Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, da je danas televizija uključena i da se sluša ovaj predlog zakona o privrednim komorama, odnosno o prestanku važenja privrednih komora, videli bi ono što će sutra štampani mediji objaviti biće da smo dobili jedan novi reformski zakon, naravno, dole potpisani predlagač, ministar Aleksandar Vlahović dobiće političke poene.
Međutim, smatram da je ovo ujdurma od ovakvog jednog predloga, jer poslanička grupa SRS i uopšte program SRS ne podržava privredne komore, iz prostog razloga što smatramo da one ne služe onoj svrsi koja bi bila potrebna radi reforme privrede i uopšte radi uspešnijeg ekonomskog i privrednog oporavka naše zemlje.
Naravno da ovaj koncept privrednih komora Srpska radikalna stranka ni ranije nije podržavala, ali moram da kažem da je ukidanje Privredne komore Jugoslavije veoma štetno u ovom trenutku. Štetno je u prvom redu zbog toga što će se ovakvim načinom stvoriti mnogo veći broj onih koji će lobiranjem upropastiti privredu Srbije, jer će te privredne komore, koje već inače postoje, dakle Privredna komora Republike Srbije, pokrajinske i regionalne privredne komore, nastaviti i dalje da preko svojih lobista iz političkih stranaka obezbeđuju povoljnosti, a naravno, Čanak će u tome prednjačiti, jer će dobiti onaj kolač koji ste mu obećali.
Rezolucija 1244, koja je potpisana, na ovaj način se, na mala vrata, anulira. Na taj način se legalizuje da se tržište na Kosovu i Metohiji i u južnoj pokrajini potpuno izgubi. Ovaj zakon o prestanku važenja Privredne komore Jugoslavije ima i drugih dimenzija, a to je da svako ministarstvo ima svoju komoru i tako će, recimo, ministar finansija i ekonomije imati svoju komoru; ministar za privredu i privatizaciju svoju komoru; zatim, predsednik AP Vojvodine svoju komoru; i naravno mali begovi u pojedinim regionalnim privrednim komorama, koje će isključivo biti političke privredne komore, a nikako udruženja privrednika, za šta se Srpska radikalna stranka inače zalaže.
Mogu i na bošnjačkom, možda ćete i razumeti. Smatram da je takođe Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori izvršen atak i na sporazum sa Ruskom Federacijom, koji inače nije zaživeo, a gde je SRJ imala partnera, gde se moglo sa reciprocitetom razmenjivati, privredni subjekti su to mogli, za razliku od sadašnjeg begovskog vođenja, gde će i same privredne komore biti isključivo u rukama političara i one će do kraja biti ispolitizovane.
Dalje, ovaj zakon ne utvrđuje nadležnosti ni Privredne komore Srbije, ni privrednih komora pokrajina, odnosno regionalnih privrednih komora, što je bilo važno da se utvrdi, jer ukidanjem Privredne komore Jugoslavije definišu se neke nadležnosti i obaveze koje Republička privredna komora i regionalne privredne komore nisu imale. Iz tih razloga ovo je jedan krnji predlog Vlade Republike Srbije i smatram da bi ministar, odnosno predlagač ovog zakona, jednostavno trebalo da povuče ovaj predlog zakona iz procedure i da predloži Narodnoj skupštini jedan kompletniji i sažetiji predlog zakona, koji će biti prihvatljiv.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, poslanička grupa DSS, a zatim narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije. U uvodnom izlaganju ministra, koji je ovde u našoj Skupštini predstavnik Vlade Republike Srbije, zapravo smo čuli jedno kratko obrazloženje da se ovaj zakon sastoji od tri-četiri člana i da on jednostavno reguliše tu materiju, dakle, da se ukida Privredna komora Jugoslavije i da nadležnosti prelaze na Privrednu komoru Srbije.
Nije sporno da li će ovaj zakon biti usvojen ili ne. Mi ovde iznosimo argumente zašto ovaj zakon nije ni trebalo da uđe u proceduru i zašto ovakav kakav je ne treba izglasati, ali nije dobro ni da ostanemo bez odgovora na mnoga pitanja koja su poslanici DSS-a ovde postavili i koja se realno otvaraju. Dakle, nije dobro da ministar na ta pitanja ostane nem. Smatram da je u redu da ministar izađe, odgovori na ova pitanja, pa možda i poslanici DSS-a promene mišljenje, mada ne verujem da postoje kvalitetni odgovori na ova pitanja.
Ovde je najkrupnije pitanje koje se otvorilo, da li je ova skupština nadležna da u ovoj formi pre Skupštine Srbije i Crne Gore raspravlja o ovom pitanju? Donošenjem i izglasavanjem ovog zakona faktički se prejudicira materija koja je u nadležnosti zajedničke države, odnosno Parlamenta Srbije i Crne Gore.
U članu 2. se kaže da prava, obaveze, sredstva i drugu imovinu, kao i dokumentaciju i poslove Privredne komore Jugoslavije, preuzima Privredna komora Srbije. Da li je Crna Gora imala svoj udeo u imovini, sredstvima, u kadrovima u Privrednoj komori Jugoslavije, koju ovim zakonom pokušavamo da ukinemo?! Ja mislim da jeste. Da li se Crna Gora pitala i saglasila da mi ovaj zakon usvojimo?! Mislim da nije, barem ne zvanično i ne institucionalno. Onda moramo da raspravimo i vidimo u kojim se to centrima odlučivanja o tome raspravljalo i u kojim se to centrima moći dogovorilo.
U obrazloženju ovih pojedinih rešenja za član 2. kaže se takođe da je propisano da Privredna komora Srbije preuzima i zaposlene u potrebnom broju. Sada se postavlja pitanje koji je to broj, da li su to svi zaposleni, da li je to polovina zaposlenih, da li je to 15% zaposlenih i opet gde je to dogovoreno?!
Dakle, ostajemo uskraćeni za odgovore od strane ministra, koji je ovde, pretpostavljam, upoznat sa ovim članovima, da bar znamo šta će se desiti, ako ništa drugo, eto, i sa zaposlenima.
Takođe, kod Spoljnotrgovinske arbitraže kaže se da je Privredna komora Srbije pravni naslednik, dakle da će ona preuzeti te obaveze i u Spoljnotrgovinskoj arbitraži. Da li je to usaglašeno sa Crnom Gorom? Mislim da nije. Možda i jeste, ali onda treba da saznamo gde je to usaglašeno, da li su se to dogovorili predsednici država, sa jedne strane v.d. predsednika, sa druge novoizabrani predsednik ili predsednici vlada. Onda je sasvim u redu da to čujemo, da taj dogovor postoji i da tu problema biti neće. Jer, ovako dajemo jedan dobar materijal Crnoj Gori da kaže da i mi radimo na tom razdruživanju i da baš nismo voljno ušli u tu zajedničku državu koja se zove Srbija i Crna Gora. Ako već te sile, koje žele da se otcepe, jesu jake u Crnoj Gori i ako smo bar ovde postigli konsenzus oko jednog zajedničkog dokumenta koji se zove Ustavna povelja, ne vidim razloga zašto bismo sada radili isto ono što neki pokušavaju da rade u Crnoj Gori.
Da završim, dakle, očekujem od ministra koji je ovde da nam da odgovore na ova pitanja.
(Milka Marinković, sa mesta: Pusti čoveka, vidiš da je zauzet.)
Gospođo Milka, nemojte dobacivati. Vas je samo većina u Administrativnom odboru spasla da ne primite jedno pola miliona kazne, koliko bi zaista realno trebalo da dobijete, koliko dobacujete sa mesta.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS; ona želi da iskoristi drugo javljanje o ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim mogućnost da još nešto dodatno kažem o ovom zakonu, sa osvrtom na amandmane koji su dati, mada ćemo u pojedinostima o tome pričati, ali kao jedan apel ministru, ako je još tu, a tu je, šarmira dame oko sebe, umesto da sluša šta mi pričamo. Predlog zakona koji dođe u skupštinsku proceduru i ima četiri člana, a od toga dva člana pretrpe amandmansku promenu i to sama Vlada shvati, da je promašila temu, pa podnese dva amandmana, pored toga što po Poslovniku ne mogu ti amandmani da se daju, bilo bi korektno da se zakon povuče, pa da se to lepo uradi, da barem zadovoljite formu i da to dođe ponovo u skupštinsku proceduru.
Znate, stalno nas ovde zamajavate. Nije ovo neka neformalna grupa. Ovo liči na neformalnu grupu, ima mnogo ljudi koji ne treba ovde da sede, ima mnogo onih koji po zakonu ne bi smeli da sede, a da ne pričam o onima koji ne znaju da se ponašaju i koji su ovde došli onako usput ili da ubiju vreme ili zbog toga što im je zaprećeno da će ostati bez plate. Morali bismo, kao zakonodavno telo, da vodimo računa o formi, jer je ona osnov i one suštine.
Kolega iz DSS-a malopre komentariše zašto se i dalje ne prenose skupštinska zasedanja. Pa, ne mogu da se prenose. Koga ste obavezali sa onakvim zaključcima? Glasati za onakve zaključke, da se predlaže Skupštini da preispita svoju odluku, to je ravno ludilu. Samo su ludaci mogli da podignu ruku za tako nešto. Izvinjavam se što vređam, ali sami sebi skačete u usta. Ne možete da glasate za nešto što je po zakonu, Ustavu i Poslovniku neizvodljivo. O tome da li neka odluka treba da se preispita, to može samo nadležni organ da uradi, to je samo Ustavni sud! Ne možemo mi to da uradimo.
Što nijedan poslanik, što nijedna poslanička grupa nije predložila akt koji se zove predlog odluke o, recimo, ukidanju TV prenosa ili uspostavljanju ponovo ili što se ne poštuje prekid vanrednog stanja, ili ne znam kako biste je nazvali. Niko ništa ne preduzima, a samo priča. Uzurpacija ovlašćenja od pojedinih institucija i pojedinih ljudi ide do te mere da neće moći da se završi bez krivične odgovornosti.
Još jednom bih molila ministra da proceni, ima vremena, da ovaj zakon povuče iz procedure - ako smatra da su ovi amandmani od nenadležnog organa, koji nije mogao da ih podnese - da preuredi tekst zakona i da onda dođe ponovo u Skupštinu, inače ćemo doneti još jedan zakon koji formalno-pravno može da padne. To verovatno nikoga više i ne interesuje, jer smo mi ovde navikli samo na bahatost, na osionost i na neku većinu koja već postaje diskutabilna. Videćemo kako će se završiti sve ovo oko Vesića i Čovića i oko ostalih lobija! Kada budemo razgovarali o predlogu još jednog člana Saveta za radiodifuziju malo ćemo da pojasnimo tu situaciju, šta se u toj sferi dešava, opet sa osvrtom i na televizijske prenose.
Dajte da sada čujemo tog ministra. Više ne znam ko je ovde DS, ko je DSS. Njima kao da je maca pojela jezik. Svi ste dobili nalog da ćutite, da navučete bele rukavice i polako dogovarate ko će sa kim u koaliciju nakon sledećih izbora. Treba prvo da osvojite dovoljno mandata da i te tri-četiri grupacije koje ste osmislili dobiju 126, ali videćemo šta će biti posle izbora i ko će sa kim moći. Samo, nećemo dozvoliti, bez obzira na to što nema TV prenosa, da narod dobije pogrešan utisak da ovde postoji neka pozicija i neka opozicija van SRS.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS, a zatim narodni poslanik Dragan Šormaz, poslanička grupa DSS.

Dame i gospodo narodni poslanici, retke su prilike kada u Skupštini imamo ovakav zakon sa ovako malo članova, a da se vodi ovako žučna rasprava. Uzrok svemu tome je neozbiljnost predlagača, u ovom slučaju neozbiljnost predstavnika predlagača. Od suštinski dva člana koja sadrže ove promene kao logičan sled usvajanja Ustavne povelje, jer usvajanjem Ustavne povelje prestaju sa funkcijama neke institucije, Vlada to tako nespretno radi da i ta dva člana pretrpe amandmanske izmene, pa je prisiljena da mora da usvoji te amandmane.
Zašto je to izazvalo ovako žučnu raspravu? Iz prostog razloga što se vidi da nijednog trenutka predlagač ovog zakona, onaj koji je zadužen ispred izvršne vlasti, nije ozbiljno shvatio ovaj posao. Gospodo, možemo mi da iznosimo političke stavove, mi srpski radikali smo, u principu, protiv privrednih komora kao načina organizovanja krovne organizacije nad privredom, ali to sad ne vredi dok ne budemo u situaciji, a nadam se da ćemo uskoro biti, voljom naroda, da mi budemo većinski partner u vlasti, pa možemo u predlogu svog zakona da to uradimo. Ali nam je čudno zašto vi kao većina pristajete, što je jako bitno, ne iz razloga što se ukida jedna institucija - Privredna komora Jugoslavije stupanjem Ustavne povelje, nego iz razloga što je Privredna komora Jugoslavije nastala danom formiranja Savezne Republike Jugoslavije, koju su sačinjavale Srbija i Crna Gora, da se imovina, u slučaju razdvajanja Srbije i Crne Gore, deli 50:50, pola - pola.
Vlada nam predlaže zakon gde kaže da imovina Privredne komore Jugoslavije prelazi u nadležnost Privredne komore Srbije i misli da je sa tim završila čitav posao. Nije, gospodo, samo je započela i nametnula nama nove probleme. Kolika je ta imovina? Zar je to bio veliki posao? Nije, nego je Vladu mrzelo da uradi to, da se da finansijski izveštaj koliko je obaveza Privredne komore Jugoslavije, koliko je prihoda ostvarila, koliko je, narodski rečeno, u kasi zatečeno novaca, koliko je to objekata, kolika je ukupna vrednost, koliko će, u slučaju odvajanja Srbije i Crne Gore, ostati Srbiji i da mi na bazi tih podataka možemo da usvojimo ovako jednostavnu izmenu i dopunu zakona. Ali, ne, sve se radi na brzinu, sve se radi samo sa jednim ciljem - što komplikovanije, što složenije, to će biti teže onima koji posle vas dođu na vlast. Grdne probleme ćemo imati.
(Dobacivanje iz sale.)
Dragi moj kolega, ja se ne nerviram, ako ste mislili na moje lično nerviranje. Gledao sam ja vas dugo i u nekim drugim ulogama i znam kad promenite i dlaku, ćud nikad ne menjate, ali dlaku uvek menjate. Prema tome, nemojte mene da upozoravate. Ja sam živi svedok svega onoga kroz kakve faze ste vi i vaša stranka prolazili. I suviše je neozbiljno da ja sa vama polemišem.
Suština je da se Vlada nije udostojila da u ova dva člana Predloga zakona razjasni neke stvari, da nam predoči, da mi to usvojimo.
(Dobacivanje iz sale.)
Kolega, imate li nekih problema? Ja vas pitam kakva vam je hrana kod kuće? Da li vam je dobra hrana kod kuće? Ostanite na hrani.
Možemo mi da se šalimo. Naravno, ne tumačim ja ovo ništa lično. Možda je ovo i kolegino upozorenje da Vlada nije dobro uradila svoj posao, pa malo na drugi teren, i da se šalimo.
Ministar je ovde, da li će se neka krupna greška ili neka šteta pretrpeti ako ministar kaže - narodni poslanici, izvinite, ja ću da vam predočim sve. Ne mora u članovima zakona, neka to bude u obrazloženju. Drage kolege, setite se koliku smo raspravu i polemiku vodili kada je bio u pitanju Zavod za obračun i plaćanje, pa se iz usta ministra finansija čulo kako će zaposleni biti obezbeđeni, da će se prebaciti u Narodnu banku Jugoslavije, odnosno Srbije, ili u neke druge državne institucije.
Šta smo dočekali, šta smo doživeli? Zakonom nije regulisano, a tu su i nezaposleni, višak radne snage, svi su na ulicama, protestuju, traže svoje pravo; koga okrivljuju - okrivljuju nas, poslanike, s punim pravom, ne mislim na nas iz SRS, jer to je zanemarljivo. Kriva je Skupština što nije tražila od ministra da i to ugradi u članove zakona da izdefiniše i da jasno kaže - mogu organizacije na republičkom nivou da prihvate taj broj zaposlenih, a ostali će na biro, na prekvalifikaciju. Sada ovo isto, ovaj zakon treba jasno da definiše gde ćemo sa tim ljudima koji su zaposleni u Privrednoj komori Jugoslavije, bez obzira koliki je broj. Neko kaže mali, a neko kaže veliki. Nema veze, svaki čovek je sudbina za sebe.
Vi ste i suviše duhoviti, vi ste za crnogorski parlament, tamo ni manje zakona, ni veće, što bi rekli ono - tri tačke, ostavite se toga, kolega, jer mi pričamo o ljudskim sudbinama. Mi na neki način snosimo odgovornost za te ljude koji rade u Privrednoj komori Jugoslavije, a šta će da se kaže tim ljudima - znate, gospodo, mi smo to rasformirali, Privredna komora Srbije nema nikakve obaveze prema vama. Jeste, nije to mala administracija, ali dajte u zakonu da se kaže - za sve zaposlene Vlada preuzima obavezu da ih zaposli, da im nađe radno mesto... (Žagor.) Ne obraćam ja pažnju, suviše je ovo ozbiljno, ne shvatate vi to. Vi imate "pi" polovina kašnjenja kada je u pitanju shvatanje, razumem ja to. Kada dođete do "pi" četvrtine, onda ćemo moći da razgovaramo, a sada ostanite na "pi" polovina.
Naime, naš apel je da ministar ispred Vlade uzme ovaj zakon sa ugrađenim ovim amandmanima u članovima tog zakona, izađe pred Skupštinu, a možemo to i sutra ako ste odredili dan za glasanje, neće to puno vremena oduzeti. To će biti maksimalno pet ili deset minuta, ne verujem čak ni da će se predstavnici poslaničkih grupa javljati da diskutuju o tome ako ugradite sve ovo u zakon. Za deset minuta je to, ali shvatam ja i razumem da je u pitanju vaša tvrdoglavost! Vi hoćete da dokažete da većinom možete sve. Možete, i to je pravilo parlamentarizma, ali zapamtite, uvek vam naglašavamo, ne možete dokle mislite da hoćete, možete samo onoliko koliko vam narod i građani Srbije dozvoljavaju!!
Jedno po jedno ostaje bez posla, ne zato što je to silom prilika, već zbog vaše nesposobne Vlade, a sada i na ovaj način dodatno ljude ostavljate bez posla, pa pitajte vi ministre i članove Vlade, gospodo poslanici, uvažene kolege, da li će oni izlaziti pred te zaposlene? Neće, neće, vidite kako se već brane.
Ministar finansija kaže - neću ja da budem žrtva obračuna. Šta to znači? U političkom smislu znači - spakujem kofere i idem, evo vam drugi, do juče je bio u jednoj stranci, sada je u glavnom odboru druge stranke, sutra će kod nas, nemamo ništa protiv, stručan je čovek! Ako položi kod nas kvalifikacije, može slobodno, naravno, ne podnosimo to što je monarhista, ali nema veze, struka je u pitanju.
Ali, gospodo, vi što predstavljate većinske partije, i to u ovom parlamentu, vi ćete davati odgovore, vi ćete podnositi račune, vas će narod da ocenjuje. Oni će fino da pokupe stvari kako koji, a vi da objašnjavate onima što su ostali bez posla: eto, mrzelo nas je, bili smo uviđavni, nismo mogli ministru nametnuti baš toliko obaveza, jer ministar je stvarno zauzet čovek, on je toliko u poslu privatizacije da ne zna šta će, on nema slobodnog vremena.
Kada pitamo - zašto ste prodali tako jeftino firmu, on kaže - zašto nisi učestvovao, zašto nisi kupio! To su maniri koje od ranije nosi.
Ti maniri su pokazivani i ranije, u Vladi, gospodine ministre. Morate kad - tad da izađete za ovu govornicu da priznate, dolazili ste i u Vladu kada smo mi pravili koaliciju sa socijalistima. Dolazili ste u vaše resorno Ministarstvo, tražili i molili, ali ste tada radili sa Mišom Bekom, pa niste baš puno morali da molite. Onda to ne dolikuje ministru koji zna kakve su muke da dođe, na sva pitanja zašto je urađeno neispravno u privatizaciji, tumačiti - što vi ne kupiste? Nemamo dovoljno...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
... nemamo dovoljno para, ministre, ne razmišljamo kao vi. Niste ni vi imali dok vas ovi iz Demokratske stranke nisu promovisali, ali nemojte se zavaravati, neće ni oni dugo takve da trpe. To što ste sada trenutno na vrhu, u politici je uvek tako, većina će spasavati glavu, pa ćete biti na dnu, a onda vam ne vredi naknadna pamet ni naknadna priča, nego ona sadašnja koju imate.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, poslanička grupa DSS; sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Slađan Mijajlović, poslanička grupa DSS i više nema prijavljenih za reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane naše i drage nam poslaničke kartice, narodni poslanici, je lÄ treba da kažem na bošnjačkom da razumeš? A nisi razumeo... pred nama je ...

Molim vas da vodite računa kako se izražavate. Da, vi da vodite računa kako se obraćate kolegama! Nemate pravo sa mnom da se raspravljate, samo sam vas lepo upozorila!
(Dragan Šormaz stoji za govornicom i polemiše sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije.)