Ovim amandmanom, dosledni onoj ideji gde je mesto i uloga javnog tužioca, predlog Vlade menjamo u tom smislu što se iz stava 2. brišu reči: "i Vladu". Prosto je neverovatna situacija, ali je moguća i ona mora u zakonu da se predvidi, da kada javni tužilac ne stupi na dužnost, mi praktično nemamo javnog tužioca.
U stavu 1. ovog člana se kaže - ako bez opravdanih razloga nije stupio na dužnost u roku od dva meseca od izbora, odnosno imenovanja, a ovo imenovanje se odnosi na zamenike. Republički javni tužilac konstatuje ovu činjenicu i o tome donosi odgovarajuće rešenje i obaveštava Narodnu skupštinu i Vladu. Narodnu skupštinu sigurno zbog tužioca, a Vladu zbog zamenika, po zamisli predlagača ovog zakona.
Pošto mi smatramo da Narodna skupština treba i da bira i da imenuje, onda nije potrebno obaveštavati Vladu, ali treba svi da se zamislimo nad tom činjenicom da je moguća ta situacija da Narodna skupština izabere čoveka za javnog tužioca i da on dva meseca ne nađe za shodno da se javi i da stupi na dužnost.
Naravno, tužilaštvo neće bog zna šta da trpi, tu su zamenici, praksa je ustaljena, posao će da ide dalje, ali ova situacija treba da nas zabrine. Ona je moguća i ona se već dešavala u praksi, ne samo kada su u pitanju zamenici, jer zamenici obično to čine zbog malih plata; tek kada sazna kolika je plata on se razočara pa kaže - bolje da sam ostao tamo; a javni tužioci obično u međuvremenu nađu neki bolji posao, pa izbegnu ovaj posao, ne dođu dva meseca itd.
Ovo treba da nas upozori da ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju, a ako se već dese da ti ljudi koji su izazvali ovo stanje da ih Skupština izabere i imenuje, a oni ne stupe na dužnost, da više ne mogu da računaju ne samo na budući posao u tužilaštvu nego gotovo ni u jednom državnom organu, jer je to nepoštovanje najvišeg organa vlasti u ovoj zemlji.
Uostalom, to je nepoštovanje građana Republike Srbije koji su mu dali poverenje da radi vrlo odgovoran posao. Izašao sam samo zbog toga da objasnim koja je ozbiljnost potrebna i da je potrebno da se vodi računa kada se biraju ljudi i kada se predlažu za javne tužioce i mogu da napravim slobodno vezu sa onim prethodnim amandmanima u pogledu neophodnog radnog staža. On treba da nam bude garancija neke ozbiljnosti, a tužilaštvo ne može da funkcioniše ukoliko nema visoki stepen ozbiljnosti i odgovornosti, jer se radi vrlo delikatan i složen posao koji zadire u najosetljivije stvari koje se tiču jednog čoveka, jednog života, jednog ljudskog veka, dostojanstva i prava koja čovek ima.
Zato je potrebno da mnogo ozbiljnije pristupimo ovome i da napravimo jedan koncept kako da osposobimo naša tužilaštva, počevši od pripravnika, preko stručnih saradnika, zamenika do javnih tužilaca, jer u tužilaštvu ne sme biti improvizacije. Hvala vam.
