ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača ne želi da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
    O Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima odlučivaćemo u danu za glasanje.
    Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ORUŽJU I MUNICIJI(pojedinosti)
    Primili ste predlog koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandman koji je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora.
    Pošto je obavljen zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog ovog zakona, prelazimo na raspravu u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 1. Kao što ste čuli, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Odbor za bezbednost ga nije prihvatio. Predlog našeg amandmana se sastoji u sledećem: da se u stavu 1. člana 1. (kojim se menja član 33.) donja granica zadrži, a da se gornja granica (od najviše pet godina) ostavi onako kako je to ranije i bilo utvrđeno u ovom zakonu. Znači, umesto od jedne do pet godina, predlažemo da ostane od jedne do tri godine; kao što sam rekao, ranije je bilo - od šest meseci do tri godine.
    Smatramo da će ovakav predlog biti delotvorniji i da će se bolje realizovati predloženi zakon. Normalno, mi smo kao i svi drugi potpuno svesni da ove izmene koje su date u tom istom članu u stavu 2. i stavu 3. treba pooštriti ovim zaprećenim vremenskim kaznama od najmanje tri godine i najmanje pet godina. Radi se o težim delima.
    U prvom stavu je jedan širi obuhvat - neovlašćeno nabavljanje, držanje, nošenje, izrada i razmena, tako da je ova zaprećena kazna od pet godina velika, jer se radi o različitim delima, različitim stepenima odgovornosti, pa je vođenjem kaznene politike u određenom vremenu moguće da se izriču maksimalne kazne. Kao što sam rekao, pošto se radi o različitim delima za koje je ova kazna zaprećena, smatramo da je gornja granica od pet godina previsoka, da treba da ostane od jedne do tri godine. To bi bilo naše zalaganje i obrazloženje ovog amandmana. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim članom Predloga  zakona pooštravaju se kazne zatvora za jedno krivično delo koje ima vrlo komplikovan naziv - neovlašćeno nabavljanje, držanje, nošenje, izrada, razmena ili prodaja vatrenog oružja, municije ili eksplozivnih materija. Amandmanom se praktično vrši intervencija u pogledu raspona minimalne i maksimalne kazne za ovo krivično delo.
    Moram da navedem da su još 1992. godine kada je donet ovaj zakon, pa i kasnije kada je menjan, devalvirane određene odredbe Krivičnog zakona Republike Srbije zbog toga što je procenjeno, u to vreme, da je veliki stepen društvene opasnosti neovlašćeno posedovanje ili bilo kakav neovlašćeni dodir sa oružjem.
    Doduše, ovaj zakon ne tretira samo oružje, već i mačeve i noževe, i sve što može da se smesti u kategoriju opasnih stvari. Sigurno da ovim amandmanom želim da se pomogne, pre svega, onome ko treba da primeni ovaj zakon. U nazivu krivičnog dela nalaze se različiti stepeni društvene opasnosti, počevši od nabrajanja radnje, pa preko sadržaja stava 1, stava 2. do stava 3. Složićemo se svi oko stava 2. i 3, da su tu potrebne stvarno rigorozne kazne, jer nema opravdanog razloga da građanin kao pojedinac poseduje automatsko oružje, zolje, bacače, bombe, eksplozivna sredstva itd. Verovatno da tu i nije potrebna neka značajnija intervencija na Predlog zakona.
    Kada je u pitanju uobičajeno, da kažem normalno oružje koje može čovek da poseduje, a to je neki pištolj, lovačka puška, smatram da su i u jednoj i u drugoj varijanti kao minimalne kazne propisane izuzetno stroge kazne. Nije to taj nivo društvene opasnosti, kako su naveli i predlagač i podnosilac amandmana.
    Mi ovde vrlo lako možemo da ustanovimo da postoji još najmanje 30 predmeta koji su mnogo opasniji od radnje držanja u stanu trofejnog pištolja koji nije prijavljen. Nije prijavljen zbog raznih razloga. Recimo, nasledio čovek od oca, a nije otišao u MUP da izvadi dozvolu za držanje oružja. Tog čoveka smestiti u zatvor godinu dana ili više, to je neopravdano. Veća opasnost postoji, recimo, od 200 litara nafte u podrumu; veća opasnost postoji ukoliko neosposobljeno i nemoralno lice ima, pored dozvole za držanje, i dozvolu za nošenje oružja.
    Drugo, moramo svi da se zamislimo nad pitanjem ko to sve radi u službama obezbeđenja. Mnoga lica imaju legitimaciju neke službe, bez obzira da li je to agencija za pružanje tih usluga ili zvanični državni organ; možemo da se zabrinemo da li su ta lica osposobljena i da li polažu neko moralno pravo da to rade, ako se pogleda njihov dosije, recimo, izvod iz krivične evidencije, kakva je njihova kriminalna prošlost. Ti ljudi su praktično amnestirani i njima je dozvoljeno da drže, nose, mogu da barataju, mogu da zloupotrebe to. Znate, kada se neki predmet poseduje, on može da se koristi, ali može i da se zloupotrebi. To je ta opasnost. Smatram da propisivanje ovih velikih kazni za nešto što i ne predstavlja opasnost, a to je samo držanje...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Peti minut.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Želite i vi reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Suština našeg amandmana jeste da se za neovlašćeno nabavljanje, držanje, nošenje, izrađivanje, vršenje razmene ili prodavanje vatrenog oružja, municije ili eksplozivne materije ne odredi kazna od jedne do pet godina, već da se od postojećeg rešenja, koje predviđa kaznu od šest meseci do tri godine, napravi kompromisno rešenje, s obzirom da je u pitanju lakše krivično delo u odnosu na krivično delo predviđeno stavovima 2. i 3. pomenutog člana 33. Zakona o oružju i municiji. Dakle, da se da rešenje i da se predvidi kazna od jedne do tri godine.
    Time bi, smatramo, ipak bilo zadovoljeno pooštravanje kaznene politike u toj oblasti, a ne bi se došlo do drastičnog povećanja koje bi, u krajnjoj liniji, bilo u suprotnosti sa samom kaznenom politikom koja je nebrojano puta pokazala da ukoliko se kaznene odredbe drastično povećavaju to apsolutno ne mora da znači da će se cilj pooštravanja kaznene politike ostvariti.
    Dakle, ukoliko se predviđene kazne dignu do u nebesa, kao što je to bilo u nekim društvima krajem 19. veka, ne mora da znači da će se potencijalni počinioci krivičnog dela uplašiti od takve kazne i da neće pribeći izvršenju krivičnog dela. Međutim, izgleda da je na snazi preovlađujuće mišljenje predlagača, tačnije Vlade Republike Srbije i predlagača ovog seta zakona, da tu retributivnu politiku izuzetno mnogo treba koristiti ovde kod nas i u našem slučaju. Nažalost, iskustva iz istorije i iz uporednog prava govore da se takva retributivna kaznena politika ne može pravdati i ne može pohvaliti nekim boljim rezultatima, sem u kratkom vremenskom periodu.
    Ali, izgleda da Vladi Republike Srbije, kao predlagaču ovog seta zakona, nije cilj dugoročno rešavanje problema organizovanog kriminala i problema vezanog za konkretni zakon koji se odnosi na oružje i municiju, kako bi se našla neka rešenja; ne bi me začudilo da se i ovako predviđena rešenja, nakon izvesnog roka od 30, 90 ili 60 dana, ponovo menjaju i ponovo stavljaju na razmatranje pred Narodnu skupštinu, kako bismo iznašli rešenja primerena situaciji u kojoj se nalazi naše društvo, ne kraće vreme već malo duže vreme.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov.
    ...

    Dejan Mihajlov

     Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo važnija u borbi protiv organizovanog kriminala je prevencija, i strah od toga da će izvršilac krivičnog dela biti uhvaćen je mnogo jači od kazne koja će nakon toga uslediti. Prevencija je nešto što je nama krajnje neophodno, kao i da se poboljšaju druge službe. Podizanje kazni, samo po sebi, može i ne mora da da efekte, ali je prevencija, odnosno poboljšavanje efikasnosti u otkrivanju počinilaca krivičnih dela, kao što je ovo i kao što su neka druga, mnogo važnija.
    U teoriji, ako pogledate, postoje analize ljudi koji se bave time i još se krajem 19. veka, a to je pominjao kolega Todorović, krenulo na to da kazne same po sebi ne rešavaju pitanje organizovanog kriminala, već da je prevencija nešto što je mnogo bolje, da drakonske kazne neće rešiti pitanje organizovanog kriminala.
    Upravo narasli kriminal u Srbiji nije bio posledica blage kaznene politike i blage kazne u našim zakonima, nego slabog otkrivanja počinilaca krivičnih dela. Ceo jedan sistem, gde su sudije izricale slabe kazne, gde je bilo puno uslovnih osuda, što je pominjano ovde, gde se nisu otkrivali počinioci teških krivičnih dela, doveo je do toga da naraste organizovani kriminal.
    Zato je jako loše da se sada u neke marketinške svrhe koristi mera podizanja kazni. Mnogo je važnije dobro ustrojiti službe koje treba time da se bave i saseći korupciju. To je, takođe, izuzetno važna i ključna stvar, možda, u borbi protiv organizovanog kriminala u tužilaštvima, u sudstvu, u MUP-u, u izvršnoj i u drugim vrstama vlasti, jer se na taj način mnogo više postiže nego podizanjem kaznenih mera. Treba se baviti, pre svega, prevencijom i mislim da ćemo imati daleko bolje rezultate nego drakonskim podizanjem kazni.