Tek smo sada stigli do razmatranja predloženih izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, mada je logičnije bilo da najpre njega razmatramo, pa posle izmene i dopune Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koje se dešavaju kao posledica izmenjenog koncepta predlaganja i biranja nosilaca javnotužilačke funkcije i stalnosti njihove funkcije, tačnije stalnosti zamenika javnih tužilaca.
Suština ovog našeg amandmana koji je, praktično, realizacija koncepta da se i u ovoj oblasti napravi malo više reda, jeste u tome da član 1. koji predviđa da se u Zakonu o javnom tužilaštvu reči " se stara o izvršenju obaveznih uputstava saveznog državnog tužioca" brišu. Kao što znate, predloženo izostavljanje nadležnosti republičkog javnog tužioca da među javnim tužiocima bira pozivne članove Visokog saveta pravosuđa je neprihvatljivo, zbog potrebe da i predstavnici javnog tužilaštva učestvuju u radu Visokog saveta pravosuđa.
Međutim, ovde se radi o činjenici da savezni državni tužilac, stvaranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora, više ne postoji. Naš politički stav je da je ta državna zajednica stvorena na jedan veštački način, da nema utemeljenje u volji naroda, već u volji političkih stranaka koje, ipak, nemaju dovoljnu većinu kako bi predstavljale većinsku volju naroda Jugoslavije, a sada Srbije i Crne Gore.
Međutim, šta je tu je. Pravne posledice su nastale usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i Zakona za sprovođenje Ustavne povelje. Prema tom zakonu i Ustavnoj povelji, savezni državni tužilac više ne postoji, pa je zbog toga potrebno i brisati odredbe u Zakonu o javnom tužilaštvu koje se odnose na poštovanje odluka i izvršavanje obaveznih uputstava saveznog državnog tužioca u odnosu na Republičkog javnog tužioca.
Drugi deo našeg amandmana odnosi se na već pomenuta rešenja kojima se reguliše predlaganje nosilaca javnotužilačke funkcije. Mi moramo da podsetimo da je ovo najeklatantniji primer da izvršna vlast želi da preuzme sve poluge vlašću u svoje ruke, da želi da dominira nad sudskom vlašću. Zaista možemo da razgovaramo da li je javnotužilačka funkcija u sferi sudske funkcije, da li je javnotužilačka funkcija u sferi izvršne vlasti.
Kao što sam već rekao, u nekim od zemalja Evrope postoje rešenja koja podrazumevaju to da su nosioci javnotužilačke funkcije pod direktnom ingerencijom izvršne vlasti, da oni moraju da budu i predlagani od izvršne vlasti, da moraju da budu slepi sprovodioci naredaba koje donose nosioci izvršne vlasti.
Međutim, postoji veliki broj zemalja, u Evropi i u svetu, koje nemaju takve odredbe. Ako pogledamo uporedno pravo, rešenje koje više naginje demokratičnosti i poštovanju načela podele vlasti kao osnovnog demokratskog principa u svakoj zemlji koja želi da ostvari svoju demokratičnost, moramo se zalagati za ona rešenja koja su bolja i koja su u tom smislu korisnija. Dakle, naš je stav da nosioci javnotužilačke funkcije moraju da budu birani ovde u Republičkoj skupštini i kao javni tužioci i kao zamenici javnih tužilaca.
Druga stvar se odnosi na mandat nosilaca javnotužilačke funkcije, konkretno, njihovih zamenika. Ako pogledate kakve su nadležnosti zamenika javnih tužilaca, oni ne rade ništa drugo što ne bi radili ni javni tužioci. Činjenica je da se jedan javni tužilac, bilo da se radi o opštinskom, okružnom ili republičkom, ne može sam baviti pitanjima gonjenja učinioca kriminalnih dela, da on mora da ima svoje zamenike, a da će ti zamenici, u zavisnosti od toga koliko kvalitetno budu radili svoj posao, moći da doprinesu kvalitetnijem radu samog javnog tužioca. Zbog toga je veoma bitno da i njihova funkcija bude stalna, a da oni nemaju strah da će nakon isteka mandata na koji su izabrani stupiti na snagu neke posledice za njih.