ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li  još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima. Predstavnik predlagača nije tu, te zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo ovim obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU (pojedinosti)
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Zoran Krasić, Slobodan Janjić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Vitomir Plužarević, Milorad Mirčić, Ljubomir Kragović, Petar Jojić, Gordana Pop - Lazić, Dragan Ljubojević, Veroljub Arsić, Srboljub Živanović, Goran Cvetanović, Nebojša Jović, Rajko Baralić, Dušan Cvetković, Golub Rajić, Sreten Mitrović, Bora Stanimirović, Joca Arsić, Branko Ružić, Rade Bajić, Hranislav Perić, Slobodan Tomović, Milan Stanković, Toma Bušetić, Miloš Nešović, Đura Lazić, zajedno Momir Radoičić i Joca Arsić, i zajedno Petar Petrović i Miloš Lukić.
    Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Nebojša Jović.
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u ime SPS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
    Pročitao bih integralni tekst člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji kaže: "U Zakonu o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 63/2001 i 42/2002), u članu 19. stav 2. reči: "se stara o izvršenju obaveznih uputstava Saveznog državnog tužioca, da među javnim tužiocima izabere pozivne članove Visokog saveta pravosuđa" i zapeta, brišu se".
    Mi predlažemo da se u članu 19. stav 2. reči "se stara o izvršenju obaveznih uputstava Saveznog državnog tužioca" i zapeta brišu, a da u napred navedenom članu ostanu reči "da među javnim tužiocima izabere pozivne članove Visokog saveta pravosuđa".
    Predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu bitno se narušava ustavna podela nadležnosti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. U ovakvoj podeli tužilaštvo je u svom radu imalo i sudske i izvršne nadležnosti, a predloženim izmenama tužilaštvo postaje organ uprave.
    Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.
    Predloženo izostavljanje nadležnosti republičkog javnog tužioca da među javnim tužiocima bira pozivne članove Visokog saveta pravosuđa neprihvatljivo je zbog potrebe da i predstavnici javnog tužilaštva učestvuju u radu Visokog saveta pravosuđa, jer Visoki savet pravosuđa raspravlja i o pitanjima iz delokruga rada javnog tužilaštva, pa sam iz tih razloga i predložio izmene u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Tek smo sada stigli do razmatranja predloženih izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, mada je logičnije bilo da najpre njega razmatramo, pa posle izmene i dopune Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koje se dešavaju kao posledica izmenjenog koncepta predlaganja i biranja nosilaca javnotužilačke funkcije i stalnosti njihove funkcije, tačnije stalnosti zamenika javnih tužilaca.
    Suština ovog našeg amandmana koji je, praktično, realizacija koncepta da se i u ovoj oblasti napravi malo više reda, jeste u tome da član 1. koji predviđa da se u Zakonu o javnom tužilaštvu reči " se stara o izvršenju obaveznih uputstava saveznog državnog tužioca" brišu. Kao što znate, predloženo izostavljanje nadležnosti republičkog javnog tužioca da među javnim tužiocima bira pozivne članove Visokog saveta pravosuđa je neprihvatljivo, zbog potrebe da i predstavnici javnog tužilaštva učestvuju u radu Visokog saveta pravosuđa.
    Međutim, ovde se radi o činjenici da savezni državni tužilac, stvaranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora, više ne postoji. Naš politički stav je da je ta državna zajednica stvorena na jedan veštački način, da nema utemeljenje u volji naroda, već u volji političkih stranaka koje, ipak, nemaju dovoljnu većinu kako bi predstavljale većinsku volju naroda Jugoslavije, a sada Srbije i Crne Gore.
    Međutim, šta je tu je. Pravne posledice su nastale usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i Zakona za sprovođenje Ustavne povelje. Prema tom zakonu i Ustavnoj povelji, savezni državni tužilac više ne postoji, pa je zbog toga potrebno i brisati odredbe u Zakonu o javnom tužilaštvu koje se odnose na poštovanje odluka i izvršavanje obaveznih uputstava saveznog državnog tužioca u odnosu na Republičkog javnog tužioca.
    Drugi deo našeg amandmana odnosi se na već pomenuta rešenja kojima se reguliše predlaganje nosilaca javnotužilačke funkcije. Mi moramo da podsetimo da je ovo najeklatantniji primer da izvršna vlast želi da preuzme sve poluge vlašću u svoje ruke, da želi da dominira nad sudskom vlašću. Zaista možemo da razgovaramo da li je javnotužilačka funkcija u sferi sudske funkcije, da li je javnotužilačka funkcija u sferi izvršne vlasti.
    Kao što sam već rekao, u nekim od zemalja Evrope postoje rešenja koja podrazumevaju to da su nosioci javnotužilačke funkcije pod direktnom ingerencijom izvršne vlasti, da oni moraju da budu i predlagani od izvršne vlasti, da moraju da budu slepi sprovodioci naredaba koje donose nosioci izvršne vlasti.
    Međutim, postoji veliki broj zemalja, u Evropi i u svetu, koje nemaju takve odredbe. Ako pogledamo uporedno pravo, rešenje koje više naginje demokratičnosti i poštovanju načela podele vlasti kao osnovnog demokratskog principa u svakoj zemlji koja želi da ostvari svoju demokratičnost, moramo se zalagati za ona rešenja koja su bolja i koja su u tom smislu korisnija. Dakle, naš je stav da nosioci javnotužilačke funkcije moraju da budu birani ovde u Republičkoj skupštini i kao javni tužioci i kao zamenici javnih tužilaca.
    Druga stvar se odnosi na mandat nosilaca javnotužilačke funkcije, konkretno, njihovih zamenika. Ako pogledate kakve su nadležnosti zamenika javnih tužilaca, oni ne rade ništa drugo što ne bi radili ni javni tužioci. Činjenica je da se jedan javni tužilac, bilo da se radi o opštinskom, okružnom ili republičkom, ne može sam baviti pitanjima gonjenja učinioca kriminalnih dela, da on mora da ima svoje zamenike, a da će ti zamenici, u zavisnosti od toga koliko kvalitetno budu radili svoj posao, moći da doprinesu kvalitetnijem radu samog javnog tužioca. Zbog toga je veoma bitno da i njihova funkcija bude stalna, a da oni nemaju strah da će nakon isteka mandata na koji su izabrani stupiti na snagu neke posledice za njih.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, konsultujući kolege iz poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 2. Pošto stoji obrazloženje, dozvolite samo da kažem nekoliko rečenica. Smatram da je bitan uslov za samostalnost svih funkcija stalnost. Ovde se stalnost kod zamenika tužioca dovodi u pitanje time što se biraju na osam godina, za razliku od tužioca koji nema taj problem.
    Pošto nema predstavnika Vlade, nemam šansu da argumente koje nudim prihvati Vlada, onda se obraćam vama, kolege narodni poslanici, i molim da prihvatite ovaj amandman, jer je to potpuno smisleno i potpuno logično. Postoji mehanizam kako neko može biti razrešen ukoliko ne obavlja svoj posao kako treba, pa stoga nema bojazni da bi se, ukoliko bi se pod istim uslovima birali i tužioci i zamenici, na taj način mogla eliminisati kontrola rada ovog važnog organa.
    I ranije sam kod tužioca ukazivao na neke probleme. Ova skupština je propustila priliku da prihvati argumente koje sam ponudio. Sa tesnom razlikom je izabran jedan okružni tužilac u Srbiji. Vreme je pokazalo da sam bio u pravu, ali o tome ćemo drugi put. Zato molim da danas prihvatite amandman koji nudim, jer on na bolji i celishodniji način rešava ovo što je predmet ovog zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je član Predloga zakona u kome se, moram da kažem, sukobljavaju tri profilisane koncepcije mesta i uloge javnog tužioca. Vlada očigledno smatra da on treba da bude bliži izvršnoj vlasti, pogotovo kada unosi one odredbe da zamenika tužioca imenuje ona. Neke druge poslaničke grupe zastupaju stanovište da ta ravnomerna udaljenost između zakonodavne, sudske i izvršne, gde treba da se nalazi tužilac, jeste otprilike nešto što se zove Visoki savet pravosuđa, makar u onom delu koji se tiče izbora i imenovanja.
    Srpska radikalna stranka zastupa treću koncepciju, a to je da je Narodna skupština taj organ koji bira i imenuje. Neko će da kaže da je to nešto što je bilo pre tri-četiri godine, ali ja stičem utisak da mi, praktično, nemamo boljeg rešenja nego što je to.
    Za ove dve koncepcije ne bih baš mnogo da nađem puno osnova u odredbama Ustava Republike Srbije, od člana 95. do 106. Ne bih mogao da nađem, iz prostog razloga što javni tužilac nije ničiji zastupnik, on je zastupnik svih građana, zastupnik zaštite ustavnosti i zakonitosti, zastupnik koji goni učinioce krivičnih dela. On se izdiže iz postojećih struktura vlasti. U Ustavu stoji da je on državni organ, ali moramo da kažemo - i mi smo državni organ, Narodna skupština, i predsednik Republike, i sudovi i sijaset drugih.
    Ono što nikada neće biti javni tužilac, to je da neće biti organ državne uprave. Mislim da je tu strateška greška Vlade Republike Srbije. Ja ne sporim da ima i takvih rešenja u praksi u Evropi, međutim, imamo potpuno drugačije situacije gde predsednik republike postavlja državnog tužioca. Mislim da je u Francuskoj takvo rešenje. To ne ugrožava one osnovne temelje demokratskog društva.
    Ovde se postavlja pitanje oko stalnosti funkcije tužioca. Znate, ubacivanje odredbe gde se garantuje stalnost funkcije nije nam garancija da će biti taj čovek imun na pritiske i da će uspešno da sprovodi proces. Reizbornost takođe nije garancija i ne ukazuje na to da taj čovek na svakih osam godina treba malo da preispituje sebe. I uopšte, taj odnos javnog tužioca i zamenika je poprilično specifičan.
    Javni tužilac koji stoji na čelu tužilaštva je očigledno šef, najovlašćenije službeno lice tog organa, lice koje može da se umeša u postupak koji vodi njegov zamenik, pa čak i niže tužilaštvo i očigledno da ima i suviše tih diskrecionih ovlašćenja, a nisu neograničena, i to moram da kažem, ali u jednoj fazi postupka tiču se poprilično korišćenja ljudskih prava, pa bogami i pitanja života i smrti.
    Ako jak okružni javni tužilac kaže - u tom predmetu neće biti postupka, verujte, na bazi neke moje prakse, a vidim da ima puno advokata i oni su svesni te činjenice, kada se odbaci krivična prijava pa se podnese kao oštećeni, kao tužilac podnese zahtev za sprovođenje istrage, opet upada u galimatijas, ako neposredno podiže optužnicu, opet upada u galimatijas. To je ta velika snaga, velika sila i okružni javni tužilac poprilično je jači nego što je predsednik Republike Srbije, zapamtite. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Predloženo rešenje u ovim izmenama i dopunama u članu 2, a odnosi se na član 39. koji reguliše trajanje dužnosti nosioca javnotužilačke funkcije, kaže da dužnost javnog tužioca traje neprekidno od prvog izbora do navršenja radnog veka, a da se zamenik javnog tužioca imenuje na osam godina i može biti ponovo imenovan. Pre navršenja radnog veka ili vremena na koje su imenovani dužnost im može prestati samo pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
    Dakle, ovde se radi konkretno o trajanju dužnosti javnotužilačke funkcije. Već sam počeo da obrazlažem naš stav da je dužnost javnog tužioca i njegovog zamenika u tesnoj vezi i da ne treba praviti razliku između položaja javnih tužilaca i njihovih zamenika, s obzirom da rade isti posao i da je kvalitet rada javnog tužioca umnogome u zavisnosti od rada njegovih zamenika.
    Nije dobro da zamenici javnih tužilaca imaju opterećenje i strah da će, kada im prestane mandat i ne budu eventualno reizabrani, snositi neke posledice; zbog toga je moguće da oni u svom radu imaju manje elana, što će se u krajnjoj liniji odraziti na rad celog javnog tužilaštva.
    Da podsetim kakva je praksa bila u drugim zemljama, možda bi previše trebalo vremena da se konciznije sve to obrazloži, ali podsetiću vas na jednu stvar koja je bila interesantna i to nakon dolaska na vlast u SAD-u gospodina Klintona ili bračnog para Klinton kada su neposredno posle njihovog dolaska na vlast poslali jedno cirkularno pismo, mimo odredaba njihovih zakona, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca - da bi bilo uputno da sami podnesu ostavku.
    Zbog toga, a to je samo jedna od ilustracija značaja javnog tužilaštva i sektora javnih tužilaca u odnosu na vlast, mi ne možemo da podržimo stav koji se sada predlaže, tačnije predlaže se izmena Zakona o javnom tužilaštvu, član 39, da je dužnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca stalna, odnosno da traje neprekidno od prvog izbora do navršenja radnog veka.
    To je garant za njihovu nepristrasnost, objektivnost i za njihov bolji rad. O tome ko koliko moći ima u svojim rukama, mislim da je suvišno govoriti, ali jedno ovakvo rešenje, dakle, ovo je jedna polovina izmena i dopuna zakona i suština ovih izmena i dopuna zakona je da se ograniči mandat zamenika, a tu se misli na javne tužioce, na osam godina uz mogućnost njihovog reizbora.
    To ih stavlja u direktnu podređenost izvršnoj vlasti, u situaciju da moraju da vode računa i da slušaju ono što im se kaže od strane nosilaca izvršne vlasti, da se više paze od toga da ne povrede interese nekih nosilaca izvršne vlasti, nego da objektivno, nepristrasno i u skladu sa odredbama zakona vrše svoju javnotužilačku funkciju i to je, sa aspekta zaštite prava i objektivnog i nezavisnog pravosuđa, nedopustivo, bar što se tiče nas iz SPS-a.
    Što se tiče vas iz vladajuće većine, nadam se da ćete imati malo više sluha, a s obzirom da sam već čuo da je predloženo povlačenje iz procedure nekih delova zakona iz ovog seta pravosudnih zakona nadam se da će biti povučene i odredbe ovog predloženog zakona, pre nego što napravite nešto što nije u interesu građana Republike Srbije i što će ostati zapamćeno kao degradacija nezavisnosti sudstva.