Isti odgovor, to je predlog Odbora za ustavna pitanja, a po osnovu zaključaka koje je donela Komisija koju smo mi ovde izabrali i ovlastili da podnese predlog.
Po Poslovniku, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, Odbor za ustavna pitanja prekoračio je svoja ovlašćenja utvrđena članom 45. Poslovnika o radu Skupštine Srbije. Nigde ne stoji ovlašćenje odbora da uskraćuje pravo definisano ovim poslovnikom, a to je pravo na podnošenje amandmana poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. S obzirom na to da je ovo jako važno pitanje, imam predlog da se napravi pauza i da Administrativni odbor odluči da li je ovakav predlog Odbora za ustavna pitanja u skladu sa Poslovnikom i da nakon toga nastavimo rad.
Znači, ističem povredu Poslovnika, člana 75 - Odbor za ustavna pitanja prekoračio je svoja ovlašćenja predlažući Skupštini da uskrati pravo poslanicima da podnose amandmane na ovaj predlog zakona.

I treći put isti odgovor. Ne znam da li da ponavljam da je to u skladu sa ovlašćenjima iz člana 75. Poslovnika, gde se odbor ovlašćuje da daje svoje predloge, a predlog je donet na osnovu zaključaka Komisije koju je obrazovala Narodna skupština.

Nisam zadovoljan odgovorom.

Pošto narodni poslanik Dejan Mihajlov nije zadovoljan odgovorom, zakazujem sednicu Administrativnog odbora i molim da se izjasni o primedbi povodom povrede člana 75. Poslovnika.
Pre nego što odlučimo o predlogu Odbora za ustavna pitanja, molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za ustavna pitanja da se usvoji zakon u predloženom tekstu, bez podnošenja amandmana, većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Za 114, protiv 91, uzdržanih nema, nije glasalo sedam, od ukupno 212 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog Odbora za ustavna pitanja.
Liste sa redosledom narodnih poslanika prijavljenih za reč su dostavljene.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Predstavnik predlagača je već govorio.
Da li predstavnik predlagača ponovo želi reč? (Ne želi.)
(Dejan Mihajlov: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika ponovo. Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, a zatim narodni poslanik Žarko Obradović.

Ističem povredu Poslovnika - Skupština je ovom odlukom povredila Poslovnik time što je uskratila pravo narodnim poslanicima da predlažu amandmane na ovaj zakon.
Tražim da se Administrativni odbor izjasni o ovoj povredi Poslovnika, zato što je povređen član 141. Poslovnika o radu, jer se elementarno pravo poslanika i Skupštine da podnosi amandmane na predloge zakona ovim ugrožava.
Tražim da se amandmani koje smo jutros pre ove odluke podneli Skupštini Srbije na ovaj predlog zakona umnože i podele poslanicima, kako bi svi poslanici mogli da imaju uvid u to šta je Demokratska stranka Srbije predložila. Hvala.

Smatram da predsedavajuća nije povredila Poslovnik, pošto ima samo jedan glas. Dakle, odluku je donela Narodna skupština.  
Vi tražite ponovno izjašnjenje Administrativnog odbora. Molim da se i ovo uzme u obzir prilikom odlučivanja Administrativnog odbora o primedbama na povredu Poslovnika.
Počinjemo raspravu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Narodni poslanik Stevan Lilić je već imao reč.
Predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, izvolite.
Za reč se prvi javio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, a zatim narodni poslanik Dragan Marković i narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pošto Šabića trenutno nema, danas razmatramo Predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, koji je izradila jedna komisija, koja je odlukom Narodne skupštine bila formirana iz tog razloga.
Predstavnici Socijalističke partije Srbije u pomenutoj komisiji bili smo gospodin Zoran Anđelković i ja. Članovima Komisije naši su stavovi poznati, kao i razlozi zašto smo kod pojedinih predloženih rešenja zakona, kod zakona u celini, ali i kod pojedinih zaključaka, glasali protiv.
Dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije upoznam narodne poslanike sa stavovima Socijalističke partije Srbije i razlozima zbog čega nismo mogli podržati ovaj predlog zakona i prateće zaključke.
Prvo, kada je reč o sastavu buduće ustavne komisije, što je utvrđeno članom 4. ovog zakona, Socijalistička partija Srbije je predlagala da Komisija po sastavu apsolutno odražava sastav Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno zastupljenost političkih stranaka u skladu sa rezultatima poslednjih parlamentarnih izbora. Tako formirana komisija ima najveći legitimitet i snagu, jer je direktan odraz Narodne skupštine, odnosno izražene izborne volje građana.
Predlagali smo da Komisija broji 25 predstavnika, da se primeni princip srazmerne zastupljenosti političkih stranaka u Skupštini. Nudili smo jedno funkcionalno rešenje, da srazmerna zastupljenost stranaka postoji, a da političke stranke odluče da li će njihovi predstavnici biti iz reda narodnih poslanika ili će one autonomno odlučiti o tome ko će ih predstavljati.
Predlog nije prihvaćen. Moram reći da je početni broj od 15 poslanika iz Narodne skupštine tokom rasprave i odlučivanja povećan na 20, a ne na 25 kao što smo tražili. Komisija je većinom donela odluku sadržanu u članu 4. ovog predloga zakona.
U pogledu sastava komisije Socijalistička partija Srbije je protiv predloga da predstavnici Vlade Srbije budu članovi ustavne komisije. Smatramo da za Vladu ovde nema mesta, jer Vlada može, ukoliko to hoće, samostalno i direktno da podnese predlog za promenu Ustava i ne treba joj posredna zastupljenost i ulazak u komisiju za izradu ustava na mala vrata.
Moram reći da je reč o principijelnom pitanju, jer je u toku rada Komisije sa sva tri predstavnika Vlade, kao i sa ostalim članovima Komisije, ostvarena vrlo korektna, demokratska i profesionalna razmena mišljenja o svim pitanjima iz domena rada Komisije.
Nismo saglasni ni sa predlogom da u sastavu Komisije budu po tri predstavnika, poslanika iz Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Time se, po našem mišljenju, ostvaruje dvostruko predstavljanje građana preko pokrajinskih skupština i preko Skupštine Srbije.
S obzirom na to da je na proteklim izborima Srbija bila jedna izborna jedinica, logično je da građani budu predstavljeni jedino preko poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, pogotovo što među njima ima i veliki broj poslanika iz Vojvodine i sa Kosova i Metohije. Zašto bi Vojvodina i Kosovo i Metohija bili dvostruko predstavljeni u ustavnoj komisiji?
Kad je reč o predstavnicima sa Kosova i Metohije, to u Predlogu zakona ne stoji, a u zaključcima se navodi, odnosno predloženo je da se prihvati kandidat koalicije "Povratak", jer se opravdano smatra da Skupština Kosova i Metohije neće predložiti svoje kandidate za komisiju.
Socijalistička partija Srbije smatra da se predstavnici Kosova i Metohije, kao i Vojvodine mogu naći među poslanicima ove Narodne skupštine, jer ima i jednih i drugih koji tu žive i rade.
Predstavnik Koalicije "Povratak" može biti uključen u Komisiju, ali pre Koalicije "Povratak" svakako bi trebalo da bude zastupljen neko od narodnih poslanika sa Kosova i Metohije, koji su ovde među nama.
Kada je reč o sastavu ustavne komisije, na kraju treba reći da se sve ovo čini predstavnici Vladi, predstavnici Skupštine Vojvodine, Kosova i Metohije da bi se obezbedila prevlast DOS-a, kao političke grupacije, pa time i mogućnost izglasavanja potrebnih rešenja. DOS će pored poslanika iz Skupštine biti predstavljen kroz predstavnike Vlade, predstavnike Skupštine Vojvodine, jer i tamo DOS čini većinu, i na kraju preko tog predstavnika Koalicije "Povratak".
Poznato je da je na proteklim izborima na Kosovu i Metohiji DOS zdušno podržao Koaliciju "Povratak" kao političku opciju koja je dole učestvovala na tim izborima. DOS na ovaj način kroz sastav komisije očigledno želi unapred da obezbedi većinu potrebnu za izglasavanje predloga koji će biti predmet rada komisije, odnosno za utvrđivanje teksta ustava Srbije.
Drugo, SPS smatra da nacrt ustava Srbije, kada ga utvrdi ustavna komisija, obavezno treba da bude predmet razmatranja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da narodni poslanici mogu da iskažu svoj stav u odnosu na nacrt ustava, da predlažu amandmane i time, ako amandmani budu usvojeni, i menjaju sadržaj nacrta ustava. Učešćem poslanika obezbeđuje se i veća demokratičnost u postupku donošenja ustava i to ustavu daje veću težinu, daje mu veći značaj. Takav način donošenja ustava mogao bi biti usvojen većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Tek posle toga, izjašnjavanja Skupštine, ustav bi trebalo da ide na javnu raspravu, a ne kao što je predloženo, da ustavna komisija sačini nacrt ustava, da se potom bez Skupštine organizuje javna rasprava, da ustavna komisija sumira te rezultate javne rasprave i tek onda ga dostavi Narodnoj skupštini na izjašnjavanje. Svi znamo, i opravdano je pretpostaviti, da će tekst koji prođe javnu raspravu i koji ustavna komisija posle toga kompletira suštinski biti konačan tekst ustava, i mislimo da to nije dobro rešenje.
Treće - pitanje većine potrebne za usvajanje ustava Republike Srbije. Poslanici SPS-a smatraju, a to smo predlagali i samoj Komisiji koja je pripremala ovaj tekst zakona da bi bilo logično i potrebno, s obzirom na značaj i ulogu ustava kao najznačajnijeg pravnog akta svake države, pa logično i Srbije, da kada ustav prođe javnu raspravu, kada se rasprave sve primedbe i predlozi, kada se utvrdi konačan tekst ustava, da taj tekst ustava bude usvojen dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ustav usvojen na ovaj način bio bi jedan postojan, jak ustav. Ustav usvojen dvotrećinskom većinom u Skupštini bi ujedno predstavljao i poruku i poziv građanima Srbije da postoji većinska saglasnost oko teksta ustava, da građani treba da izađu na referendum i podrže predloženi tekst ustava. U tom slučaju mislimo da bi i relevantno bilo pitanje da li će referendum uspeti ili ne.
Ponuđeno rešenje o usvajanju ustava sa 126 poslanika, hteli mi to ili ne, objektivno postavlja pitanje i sudbine referenduma, ali i snage usvojenog ustava. Smatramo da je skupštinska većina za usvajanje ustava Srbije, dakle 2/3, potrebna i za usvajanje ustavnog zakona za sprovođenje ustava.
Poštovane kolege narodni poslanici, nabrojao sam tri glavna razloga zbog kojih predstavnici SPS-a u Komisiji nisu podržali ponuđena rešenja i zbog kojih ni poslanici SPS-a ne mogu glasati za ovakav predlog zakona. Uostalom, mi smo predložili nekoliko amandmana, u skladu sa našim stavovima na Komisiji, ali to neće biti predmet razmatranja.
Pošto sam pomenuo amandmane, dozvolite mi da istaknem još dva razloga koji se direktno i indirektno pominju u predlogu zakona, u obrazloženju i pratećim zaključcima, sa kojima se SPS ne slaže i zbog kojih, pored pomenutih razloga, ne možemo glasati za predloženi tekst zakona. Pored nemogućnosti predlaganja amandmana, tu je i ustavna deklaracija, njeno isticanje u toku izrade Predloga zakona i mogućnost usvajanja (sada je ustavna komisija predložila da se ustavna deklaracija i usvoji), kao i dva pitanja sa kojima se predstavnici SPS nisu složili sa većinom članova Komisije.

Da li koristite sledećih deset minuta? Izvolite.

Da. Hvala.
Nije logično i mislimo da nije prihvatljivo da se na ovaj tekst predloga zakona ne mogu podnositi amandmani. Mislimo da je taj strah od amandmana bezrazložan, jer, očigledno je, rasprava se ne može proširiti i produžiti. Predložili smo samo tri amandmana i to pokazuje našu nameru da se dođe do kvalitetnog teksta, a ne da se priča priče radi.
Narodni poslanici, bar prema postojećem Ustavu Republike Srbije, mogu da predlažu zakone, propise i druge akte, ali odlukom Odbora i odlukom Narodne skupštine ne mogu predlagati amandmane na ovaj tekst zakona. To je u stvari i suština ovog prvog zaključka koji je usvojen. Ne mogu predlagati amandmane na tekst zakona, neće moći na tekst ustava; poslanici suštinski ostaju po strani u procesu donošenja ustava, što je loše rešenje.
Na kraju, ustavna deklaracija i pitanje diskontinuiteta koji se pominju u zaključcima, a o kojima je dosta bilo reči na sednici Komisije. Predstavnici SPS-a u Komisiji su bili protiv izrade ustavne deklaracije, jer je time Komisija, po našem mišljenju, izlazila izvan okvira poverenog zadatka. Komisija treba da utvrdi predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava, kako bi Srbija, u skladu sa članom 65. Ustavne povelje u roku od šest meseci od usvajanja Ustavne povelje izvršila izmenu svog Ustava ili donela nov ustav, radi usklađivanja sa Ustavnom poveljom. Ustavna deklaracija se ne pominje, pa smatramo da nije trebalo da ima svoje mesto u zaključcima.
Kada je reč o pitanju kontinuiteta i diskontinuiteta, smatramo da je reč o jednom čistom politikantskom pitanju. Preciznije rečeno, to je samo još jedan način da se otvaraju nove beskorisne rasprave, da se umnožavaju lažne dileme, da se pažnja građana Srbije odvlači sa suštinskih pitanja, da se podstiču sukobljavanja i troši energija. U svakom slučaju, da se građani Srbije zbunjuju.
Šta se u stvari hoće sa tom raspravom o kontinuitetu i diskontinuitetu? Ako se njom želi dokazati da je dosadašnji Ustav donet na nedemokratski način, da nije sačinjen po demokratskim i stručnim standardima, da nije dobar normativni okvir za reforme, onda je to apsolutno pogrešno. Taj ustav je potvrđen na referendumu. Po njemu DOS sprovodi reforme, ma šta te reforme podrazumevale. Po ovom istom ustavu DOS sprovodi privatizaciju, menja radno zakonodavstvo, prekraja izbornu volju građana kroz manipulacije poslaničkim mandatima, zavodi vanredno stanje, derogira ulogu predsednika Republike itd.
Ako se misli da neko može smisliti ili prepisati ustavni sistem koji treba nakalemiti na Srbiju da bi se omogućio brzo obećani razvoj, onda se radi o jednoj zabludi i poslu sa kratkim trajanjem. Ako, pak, DOS hoće monarhiju, ukidanje podele vlasti, federalizaciju Srbije, dominaciju izvršne nad sudskom i zakonodavnom vlašću (što je i sada praksa) ukidanje opozicije (što se čini) kao i mnoge druge stvari koje se nazivaju tekovinom petooktobarske revolucije, onda to jeste diskontinuitet i mi smo protiv toga, kao i većina građana Srbije.
Budimo realni, nema čudotvornog zakona ni ustava, ne mogu se ustavnim reformama preskočiti neke faze kroz koje su druga demokratska društva prolazila vekovima. Nije dobro stvarati lažnu nadu da će novi ustav rešiti naše probleme: stvaranje konkurentne privrede, koja ne postoji; problem Kosova i Metohije, koji je gurnut u drugi plan; veći standard i blagostanje građana, koga nema.
Ustav ne stvara, on samo organizuje, konstituiše. Sadašnja reforma ustavnog poretka vrši se u drugim okolnostima od one pre 15 godina. Tu se radi o diskontinuitetu. Mi treba da, uvažavajući te okolnosti evropskih integracija, modeliramo ustav koji će nas brže voditi zajedničkom cilju, dobrobiti svih građana. Ustav treba da tako grupiše društvene i političke snage da što korisnije rade na postizanju tog cilja, a tu se radi o kontinuitetu.
Kada se radi o režimu podele vlasti, garantovanju ljudskih i građanskih prava i sloboda, i tu se radi o kontinuitetu. Kada se radi o promeni Ustava, i ovaj ustav treba da potvrdi narod na referendumu. Doduše, predviđen je niži cenzus, ali i to je isto deo kontinuiteta. Ako pričamo o diskontinuitetu, DOS na samom početku ustavnog posla šalje poruku da hoće Ustav Srbije samo po svojim stavovima, a ne kao izraz konsenzusa većine. Takav Ustav će građani na referendumu sigurno odbaciti, a to sigurno neće biti u prilog rešavanju krize, nego njenom produbljivanju.
Smatram da je profesor Hiber, član Komisije, bio u pravu kada je na jednoj od sednica Komisije rekao da treba da se okanemo ideje da dajemo političke, istorijske, vrednosne, ideološke i druge odgovore na pitanja kontinuiteta i diskontinuiteta. Pravi odgovor na to pitanje će sigurno dati istoričari za 50 godina, a mi treba da se držimo onoga što je naš posao.
Zato mi poslanici Socijalističke partije Srbije smatramo da treba što pre doći do konkretnih rešenja, pa će se videti gde smo u kontinuitetu, a gde je napravljen diskontinuitet i da li će to postići one ciljeve kojima je to opravdano. Izneli smo na Komisiji neliko razloga zašto ovaj zakon za nas nije prihvatljiv i to ćemo učiniti danas na Skupštini. Smatramo da se zakon mogao poboljšati i u svakom slučaju smatramo da ovakav zakon za nas nije prihvatljiv.