Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, a posle njega za reč se javio narodni poslanik Bojan Pajtić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće glasati za Predlog ovog zakona iz nekoliko razloga, ali ja ću sebi dati za pravo da ukažem na onaj najvažniji razlog zbog koga ne možemo podržati ovaj zakonski predlog. To je pre svega član 8. koji kaže da Narodna skupština usvaja ustav većinom od ukupnog broja poslanika.
Duboko sam uveren da ustav koji se usvoji prostom većinom, dakle samo sa 126 poslanika u ovoj skupštini, neće biti dugog veka i neće biti kohezioni faktor u državi Srbiji. Setimo se da mnoge demokratske države imaju ustave koji traju po 200 i više godina. Bojim se da kada posle nekih novih izbora dođe neka druga vlast da će se i ta vlast mašiti promene ustava, tako da nećemo imati nikakav kontinuitet u ustavnom uređenju države Srbije. To je osnovni razlog zbog čega ne možemo da podržimo ovaj zakonski predlog.
Želim da vas podsetim da su se mnogi članovi Komisije gotovo zaklinjali u to da će ustav u Skupštini biti usvojen dvotrećinskom većinom. Mnogi od njih su sada, nažalost, članovi te komisije i promenili su svoje mišljenje i zastupaju ovaj stav koji je ova komisija predložila. Ja imam razumevanja za one članove Predloga koji govore o tome da se referendum održi tako da izađe 50% i da od tih 50% prosta većina na referendumu glasa za ustav. To je razumljivo i ima opravdanja zbog situacije u kojoj se nalazi naša južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, ali član 8. zaista nema nikakvog uporišta i nema nikakvog opravdanja.
Želim da vas podsetim da jedna od članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, Crna Gora u svom Ustavu u članu 117. ima stav koji kaže da se promena Ustava može usvojiti samo dvotrećinskom većinom. Ukoliko jedna članica državne zajednice ima to ugrađeno u svom ustavu ne vidim razloga da Srbija ide za tim da se ustav usvaja samo prostom većinom, odnosno sa 126 poslanika. To je osnovni razlog zbog koga Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforme Srbije.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije predstavlja najvažniji uslov za ulazak u posao promene, odnosno donošenja novog republičkog ustava. Ovaj zakon definiše ustavnu komisiju, njeno konstituisanje i način rada, i propisuje obavezu javne rasprave, način, odnosno cenzus donošenja novog republičkog ustava, odnosno ustavnog zakona za primenu tog ustava.
Razlozi promene Ustava su višestruki. Prvi razlog je svakako usklađivanje sa Ustavnom poveljom zajednice država, dakle izlazak iz one situacije koju smo imali 10 godina sa odnosom republičkog i saveznog Ustava. Drugi razlog je sasvim sigurno raskid sa autoritarnom prošlošću i raskid sa onim momentima u Ustavu koji ga snažno definišu na ideološki način, od spominjanja društvene svojine, pa nadalje, dakle nešto što se prevazići mora, i sasvim sigurno osavremenjivanje onih odredaba koje se odnose na državne organe i na teritorijalnu organizaciju Republike Srbije.
Funkcija ovog zakona jeste pre svega razrešavanje pitanja legalnosti, odnosno konstitucionalnosti, dakle da li je neophodno da se ispoštuje procedura koja je predviđena postojećim Ustavom prilikom donošenja novog ustava, s obzirom da se radi o ustavu koji spada u kategoriju tzv. krutih ustava, dakle praktično nepromenjivih ustava, ili je neophodno da se pođe putem diskontinuiteta, delimičnog ili potpunog.
Nepromenjivost postojećeg ustava imala je mnoge teške posledice, dakle od neusklađenosti dva ustava, što je dovodilo do neusklađenosti saveznog i republičkog zakonodavstva u mnogim momentima, do činjenice da je Savezni ustavni sud osporavao ustavnost pojedinih odredaba republičkog Ustava, da nije postojao mehanizam izmene tih odredaba, niti je postojao - pošto je bilo potrebno promeniti kompletnu proceduru, što je dovodilo do zaključka da se radi o nepromenjivom ustavu - bilo koji drugi mehanizam na osnovu koga bi se mogla ispoštovati najviša ustavno-sudska vlast u zemlji, dakle Savezni ustavni sud. Dakle, jedna traumatična situacija koja je izuzetno problematična za funkcionisanje pravnog sistema na teritoriji cele Jugoslavije, a posebno na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj zakon opredeljuje put delimičnog diskontinuiteta, zadržava kategoriju referenduma, nešto drugačije dimenzioniranog. Ne zadržava onaj odnos koji je bio neophodan da se obezbedi u Skupštini prema postojećem Ustavu. Dakle, diskontinuitet koji se na ovaj način predviđa jeste nešto što smo sledili i prilikom usvajanja Ustavne povelje zajednice država, nešto što je karakteristika zemalja u tranziciji. Osim Mađarske praktično su sve zemlje u tranziciji išle tim putem diskontinuiteta: Češka, Slovačka, Slovenija, kojima je ustavni diskontinuitet bio u neposrednoj korelaciji sa državnim diskontinuitetom, ili Poljska, u kojoj nije bilo te korelacije nego je diskontinuitet bio rezultat promene društvenih odnosa u toj zemlji.
Stručna javnost je takođe praktično nepodeljena po pitanju toga da je neophodno da se primeni diskontinuitet, delimično ili u potpunosti, sa prethodnim ustavom. Ovaj zakon stvara uslove da se u Republici Srbiji konstituiše ustavotvorna vlast - ne reviziona nego ona vlast koja je jedina vlast, koja sama propisuje pravila svog konstituisanja, koja sama opredeljuje obim svoje vlasti, dakle ustavotvorna vlast - kroz postupak i kroz proceduru koju ovaj zakon opredeljuje.
Ovaj zakon takođe opredeljuje reprezentativnost, što je neobično važno s obzirom na karakter ovog dokumenta. Reprezentativnost se ogleda kako u predstavnicima izvršne vlasti u ustavnoj komisiji tako u predstavnicima republičkog parlamenta, ali i u predstavnicima teritorijalnih autonomija, a posebno sa naglaskom na predstavnike Skupštine Kosova i Metohije ili na predstavnike Kosova i Metohije, što nije značajno samo kao signal prema unutrašnjoj javnosti nego i prema međunarodnoj javnosti, koji snažno potvrđuje naše političko opredeljenje da je suverenitet na Kosovu i Metohiji nešto od čega Republika Srbija sasvim sigurno neće odustati.
Demokratski standardi, koje ovaj predlog zakona predviđa, ogledaju se kako u institutu javne rasprave, kroz koji se zadovoljava prisustvo i naša obaveza, politička, pravnička i svaka druga, da se sasluša ono što stručna javnost ima da kaže o ovom pitanju, tako i u zadržavanju referenduma kao instituta koji odražava volju naroda, koji je jedini nosilac suvereniteta i koji jedini, u krajnjoj liniji, može da potvrdi postojanje, odnosno potrebu za postojanjem osnovnog konstitutivnog akta u određenoj političkoj zajednici.
Kratak rok, od nekih 120 dana, koji se predviđa ovim zakonom kako za konstituisanje ustavne komisije i njen rad, tako i za javnu raspravu, odnosno usvajanje ustava, jasno govori o našoj volji da se ovaj posao obavi na kvalitetan način i brz način. Dakle, da se u ovaj istorijski posao uđe, s ozbirom na to da on zahteva punu meru i političke i stručne saglasnosti, ali sa druge strane, zahteva i hitnost trenutka u kome se nalazimo.
Predlogom, odnosno usvajanjem ovog zakona, budući da se Ustavom i donošenjem novog ustava uvek konstituiše nova politička zajednica, mi nameravamo da konstituišemo političku zajednicu zasnovanu na principu demokratičnosti. Ovim zakonom, odnosno usvajanjem ovog zakona ostvariće se i obezbediti ono što je za svaku novu političku zajednicu od najvećeg značaja - to je najširi konsenzus stručne i političke javnosti. U tom smislu, poslanički klub DOS - Reforma Srbije glasaće za ovaj predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici (bar oni koji ste u sali, s obzirom da nas nema puno, ali ima kartica, što neko kaže), nepodeljena je u najvećem delu javnosti, a verujem i u ovoj skupštini, potreba za ustavnim diskontinuitetom.
Mi smo došli, ili smo se bar tako nadali, do jednog političkog diskontinuiteta i potrebe da novu demokratsku državu gradimo na drugim i novim temeljima, uz jedan pravni sistem koji će omogućiti izgradnju jedne evropske demokratske države, što bi Srbija trebalo da bude.
DSS je insistirala na donošenju novog ustava, smatrajući da je to prvi korak u izgradnji pravne, demokratske države; jednog ustava koji će garantovati evropski nivo svih građanskih, ljudskih i manjinskih prava, koji će odrediti način funkcionisanja organizacija i institucija u Srbiji i koji će nam doneti jaku Skupštinu, neposredno biranog predsednika, sa manjim ovlašćenjima nego što sada ima, koji će nam doneti uslove za odgovornu vlast.
Stručna javnost je, kao što sam rekao, nepodeljena. Ali, takođe, ako se sluša savet i glas stručne javnosti, treba voditi računa o tome do kraja. Treba voditi računa o tome da li je neko iz stručne javnosti pomenuo ovakav način promene Ustava Srbije, da li je neko iz stručne javnosti rekao da Ustav treba da se menja, kako neko kaže, prostom ili većinom od 126 poslanika?
Da li je neko iz stručne javnosti rekao da ćemo Ustav da menjamo većinom potrebnom za izglasavanje jednog ministra, jednog člana radiodifuznog saveta, da li je neko iz stručne javnosti to govorio - nije, niti ćete čuti, niti je to praksa u bilo kojoj modernoj evropskoj zemlji, članici Saveta Evrope.
Stručna javnost i evropska praksa ovakvo rešenje ne poznaju. I, ako se već pozivamo na stručnu javnost, umne glave, onda ih treba saslušati i treba ih saslušati do kraja. Ne treba ih slušati u onoj meri u kojoj vam to odgovara, a obično je to u ovim slučajevima sve manje i manje; i, kako vreme odmiče, sve manje i manje odgovara stav stručne javnosti, jer se struka u poslednje vreme sve manje sluša, a više se poštuju političke potrebe.
Ovaj ustav i ovaj zakon su očigledno politička potreba. Ustav je potreba države, a ovaj zakon je potreba ostatka DOS-a, ne bi li doneo ustav koji bi malo produžio agoniju Srbiji, a njima produžio život na vlasti. Ako je u predlogu Ministarstva pravde u zakonu o narodnom advokatu, ili ombudsmanu, kako je popularno, predviđeno da se on bira sa dve trećine poslanika u ovoj skupštini, otkuda onda predlog Komisije, čiji je predsednik ministar pravde, da se ustav izglasava sa 126 poslanika?
Pa, da li nam je ombudsman važniji od ustava? Koja će prava taj ombudsman da štiti, ako ne prava definisana i određena ustavom?
Pa, kakvom mi našu državu pravimo, kakvu hijerarhiju akata pravimo u našoj državi i da li je uopšte ustav nešto čime se treba igrati, ili je ustav, bar u procesu diskontinuiteta, što smo mi očekivali da će da bude, posledica saglasnosti najvećeg broja političkih činilaca?
Verujem da bi jedan ustav, donet u postupku gde bi se poštovali stavovi najvećeg broja stranaka, taj ustav bi mogao da bude usvojen sa dve trećine glasova, ali je očigledna namera da se tapija na donošenje ustava stavi jednoj nelegitimnoj skupštini, jednoj nelegitimnoj većini, koja svoju većinu temelji na mandatima koji su ukradeni, odnosno po Ustavu i zakonu davno je trebalo da budu oduzeti onima koji sada sede u ovoj sali. Mi ćemo dobiti jedan takav ustav, donet u nelegitimnoj skupštini, nelegitimnim mandatima.
Referendum je po zakonu i najčešći oblik prethodnog izjašnjavanja o nekom pitanju. Po Zakonu o referendumu Crne Gore je to prethodni oblik, po raznim međunarodnim zakonodavstvima referendum se uvek tretira kao oblik prethodnog izjašnjavanja. Nigde, ni u jednom zakonu o referendumu, referendum se ne tretira i ne postoji kao faza u postupku donošenja jednog akta. To nigde ne postoji.
Treća stvar, referendum po Zakonu Republike Srbije može da bude oblik potvrđivanja u određenim izuzecima pojedinih zakona, i to su neke stvari koje ovaj zakon ne poštuje. Ovaj zakon je jednostavno suspendovao ceo pravni sistem. Ovde su suspendovana Ustavom zajamčena prava poslanika na podnošenje amandmana i dolazimo u fazu da će referendum, biti jedna konvalidacija onoga što će poslanička nelegitimna većina, zasnovana na ukradenim mandatima, da donese.
Vi uvlačite građane u konvalidiranje nelegitimnih odluka ovog parlamenta i dovodite u pitanje ceo jedan poredak, dovodite u pitanje celu državu. To je nešto što je potpuno neprihvatljivo i DSS, naravno, to ne može da podrži. Mi smo te prigovore isticali u toku rada same Komisije.
Treba naročito povesti računa o sastavu komisije. Sastav komisije prejudicira rešenja u ovom ustavu. Sastav komisije prejudicira rešenje da će Srbija krenuti putem federalizacije, odnosno konfederalizacije; jer, neophodna većina za donošenje ovog ustava zavisiće od glasova poslanika koji se zalažu za federalizaciju Srbije, a sam sastav komisije, gde se predviđa dvostruko predstavljanje pojedinih građana Srbije, prejudicira rešenje u ustavu, a to je federalizacija Srbije.
Građani Srbije su predstavljeni u ovoj skupštini ravnopravno i cela Srbija je jedna izborna jedinica. Svi građani su glasali sa ovu i ovakvu skupštinu i ona je bila januara 2001. godine reprezent volje građana, odnosno preslikala je volju građana u tom trenutku.
Ponovno uvođenje u ovu komisiju, predstavljanje od strane pokrajinske skupštine, dovodi nas u situaciju da mi neke građane dvostruko predstavljamo; građani Vojvodine su predstavljeni (i ja sam iz Vojvodine, ima tu još poslanika iz svih stranaka iz Vojvodine) u ovoj komisiji i biće predstavljeni, kao što su tu predstavljeni i građani ostalih delova Srbije.
Zašto bi građani Vojvodine bili dvostruko predstavljeni npr. u odnosu na građane Niša, Kragujevca, Kruševca, ili nekih drugih gradova, zašto bi oni imali privilegiju da više utiču na donošenje ustava i izbore sebi neka prava koja možda građani Beograda, Kruševca, Kragujevca i drugih gradova neće imati?
Zašto bi u samom postupku donošenja ustava uvodili neravnopravnost i učinili građane Srbije nejednakim u pravima, a jednakim u obavezama. To je potreba da se donese ustav i da se kupe poslanici iz Vojvodine koji se zalažu za autonomiju, odnosno federalizaciju Vojvodine, kako bi glasali za ovaj predlog ustava koji će zasigurno biti ustav koji će omogućiti federalizaciju, odnosno konfederalizaciju Srbije kao jedinstvene teritorije. Ugroziće jedinstvenu teritorijalnu celovitost Srbije, funkcionisanje pravnog i političkog sistema Srbije. Uvođenje ove nesrazmere govori o nameri za kupovinom pojedinih glasova u samoj komisiji.
Ustav bi, kao akt koji treba da dobije najsnažniji legitimitet, kao akt diskontinuiteta u ovom trenutku, morao da bude donet, izglasan kao posledica jednog širokog konsenzusa svih političkih činilaca, a ne preglasavanjem koje je bilo prisutno u samom radu Komisije, koje će biti prisutno i u ovoj skupštini.
Na taj način sreće za Srbiju neće biti. Preglasavanje i donošenje ustava malom većinom neće doneti sreću državi Srbiji i građanima Srbije. Ono će samo produbiti političke sukobe, ugroziti pravnu sigurnost, načiniti Srbiju državom koja neće imati ustav koji će služiti generacijama, već ustav koji će biti posledica političke potrebe u funkciji održavanja još koji mesec na vlasti.
Stavljanje svega u funkciju političkog održavanja u nelegitimnoj skupštini dovešće u pitanje celu državu i samu tu vlast i onemogućiće krupne sistemske promene za koje smo se svi toliko zalagali. Mi ćemo dobiti ustav diskontinuiteta sa Ustavom iz 1990. godine, ali dobićemo ustav kontinuiteta sa Ustavom iz 1974. godine, koji nam je priredio sve ono što smo proživljavali poslednjih deset godina.

 Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, danas kada razgovaramo o ustavu i o Predlogu zakona o načinu i postupku izmene Ustava, u ovoj skupštini sedi pedesetak narodnih poslanika i čitava procedura se svodi na onu proceduru koja otprilike važi kada se donosi statut jedne mesne zajednice. U mesnoj zajednici živi oko pet hiljada građana, pozovu se na sednicu, dođe pedesetak, sa 26 glasova se donese statut mesne zajednice. Na taj nivo smo mi srozali donošenje ovako važnog akta.
Da ne govorimo o tome da je zaista neprimereno jednoj demokratskoj državi, za kakvu se izdajemo, da u situaciji vanrednog stanja u zemlji donosi ovakav jedan zakon i otpočinje proceduru za promenu Ustava. Ali, o tome će javnost reći svoje onda kada bude mogla da se izjasni.
Polazeći od člana 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema kojem će države članice izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave, radi usklađivanja sa Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje, Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, ova koju je Narodna skupština formirala, dostavila nam je ovaj predlog zakona i već je u prvom članu prejudicirala svoj zadatak rekavši da treba da izradi tekst ustava Srbije, iako nas Povelja na to ne obavezuje, već nam ostavlja mogućnost da izvršimo i izmenu postojećeg ili donesemo novi ustav. Ovde se u prvom članu kaže da se "ovim zakonom reguliše obrazovanje, sastav i način rada ustavne komisije, sa zadatkom da izradi tekst ustava Srbije".
Ko je toj komisiji dao ovlašćenje da ona proceni da li treba da se menja ovaj ustav amandmanski, u nekim delovima, ili treba da se donese potpuno nov ustav? Možda na nekom politbirou DOS-a, ali Narodna skupština ovoj komisiji to nije prenela u nadležnost. Dakle, ona je na sebe preuzela ovlašćenja koja joj nisu data odlukom o njenom obrazovanju.
U prvom članu vidimo i da se prejudicira naziv buduće države, jer se svuda govori o ustavu Srbije, a nigde nema ustava Republike Srbije. Ne znam da li ste to primetili, ali to nije neka puka formalna greška. To je, očigledno, namerno izostavljeno, jer se očigledno ide na federalizaciju buduće države kroz donošenje novog ustava.
Po nama, srpskim radikalima, ova komisija bi trebalo i ovim zakonom bi trebalo da se uredi postupak utvrđivanja i podnošenja predloga za promenu Ustava Republike Srbije, utvrđivanje teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije, usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, postupak konačnog usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, način proglašenja akta o promeni Ustava Republike Srbije i postupak donošenja ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava Republike Srbije.
Na ovaj način, koji je potpuno izvodljiv, omogućila bi se puna saglasnost sa odredbama i sadašnjeg Ustava Republike Srbije i Ustavne povelje državne zajednice. Oni koji tvrde da je ovaj ustav nepromenjiv, evo, na osnovu onoga što sam ja sada rekla, a što je trebalo da bude predmet jednog od amandmana na član 1. od strane poslanika SRS, shvatili bi da je to apsolutno moguće i da ovaj ustav nije nepromenjiv onako kako to neki žele da prikažu.
Inače, promena ustava u svim demokratskim zemljama podrazumeva najširi politički konsenzus. Podsećam vas da ste počeli da uvodite veoma opasne presedane koji sve nas mogu veoma skupo da koštaju, naročito državu, koja nema cenu. Uvodimo presedan da ne možemo amandmanski da intervenišemo u predlogu jednog zakona, a možemo da podnosimo predloge zakona. Čist apsurd! Uvodimo presedane da je dovoljno da ovde bude 126 poslanika i da se donese bilo kakav akt, čak i ustav. To jednog dana može da se okrene na tumbe i da ne bude zaista dobro, jer ako jednom dostignemo jedan nivo koji se smatra demokratskim, možemo da ga ne menjamo za dugi niz godina.
Po nama bi bilo najprihvatljivije da ova komisija broji 25 članova, da predsednik komisije bude predsednik Narodne skupštine, da svaki poslanički klub, a trenutno ih ima 12 u Skupštini Srbije, da podjednak broj poslanika u ovu komisiju, što bi značilo po dva člana. Pretpostavljam da bi svaki poslanički klub vodio računa da tu budu ljudi koji su stručni za ovu oblast; iako je ustav politička kategorija, iako su političari ti koji utiču na donošenje ustava i iznalaženje rešenja, ne možemo da zapostavimo ni struku. Među 250 poslanika ima sigurno onih koji mogu da daju i svoj stručni doprinos.
Po nama, Vlada je već zastupljena kroz većinu u Narodnoj skupštini, iako se danas na početku, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, pokazalo da to nije istina, jer su i vladini predlozi ovde bili odbijeni od strane skupštinske većine; i, apsolutno je neprimereno da njeni članovi budu u sastavu ove komisije van parlamenta.
Poslanici skupštine AP, bilo koje, pogotovu ove okupatorske na Kosovu i Metohiji, ne treba da budu u sastavu komisije, jer su građani sa područja obe autonomne pokrajine već predstavljeni u parlamentu predstavnicima koji su na izborima 2000. godine dobili poverenje birača i nema potrebe da se dodatno pojačava učešće građana sa područja pojedinih autonomnih pokrajina u sastavu ove komisije.
Koliko se ja sećam, na izbore smo izlazili sa pojedinim izbornim listama kao političke partije ili političke koalicije, a ne kao pripadnici određenih verskih zajednica ili određenih nacionalnih manjina.
Ovde u ovom parlamentu, od nas 250, ima poslanika različite veroispovesti, različite nacionalne pripadnosti i nema potrebe da se na ovaj način i u ovakvom jednom aktu obavezujemo da u sastavu ustavne komisije bude ravnomerna nacionalna zastupljenost.
Ustavna komisija može da odlučuje samo dvotrećinskom većinom i to bi trebalo da se unese u ovaj zakon (nažalost, ne možemo da ga korigujemo amandmanski), da vam se ne bi ponovila ona situacija koju ste imali prilikom izrade Poslovnika i određivanja da se odlučuje većinom od prisutnih članova u radu ove komisije koja nam je ovaj akt i predložila, u kojoj nisu učestvovali predstavnici SRS, jer nisu želeli da učestvuju u promeni Ustava na neustavan način. A, koliko znamo, nisu učestvovali u njenom radu ni predstavnici Ustavnog suda i Vrhovnog suda, tako da se i sa tog stanovišta problematizuje ovaj predlog zakona, ali to je najmanje važno.

Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Da. Mi smo - moram da govorim o tim amandmanima koje smo dostavili Narodnoj skupštini, jer nam je samo silom onemogućeno da o njima raspravljamo i obrazlažemo - pokušali da vam pokažemo da je moguće poštovati i Ustavnu povelju državne zajednice i postojeći republički Ustav i njegove članove koji se tiču promene Ustava i izvršiti promene postojećeg ili doneti novi ustav.
Kako je to moguće, verovatno se pitate, kada je po vama ovaj ustav nepromenjiv. Evo, na ovaj način - predlog za promenu Ustava Republike Srbije podnet od strane ovlašćenih predlagača, a mi nemamo ovlašćenog predlagača za promenu Ustava, a u skladu sa članom 132. Ustava Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine dostavio bi ovoj ustavnoj komisiji koja bi bila dužna da u roku od 60 dana od dana prijema predloga razmotri taj predlog i svoje mišljenje dostavi predsedniku Narodne skupštine.
O tim predlozima za promenu Ustava Republike Srbije ustavna komisija je dužna da se izjasni da li su podneti u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i odredbama postojećeg Ustava, člana 132. do 134. Kada Narodna skupština Republike Srbije dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika prihvati predlog za promenu Ustava Republike Srbije, ustavna komisija u narednom roku od 60 dana bi bila dužna da utvrdi tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije.
Znam da vi sada pitate kako je moguće ovde obezbediti dvotrećinsku većinu, a to je moguće. Znači, ako bi sastav komisije bio onakav kako smo mi to predložili, dakle da svaki poslanički klub predloži po dva člana, taj konsenzus bi postojao već u radu same komisije i preslikao bi se posle ovde u Narodnoj skupštini i mogli bismo verovatno dvotrećinskom većinom, političkim konsenzusom, što mora da bude u najširem smislu kada je u pitanju ustav, da donesemo ovaj akt.
Akt o promeni Ustava Republike Srbije koji je utvrdila ustavna komisija dostavio bi se Narodnoj skupštini Republike Srbije, a smatrao bi se usvojenim ukoliko za taj akt glasa najmanje dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Naravno, i u Ustavu zadnju reč daju birači na referendumsko pitanje, onako kako ste predvideli, naime polovina ukupnog broja birača je potrebna da izađe, i od te polovine treba da se polovina izjasni pozitivno na referendumsko pitanje. To znači da bi na referendumu 1.650.000 birača trebalo da da potvrdan odgovor na referendumsko pitanje i da se donese ustav. Smatramo to apsolutno pogrešnim, odnosno da na ovaj referendum mora da izađe što veći broj birača, birači moraju da se motivišu i da bi bilo neophodno da se o referendumskom pitanju izjasni polovina od ukupnog broja upisanih birača.
Radi se o Ustavu, ne zaboravite, taj ustav tretira sva ljudska i manjinska prava, sve slobode i logično je da građani moraju da budu zainteresovani i da daju potvrdu Narodnoj skupštini svojim izjašnjavanjem na referendumu. Naravno, po nama, šta bi to bila posledica neuspelog referenduma? Tvrdim da referendum neće uspeti ako ga ne vežete za neke izbore, ako predizborna kampanja ne bude uopšte podnošljiva za sve političke faktore i ukoliko ne budemo uspeli da motivišemo birače da izađu na izbore. Posledica toga bi bila raspuštanje Narodne skupštine, jer bi onda bilo očigledno da smo izneverili volju građana, dajući joj na izjašnjavanje tekst ustava koji građanima ne odgovara.
Po nama referendum, to su dosadašnja iskustva pokazala, može vrlo lako da se falsifikuje; referendum uvek organizuje vlast, nema mogućnosti da politički faktori i političke stranke prate sprovođenje referenduma i uvek može da se dovede u pitanje rezultat referenduma.
Ovim predlogom zakona vi predviđate i javnu raspravu. Naravno, postavlja se pitanje mogućnosti vođenja javne rasprave u vanrednom stanju, a rekla sam na početku i otpočinjanja ovog postupka, pa vas ja pitam kako mi to da vodimo javnu raspravu ako budemo u vanrednom stanju? Kako ćemo mi to da okupimo građane ili tu stručnu javnost za čije ste mišljenje vi veoma zainteresovani, a zato niste zainteresovani za mišljenja narodnih poslanika, i da im objašnjavamo šta smo tim ustavom hteli? Ili ćemo u vanrednom stanju da omogućimo samo predstavnicima Vlade i uz predstavnike Vlade, naravno, mogu da budu tu i šefovi, odnosno šef poslaničkog kluba većine ili predsednik ovog ili onog odbora većine koji ima ovlašćenja da o tome govori. Gde smo svi mi ostali iz ovog parlamenta?
Građani moraju da čuju mišljenje i jednih, i drugih i trećih. Treba da se osluškuje i mišljenje stručne javnosti.
Sada vas pitam kako je moguće ovo što je u članu 7. predviđeno, da na osnovu rezultata javne rasprave ustavna komisija utvrđuje tekst ustava Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave, koja inače traje 45 dana. Znači, ustavna komisija će na osnovu rezultata javne rasprave i mišljenja stručne javnosti intervenisati u tom tekstu ustava i dostaviće nama ovde u Skupštinu, opet po principu uzmi ili ostavi. Pa ko smo onda mi ovde? Da li ova skupština treba još uvek da radi ili je vreme da se rasturamo, da idemo ponovo na izbore, da idemo na izbore za ustavotvornu skupštinu.
Moram da vas podsetim da su se i ustavotvorne skupštine raspuštale onda kada nisu bile u stanju da donesu ustav u roku koji im je ostavljen.
Šta će biti sa ovom skupštinom, ako u ovom roku, koji je ovde propisan zakonom, ne donese novi ustav? Videćemo. Ja mislim da odavno ova skupština nema legitimitet da donosi ni najobičnije odluke o imenovanju raznoraznih funkcionera nosilaca pravosudnih funkcija, niti o izboru, a kamoli da donosi ovako važne akte kao što su predlozi zakona koji se tiču postupka promene Ustava Republike Srbije.
Poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati za ovakav predlog zakona, neće da učestvuju u promeni Ustava na neustavan način. Vama ostalima ostavljamo da to ide na vašu dušu i istorijsku odgovornost. Kakve će to posledice imati po čitavu državu, o tome će, naravno, građani reći na sledećim izborima koji su, očigledno, veoma blizu.