Dame i gospodo, ovim amandmanom se ne menja suština zakona, već smatramo da treba koristiti adekvatne reči kada se jedan zakon piše da bi bio, kao što sam i juče rekao, čitljiviji i razumljiviji.
Radi se o sadržini koncesionog akta. U tački 2) stoji - rok trajanja koncesije. Smatramo da je mnogo bolje da se kaže "vreme do kojeg traje koncesija", a ne "rok", jer reč "rok" se koristi u drugom smislu, na primer: u roku od 10 dana završiti taj i taj posao, u roku od 15 dana obaviti te i te radnje itd.
Mislim da nema razloga da amandman ne bude prihvaćen, jer ništa bitno ne menja.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dragan Ljubojević i zajedno narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Dragan Ljubojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da u članu 11. stavove 2. i 3. treba brisati, jer stav 2. tretira ono što je predmet koncesije, a eksploatacijom tog resursa bi bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost.
Smatramo da ovaj stav treba brisati iz razloga što ovakvi resursi ne treba i ne smeju da budu predmet koncesije. Činjenica jeste da na nekim prostorima, gde bi objektivno eksploatacijom nekog državnog resursa bila ugrožena nacionalna bezbednost, eksploataciju tog resursa treba da sprovodi neko javno preduzeće.
Taj resurs, naravno, država treba da iskoristi, da eksploatiše, ali bi to trebalo da radi neko javno preduzeće a ne neka strana firma ili neko privatno preduzeće, posebno ne na ovakav način da se ukine javni tender i da se onda neposrednom pogodbom nekome ko ne bi ni u kom slučaju smeo da bude koncesionar, u ovom slučaju, dodeli mogućnost i pravo da eksploatiše nešto i da na taj način, ne samo postupkom javnog tendera i sprovođenjem javnog tendera, ugrozi nacionalnu odbranu i bezbednost.
Dakle, ako Vlada smatra da bi postupkom javnog tendera i njegovim sprovođenjem bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost, šta tek može da se desi kada koncesionar počne da eksploatiše resurs čijom eksploatacijom bi sigurno bila ugrožena nacionalna odbrana i bezbednost.
Brisanje stava 3. je logičan sled brisanja stava 2. istog člana.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Malo nas je ovaj član zakona doveo u dilemu da li određena dobra mogu da budu uopšte predmet koncesije, naročito ovaj stav 2, jer predviđa da izuzetno postupak javnog tendera može da se isključi kada bi njegovim sprovođenjem bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost. Po mom mišljenju, ovo i ne može da bude predmet ovog zakona, ali sada vidim da je i to moguće. Prema tome, ili je odredba nespretno pisana, ili je nešto drugo u pitanju i zbog toga smo predvideli da se stav 2, a zatim kao njegova posledica i stav 3, briše.
Ne znam ni o kakvoj se to nacionalnoj bezbednosti u ovoj državi brine ako smo sve arhive Haškom tribunalu otvorili, našu nacionalnu bezbednost smo stavili na rešeto i tu više nema zaštite interesa. Ako hoćemo da štitimo, ona se štiti Ustavom, a ovakvim zakonima ne može da se zaštiti. Postoje i drugi posebni zakoni koji tu problematiku tretiraju.
Samo još da vas obavestim da sam čula da i Radio "Straževica" iz Batočine i "Ozon" iz Rače takođe prenose ovu sednicu Skupštine.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač amandmana želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 12. Suština je brisanje stava 2, koji glasi: "Ukoliko se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, oglas o javnom tenderu nadležni organ autonomne pokrajine može objaviti u službenom glasilu autonomne pokrajine. U tom slučaju, rokovi se računaju od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ovde ponovo imamo poseban vid trgovine sa Vojvodinom. To se desilo i prošli put kada smo donosili omnibus zakon, pa se zbog fabrike cigareta usvojio omnibus zakon koji je doneo veliko zlo građanima Vojvodine, građanima Srbije uopšte, a srpskom narodu posebno. Sada se trguje nečim drugim. Da bi se usvojio zakon o koncesijama opet se trguje sa Vojvodinom, jer je ona uslovila, odnosno autonomaško rukovodstvo Vojvodine je uslovilo usvajanje ovog zakona time da im se usvoje amandmani koji su podneti u februaru mesecu.
Gospodo, prestanite da cepate ovu zemlju i da trgujete srpskim nacionalnim interesima. Ovo nije ničiji interes. Ovi koji zagovaraju i podnose ovakve amandmane, koji očigledno idu na stranu otcepljivanja Vojvodine i stvaranje države Vojvodine, moraju da znaju da ovo nije interes građana Vojvodine i nije politički dozvoljeno, niti ima političku snagu u biračkom telu Vojvodine. Za ovu opciju će u Vojvodini glasati 15% stanovništva.
Šta je to interes Vojvodine, a nije interes Srbije, ili šta je to interes Srbije, a nije interes Vojvodine? Šta je to nacionalno dobro ili nacionalno blago u Vojvodini što nije u isto vreme i u Srbiji, a šta je, na kraju krajeva, u Novom Sadu a da nije u Banatu? Ovo je vreme kada se Evropa ujedinjuje, a vi ovakvim zakonima pokazujete da vaša svest očigledno nije dorasla vremenu u kojem se nalazimo, pokazujete da ćete podelama i cepanjem dovesti do toga da će se ponovo vratiti i dogoditi u Srbiji narod.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Član 12. koji tretira oblast o javnom tenderu i obavezu da on bude oglašen u "Službenom glasniku", kao i u nekom od glasila koje ima međunarodni značaj, znači, u nekom međunarodnom listu, ukoliko je koncesija takve prirode  da ima međunarodni značaj, sasvim je u redu, s tim što smo mislili da je potrebno posle tačke 10) dodati i tačku 14) koja se odnosi na korišćenje termalnih izvora  u zdravstvene  i proizvodne svrhe, kao značajnog resursa.
Stav 2. - ako ste već išli tom logikom - ukoliko se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, oglas o javnom tenderu nadležni organ autonomne pokrajine može objaviti u službenom glasilu autonomne pokrajine. Dolazite u situaciju da odgovorite na pitanje - a zašto ne u javnom glasilu lokalne samouprave? Svaka lokalna samouprava ima svoj službeni list. Sasvim je dovoljno da objave tu. Objavljuje se i u "Službenom glasniku Republike Srbije", samo što tu sad dolazimo u situaciju da se ovi rokovi koji se računaju, računaju od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", pa su onda neki u prednosti, oni koji prvi pročitaju službeno glasilo autonomne pokrajine. Zašto stalno tu pokrajinu na ovaj način izdvajate? Meni to nikako ne može da bude jasno.
Do regionalizacije u tom smislu još nije došlo. Nismo te okruge tako promešali da čine države za sebe. Autonomna pokrajina je jedan geografski pojam, kome ste dali mnogo više ovlašćenja onim omnibus zakonom, više nego što bi to po Ustavu imala. Vidimo da se Čanak zalaže za ona ovlašćenja koja su bila 1974. godine. Tako je počelo na Kosovu, pa evo dokle je završilo.
Vojvodina je sastavni deo Srbije. Ako za Zaječar važi jedno, važi i za Kraljevo, važi i za Novi Sad, za Kikindu. Prestanite više da podležete tim ucenama, jer nas to dobrom ne vodi.
Ovo je politički zakon. To je stav vladajuće većine prema državnoj imovini, prema resursima kojima raspolažemo, koji su naše nacionalno blago, a vi ih ovako delkate i dajete ko će o čemu da odlučuje, po nekim vašim međustranačkim dogovorima, samo da biste obezbedili većinu u Narodnoj skupštini. Ne možete više da obezbedite većinu ni za šta, barem ne na legitiman način. I onog momenta kada Ustavni sud bude počeo da radi svoj posao, onda će valjda u ovoj državi prestati da funkcionišu organi koji nisu od naroda izabrani, pre svega, v.d. predsednik države. Moram da kažem da Ustavni sud mora na sebe da preuzme odgovornost.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme dnevnog reda.)
Imaće Ustavni sud posla po ovom zakonu, gospođo Mićić. Moram da ih upozorim unapred da oni snose odgovornost za političko-institucionalni haos u ovoj državi. Moraće da reaguju, jer ćemo se obratiti Ustavnom sudu po mnogim stvarima, vezano za ove zakone. Neka rade svoj posao. Narodni radio 34 - Kragujevac, prenosi Skupštinu.

Ne bih da polemišem, ali bih rekla da Ustavni sud ceni, ocenjuje zakonitost i ustavnost, a mi smo odgovorni za sve što se dešava. Znači, mi snosimo odgovornost. Pravite razliku oko toga.
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
Da li želite reč? Izvolite.
Vlada i Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.