Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Moj komentar je u neposrednoj vezi sa prethodnim amandmanom i namerno sam vas provocirala kao stručnjaka, koji se razume u to šta je misao, šta je ideja, šta je mišljenje, znajući unapred kakav ćete primer iskoristiti. Zato vas pitam, ako nekom kažete da je fašista, da li je to osnov za proganjanje, da li je to uvreda? Za svakog normalnog čoveka to je uvreda i to je razlog za progon. To nije kvalifikacija, po vama to je mišljenje.
Ako kažem - kriminalna vlada, vi nećete reći da je mišljenje, nego ćete reći - govorim o činjenicama. Zato ste i uneli ovu zabunu, pa kad vam odgovara, onda je mišljenje, a kad vam odgovara, onda je činjenica.
Kada se radi o nekom novinarskom komentaru, kada se daju bilo kakve kvalifikacije, i onda se ima pravo na tužbu. Svako sam procenjuje kada treba da se obrati sudu i da sebe zaštiti. Zato ova tačka 8) bi morala da se briše, jer ćemo doći i sutiaciju da možete da govorite šta hoćete i kako hoćete, a da niko nema pravo da na to odgovori.
Doduše to ne može dugo da traje, nisu sredstva informisanja jedina na kojima može nešto da se odgovara. Postoji i ono - put pod noge, opanci ima da se ližu, ali ima narodu da se govori i da se objašnjava. I do sada smo to tako radili, istina će izaći na videlo ko je kakav i ko je šta.
Imate raznoraznih drugih kvalifikacija.
Ovde smo sada u skupštinskoj raspravi imali da je poslanik kažnjen zbog jedne kvalifikacije. On je izneo jedno mišljenje, neću da vas podsećam, pa je kažnjen zbog toga. Tako je predsednik Narodne skupštine protumačila. Ne o činjenici, o nečemu što je direktno usmereno na jednu osobu, nego je dao jednu kvalifikaciju, mišljenje. Sada zamislite kako će to da se odrazi na informisanje.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na naslov iznad člana i na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Dragan Ljubojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na naslov iznad člana  i sam član 59. je u vezi sa amandmanom koji je podnet na član 57. Ovaj amandman govori sa kolikom ozbiljnošću je Vlada pristupila izradi zakona, jer praktično dva gotovo identična naslova drugačije imenujemo.
Naslov iznad člana 57. glasi: "Razlozi za neobjavljivanje odgovora", a naslov iznad člana 59 - Razlozi da sud ne naredi objavljivanje ispravke.
Sasvim je bilo dovoljno i mi predlažemo da naslov iznad člana 59. bude - Razlozi za neobjavljivanje ispravke, a da se član 59. preformuliše tako da glasi: "Odgovorni urednik neće objaviti ispravku ako postoji neki od razloga za neobjavljivanje navedenih u članu 57. stav 1. tačke 1), 2), 4), 6)-18) ovog zakona.
Zakon mora da uredi odnos između urednika i lica na koga se odnosi neka informacija, kvalifikacija, izneta u medijima, a sud radi svoj posao. Jedan deo je regulisan članom 52. i nekim drugim članovima ovog zakona. Sud svakako može da naloži objavljivanje ispravke, ali smatramo da u ovom delu zakona ne sme i ne treba da stoji da sud naređuje objavljivanje ispravke.
Takođe smo ovde naveli tačke 1), 2), 4), 6) do 18) zakona, ali ako se uzme u obzir naš amandman na član 57, gde tražimo brisanje određenih tačaka, ukoliko ga usvojite, nažalost uveren sam da Vlada neće usvojiti ove amandmane, ostale bi navedene tačke.
Možda je najspornija tačka 8) o kojoj je bilo reči, gde ostavljate veliki prostor urednicima medija, čak i sudu da procenjuje šta je to mišljenje, a šta je to tvrdnja o činjenicama i da li onaj, na koga se odnosi neka informacija, ima pravo na demanti i čak da li ima pravo da se sudski odgovornom urdniku naloži da objavi ispravku odnosno da objavi odgovor. Jer, termini - mišljenje i tvrdnje o činjenicama mogu dvojako da se tumače.
Da li je ono što su moje kolege pominjale pre mene, kada nekog okvalifikujete i kažete mu da je fašista, uvreda, da li on na sudu može da dobije satisfakciju za tu kvalifikaciju koju ste ovde izneli? Vi ćete to podvesti pod mišljenje i nećete sankcionisati, odnosno nećete naložiti mediju da objavi ispravku.

Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Nema.)
Narodni poslanik Dragan Slavka Pavlović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 59. doda novi član 59a.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Dragan Slavka Pavlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o javnom informisanju. Posle člana 59. dodaje se naslov - Obaveštavanje o razlogu neobjavljivanja ispravke.

Član 59a glasi: "Odgovorni urednik je dužan da u roku od tri dana od dana prijema zahteva za objavljivanje ispravke obavesti podnosioca zahteva o razlogu zbog koga odbija da objavi ispravku."

Predložio sam da se posle člana 59. doda navedeni novi član. Smatram da je to neophodno, a čitajući predloženi tekst zakona imao sam utisak da je predlagač ovo jednostavno zaboravio. Nemam drugo tumačenje, s obzirom da ste u članu 58. zakona predvideli obaveštavanje o razlogu neobjavljivanja odgovora. Nisam razumeo zašto predlagač zakona pravi diskriminaciju između neobjavljivanja odgovora i neobjavljivanja ispravke.

Očekujem da će to da nam objasni predstavnik predlagača. Ko to i zbog čega zanemaruje ispravku u odnosu na odgovor? Valjda lice koje traži objavljivanje ispravke ima pravo da dobije obaveštenje od glavnog urdnika iz kojih razloga neće biti objavljena tražena ispravka.

Neophodno je da se ovo obaveštenje dobije u kratkom roku od tri dana, da bi lice koje traži objavljivanje ispravke moglo da zatraži sudsku zaštitu. Mada u okolnostima DOS-ovske diktature, očigledno je da će usvajanjem ovog zakona biti nastavljeno vanredno stanje u sferi informisanja, ove odredbe postaju besmislene.

Jer, koji će se novinar ubuduće usuditi da napiše nešto negativno o predstavniku vlasti, kada može očekivati da će se njegovi tekstovi analizirati posle nekoliko godina, kao što se to sada radi sa novinarskim tekstovima, koje analizira neka vladina komisija, da bi utvrdila ko je i da li je u poslednjih nekoliko godina pisao nešto negativno o bivšem premijeru ili o ljudima u trenutno vladajućoj nomenklaturi. Pa će od novinara, koji su to nekada pisali koristeći slobodu informisanja, napraviti neki koncentrični krug novinara koji su u službi organizovanog kriminala, kako reče ministar Mihajlović.

Posle ovakve hajke na novinare ne očekujem slobodno informisanje, ali ipak predlažem da ovaj amandman usvojite, jer verujte da ima smisla.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?

Član 59. se odnosi na razloge da sud ne naredi objavljivanje ispravke, a dali smo amandman jer vi ne možete da utvrđujete i da nalažete sudiji šta će on da uradi. On će to odlučiti nakon sprovedenog postupka.
Mi smo tražili da se iza ovog člana doda član 59a, kojim bi se odgovorni urednik obavezao da u roku od tri dana od dana prijema zahteva za objavljivanje ispravke obavesti podnosioca zahteva o razlogu zbog koga odbija da objavi ispravku.
Vi morate da priznate da sama informacija ima određenu težinu. Isto tako, i demanti ima svoju težinu. Onome ko želi nešto da demantuje, da polemiše, odgovori ili da se neka ispravka objavi, veoma je važno da dobije odgovor od urednika, hoće li ovaj to da uradi ili neće. Ako neće, zna čovek da mora preko suda da ostvaruje svoje pravo.
Ovako gubi u vremenu. Razvodnjava se informacija, ona je već otišla, ona se reemituje i dok se ispoštuju svi ovi rokovi koji su u zakonu predviđeni za ostvarivanje prava ped sudom na odgovor, "pojeo vuk magarca" i gotovo. Više nema ni smisla. Posle mesec dana kad mi objavite neki demanti, to već nije isto kao kada ste to uradili u roku od tri dana, recimo. To je veoma važno.
Predlagač je propustio da ovakvu situaciju sagleda i moglo bi da se razmišlja ozbiljno o tome da se ovaj amandman usvoji. Ne ide ni na čiju štetu, samo uređuje prava i obaveze i urednika, i onoga ko traži neku ispravku. Govorimo sve vreme o hitnosti ovog postupka kada se on ostvaruje u sudskom postupku, zašto onda ne bismo odredili rokove i onda kada dva lica hoće da se mirnim putem dogovore da li će do ispravke doći ili neće, pošto je to njegovo pravo da odluči da li hoće da naredi objavljivanje, da li hoće da objavi ispravku ili neće.

Da li se još neko javlja za reč.
Prelazimo na član 61, na koji je amandman podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Sramenković.

Često u nekim zakonskim predlozima Vlada, pišući neke članove zakona, sa malo reči pokušava da normu uvede u pravni život.
Često dajemo amandmane, želeći da se to pojasni, kako bi u praksi primena zakona bila jednostavnija. Zato se događa da članovi zakona sadrže neke nepotrebne odredbe ili odredbe koje su već sadržane u nekim drugim propisima ili zakonima.
U slučaju člana 61. u stavu 4. se kaže: "U pozivu tužiocu naznačuje se da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom - da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka sa prvog ročišta, kao i da se u slučaju njegovog izostanka sa kasnijeg ročišta presuda donosi na osnovu do tada utvrđenog činjeničkog stanja".
To je već sadržano u nekim drugim propisima i zakonima. Nepotrebno je opterećivati tekst zakona, jer ovo je zakon o javnom informisanju.
Što se tiče pouke neuke stranke, zna se na koji se način to radi. Nikako to nije tema i sadržaj ovog zakona.
Svojim amandmanom, u ime Srpske radikalne stranke, tražim da se u članu 61. stav 4. briše, jer je ovaj postupak regulisan Zakonom o parničnom postupku.