Dame i gospodo narodni poslanici, posle silnih najava i galame o potrebi promene postojećeg ustava, danas raspravljamo o zakonu o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, a da pri tom nismo imali niti jednu ozbiljniju reč niti argument zašto se ovaj ustav menja. Uglavnom se govori o tome da je to ustav iz jednopartijskog sistema, da je ustav vezan za bivši režim i da su neodržive odrednice vezane za društvenu svojinu.
Kolege iz SRS su osporavale i naziv i sadržaj ovog zakona, a ja se slažem sa njima po tom pitanju. Zadržao bih se pre svega na sadržini predloženog zakona. On je za nas neprihvatljiv, tako reći, po svim tačkama.
Kada je reč o samoj komisiji, o sastavu komisije, neprihvatljivo je da u sastav komisije ulaze i predstavnici Vlade, poslanici iz Vojvodine, poslanici sa Kosova i Metohije. Jednostavno, svi oni su već sadržani u postojećoj većini, kada je reč o Vladi, većina je DOS-ovska. Poslanici Vojvodine i Kosova takođe imaju svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu.
Možda je jedino pravo rešenje da se pored ove parlamentarne komisije našlo mesta i za stručnjake, jer ih mi u Srbiji imamo; i ako ste bili spremni da angažujete eksperte za neke sitne male zakone, svakako je to bila obaveza i za ovaj najznačajniji politički i pravni dokument koji donosi jedna država.
Sama javna rasprava, iako je to naizgled beznačajno pitanje, od 45 dana, koja treba da se vodi u vremenu od 15. juna do 1. avgusta, jasno govori da ovde ne postoje ozbiljne namere da se održi stvarna i ozbiljna rasprava o ovakvom krupnom pitanju. Neko je govorio da je referendum potreban, ali kao prethodno izjašnjavanje. Stvarno, ovde su krupna pitanja. Neke kolege su govorile o tome. Koja su to krupna pitanja? To je državno uređenje, izbor predsednika Srbije i teritorijalna organizacija.
Kada je reč o državnom uređenju, imamo dva zalaganja: za monarhiju i za republiku, iako je sasvim jasno da je monarhija jedno anahrono rešenje i da se samo zemlje koje dođu u totalno beznađe, i ekonomsko i socijalno, opredeljuju se za takvo rešenje, povratak kralja i monarhije. Mi znamo kakvi su ti rezultati. S druge strane, u ovoj tankoj većini DOS-a, imamo različitih zalaganja. Neki su za monarhiju, a neki su za republiku.
Izbor predsednika Srbije je isto krupno pitanje, jer sigurno je da je pravno rešenje neposredan izbor predsednika, ali, imajući u vidu da je veliki broj stranaka u DOS-u, stranke koje nemaju prave kandidate za predsednika Srbije, će se ovde tom tankom većinom opredeliti za izbor predsednika u parlamentu.
Kada je reč o samoj teritorijalnoj organizaciji, tu će biti dosta problema. Imamo različita zalaganja oko regionalizacije Srbije ili teritorijalne organizacije, u smislu asimetrične decentralizacije. Sve će to ispasti na kraju naopako. Najbolje rešenje je bilo sadašnje rešenje, znači jedinstvena Srbija sa okruzima; okruzi su potvrdili ispravnost takve politike i takvog rešenja.
Pitanje je kako će ova tanka većina DOS-a rešiti neka druga pitanja, koja naizgled izgledaju nevažna, kao što su himna, zastava. Danas na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore postavlja se pitanje - kakva će zastava da bude. Crnogorci kažu - treba da bude plavičasta, a trenutno većinska Srbija kaže - treba da bude plava. Ko će se tu dogovoriti na pravi način?
Imajući sve ovo u vidu, imajući u vidu da je DOS konglomerat i monarhista, i mondijalista, i neokomunista, i liberala i raznih autonomaša, mislim da nećemo naći nikakvo rešenje o svim ovim krupnim pitanjima koje ste vi, odnosno profesor Lilić zacrtao i govorio u sredstvima javnog informisanja.
Ovakvo usvajanje ustava je za nas neprihvatljivo. Kvalifikovana, odnosno dvotrećinska većina je pravo rešenje, jer samo se na taj način postiže prava saglasnost. Ovako, sa 126 poslanika, ispada da ustav donosimo po istom sistemu kao kada se donosi npr. Zakon o budžetu ili kao kada se bira jedan ministar Vlade Srbije. Nije valjda to isto i sigurno da nije isto.
Sve u svemu, usvajanje ustava na ovakav način - sa 126 poslanika, sa 25% podrške birača, a to je negde oko milion i 600 hiljada birača u uslovima kada Srbija ima šest i po miliona birača - sasvim je neozbiljna stvar. I, sasvim je sigurno, ovaj ustav neće izdržati probu vremena, veoma kratko će trajati. S druge strane, ustav skrojen na ovaj način, duboko verujem, biće, sa ovim akterima, nalik onom ustavu iz 1974. godine, kada je Srbija razbijena. SPS neće glasati za ovaj zakon.