Bili smo uskraćeni za prisustvo ministra, pretpostavljam da bi nam on dao još šlagvorta za priču o ovom predlogu zakona, verovatno odgovarajući na našu načelnu raspravu, a možda bi već i prihvatio neke od ovih amandmana, ali, evo, sada ćemo da razvijemo diskusiju i nadamo se da ćemo čuti i nekakav komentar.
Sam amandman na član 3. koji govori samo o tome gde je sedište Fonda i da Fond može imati organizacione delove van sedišta, koji nemaju svojstvo pravnog lica, nama ne znači apsolutno ništa, jer ne vidimo ni šta će raditi Fond sem što će izdavati garancije i supergarancije, a tu delatnost nemamo nigde; pogotovu ne znamo šta će ove organizacione jedinice raditi - sem ako Vlada nema nameru, u budućnosti, da agencije za mala i srednja preduzeća, koje je osnovala a koje se još nisu ni razgranale u punoj meri, u određenom trenutku nekom svojom odlukom ne prebaci u sve ove organizacione delove Garancijskog fonda.
Inače, same po sebi ove organizacione jedinice ne bi imale nikakvog smisla, ako se ne povežu sa ovima. Pri tome, ne znamo ni šta one rade, a ne znamo ni šta će ove da rade. Sve to ima smisla pošto je sve to "u paketu", verovatno u cilju poboljšanja uslova kreditiranja, opstanka, poslovanja malih i srednjih preduzeća, da dođe do nekog spajanja, što nije prvi put.
Naime, Vlada zna da kasnije materiju koja je isključivo zakonodavnog karaktera, odnosno ono što treba zakon da reguliše ili što treba Skupština da donese, prekraja svojim uredbama, čak i donese neki zakon iz kojeg bi sledilo da Vlada mora da donese još četrdesetak uredbi. To samo po sebi nije zakon, navikli smo od Vlade da preuzima našu ulogu. No, videćemo.
Nadam se da ćemo jednom dobiti, u okviru protekle tri godine otkako Vlada postoji, izveštaj o radu Vlade, kada će nas verovatno neko obavestiti kako je ovaj garancijski fond poslovao, šta je uradio i kakve su koristi i efekti od toga.
Efekte svi možemo da osetimo, da ih vidimo na ulicama; vidimo štrajkove, i seljaka i iz drugih privrednih delatnosti. U istoj situaciji se nalaze i trgovinske delatnosti koje su danas u štrajku.
Ali ono što ne možemo da vidimo jeste to da Vlada da neko objašnjenje, ne možemo da doživimo da Vlada kaže zašto je to tako, koji su to faktori koji su uticali, gde je Vlada pogrešila, koji zakonski projekat nije doneo očekivane rezultate! Ne možemo baš sve da svalimo na Svetsku banku i ucene koje imamo od nje i od Haga. Nije valjda da je sve to jedini razlog što privreda u ovoj zemlji ne može da krene putem oporavka, već zapada u sve veću i veću dubiozu.
Pošto nisam imala prilike da u načelnoj raspravi postavim pitanje ministru, pitala bih sada koliko je privrednih preduzeća bilo 2000. godine, s obzirom na to da vi očekujete da, zahvaljujući ovome, bude ne 270 nego 400 hiljada?! Da li ih je 2000. godine bilo 400 hiljada?