ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja? (Ne.)
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima,da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
    Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    O ovom predlogu zakona odlučivaćemo u danu za glasanje.
    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (pojedinosti)
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Stefanović, Zoran Krasić, Milovan Radovanović, Vjerica Radeta, Milorad Mirčić, Petar Jojić, Dragoljub Stamenković, Stevan Kesejić, Goran Cvetanović, Dragan Ljubojević, Lazar Marjanski, Branislav Blažić, Dragan Pavlović, Veroljub Arsić, Ljubomir Kragović, Srboljub Živanović, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Vitomir Plužarević, Dragan Čolić, Slobodan Janjić, Joca Arsić, Milan Janković, Slobodan Tomović, Golub Rajić, zajedno Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin i zajedno Olgica Kirćanski, Nataša Milojević, Aleksandar Vatović, Dragan Milentijević i Slavica Tatomir.
    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
    Na osnovu člana 142. stav 4.Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije Zakonodavni odbor odbacio je:
    - amandman da se posle člana 9a doda novi član 9b, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski;
    - amandman da se posle člana 9b doda novi član 9v, koji je podneo narodni poslanik Branislav Blažić;
    - amandman da se posle člana 9v doda novi član 9g, koji je podneo narodni poslanik Dragan Pavlović;
    - amandman da se posle člana 9g doda novi član 9d, koji je podneo narodni poslanik Branislav Blažić;
    - amandman da se posle člana 9d doda novi član 9đ, koji je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić;
    - amandman da se posle člana 9đ doda novi član 9e, koji je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Odbačeni amandmani, na osnovu člana 142.stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i ovaj predlog zakona, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Zamolio bih da obratite pažnju na član 137. i 141. Poslovnika.
    Član 137. Poslovnika ukazuje da se rasprava o pojedinostima obavlja po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže i unošenje novih odredaba. Svi ovi amandmani o kojima ste malopre pričali, koji su odbačeni i nisu predmet današnje rasprave, jesu ti amandmani i obuhvaćeni su članom 137.
    Zamolio bih vas da pogledate stenogram prve današnje tačke dnevnog reda - na sličan način je došao član 4a Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala. To je takođe potpuno nov član. Njime nisu obuhvaćene postojeće odnosno predložene promene, nego potpuno nova intervencija. Ovi članovi koje ste pročitali tiču se jednog terminološkog usaglašavanja pojma SRJ sa novonastalom situacijom državne zajednice.
    Mislim da ste povredili Poslovnik. Mislim da nije potrebno da ovo ide na Odbor, bolje je da prihvatite da o tome razgovaramo, jer od toga će najviše koristi imati predlagač zakona, onaj koji je predložio da se promeni, jer na ovaj način dobija jedan malo kvalitetniji tekst,a tim amandmanima se ne ulazi u suštinu rešenja, već samo praktično ukazuje Vladi u kom pravcu je trebalo da interveniše amandmanima.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nemam ovlašćenja da utičem na rad Zakonodavnog odbora.
    Zakonodavni odbor je odlučio, u skladu sa članom 142. stav 4. i 5. Stav 5.kaže da odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
    Ukoliko ste nezadovoljni odgovorom, Administrativni odbor će dati odgovor na vašu primedbu.
    Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Dušan Budišin, predstavnik podnosilaca amandmana na član 1.
    ...

    Dušan Budišin

    Dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je smatrala da član 1. Predlog zakona treba da se briše. Razlozi su sledeći - obrazloženje zvuči kao nesuvisli izgovor za predloženu izmenu, jer kaže: "Ovo iz razloga celishodnosti i društvene opravdanosti s obzirom na trenutak u kome se vrše izmene postojećeg zakona".
    Ako tako gledamo, treba reći da je u uporednim zakonodavstvima naziv " osnovni krivični zakon" izuzetan i primenjuje se samo u onim državama koje imaju više krivičnih zakona. Na primer, kada bi pored opšteg krivičnog zakona postojao vojni, međunarodni itd, onda bi to imalo logike, a ovako nema. I u državama koje imaju više krivičnih zakona ovakav naziv se ne upotrebljava. Recimo, to je slučaj u Nemačkoj.
    Kod nas je, unazad 50 godina, uobičajen i upotrebljava se termin krivični zakon,sa napomenom da je slično bilo još u prošlom veku,kada je donet prvi zakon u modernoj istoriji 1860. godine, koji se zvao Kazniteljni zakonik i kasnije, 1929. godine, Krivični zakon.
    Menjanje naziva zakona bi bilo opravdano samo kada se iskazuje neka druga orijentacija ili novi pravac u politici suzbijanja kriminaliteta koji se zakonom zauzima u odnosu na postojeće, ili kada se želi izraziti neka druga logika zakona. Ovde to nije slučaj.
    Primer otkriva svu besmislenost i nesistematičnost predložene promene.Ovako predložena promena mogla bi da ima smisla samo kao deo sistema promene sveukupnog krivičnog zakonodavstva u našoj zemlji, a ne samo Krivičnog zakona.
    Iz ovih razloga, Demokratska stranka Srbije predlaže da se član 1. predloženog zakona briše.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, za reč se javio ministar pravde,gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja sam govorio da nama predstoji kompletna kodifikacija krivičnog zakonodavstva.
    Ova odredba je stavljena samo iz razloga da bismo mogli da napravimo neku razliku između onoga što se do sada zvalo Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije i Krivičnog zakona Republike Srbije.
    S druge strane,znate da je Ustavnom poveljom predviđeno da ono što ne ostaje u nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore prelazi u nadležnost država članica, u ovom slučaju u nadležnost Republike Srbije. Plašim se da bismo ovako imali jednu pojmovnu i logičku dilemu koji je krivični zakon u pitanju - da li jedan ili drugi. Zato smo se opredelili da u ovom interegnumu, dok ne bude napravljena kodifikacija krivičnog zakonodavstva, dosadašnji Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije bude nazvan Osnovnim, jer on sadrži neke odredbe koje bi se mogle logički nazvati osnovnim, a s druge strane imamo postojeći Krivični zakon Republike Srbije.
    Što se Vlade tiče, mislim da je celishodno ono što je narodni poslanik gospodin Krasić rekao, da bi iz razloga celishodnosti i pravno-tehničke redakcije moglo da se prihvati da se brišu one odredbe u kojima se pominje Savezna Republika Jugoslavija, jer je defakto više nema.
    Imamo generalno, ne samo kada je krivično zakonodavstvo u pitanju, problem preuzimanja odredaba zakona koji su bili u ingerenciji Savezne Republike Jugoslavije. Možda je adekvatno rešenje da se donese jedan omnibus zakon kojim bi kompletna zakonska regulativa koja sa saveznog nivoa prelazi na nivo Republike Srbije bar terminološki, ako ne i sadržinski, bila usklađena.
    Mislim da bi Odbor za pravosuđe mogao da prihvati ovu ideju i ovu inicijativu, ako ne kao nešto drugo, onda kao pravno-tehničku redakciju teksta.
    Što se sadržinskog dela amandmana tiče, Vlada prihvata samo amandman narodnog poslanika Aleksandra Stefanovića na član 17, kojim se praktično uvodi jedno novo krivično delo, a to je posedovanje opojnih droga. Pored onog stavljanja u promet, omogućavanje uživanja i samo posedovanje treba da bude sankcionisano iz razloga što organi unutrašnjih poslova imaju godinama taj problem kako da dokažu šta je posedovanje a šta namera da se stavi u promet.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Radi se o amandmanu na član 1. Predloga zakona, kojim se praktično određuje naziv ovog zakona i, što bi rekao stari Pašić, i Budišin je u pravu, i ministar je u pravu, i verovatno sam i ja u pravu,  ali slaba vajda od toga što smo svi u pravu.
    Nama predstoji kodifikacija i unifikacija naših propisa, u krivičnoj materiji pogotovu; kažem predstoji, mislim da ste i sada mogli da napravite nešto po sistemu jednog jedinstvenog propisa, makar onih opštih odredbi iz saveznog krivičnog zakona i ovoga što su zaštićena dobra, grupe zaštićenih dela; to je moglo da se napravi, i to nije bio neki veliki problem.
    Ali, mislim da ćemo posle ovoga imati još veći problem, a evo zbog čega - mi smo praktično Krivični zakon SRJ, koji je opšti deo materijalnog krivičnog zakonodavstva, sa još nekoliko grupa vrlo specifičnih krivičnih dela protiv vojske, bezbednosti, međunarodnog prava, čovečnosti, i da ne širim, možda ima još dve-tri glave, ono što je zajedničko bilo i od posebnog i zajedničkog interesa još za bivšu SFRJ itd. mislim da to sada nazivati osnovnim zakonom može da bude takođe greška, kao kada bi se to sada zvalo - krivični zakon SRJ, potpuno ista greška.
    Ustavna povelja, ja znam da imate animozitet prema toj povelji, kao i većina nas, jednostavno, mrzak dokument nije dobar, u krajnjem slučaju, da ne ulazimo u politiku, ali ona upućuje da Republika Srbija primenjuje savezne propise kao takve, osim onih odredbi koje su u očiglednoj suprotnosti sa Ustavnom poveljom, i Republika Srbija je dužna da ih stavi van snage, to je jedna varijanta. Druga, da ih usaglasi, pripremi, prilagodi. Ali, mora i terminološki da sredi naziv tog zakona.
    Zbog toga je naš amandman bio da pored ovoga - osnovni krivični zakon, stoji još - Republike Srbije, za ovaj kompleks saveznog, a za ovaj - Krvični zakon Republike Srbije, i to bi bila jedna privremena celina krivičnog zakonodavstva, materijalni deo koji bi se primenjivao.
    Stičem utisak da bi i naziv - osnovni zakon, osnovni krivični zakon, takođe mogao da stvori zabunu u praksi, pogotovu kod nekih sudija koji bi poprilično lutali, a što se tiče ovoga što je gospodin Batić pokrenuo, pitanja usaglašavanja termina, kod mnogih dela ugrožavanja bezbednosti nije problem samo usaglasiti termin, odnosno prosto zameniti, gde piše SRJ da se stavi - državna zajednica Srbija i Crna Gora, jer u opisu, u bitnim elementima nekog krivičnog dela iz te glave, negde je učinilac definisan kao građanin SRJ; negde je zaštićeno dobro integritet SRJ, a u nekim odredbama za neka krivična dela, gde je zaštićeno dobro SRJ, izvršilac je definisan i kao stranac, svako lice.
    Prilično bi bilo zbunjujuće za sudije, kada primenjuju ovu glavu Krivičnog zakona, da definišu i šta je zaštićeno dobro i ko je mogući izvršilac, jer tu imamo i svršena krivična dela i krivična dela pripreme, organizovanja, pa čak i pokušaja. Javiće se problem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    Ima reč ministar pravde, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    U ime Vlade, mogu da prihvatim ovaj amandman, da se doda u naslovu - Osnovni krivični zakon Republike Srbije.