SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

20.05.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o garancijskom fondu (načela) (2003)
  • Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o garancijskom fondu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o PKJ (načela) (2003)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o PKJ (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, pored ovih razloga koje je izneo kolega Krasić u prilog ovom amandmanu, koji nije samo formalne nego suštinske prirode, iz razloga o kojima je govorio vezano za upis u registar ovog fonda i neodređenosti po pitanju delatnosti, nepostojanja šifre delatnosti, amandman je dat u cilju da vas naučimo kako se to radi i šta ovde nedostaje.
    Koncepcijski, SRS smatra da je ovaj zakon potpun promašaj u smislu da politika u sferi kreditiranja ne sme da ide tim putem - da li kreditiramo sada ili garantujemo za kredite velikim privrednim subjektima ili malim i srednjim preduzećima, već moramo da se opredelimo za programe. Znači, moramo da omogućimo svima onima koji imaju određene programe da traže kredite i da to bankama bude jedini reper za davanje kredita.
    Na primer: ako IMT hoće da proizvede 1.000 plugova, naravno, to je način kreditiranja u sferi poljoprivrede, pa da te plugove poljoprivrednicima, a oni su dužni da u robi vrate to kreditoru. Onda je završen krug kreditiranja i tu se država ništa ne meša, sem što je odredila koliki su porezi, koliko ko treba da plati. Tu i nema kamata.
    Ako je u pitanju samo privredna delatnost ili hoćemo bilo koji proizvod da proizvedemo, sto ili stolicu, nije bitno, dobili smo kredit za taj program, banka nas prati svaka dva - tri meseca, vidi da li smo to proizveli ili nismo. Nju to jedino interesuje. Obezbeđenje plasmana je stvar onoga ko je proizveo. Ako nije obezbedio plasman za ta tri meseca, on ponovo prerađuje to isto, lomi i prerađuje. Tako je svuda u svetu.
    Ne znam zašto izmišljamo rupu na saksiji, kada je ona već izmišljena. Stalno mešamo državu u nešto, da bi pokazali koliko je država sposobna, navodno, da podrži ovo ili ono. Država nije sposobna više ništa da podrži, treba sve da prepusti tržištu i treba rizik da prepusti onima koji imaju korist od tog rizika.
    Jedino banke imaju mogućnost da tu kamatu dobijaju na sredstva koja daju putem kredita. Te kamate su ogromne, bukvalno nepodnošljive za naše uslove i za one koji bi eventualno uzeli kredit. Ali, tu bi tržište već nateralo i banke da spuste te kamate, ukoliko ne bi bilo onih koji bi mogli da podnesu uzimanje takvih kredita.
    Prema tome, Vlada bi trebalo da se opredeli hoće li plansku ili tržišnu privredu! Ako hoće tržišnu privredu, kao što govori, onda ovakvi zakoni zaista ne znače ništa.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
    Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
    Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč?
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, rad u ovom nazoviparlamentu sve više gubi smisao. Poslanici, koji glasaju za vladine predloge, potpuno su nezainteresovani za rad po tim predlozima, a još gore od toga, nema predstavnika Vlade ovde, što je već uobičajeno. Gospodin Vlahović je u četvrtak, dok je još bio ekspert, bio ovde, slušao nas, a danas, kada je član Demokratske stranke i njenog Glavnog odbora, više nema interesa za državne poslove. Verovatno je već postao aktivista stranke na terenu.
    Ovde nam je dao Predlog zakona o Garancijskom fondu, koji predstavlja skup lepih želja, naravno neostvarljivih. Kada bi se primenjivao ovaj zakon i kada se bude primenjivao, država će poprimiti funkciju koju nikako ne može da ima, funkciju bankara. U ovim uslovima to nikako ne može. Ili će, što je još gore, da izigrava zelenaša.
    Moje kolege su već govorile da mislimo da ovaj zakon ne bi trebalo prihvatiti.
    Što se tiče ne samo mog amandmana, nego svih amandmana poslaničke grupe SRS, pretpostavljam da ste primetili da su uglavnom pravno-tehničke prirode. Nemamo ni želju, ni potrebu da većinu u ovoj skupštini usmeravamo, da suštinski utičemo na njihove predloge, odnosno na zakone koje usvajaju. Ali, mi u SRS mnogo volimo Srbiju i zato se trudimo da vam skrenemo pažnju da vaši zakonski predlozi budu bar u duhu našeg pravnog poretka, koji, budite sigurni, može biti uzor svim vašim uzorima.
    U tom smislu je i amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, na član 2. ovog zakona. U članu 2. stoji da fond ima svojstvo pravnog lica. Ja sam predložila da se posle reči "lica" dodaju reči "koje stiče danom upisa u sudski registar". Kolege koje su govorile pre mene govorile su o nemogućnosti upisa u sudski registar ovog garancijskog fonda. Da je moj amandman dobar i da treba da bude usvojen, govori i obrazloženje Vlade koja kaže da ne prihvata amandman, a u obrazloženju kaže u suštini ono što sam ja predložila u amandmanu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

    Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Ima reč narodni poslanik Milovan Radovanović.
    ...

    Milovan Radovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je amandman na član 3. Predloga zakona o Garancijskom fondu, koji se odnosi na izmenu formulacije stava 2. člana 3, a koji u Predlogu zakona glasi: "Fond može imati organizacione delove van sedišta, koji nemaju svojstvo pravnog lica".

    Amandmanom, koji sam podneo u ime poslaničkog kluba SRS, predlažem da stoji: "U skladu sa statutom Fond može imati organizacione delove van sedišta, koji ne mogu imati svojstvo pravnog lica".

    Suština je u tome da se Statutom Garancijskog fonda predvidi mogućnost, ne samo zakonom. Zakon u ovoj dispozitivnoj odredbi nije imperativne, naredbodavne prirode, omogućava da Garancijski fond ima svoje organizacione delove van sedišta koji nemaju svojstvo pravnog lica. Preciznije, konkretnije, Garancijski fond preko normativnog akta, odnosno Statuta bliže određuje mogućnost da Fond ima svoje organizacione delove, koji ne bi imali svojstvo pravnog lica. Ova mogućnost, kao što je predviđeno u Predlogu zakona, stoji da se može formirati organizacioni deo Garancijskog fonda.

    Međutim, bliže određenje koje smo podneli amandmanom može biti precizirano tako što će nadležni organ, odnosno Upravni odbor Garancijskog fonda određivati koji su to organizacioni delovi, u kom mestu, koji naravno neće imati svojstvo pravnog lica. Vi u DOS-u izgleda malo drugačije rešavate ta pitanja - i, umesto pomoći za razvoj malih i srednjih preduzeća, jednostavno, ako se ne radi o gigantima, o velikim preduzećima, ta mala i srednja preduzeća uzmete za devet evra, poklonite nekom, kao što su tri šećerane u Vojvodini!

    I, ako se radi o velikim preduzećima, kao što je"Adriakop", možete nekome da pokloniti za 88 hiljada evra, iako je vrednost preduzeća oko milion i po evra na tržištu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
    Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Bili smo uskraćeni za prisustvo ministra, pretpostavljam da bi nam on dao još šlagvorta za priču o ovom predlogu zakona, verovatno odgovarajući na našu načelnu raspravu, a možda bi već i prihvatio neke od ovih amandmana, ali, evo, sada ćemo da razvijemo diskusiju i nadamo se da ćemo čuti i nekakav komentar.
    Sam amandman na član 3. koji govori samo o tome gde je sedište Fonda i da Fond može imati organizacione delove van sedišta, koji nemaju svojstvo pravnog lica, nama ne znači apsolutno ništa, jer ne vidimo ni šta će raditi Fond sem što će izdavati garancije i supergarancije, a tu delatnost nemamo nigde; pogotovu ne znamo šta će ove organizacione jedinice raditi - sem ako Vlada nema nameru, u budućnosti, da agencije za mala i srednja preduzeća, koje je osnovala a koje se još nisu ni razgranale u punoj meri, u određenom trenutku nekom svojom odlukom ne prebaci u sve ove organizacione delove Garancijskog fonda.
    Inače, same po sebi ove organizacione jedinice ne bi imale nikakvog smisla, ako se ne povežu sa ovima. Pri tome, ne znamo ni šta one rade, a ne znamo ni šta će ove da rade. Sve to ima smisla pošto je sve to "u paketu", verovatno u cilju poboljšanja uslova kreditiranja, opstanka, poslovanja malih i srednjih preduzeća, da dođe do nekog spajanja, što nije prvi put.
    Naime, Vlada zna da kasnije materiju koja je isključivo zakonodavnog karaktera, odnosno ono što treba zakon da reguliše ili što treba Skupština da donese, prekraja svojim uredbama, čak i donese neki zakon iz kojeg bi sledilo da Vlada mora da donese još četrdesetak uredbi. To samo po sebi nije zakon, navikli smo od Vlade da preuzima našu ulogu. No, videćemo.
    Nadam se da ćemo jednom dobiti, u okviru protekle tri godine otkako Vlada postoji, izveštaj o radu Vlade, kada će nas verovatno neko obavestiti kako je ovaj garancijski fond poslovao, šta je uradio i kakve su koristi i efekti od toga.
    Efekte svi možemo da osetimo, da ih vidimo na ulicama; vidimo štrajkove, i seljaka i iz drugih privrednih delatnosti. U istoj situaciji se nalaze i trgovinske delatnosti koje su danas u štrajku.
    Ali ono što ne možemo da vidimo jeste to da Vlada da neko objašnjenje, ne možemo da doživimo da Vlada kaže zašto je to tako, koji su to faktori koji su uticali, gde je Vlada pogrešila, koji zakonski projekat nije doneo očekivane rezultate! Ne možemo baš sve da svalimo na Svetsku banku i ucene koje imamo od nje i od Haga. Nije valjda da je sve to jedini razlog što privreda u ovoj zemlji ne može da krene putem oporavka, već zapada u sve veću i veću dubiozu.
    Pošto nisam imala prilike da u načelnoj raspravi postavim pitanje ministru, pitala bih sada koliko je privrednih preduzeća bilo 2000. godine, s obzirom na to da vi očekujete da, zahvaljujući ovome, bude ne 270 nego 400 hiljada?! Da li ih je 2000. godine bilo 400 hiljada?
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč narodni poslanik Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, kao uvod o amandmanu koji sam podneo može se uopšteno nešto reći, nešto u načelu,  naime "kasno Janko na Kosovo stiže". Ne mislim na ministra koji je zakasnio, on nikada ne kasni, kad god dođe dobrodošao je, mislim na zakon koji kasni. Mnogo se zakon "kiselio", što je koštalo isto tako mnogo vremena. Koštalo je to i donošenja drugih zakona koji negativno utiču na ovaj zakon koji je besmislen. Konkretno, Zakon o privatizaciji je uslovio da država mora da interveniše.
    Poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandmane gotovo na sve članove, izuzev na članove 8, 21, 24. i 25. Međutim, pogledajte o kojim se članovima radi - to su uopšteni, poznati članovi koji su zakonom regulisani, na primer: da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", da su pravila poslovanja Fonda akti organizacije, da postoji sistematizacija itd. To je ono što je u redu u svakom zakonu.
    Međutim, svi ovi ostali članovi nisu usklađeni, niti među sobom niti su pravno dobro formulisani. Iz tih razloga sam i ja podneo amandman.
    Amandman koji sam podneo odnosi se na usklađenost između pojedinih članova, a pre svega, na to što su ovo očekivanja, a ne sistemski zakon, kako predlagač govori. Očekivanja su zbog toga što se u članu 4. ne govori o sredstvima koja treba da budu predviđena u Fondu za početak rada tog fonda.
    Istina je da se ovde govori o početku rada. Ali i u svim ostalim članovima se govori o počinjanju, dakle o osnivanju. Pa sada, često zbunjuje terminologija koja nije jasna ni nama narodnim poslanicima, da li je ovo početak rada ili osnivanje fonda. Terminologija mora biti logičan sled i tok u svim članovima. Prema tome, radi se o amandmanu koji bi Vlada trebalo da prihvati, iako time zakon u celini ne bi bio mnogo popravljen jer činjenica je da se u Fondu nalazi onoliko sredstava za koja ne znamo da li će uopšte biti dovoljna, za osnivanje Fonda. Na osnovu (na kraju Predloga) iznesene cifre od 600.000.000 dinara, koja se obezbeđuje, ne daje se garancija da će svi učesnici biti ovde ravnopravno zastupljeni, mi smatramo da će biti selektivna primena prilikom realizacije ovog zakona.
    Zbog svega toga predlažem da se amandman na član 4. prihvati, da se sredstva konkretizuju, i da glasi: "Sredstva (nepokretnosti, poslovni prostor, oprema i slično) za osnivanje i početak poslovanja Fonda obezbeđuje Vlada Republike Srbije".
    Znači, novčana sredstava za osnivanje i početak poslovanja Fonda u iznosu od 600 miliona dinara, pri čemu naglašavam da ovde mora da stoji iznos sredstava, obezbeđuje se uplatom iz budžeta Republike Srbije za 2003. godinu, a dodatna sredsta za povećanje osnovnog kapitala, ne dokapitalizacije Fonda, mogu se odobriti u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
    Na ovaj način bi se preciznije utvrdio osnivački kapital tog fonda i smatram da je amandman osmišljen i da ga treba prihvatiti.