ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.04.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

08.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:40 do 18:05

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije (načela) (2003)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (zajedno u načelu sa 3_4_5_6. i 7. tačkom) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Toma Bušetić

    Dame i gospodo narodni poslanici, posle silnih najava i galame o potrebi promene postojećeg ustava, danas raspravljamo o zakonu o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, a da pri tom nismo imali niti jednu ozbiljniju reč niti argument zašto se ovaj ustav menja. Uglavnom se govori o tome da je to ustav iz jednopartijskog sistema, da je ustav vezan za bivši režim i da su neodržive odrednice vezane za društvenu svojinu.
    Kolege iz SRS su osporavale i naziv i sadržaj ovog zakona, a ja se slažem sa njima po tom pitanju. Zadržao bih se pre svega na sadržini predloženog zakona. On je za nas neprihvatljiv, tako reći, po svim tačkama.
    Kada je reč o samoj komisiji, o sastavu komisije, neprihvatljivo je da u sastav komisije ulaze i predstavnici Vlade, poslanici iz Vojvodine, poslanici sa Kosova i Metohije. Jednostavno, svi oni su već sadržani u postojećoj većini, kada je reč o Vladi, većina je DOS-ovska. Poslanici Vojvodine i Kosova takođe imaju svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu.
    Možda je jedino pravo rešenje da se pored ove parlamentarne komisije našlo mesta i za stručnjake, jer ih mi u Srbiji imamo; i ako ste bili spremni da angažujete eksperte za neke sitne male zakone, svakako je to bila obaveza i za ovaj najznačajniji politički i pravni dokument koji donosi jedna država.
    Sama javna rasprava, iako je to naizgled beznačajno pitanje, od 45 dana, koja treba da se vodi u vremenu od 15. juna do 1. avgusta, jasno govori da ovde ne postoje ozbiljne namere da se održi stvarna i ozbiljna rasprava o ovakvom krupnom pitanju. Neko je govorio da je referendum potreban, ali kao prethodno izjašnjavanje. Stvarno, ovde su krupna pitanja. Neke kolege su govorile o tome. Koja su to krupna pitanja? To je državno uređenje, izbor predsednika Srbije i teritorijalna organizacija.
    Kada je reč o državnom uređenju, imamo dva zalaganja: za monarhiju i za republiku, iako je sasvim jasno da je monarhija jedno anahrono rešenje i da se samo zemlje koje dođu u totalno beznađe, i ekonomsko i socijalno, opredeljuju se za takvo rešenje, povratak kralja i monarhije. Mi znamo kakvi su ti rezultati. S druge strane, u ovoj tankoj većini DOS-a, imamo različitih zalaganja. Neki su za monarhiju, a neki su za republiku.
    Izbor predsednika Srbije je isto krupno pitanje, jer sigurno je da je pravno rešenje neposredan izbor predsednika, ali, imajući u vidu da je veliki broj stranaka u DOS-u, stranke koje nemaju prave kandidate za predsednika Srbije, će se ovde tom tankom većinom opredeliti za izbor predsednika u parlamentu.
    Kada je reč o samoj teritorijalnoj organizaciji, tu će biti dosta problema. Imamo različita zalaganja oko regionalizacije Srbije ili teritorijalne organizacije, u smislu asimetrične decentralizacije. Sve će to ispasti na kraju naopako. Najbolje rešenje je bilo sadašnje rešenje, znači jedinstvena Srbija sa okruzima; okruzi su potvrdili ispravnost takve politike i takvog rešenja.
    Pitanje je kako će ova tanka većina DOS-a rešiti neka druga pitanja, koja naizgled izgledaju nevažna, kao što su himna, zastava. Danas na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore postavlja se pitanje - kakva će zastava da bude. Crnogorci kažu - treba da bude plavičasta, a trenutno većinska Srbija kaže - treba da bude plava. Ko će se tu dogovoriti na pravi način?
    Imajući sve ovo u vidu, imajući u vidu da je DOS konglomerat i monarhista, i mondijalista, i neokomunista, i liberala i raznih autonomaša, mislim da nećemo naći nikakvo rešenje o svim ovim krupnim pitanjima koje ste vi, odnosno profesor Lilić zacrtao i govorio u sredstvima javnog informisanja.
    Ovakvo usvajanje ustava je za nas neprihvatljivo. Kvalifikovana, odnosno dvotrećinska većina je pravo rešenje, jer samo se na taj način postiže prava saglasnost. Ovako, sa 126 poslanika, ispada da ustav donosimo po istom sistemu kao kada se donosi npr. Zakon o budžetu ili kao kada se bira jedan ministar Vlade Srbije. Nije valjda to isto i sigurno da nije isto.
    Sve u svemu, usvajanje ustava na ovakav način - sa 126 poslanika, sa 25% podrške birača, a to je negde oko milion i 600 hiljada birača u uslovima kada Srbija ima šest i po miliona birača - sasvim je neozbiljna stvar. I, sasvim je sigurno, ovaj ustav neće izdržati probu vremena, veoma kratko će trajati. S druge strane, ustav skrojen na ovaj način, duboko verujem, biće, sa ovim akterima, nalik onom ustavu iz 1974. godine, kada je Srbija razbijena. SPS neće glasati za ovaj zakon.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    ...

    Đorđe Mamula

    Ovaj predlog zakona pokazuje krizu društva, morala, institucija. Jedan od članova koji zavređuje pažnju, član 4. kaže da će u ustavnoj komisiji biti tri člana iz reda Vlade Republike Srbije, koje predloži Vlada Republike Srbije.
    Posle izjave gospodina predsednika Vlade Zorana Živkovića da Narodna banka Srbije ne postoji i da se štampa lažni novac, pitam se šta predstavnici Vlade Srbije uopšte traže u ovoj skupštini u prvom redu. Nemam ništa protiv vas, gospodine Šabiću, niti protiv gospodina Jovanovića, ni protiv gospodina Batića, ali kako će se braniti ustavni principi kada se tvrdi da ne postoji ustavna kategorija kao što je Narodna banka Srbije. Gospodin Dinkić je imao drugačije stavove. Šta je po sredi? Ko je u pravu? Ako niste mogli da shvatite, ja ne mogu da vam pomognem, što se tiče teme.
    Takođe se u članu 4. kaže - prilikom predlaganja svojih kandidata za ustavnu komisiju svi predlagači vodiće računa o ravnomernoj nacionalnoj zastupljenosti. Od svih ravnopravnosti izabrana je samo nacionalna, a Ustavna povelja, Povelja o ljudskim pravima i Ustav Srbije priznaju više ravnopravnosti.
    Pitali smo predstavnike verskih zajednica šta oni misle zašto se ne vodi računa o ravnopravnosti veroispovesti i oni kažu da nisu iznenađeni ovakvim predlogom, jer vlast koja ne vraća imovinu verskih zajednica ne može ni da brani ravnopravnost veroispovesti.
    Pored toga, jedna je ravnopravnost s obzirom na političko i drugo uverenje. Ceo DOS je primljen u Socijalističku internacionalu, Vlada Srbije je socijalistička, i ako se to sabere kakva će onda biti ravnopravnost onih koji ne dele politička uverenja DOS-a ili Vlade Srbije.
    Sledeća je ravnopravnost polova. Očekivao sam da će neke žene poslanici ukazati na to, budući da su proteklih meseci stalno držale lekcije o tome da su žene zapostavljene. Međutim, najinteresantnije je bilo mišljenje jednog predstavnika verske zajednice koji je rekao - ako bi se poštovala ravnopravnost veroispovesti, ne bi moglo da dođe do donošenja ustava.
    To je nešto o čemu treba da razmislimo i zato mislim da ovaj predlog zakona treba povući, urediti ga sa Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim pravima, koja je izglasana jednoglasno i tek tada tako uređen predlog ponovo izneti pred ovu skupštinu. Izvinjavam se onima koji nisu mogli da shvate moje reči.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Đura Lazić.
    ...

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, slušao sam danas ministra Batića koji je govorio da će Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, obrazovanje, sastav i način rada komisije koja ima za zadatak da izradi tekst ustava, samo sprovođenje javne rasprave o nacrtu ustava i potom referendum o Ustavu Republike Srbije biti uređeni tako da će zadovoljiti najviše evropske standarde i da ćemo na jedan demokratski, krajnje regularan način doći do novog ustava Republike Srbije.
    To govori o visokim standardima u trenutku kada se predlažu zakoni koji mogu pritvor produžiti do 270 dana, kada se može uvesti preventivni pritvor, kada je moguće doneti promene sa brojem poslanika koji ne odgovara stvarnoj izbornoj volji građana, kada se ministri, pa i sam predsednik Vlade, utrkuju ko će izneti optužbe i presude za navodne zločine, i to pre nego što su i započeti, a taman posla da su završeni, sudski procesi.
    Govorimo o visokim standarima u trenutku kada predsednik Vlade optužuje guvernera Narodne banke da je falsifikator novca, a ovaj uzvraća da će ga tužiti za uvredu i klevetu. Govorimo o visokim standardima u trenutku kada je na donošenje zakona zabranjeno podnositi amandmane, kada se mora usvojiti po principu - uzmi ili ostavi.
    Danas je, po mišljenju Srpske radikalne stranke, mnogo teže izabrati predsednika opštine u Vlasotincu, Ubu, u nekom malom gradiću, nego što je način na koji će se doneti novi ustav Republike Srbije. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da mora postojati konsenzus, da mora postojati dobra volja i dogovor svih političkih stranaka i svih poslanika u srpskom parlamentu, pa samim tim i građana Srbije koji su izabrali svoje predstavnike iz onih političkih stranaka kojima su poverili svoje glasove. Samo tako se može doći do sloge i mira u ovoj našoj Srbiji.
    Ne radi se ovde o nekom zakonu koji možemo menjati svakih nekoliko meseci. Ne radi se o akcizama i porezima koje ćemo ubirati srazmerno potrebi državnog budžeta, nekada u višem, a nekada u manjem iznosu. Na kraju, nije ova država mesna zajednica da možemo da se igramo sa najvišim pravnim aktom ove zemlje. Mislimo da ovaj ustav treba doneti tako da traje decenijama, da traje vekovima, da se menja teško i na način kako se menjaju ustavi razvijenih država, kao što se menja američki ustav koji traje maltene od formiranja Sjedinjenih Američkih Država.
    Bez obzira što i to pokušavate da donesete sa 126 poslanika, ni to nije legalno, jer znamo da ovde sede neki poslanici koji to nisu, kojima je mandat davno prestao i koji, da se poštuje zakon i Ustav ove države, ne bi sedeli ovde nego bi na nekim sledećim izborima okušali sreću, formirali svoje političke partije, izlagali svoje programe pred licem javnosti i možda i dobili određeni broj mandata.
    Mi mislimo da je na način koji je predložila Srpska radikalna stranka, da svaka poslanička grupa predloži po dva predstavnika u ovu komisiju i da predsednik te komisije bude predsednik Narodne skupštine, moguće doći do toga da se dvotrećinskom većinom u parlamentu usvoji ovaj predlog zakona, da se tekst Ustava, koji će biti predložen na referendumu, donese na takav način, a da onda sve političke stranke mogu pozvati birače koji bi izašli na referendum i verovatno bi sa preko 50% glasova taj referendum bio prihvaćen u Srbiji.
    Dotle, dame i gospodo, Evropa će ići dalje, sve će ići dalje, trudiće se da poboljšaju standard svojih građana, da dođu do raznih poboljšanja u životu svojih građana, a Srbi će donositi i menjati ustave. Svaka sledeća vlada, svaka sledeća parlamentarna većina će se truditi da poništi ono što je silom ruku, bez argumenata donela prethodna vlada i prethodna poslanička većina.
    Uostalom, ako na ovakav način menjamo najviši pravni akt države, nešto na čemu će se temeljiti zakoni i sve ono što se uređuje u jednoj državi, ko će nas više u svetu ozbiljno shvatiti. Neće nam više biti od pomoći ni to što se u nekoliko ranijih meseci davala neka pomoć itd. Moramo sami da radimo i moramo sve učiniti da nas svet ozbiljno shvati. U tom smislu kažem i ponavljam ono što su govorili prethodnici iz Srpske radikalne stranke; Srpska radikalna stranka na ovakav način ne može podržati ovakav predlog zakona i mi ćemo glasati protiv.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Milan Radulović.
    ...

    Đura Lazić

    Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, promena ustava je najozbiljnije političko-pravno pitanje, jer on nije po mom mišljenju, a i mišljenju mnogih kolega, za dnevno-političke potrebe, već je to trajni akt jedne države, na koji treba da se nadovezuju svi zakonski akti, uredbe, pa i statuti opština, pokrajina i tome slično.
    Zato je ovo pitanje izuzetno ozbiljno i ne treba tako brzo prelaziti preko njega. Pri tom, mora se voditi računa o doslednoj primeni ustavnih odredaba prilikom utvrđivanja postupka i načina izmena i dopuna ovog najvišeg pravnog akta.
    Predlog za izradu ustavne deklaracije je, čini mi se, ne samo devalviranje Ustava, kao najvišeg pravnog akta, već put ka novom razgrađivanju najvišeg akta države Srbije. Ovim predlogom se, pod plaštom diskontinuiteta, primenjuju metode koje će, bojim se, neminovno dovesti do oktroisanog ustava, a to, moramo svi priznati, nije demokratski.
    Više kolega je ovde potenciralo, a posebno delim mišljenje profesora Simonovića, narodnog poslanika, da se jednim ozbiljnijim konsenzusom parlamentarnih stranaka moglo doći do jednog kvalitetnog rešenja i do obezbeđenja dvotrećinske većine u ovom parlamentu za usvajanje novog teksta ustava, čime ne bismo prekršili ustavnu odredbu o načinu izmene ustava i na taj način zaista bismo učinili ozbiljan poduhvat i napravili jedan akt koji ne bismo morali često, prilikom svake promene vlasti, da menjamo.
    Posebno je pitanje referenduma, koje se predviđa u ovom predlogu zakona. U ovom predlogu se takođe krše odredbe Ustava o načinu izmene Ustava, jer odredbe st. 2. i 3. člana 9. ovog predloga zakona mogle da glase i da se ustav usvoji glasovima jedne četvrtine ukupnog broja birača u Republici Srbiji. Mislim da to nije u redu.
    Kad je u pitanju referendum, hteo bih posebno da naglasim da nikako u tom poduhvatu u određivanju te obaveze ne bi trebalo ni po koju cenu mimoići Kosovo i Metohiju, bez obzira koliko god bili pritisci i drugi nalozi nekih koji se predstavljaju kao dušebrižnici demokratije na Kosovu i Metohiji; ni po koju cenu ne treba da izostavimo građane Kosova i Metohije sa tog referenduma.
    Jer, tvrdim da postoji veliki broj građana na Kosovu i Metohiji, ne samo Srba, Roma i drugih nealbanaca, nego i značajan broj Šiptara, koji bi i te kako izašli na referendum kada bi im se omogućilo da slobodno, bez straha od posledica, glasaju i opredeljuju se prema jednom ovakvom aktu.
    Takođe, mislim da bi ustavna komisija trebalo da krene sa ozbiljnijim radom. Prvo, što bi bilo najvažnije, to je da treba utvrditi šta ne valja u ovom postojećem ustavu, da li ne valja član 1. Ustava, koji sve građane ove zemlje izjednačava, ne deli ih ni po kojoj osnovi, da li ovaj važeći ustav ne valja zato što posebno uređuje status autonomnih pokrajina? Treba da se vidi šta to ne valja.
    Ako ne valja pitanje centralizacije, videli smo da preko određenog zakona o decentralizaciji, o prenošenju nadležnosti opštinama i okruzima, može i te kako postojeći ustav da se poboljša. Zato mislim da bi jednim pažljivijim radom ustavna komisija mogla i te kako, uz određeni konsenzus, da da valjani predlog i jedno prihvatljivo rešenje, sa kojim bi se obezbedila dvotrećinska većina u ovom parlamentu; i, naravno, to bi se reflektovalo na veći izlazak građana na referendum o ovom pitanju. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Milan Radulović (nije prisutan).
    Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.
    ...

    Milovan Radovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da parlamentarna većina izražava svoju želju, svoju volju za stvaranjem diskontinuiteta bez obzira da li je to politički ili pravni diskontinuitet, ali kada govorimo o pravnom diskontinuitetu, treba reći da je to veoma ozbiljna stvar, jer pravni poredak jedne zemlje, bez obzira o kom vremenu se radi, predstavlja jedno normativno bogatstvo, normativno blago, koje svaka civilizacija i svaka država i vlast treba da čuvaju.
    Ovde je problematično to što je kršenjem Ustava SRJ došlo do, uslovno rečeno, usvajanja Ustavne povelje, i na osnovu te Ustavne povelje određena grupa ljudi, da li je to formalno izabrana grupa ljudi, meni lično nije poznato, ali zove se Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije - pretpostavljam da je ta komisija formirana od strane Narodne skupštine. Ako ima neku pravnu vezu i pravni osnov u članu 65. Ustavne povelje da podnosi Skupštini Srbije predlog za promenu Ustava Srbije, i ako se ta veza uspostavlja u jednom problematičnom, sumnjivom obliku, onda postavljam pitanje - odakle pravo toj komisiji da u svom predlogu Narodnoj skupštini podnosi tekst promene Ustava koji je u direktnoj suprotnosti i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
    Ako već menjamo jedan pravni akt, znači priznajemo i pokazujemo da on postoji, da je on pozitivan propis, da se on primenjuje, a ovim predlogom direktno Komisija, u tekstu koji je podnela, krši odredbe čl. 132. i 134. Ustava Republike Srbije. Po članu 132. Ustava Republike Srbije taksativno su navedena lica, odnosno organi koji mogu biti podnosioci predloga promene Ustava Srbije. Po ovome, dolazimo do zaključka da je Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije neovlašćeni predlagač predloga za promenu Ustava Republike Srbije.
    Dalje, u predlogu ovog zakona i tekst je u nekim delovima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, gde se prelaže da se usvaja ustav, naravno posle određene procedure, većinom poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a u Ustavu Republike Srbije je predviđeno da to bude dvotrećinska većina.
    U kom smislu je gospodin Stevan Lilić, koji je ovde izlagao u svojstvu podnosioca izveštaja Odbora, rekao da neki budući ustav može da sadrži predviđenu dvotrećinsku većinu za njegovu dalju promenu. Taj pravni diskontinuitet je veoma i u ovom smislu opasan. Šta ako neka buduća vlast, bez obzira koja ona bila, isto tako misli kao i gospodin Stevan Lilić, da i ona "prebacuje loptu" i svoju odgovornost na neku tamo treću, narednu vlast, koja može uvesti odredbu da tada važeći ustav menja u Skupštini Srbije dvotrećinskom većinom.
    Time se i priznaje da sada postoji ozbiljna manjkavost i nedostatak, da se sve ove odredbe menjaju običnom, prostom većinom. U kom smislu zaključci Komisije i Odbora za ustavna pitanja prejudiciraju eventualno neučešće pojedinih poslaničkih grupa u predlaganju članova komisije; u kom smislu članovi buduće ustavne komisije treba da budu iz Skupštine AP Kosova i Metohije, pa i Vojvodine, kada imamo činjenicu da su 2001. i 2002. godine određene političke grupacije dale legitimitet Kosovu i Metohiji u njihovom nastojanju da se odvoje od Srbije, sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
    Po mom ličnom mišljenju, apsolutno je svejedno da li će Skupština Kosova da skupštinskom većinom odredi tri ili već koliko članova ustavne komisije, ili će poslanička grupa "Povratak", ili DOS-Reforme, ili DOS-DSS, apsolutno je svejedno, jer stoje na istim pozicijama ideologije političkog globalizma. U političkom smislu je apsolutno svejedno da li će biti jedni, drugi ili treći. Uskraćuje se pravo poslanicima da podnose amandmane. Time se uskraćuju slobode i prava koja su Ustavom zagarantovana, a to je i u ovom smislu ograničavanje prava poslanika na ustavni i pravni rad i aktivnosti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.