To što ste vaše ponašanje okarakterisali kao nedostatak dobrog ukusa, tome bih se pridružio.

Izričem vam prvu opomenu, zbog nepoštovanja Poslovnika. (Žagor.)

Mogu samo da kažem da opomena koju mi dajete samo potvrđuje da radimo dobru stvar i da borba za pravnu državu i dobar ustav neće biti ometena ni policijskim merama, ni lošim zakonima, ni represijom, pa ni ovim bednim opomenama ovde u Skupštini.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača, ministar, želi reč? (Ne.)
Ako ne, reč ima narodni poslanik Stevan Lilić, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja, zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon ove debate mislim da su mnoga pitanja otvorena i o mnogim pitanjima se raspravljalo. Mislim da zaslužuje da se na mnoga od ovih pitanja da jedan odgovor kojim bi se pre svega narodnim poslanicima, a isto tako i građanima Srbije, potpuno razjasnile okolnosti vezane za ovaj poseban postupak i poseban zakon u vezi sa revizijom Ustava.
Dakle, reč je o posebnim revizionim klauzulama koje je na osnovu Odluke Narodne skupštine izradila Komisija, čiji je Predlog zakona sada na dnevnom redu, uz napomenu da je u ovoj proceduri poštovan s jedne strane legitimitet, a s druge strane legalitet. Legalitet ove procedure baziran je na samom zakonu o načinu i postupku promene Ustava i na članu 8. ovog zakona. Što se tiče legitimiteta, ovaj legitimitet proističe iz načina na koji će biti usvojen novi ustav Srbije, a to je na osnovu referenduma, ali i na osnovu Ustavne povelje koja treba da konstatuje osnovne razloge zbog kojih dolazi do ove promene.
Poštovan je i princip kvalifikovane većine na odgovarajući način, jer se kvalifikovana većina u ovoj ustavnoj proceduri generiše tako što Narodna skupština usvaja tekst ustava većinom glasova, tekst ustava ide na potvrdu preko ustavnog referenduma.
Mnogo je bilo prigovora u smislu da je neophodno da se u Skupštini dvotrećinskom većinom izglasa tekst ustava. Imajući u vidu da je Srbija jedna izborna jedinica, a da je postojeći Ustav u kome postoji dvotrećinska većina, donet u situaciji kada je Srbija imala devet izbornih jedinica, može se reći da je običnom, tj. apsolutnom većinom glasova ovaj postupak kvalifikovanosti u donošenju ustava poštovan. Kada se to kombinuje sa referendumom, dobijemo minimum demokratskih standarda koji je neophodan za usvajanje ustava.
Što se tiče amandmana u odnosu na Ustav (ne amandmana u odnosu na ovaj zakon, nego amandmane na odnosu na Ustav), želim da podsetim da prema revizionim klauzulama postojećeg Ustava amandmanska procedura zapravo nije ni predviđena. Predviđeno je samo da se predlog promene Ustava stavlja na raspravu i da se usvaja odgovarajućom većinom.
Ovde je bilo rečeno, u vezi sa dvotrećinskom većinom, da je moguće da svaka buduća konstelacija Skupštine, odnosno Vlada menja ustav prostom većinom, odnosno apsolutnom. Treba skrenuti pažnju da revizija budućeg ustava nije stvar ovog ustavnog zakona, već je revizija budućeg ustava predmet budućeg ustava, revizione klauzule tog ustava će određivati kako će se menjati budući ustav.
Konačno, mislim da ima jedan značajan argument koji je ovde istaknut (na šta treba odgovoriti u potpunosti i sa argumentima), a to je zašto se pristupilo donošenju novog ustava, a ne promeni postojećeg Ustava. Zapravo, ovde treba imati u vidu da izraz "promena ustava" može da podrazumeva i izmenu i donošenje novog ustava. Postojeće ustavne klauzule govore o promeni ustava.
Razlog što se Komisija, odnosno Skupština opredelila za promenu Ustava u vidu donošenja novog ustava je taj što je postojeći Ustav zapravo bio osnovni uzrok razbijanja Srbije. To proističe iz nekoliko elemenata. Prvi i osnovni razlog možemo naći u članu 135. Ustava Srbije, ko je zapravo bio generator raspada SFRJ. Pročitajte tu odredbu i videćete kakav je bio Ustav Srbije, odnosno političke snage koje su stajale iza njega, osnovni generator za razbijanje tadašnjeg ustavnog okvira SFRJ.
Drugo, postojeći Ustav Srbije ima najmanje dve odredbe koje se tiču ekonomskih osnova i političkih institucija koje nisu u skladu sa osnovnim postulatima savremenog demokratskog standarda. Prvo, u članu 56. posebno se garantuje zaštita društvene svojine. Nema potrebe posebno ulaziti u detalje.
Drugo je pitanje vezano za institucije vlasti. U članu 9. postojećeg Ustava Srbije između ostalog se kaže da predsednik Republike predstavlja i izražava državno jedinstvo Srbije. Dakle, predsednik Republike u ovom kontekstu ima praktično prerogative apsolutističkog vladara. Izražavati državno jedinstvo je nešto što nije u skladu sa savremenim demokratskim standardima, kada je reč o predsedniku Republike. To može da bude parlament, to mogu da budu domovi parlamenta, ali to ne može da bude institucija predsednika Republike.
Konačno, jaka država je ona država koja ima snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Nije jaka ona država koja se obračunava sa svojim građanima.
Zbog ovih razloga, mislim da ima dovoljno argumenata, pre svega pravnih, proceduralnih, ali isto tako i onih koji proističu iz naše realnosti, da je neophodno pristupiti promeni Ustava Srbije u smislu da se donese nov ustav Srbije.
Iz tih razloga, apelujem i na one narodne poslanike koji su imali drugačiji stav i koji su u debati zauzimali stanovište da postoje razne tehničke i druge smetnje u vezi sa procedurom promene Ustava, da imaju u vidu opšti interes koji je sada Srbiji neophodan, Srbiji koja je već napravila prvi korak i uključena je u evropske integracije preko Saveta Evrope, da podrže usvajanje ovog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Hvala.

Pošto su svi koji po Poslovniku imaju pravo, iskoristili svoje pravo na reč, zaključujem načelni pretres.
Kako smo obavili pretres Predloga zakona u načelu, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Žarko Obradović.

Nije reč o povredi Poslovnika nego o predlogu da se ukupno vreme za raspravu poveća duplo, znači da vreme bude deset sati, s obzirom da imamo šest tačaka dnevnog reda, izmene i dopune šest zakona. Mislimo da je reč o važnim zakonima, da ima potpuno smisla da se Skupština o tome izjasni i, u skladu sa odredbom člana 90. stav 3. u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, predlažem da ukupno vreme za raspravu bude deset sati.

Narodni poslanik je izrekao predlog o kome će se Narodna skupština izjasniti.
Molim da utvrdimo kvorum za glasanje.
Konstatujem da je elektronskim sistemom utvrđeno da sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, te stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Žarka Obradovića o produženju rasprave.
Za 61, protiv 74, uzdržanih nema, nije glasalo 12, ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog narodnog poslanika Žarka Obradovića.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA (zajednički načelni pretres sa 3, 4, 5, 6. i 7. tačkom dnevnog reda)
Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i ovo vreme će se rasporediti na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlogu zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Da li predstavnici predlagača, dr Vladan Batić ministar pravde ili Dušan Mihajlović, potpredsednik Vlade žele reč?
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Predlogom zakona se na novi način definiše pojam organizovanog kriminala kao vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge kriminalne grupe ili njenih pripadnika, za koje je predviđena kazna zatvora od najmanje četiri godine.

Koje su novine u tekstu Predloga? Predlogom zakona predviđaju se posebna ovlašćenja nadležnih državnih organa u postupku koji se tiče krivičnih dela organizovanog kriminala, i to: preventivno zadržavanje najduže 24 časa za lice koje može da pruži obaveštenje i dokaze o organizovanom kriminalu, a izuzetno do 30 dana; zadržavanje do 30 i još 30 dana iz naročito opravdanih razloga za lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo sa elementom organizovanog kriminala; pritvor u posebnoj pritvorskoj jedinici do tri meseca i još tri meseca iz naročito opravdanih razloga, uz napomenu da i po postojećim odredbama ZKP-a postoji mogućnost pritvora do šest meseci, pa čak u određenim okolnostima i preko toga, ako je neophodno utvrđivanje identiteta i hvatanje pripadnika organizovane kriminalne grupe.

Radi veće efikasnosti postupka predviđeni su i novi rokovi. U odnosu na ZKP ovo je praktično jedna vrsta ledž specialisa. Novi rokovi za podizanje optužnice, za puštanje okrivljenog na slobodu, za odlučivanje o daljem gonjenju, za donošenje prvostepene presude, za donošenje drugostepene presude, za predlaganje novih dokaza, za postupak veštačenja i dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka i mogućnost privremene zabrane bavljenja veštačenjem. Predviđa se, kao potpuno novi institut, završna sednica za evidentiranje dokaza, kao i mogućnost vođenja audio zapisa o toku glavnog pretresa.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, ukazao bih samo na novine. Predlogom zakona uvode se nova krivična dela, i to: u grupi krivičnih dela protiv života i tela dodaje se novo krivično delo - nasilno uzimanje ljudskih organa ili delova tela. U grupi krivičnih dela protiv dostojanstva ličnosti i morala dodaje se novo krivično delo - iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju.

Dodaje se i nova grupa krivičnih dela - krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, i to: neovlašćeno korišćenje računara i računarske mreže, računarska sabotaža, pravljenje i unošenje računarskih virusa, računarska prevara, ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i računarske mreže, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži, sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži.

Koje su najvažnije izmene postojećih rešenja? Kod sledećih krivičnih dela visina kazne zatvora se značajno povećava. U grupi krivičnih dela protiv života i tela za krivično delo ubistva. U grupi krivičnih dela protiv slobode i prava čoveka i građanina - protivpravno lišenje slobode, otmica, iznuđivanje iskaza i ugrožavanje sigurnosti. U grupi krivičnih dela protiv imovine - razbojništvo, teški slučajevi razbojničkih krađa i razbojništva, iznuda, neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, prikrivanje. U grupi krivičnih dela protiv pravosuđa - davanje lažnog iskaza. U grupi krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja - izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela. U grupi krivičnih dela protiv službene dužnosti - falsifikovanje službene isprave.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji se nakon usvajanja Ustavne povelje smatra Krivičnim zakonom Srbije, a radi pravljenja jasne distinkcije u odnosu na postojeći Krivični zakon Srbije, ovaj zakon će se ubuduće nazivati, dok se ne izvrši potpuna kodifikacija krivičnog zakonodavstva, osnovnim krivičnim zakonom.

Odredbe koje se odnose na obavezno primenjivanje blažeg krivičnog zakona dopunjavaju se rešenjem po kome se učiniocu krivičnog dela može izreći kazna zatvora od 40 godina ukoliko je u vreme izvršenja krivičnih dela za to krivično delo bila propisana smrtna kazna.

Jedna od osnovnih novina je uvođenje konfiskacije imovine kao posebne vrste kazne. Konfiskacija imovine se sastoji u oduzimanju imovine osuđenom licu, bez naknade, u granicama propisanim zakonom.

Može se izreći učiniocu krivičnog dela, sa elementom organizovanog kriminala, kome je izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri godine, i to kao sporedna kazna. Uvođenje ove kazne usloviće i promenu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kako bi se uredio način izvršenja kazne konfiskacije imovine.

Predlogom zakona ponovo se uvodi institut koji je nekada postojao - osobito težak slučaj, uz napomenu da je i konfiskacija imovine takođe nekada bila inkorporirana u Krivični zakon, kao posebna vrsta kazni.

Institut osobito teškog slučaja je razlog za izricanje teže kazne. Kao uslovi za primenu ovog instituta predviđeni su naročito odlučnost, upornost i bezobzirnost učinioca, da je delo izazvalo naročito teške posledice, ili je učinjeno pod drugim osobito otežavajućim okolnostima.

Koje su izmene postojećih zakona - predlogom zakona pooštravaju se kazne za učinioce krivičnih dela u povratu i precizira da se povratnikom smatra lice koje je jedanput već osuđivano za krivično delo. Visina kazne može da bude veća od 15 godina. Pri izricanju kazne učiniocu koji je izvršio više krivičnih dela, odnosno u sticaju, uvodi se mogućnost izricanja jedinstvene kazne, koja može biti veća i od 15, i od 40 godina, s tim što ne može biti veća od zbira kazni utvrđenih za pojedino krivično delo. Drugim rečima, ovde je moguće da jedinstvena kazna bude i nekoliko desetina godina, bukvalno i 100 godina.

Grupa krivičnih dela protiv ustavnog uređenja, gde se kazne zatvora značajno povećavaju - napad na ustavno uređenje, ubistvo predstavnika najviših državnih organa, oružana pobuna, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, pružanje pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, i - kažnjavanje za pripremanje krivičnog dela.

U grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava značajno se povećava kazna za krivično delo zasnivanja ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu.

U grupi krivičnih dela protiv drugih društvenih vrednosti, pooštravaju se kazne, i to drastično, za naše prilike drakonski, za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga i za omogućavanje uživanja opojnih droga.

Biće, i Vlada je prihvatila amandman, kojim se inkriminiše i samo posedovanje droge.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu praktično se predviđa da državnog tužioca predlaže Vlada, bira ga parlament; zamenike javnog tužioca imenuje Vlada; i sve ono što je bilo u nadležnosti Visokog saveta pravosuđa prelazi na Vladu, što je rešenje poznato većini evropskih zemalja. Dosadašnje rešenje pokazalo je loše rezultate, loša iskustva.

Ovde se, jednostavno, nameće princip odgovornosti. Paralelno s tim, menjaju se i odredbe Zakona o Visokom savetu pravosuđa. Hvala.

 

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Ima reč narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.