Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bez obzira na to što vašom odlukom nema direktnih skupštinskih prenosa, poslanici SRS će po svim predlozima zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini izlaziti po amandmanima, a u dužini trajanja od pet minuta po svakom amandmanu, kao i zamenik šefa poslaničke grupe, ne zbog toga što mi želimo da na određeni način odugovlačimo tok sednice, što nam je i nekada manir, sve zavisi od strategije, već zbog toga da bismo gospodinu ministru i poslanicima ukazali na ključne zamerke i na nemogućnost prihvatanja vaših predloga u ovom paketu zakona.
Što se tiče objedinjavanja krivičnog zakonika, gospodine ministre, prof. dr Vojislav Šešelj se sa ove skupštinske govornice za to zalagao u momentu kada je usvajan onaj famozni paket zakona iz oblasti pravosuđa, za koji ste sami rekli da ga nisu pisali oni koji su ga podneli Narodnoj skupštini, već neki tamo izvesni gospodin, iz neke strukture, a oni to samo preformulisali i stavili svoj pečat.
E, tada smo mi izlazili najmanje 50 ili 100 puta za govornicu i rekli da se nikako ne slažemo sa ustanovljavanjem Visokog saveta pravosuđa, i principijelno ostajemo pri tom stavu.
Što se tiče mog amandmana, kao što je više puta rekao gospodin Zoran Krasić, od koga su mnogi mogli da nauče nešto iz ove oblasti jer se on zaista, i kao vrsni pravni stručnjak i kao zamenik predsednika poslaničke grupe u ovoj novonastaloj situaciji, kada je gospođi Pop-Lazić oduzeta reč, posvetio tome da vam kaže da je naš koncept mnogo bolji, svrsishodniji, iz prostog razloga što mi smatramo da uz stalnost tužilačke funkcije ta stalnost treba da bude zastupljena i kod zamenika, jer i vi sada, kao ministar, a ranije kao višedecenijski uspešni advokat, znate da zamenici tužilaca u praksi rade sve ono što bi tužioci trebalo da rade. Znači, praksa je sasvim drugačija.
Isto tako, znamo da ta dostojnost koja je predviđena za izbor nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija treba u pravom smislu reči da znači to da Narodna skupština Republike Srbije mora da ima uvid; zalažemo se, dakle, a to je više puta rekao gospodin Krasić, da i tužioce i zamenike bira Narodna skupština, na predlog ministarstva, raspisanog konkursa za javnog tužioca, a da on snosi direktnu odgovornost da, predlažući Odboru za pravosuđe i upravu svog zamenika, stoji iza tog čoveka.
Ne bi se onda desilo da se određuje takva moralna i svaka druga kvalifikaciona norma, kao što je i dostojnost te funkcije, a da se pojavi slučaj Sarajlić, pa da onda svi peru ruke i kažu - mi nemamo veze sa tim.
Pa izvinite, molim vas, ako je ovo najviši zakonodavni organ i ako on po prirodi stvari, iako se striktno zalažemo za odvojenost sve tri grane vlasti, ima neku superiorniju ulogu, jer odlučuje o mnogim stvarima u odnosu na izvršnu i sudsku vlast, smatramo da bi mnogo više o tome trebalo da se povede računa, a naročito u situaciji kada mnoge stvari tek treba da isplivaju na površinu. A i taj slučaj sam za sebe nije potpuno rasvetljen, osim što je taj izvesni gospodin Milan Sarajlić povezan, kako je to zvanično saopštio državni organ, sa pripadnicima zemunskog klana, a šta se iza brda valja tek ćemo da vidimo i da saznamo, dani su pred nama, je li tako?
Naravno, neće ni ovo vanredno stanje večito da traje. Javnost skupštine će biti dostupna, u skladu sa najvišim demokratskim načelima, a to valjda nije samo floskula koja se čuje, pa onda, što bi naš narod rekao,
"kom obojci, kom opanci", svako ko je šta radio moraće da snosi odgovornost za sve ono što se desilo.
(Predsednik: Peti minut.)
Meni uopšte nije potrebno, gospođo Mićić, da me upozoravate da je sada peti minut, jer nisam u reketu na košarkaškom terenu, da treba da pucam trojku na koš, ja tačno znam koliko mogu da pričam i kakve su vaše namere u 5,01 minuta.
