama ceo budžet da ide samo na otplatu kamata i jednog dela glavnice, ili ćemo morati iz tog budžeta još nešto da finansiramo?
Naravno, u obrazloženju nam se kaže da je rebalans bio neophodan zbog toga što je doneta Povelja, zbog toga što je donet Zakon o sprovođenju Povelje, što imamo novu državnu zajednicu, drugačije su regulisani odnosi država članica, i Republika Srbija treba da obezbedi sredstva u ukupnom iznosu od 38.219.000.000, što iznosi negde oko 93,3% ukupnih sredstava, a Republika Crna Gora 6,7% od ukupnih sredstava, što nemam ništa protiv. Kažu da je to u zavisnosti i od toga koliko koja država članica učestvuje u bruto društvenom proizvodu, ali bi onda tako i te političke prilike i politički uticaj te dve države članice trebalo da bude regulisan, a ne onako kako ste vi to pristali na osnovu Povelje.
Dalje, jasno je da je Zakon o budžetu morao da bude rebalansiran zbog svega ovoga, ali u obrazloženju se kaže da je planirana stopa rasta GDP od 5% smanjena na nivo od 3,5 do 4%, da dominantni izvor rasta bruto društvenog proizvoda mora biti komponenta domaće potrošnje i da se očekuje da će cene rasti u rasponu od 9 do 11%. Tako su planirali i prošle godine, pa je to došlo do 30%. Ovde je, verovatno, to već imputirano.
Kaže se da će rast cene nafte i jačanja dolara neizvesno dovesti do "uvoza" inostrane inflacije, tu računajući na agresiju na Irak, što je na izvestan način nepojmljivo, jer se sećamo, kada je došlo do agresije na Jugoslaviju, da je dolar onda pao na 1,4, pa se može očekivati da i sada dolar pada. Kako je to moguće da država koja je u ratu ojača svoju valutu? Valjda je logično da ona pada, a znamo da i Japanci, pošto njihova privreda isključivo zavisi od vrednosti dolara, u ovakvim situacijama otkupljuju živ novac iz Amerike da bi zaštitili svoju privredu. Ova procena da će dolar rasti i da to utiče na naš budžet, prosto je neprihvatljiva. Ne znam ni zašto se vezujemo za dolar i Sjedinjene Američke Države i to šta se dešava sa njima, kada smo se mi već opredelili da sve to u našoj privredi posmatramo u odnosu na evro.
Na rashodnoj strani budžeta, predlagač tvrdi, uštede koje su ostvarene preuzimanjem funkcija sa saveznog nivoa, a ušteda nema, kaže se da su uštede uglavnom nastale kroz decembarsko smanjenje broja zaposlenih, da će one biti iskorišćene za povećane bezbedonosne izdatke, koje smo imali i imamo, za vreme trajanja vanrednog stanja. Koliko nas to vanredno stanje košta, to ćemo videti kada budemo usvajali završni račun?! Nemojte onda da mi kažete da građane Srbije apsolutno ne pogađa vanredno stanje, jer ih direktno lupa po džepu! To je nešto što ih možda i najviše pogađa!
Preraspodela sredstava izvršena je u okviru rashoda za naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade zaposlenih i troškove putovanja, zbog toga što se u izvršenju budžeta za prva dva meseca ove godine, kaže predlagač, ukazala potreba da svi direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta imaju rashode za ove namene, znači, povećane rashode, tako da je došlo do rebalansiranja sa jedne stavke na drugu, odnosno sa jednog konta na drugi.
Nesporno je da nas ove agencije i komisije koje su različitim zakonima formirane, jako puno koštaju. To bili poslovi koje su obavljali organi uprave, odnosno ministarstva: Biro za komunikacije nas košta 264 miliona; BIA oko dve milijarde; Agencija za unapređenje državne uprave osam miliona, Agencija za osiguranje stečaja, sanaciju i likvidaciju banaka 450 miliona; Komisija za hartije od vrednosti 45 miliona; Agencija za duvan čak 13 miliona, itd. Republička direkcija za robne rezerve, koja je inače profitabilna i tako i posluje, jer ona otkupljuje, recimo, živu stoku, sada kada je došlo do poremećaja na tržištu, po 50 dinara i čeka kada će izbaciti na tržište i prodavati po ceni od 70 ili 80 dinara, košta nas 657 miliona.
Indikativno je to da je Ministarstvu poljoprivrede opredeljeno 50 miliona za unapređenje zakonodavstva i usklađivanja sa Evropskom unijom, a nema, gospodo, nijednog zakonskog predloga od Ministarstva poljoprivrede, evo već treća godina. Stvarno me interesuje, da je tu ministar Veselinov, pa da mi kaže za šta on troši ove pare i kada će da napravi neki zakonski projekat koji će voditi ka unapređenju poljoprivrede!
Ministarstvo za nauku sam izdvojila kao ministarstvo koje za specijalizovane usluge troši čak tri milijarde.
Sve u svemu, smatramo da je ovo izuzetno rasipnički budžet!! Poslanici SRS neće glasati za predloženi rebalans budžeta, jer ga, pre svega, smatramo ga nerealnim i upozoravamo da je on pokušaj najveće pljačke od dolaska DOS-a na vlast.

Da li se još neko od ovlašćenih predsedtavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)        Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika. Prijavljeno je ukupno 19 narodnih poslanika za raspravu u načelu, što čini ukupno 124 minuta na raspolaganju ovim narodnim poslanicima; prvi prijavljeni  za reč je narodni poslanik Velimir Simonović, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.