Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Vladan Jovičić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o Garancijskom fondu je izuzetno bitan zakon iako ga čini samo 25 članova. Ali ovaj zakon određuje samo uslove i način osnivanja Garancijskog fonda, imajući u vidu da će konkretno pravilima i normativnim aktima upravnog odbora, odnosno skupštine ovog fonda biti opredeljena pravila davanja garancija, takođe i rada ovog fonda.

Stvaranje Garancijskog fonda, kao finansijske institucije, koja se osniva i počinje sa radom na osnovu državnog kapitala koji se izdvaja iz budžeta, opravdano je u ovim smutnim, teškim i nesigurnim vremenima, kao i u uslovima privređivanja koji iz dana u dan postaju sve teži i neizvesniji. Garancijski fond bi trebalo i mogao da bude vrlo značajan faktor učešća državne politike, a pre svega finansijski, kroz ovaj fond u razvoju postojećih, a takođe i stvaranju povoljnijih uslova za brži razvoj i nastanak novih malih i srednjih preduzeća, odnosno zanatskih radnji.

Odmah bih rekao, pošto ovde nije ministar Vlahović, on se polomi, kao ministar, vodeći politiku, pomažući i dajući podršku malim i srednjim preduzećima! To čini samo retorički, što više "ne pali", i nekim palijativnim merama, imajući u vidu da uvek prilikom donošenja nekog zakona o podršci ili strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća, uvek nešto fali.

Prvobitno pitanje koje se postavlja u vezi rada ovog fonda glasi: šta ovaj fond znači, a odnosi se i na kreditnu podršku bez jasno definisanog založnog prava, regulisanog Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima, upisanim u registar, koji se takođe u ovom parlamentu krčka negde od sredine oktobra meseca prošle godine; zbog čega i kome u ovoj vladi ne odgovara donošenje zakona o donacijama, pošto su donacije jedan od bitnih izvora sredstava za rad Garancijskog fonda u narednom periodu; zbog čega ova zakonska rešenja niste uvezali u jednu celinu, konačno zaokružili namere Vlade u politici državne podrške razvoju malih i srednjih preduzeća?

Podrška malim i srednjim preduzećima se svodi samo na verbalnu, lepu priču. A da vam je stalo do njihovog nastanka i razvoja, odnosno pozitivnog učešća u ublažavanju fatalnih posledica tranzicije, ne biste čekali preko devet meseci da zakon uvrstite u dnevni red. Što je još gore, to činite mimo Poslovnika, kršeći odredbe člana 134, a predlog dnevnog reda priprema, zna se ko, predsednik Skupštine!

Nagradno pitanje glasi: kada Fond počinje sa radom? Ponavljam, kada Fond počinje sa radom? Nagradu ćemo odrediti, ako se bude tačno odgovorilo (pola kredit, a pola iz Garancijskog fonda). Tako, gospodine Mirčiću.

Napisali ste u članu 21. da Fond počinje sa radom danom upisa u sudski registar. "Fond počinje sa radom danom upisa u sudski registar". Svi koji daju takav odgovor pogrešili su, jer ste ih vi pogrešno naučili, pišuću ovu odluku. Zašto? U koji sudski registar se upisuje državna finansijska institucija i po kom zakonu? Takav registar u važećim zakonskim odredbama još ne postoji, pa, prema tome, Garancijski fond nikada ne može početi sa radom.

Ovaj fond ne može se upisati u sudski registar, dok ne postane akcionarsko ili deoničarsko društvo. To je druga bitna odrednica koja govori samo o verbalnoj politici podrške malim i srednjim preduzećima. Možda se Fond odmah formira i registruje kao akcionarsko društvo, a to nije osnovna intencija ovog zakona.

Sledeća nepoznata odredba je osnivački ulog, pošto se u članu 4. predviđa da se sredstva za osnivanje i početak rada Fonda obezbeđuju u budžetu Republike.

U budžetu za ovu godinu takva pozicija jasno ne postoji, izuzev što je na poziciji 424 (pri Ministarstvu za privredu i privatizaciju) određen iznos od 760 miliona plus 5.420.000 dodatnih sredstava, koja su predviđena za rad Agencije za privatizaciju, za rad Aukcijskog fonda i za osnivanje, odnosno rad Garancijskog fonda. Znači, izričito u budžetu cifra od 600 miliona ne postoji, već globalna cifra koja je određena za podršku malim i srednjim preduzećima.

Da li je normalno da se visina osnivačkog uloga, a nije mala, to je 600 miliona dinara, određuje samo na kraju obrazloženja? Još gore, u obrazloženju o neprihvatanju jednog od amandmana, čini mi se SRS, piše da će se sredstva za osnivanje u iznosu od 600 miliona dinara uplatiti na račun Fonda u skladu sa Zakonom o budžetu, podrazumeva se.

Što je mnogo, mnogo je, jer mislim da mi ovde donosimo zakone, a ne kućni red! Možda to niste uneli u odredbe zakona, jer vam kao mač nad glavom stoji čuveni ministar Boža Đelić - budžet nema para, a 600 miliona nisu sitni novci!

Iz napred navedenih razloga, smatram ovaj zakon samo veštim političkim marketingom, jer nikada Garancijski fond po ovom zakonu neće zaživeti. Shvatite ove primedbe vrlo ozbiljno, jer je već kasno. Dve i po godine su prošle od kada je gospodin Vlahović ministar i od kada je ova Vlada, a reforme su spore, sa značajnim zastojima, pri čemu je privreda u kolapsu, sa priličnim padom industrijske proizvodnje!

Samo u prvom kvartalu ove godine proizvodnja je manja u odnosu na isti period prošle godine za 4,8%, sa zabranjivajućim tendencijama pada u martu od 6,4%. Posledica takve politike je porast broja nezaposlenih, a i 20% zaposlenih u privredi ne prima zarade. Zarade realno i nominalno opadaju, jer u januaru su čak za 17,93% manje u odnosu na mesec decembar, a u martu za 12,3%. Zaduženje zemlje se uvećava, a vaš slogan, odnosno slogan ministra privatizacije, kada kažem privatizacija mislim na investicije, samo je verbalna krilatica, pošto investicija nema, pa čak ni u oblasti javnih radova.

Pozvao bih gospodina ministra da dođe u Valjevo koje je privredno mrtav grad, grad u blokadi; tri preduzeća su od jutros blokirala prilazne magistralne puteve, a prosečna zarada je iz zlatne sredine spala na pretposlednje mesto u Srbiji. Ako se budete bavili nadzorom nad zakonitošću rada Fonda kao nadležno ministarstvo, isto kao i privredom, bolje izbrišite ovu nedefinisanu odredbu ili odredite nadležno ministarstvo, jer neće biti ni "N" od nadzora, kao što nema ni slova "P" od privrede.

Za nas socijaliste je vrlo diskutabilan član 9. Moje pitanje glasi - zašto garancija, odnosno supergarancija ne može da se izda za ceo kredit, već samo za neprecizirani, odnosno kako ministar reče, samo 50%. Možda je bolje da ste propisali i jednu i drugu odredbu? Znači, da se može dati garancija za ceo iznos ili deo tog iznosa, a politikom Fonda da se opredeli to pitanje koji će iznos sredstava datog kredita biti pokriven garancijama, odnosno kontragarancijama iz Garancijskog fonda.

Slažem se da svi učesnici moraju da snose nekakav rizik i da prate uslove poslovanja.

Da li je veći rizik dati garanciju na 50.000 evra celog iznosa kredita sa intabulacijom na uknjiženi poslovni objekat ili stambeni objekat ili dati garanciju na polovinu od 100.000 evra kredita bez intabulacije na imovinu, odnosno bez vrednosti?!

Na kraju, iznos od 600.000.000 dinara koji treba obezbediti u budžetu nije konačan. Ako se iz donacija ili drugih izvora obezbedi 50.000.000 evra ili iz nekih drugih izvora, Vlada u cilju dokapitalizacije mora obezbediti dodatnih 40.000.000 evra, ako se krene u transformaciju.

Mislim da su ove sugestije zaista dobronamerne i predložio bih da se preispitaju ove dve odredbe na koje sam ukazao, i da se ovo pitanje raščisti, jer od dobrih namera oko razvoja i podsticaja malim i srednjim preduzećima neće biti ništa. Hvala vam.

 

Reč ima narodni poslanik Vladan Jovičić, poslanička grupa DSS, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nataša Jovanovića, SRS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, suština Predloga formiranja agencijskog fonda i njegova svrha poziva da podržimo i usvojimo ovakvu inicijativu. Naravno da je bilo pokušaja na lokalnom i okružnom nivou u 2001. godini da se putem kredita podstakne stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća. Obzirom na to da privreda nije u stanju da pomogne u punjenju sredstava potrebnih za ovaj fond, jer slika privrede kakva je danas nije baš tako ružičasta, naročito ako se zna da se za porez na promet, carinske dažbine i ostale takse izdvaja oko 27,8 milijardi dinara, a za lična primanja oko 28,5 milijardi dinara, jasno je da je iznos u investicijama u digresiji. Naprosto, na jedan dinar za investicije sleduje 4,5 dinara kredita.
To su posledice onoga što je ova vlast nasledila, a takođe će doći i posledice ovoga što se zove donacije, tj. vreme za vraćanje prvih tranši kredita. Teško je verovati da će u ovakvom ambijentu privreda toliko "oživeti" i nadoknaditi tih 16,35 dinara potrebnih za državne namete, kao i 16,76 dinara za plate trenutno zaposlenih u Srbiji, na dinar uložen u investicije.
Namera jeste da ono što spoznajemo u svetu, kao što je npr. korporacija "Krup" koja oko sebe okuplja u direktnom interaktivnom odnosu 70-80 malih i srednjih preduzeća za proizvodnju različitih delova za finalni proizvod "Krup", bager za površinsku eksploataciju. Dakle, moguće je da i kroz privatizaciju preduzeća i predstojeće restrukturiranje privrede Srbije nastanu matične kuće tipa "Krup", oko kojih će se "okupljati", odnosno u čiji rad će se uključivati novo - staro nastala mala i srednja preduzeća.
Teško je verovati da će se, kako se tvrdi, Fond puniti od strane privatnih banaka koje će kroz njega plasirati novčanu masu koju poseduju, iz razloga što i sada kao i do sada privreda u Srbiji posluje sa kratkoročnim kreditima, a znamo kako su zbog toga prošle "likvidirane" banke po Srbiji.
Dakle, nisu banke krive privredna preduzeća nisu u stanju da akumuliraju novčana sredstva, te da u povratnoj vezi otplate podignute kredite. Pogotovo ako se uzme u obzir da nasleđen način kompenzacionog poslovanja sve manje ima upliva, to se i kompenzaciono izmirenje dugova svelo na minimum.
Ipak, i pored ovakvog ambijenta u privredi, treba podržati ovakva rešenja za formiranje Garancijskog fonda jer budućnost i izlazak iz krize privrednih subjekata u Srbiji jeste upravo kroz mala i srednja preduzeća.

Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Golub Rajić, poslanička grupa SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od koleginice Gordane Pop-Lazić i poslanika, ne može da podrži ovaj predlog zakona zbog sveukupne situacije koja vlada u našoj privredi i zbog toga što smatramo da je na sasvim drugačiji način i mnogo ranije trebalo da se govori o garancijskom fondu. Pratila sam izraz lica gospođe Čomić - nije Gordana Pop-Lazić pogrešila kada je rekla da mi smatramo da zakon treba da se zove "predlog zakona o osnivanju garancijskog fonda"a ne Predlog zakona o garancijskom fondu. Neko će reći - nije šija nego vrat, ali u stvari u tome je suština svega onoga što želim da kažem.
Pre svega, da bi se u jednoj državi, kako vi volite da kažete - u zemlji tranzicije, osnovao garancijski fond za namenu o kojoj je, ali samo deklarativno, govorio Aleksandar Vlahović, potrebno je mnogo ranije da se stvore stabilni politički i ekonomski uslovi, da bismo govorili o onom što je druga faza privrednog razvoja. U stvari to je avangardna faza za zemlje u tranziciji, a to su: mala i srednja preduzeća. O tome se mnogo govorilo i za vreme bivših vladara u ovoj zemlji početkom 90-tih godina, za vreme nezabeleženih ekonomskih sankcija, koje su činile Amerika i zapadne zemlje prema našoj zemlji.
Međutim, sve je to ostalo samo na rečima i taj manir, to deklarativno zalaganje za takav strateški razvoj malih i srednjih preduzeća, nastavio je i Aleksandar Vlahović.
Podsetiću vas na usvojenu verziju zakona: pre izvesnog vremena imali smo samo izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kada je sa skupštinske govornice ministar Vlahović govorio o restrukturiranju velikih privrednih sistema, o primeru "Zastave"; davali su radnicima tada po 200 maraka, sada 100 evra za svaku godinu staža u proseku 4.500 do 5.000 nemačkih maraka, da bi oni sa tim inicijalnim kapitalom, zamislite ironiju u državi u kojoj su beda i siromaštvo uzeli maha toliko da je milion i po ljudi gladno, krenuli da se dogovaraju, grupišu i osnivaju mala preduzeća ili da se organizuju tako da imaju neki inicijalni kapital za malo ili srednje preduzeće.
Pošto mi "nismo zakasnili" pet meseci ili od avgusta prošle godine, kada nam je dostavljen ovaj predlog zakona o garancijskom fondu, postavlja se pitanje šta je to radila Vlada Republike Srbije, zašto je ministar davao radnicima takva lažna obećanja i zašto je govorio o nečemu što je praktično nemoguće ostvariti u ovim ekonomskim i privrednim uslovima?!
Zakon precizira odnos između korisnika Garancijskog fonda odnosno vlasnika privrednih subjekata, malih i srednjih preduzeća i, sa druge strane, poslovnih banaka. Kako ćete vi narodne poslanike da ubedite, odnosno ministar i gospodin koji ga verovatno predstavlja, celo jutro lista neke brošure, da će poslovne banke u našoj zemlji ili inostrane banke koje posluju kao domaće u našoj zemlji, ima ih ko zna koliko sa raznim imenima, da se na takav način nađu u prilici i da žele da pomognu malim i srednjim preduzećima, kada su i oni na velikom oprezu zbog ovakve politike koju vodi Vlada i zbog toga što oni uopšte ne znaju kakav će odnos imati buduća Narodna banka Srbije, pošto je tu najveći procep sada u DOS-u. Ona sada samo neformalno posluje i to je glavni kamen spoticanja ovih dana da se usvoji taj zakon.
Kako je moguće da se unapred govori o velikodušnosti tih poslovnih banaka, kada su njihove obavezne rezerve, to bankari sami govore i čak se žale i oni koji su vaši favoriti i najveći bankarski lobisti u ovoj zemlji, što se pokazalo i posle usvajanja Zakona o platnom prometu, kada je apsolutno nemoguće da i oni računaju na neku dugu stazu, jer ne znaju kakva će biti buduća monetarna i bankarska politika u ovako politički i ekonomski nestabilnoj zemlji. Samim tim i oni ne mogu unapred da budu širokogrudi prema vlasnicima malih i srednjih preduzeća.
Za nas, poslanike SRS, veoma je važno da nam ministar, kad god se pojavi i koji je prvi put trebalo da bude ovde od početka do kraja, jer ovaj zakon tretira i drugu stranu medalje, njegove neslavne medalje, da je on i ministar za privredu, a ne samo za privatizaciju, a, eto, njega nema, da nam objasni odakle ovih 600 miliona početnog uloga u Garancijskom fondu iz budžeta Republike Srbije, kada se nalazimo u potpuno ekonomskom kolapsu i jedva se namiču plate i penzije, kada je ministar Đelić upao u neki klinč, vakuum, ne zna na koju će stranu, mora da pravi raspored kada će ko od državnih organa i institucija da prima platu. Odakle ovih 600 miliona?
Ako već želite da pomognete privredi, ali čisto sumnjam, jer je svakog dana sve skuplje za privrednike u ovakvoj državi, pod ovakvom vlašću, vi lepo, gospodo, tražite da vam Radio - televizija Srbije vrati onih 600 miliona, koje je uzela od početka godine do danas i još onih 2.700.000.000 od prošle godine, pošto su obustavili direktne prenose sednica Skupštine Republike Srbije.

Ima reč narodni poslanik Golub Rajić, poslanička grupa SPS. Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Ljubomir Kragović, poslanička grupa SRS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o Garancijskom fondu, koji u uslovima tranzicije i restrukturiranja privrede i društva u celini privredni razvoj Republike zasniva na afirmaciji tržišne ekonomije utemeljene na privatnom vlasništvu, liberalizaciji unutrašnjih ekonomskih tokova, uz stvaranje stimulativnijeg ambijenta za direktne strane investicije, kao i razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Jedan od osnovnih reformskih ciljeva je da se unapređenjem privredno - sistemskog ambijenta uz neophodne dodatne mere finansijske i, isto tako, nefinansijske podrške, podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, posebno imajući u vidu pozitivne efekte opšteg privrednog razvoja i stvaranja novih radnih mesta.
Ovo se kaže u razlozima za donošenje ovog zakona i to je u redu, tako bi trebalo da bude.
Međutim, stanje nije baš takvo i ima trend pogoršanja. Već smo doneli Zakon o privatizaciji, Zakon o podršci malim i srednjim preduzećima i još neke, a nijedan problem u državi i društvu nije rešen. Privreda ne radi, siromaštvo, nesigurnost i nezaposlenost su danas najveći problemi, socijalno raslojavanje je dramatično zaoštreno.
Reformski model neminovno vodi sve većoj finansijskoj i svakoj drugoj podređenosti i zavisnosti privrede i zemlje od favorizovanih stranih korporacija i finansijskih institucija, sa svim posledicama dužničkog potčinjavanja.
Rasprodaja domaćih preduzeća, kao i ukupna ekonomska politika vlasti ima nesagledive posledice koje se ogledaju u armiji nezaposlenih, padu i onako niske proizvodnje, socijalnom raslojavanju, porastu bede i opšteg siromaštva!
Tačno je da su danas najveći problemi malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, pogotovu onih tek osnovanih, nedostatak finansijskih sredstava i teškoće prilikom njihovog obezbeđivanja, jer banke nisu baš preterano zainteresovane za plasiranje sredstava i sa ovako visokim kamatama.
Mora se radi svega toga obezbediti finansijska podrška putem povoljnih kredita koji neće biti selektivni i diskriminatorski, dostupni malom broju dobrostojećih ljudi, već će biti dostupni svima koji imaju odgovarajući program za sopstveni biznis.
Donošenje zakona o Garancijskom fondu i stvaranje Fonda je samo jedan od uslova za ubrzani razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Njima treba obezbediti odgovarajuće stimulacije kroz olakšice u poreskom sistemu za poslodavce, u cilju veće zaposlenosti, a isto tako stvoriti povoljan ekonomski ambijent za razvoj preduzetništva.
Socijalisti smatraju da bez investicija nema uslova za brže i uspešnije rešavanje nezaposlenosti, razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i privrede. I, kamo sreće ako ovaj "nacionalni fond" bude garancija za rešavanje finansijskih problema i preuzme deo rizika banaka i drugih finansijskih organizacija.
Vlast se puno uzdala u donacije, od njih puno očekivala i gajila lažnu nadu da možemo od njih živeti bez pokretanja sopstvene proizvodnje. To je apsurd. Danas, kada one presušuju, kada ih je sve manje, kako ćemo pokrenuti privredu u izuzetno teškom stanju, kada domaća preduzeća nisu sposobna da se sama finansiraju, kada je država već zadužena oko 12 milijardi dolara, kada je društveni proizvod upola smanjen, a više od polovine društvenog proizvoda ide na opštu potrošnju?!
Predlog zakona o Garancijskom fondu je zračak nade za pokretanje privrednih aktivnosti za povećanje privrednog rasta, što bi dovelo do poboljšanja životnog standarda građana a i prestanka zaduživanja iz inostranstva.
Mnogo se očekivalo od Zakona o privatizaciji! Međutim, on nije dao prave rezultate. Rok je produžen za godinu i po, pa opet ide presporo. Privatizacija javnih preduzeća nije ni započeta. Nije još uvek stvorena klima da bi se stvarala mala i srednja preduzeća, a što je najgore, nema ni investitora, verovatno zbog stanja u državi.
Zakon o Garancijskom fondu reguliše da Fond ima svojstvo pravnog lica; sredstva se za početak obezbeđuju iz budžeta, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a za rad Fonda iz prihoda fonda, donacija i drugih izvora, u skladu sa zakonom, što je u redu, kao i to da se sredstva Fonda mogu koristiti u skladu sa zakonom, statutom i programom Fonda.
Međutim, mi smatramo da Fond može slobodna sredstva plasirati u skladu sa poslovnom politikom, ali isključivo u aktivnosti malih i srednjih preduzeća. Ne treba ostaviti prostora za eventualne zloupotrebe ili plasiranje sredstava u poslovne banke, velika preduzeća, budžet i slično, ako već formiramo fond za podsticanje razvoja poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Republici Srbiji, a ovo je regulisano u članu 6. zakona.
Član 9. - nije potrebno ograničavati garancije na deo jer će praksa pokazati da je bolje garantovati celokupne iznose kredita koje banke i druge finansijske organizacije odobravaju malim i srednjim preduzećima. Ovde se ne isključuje mogućnost da Fond samo delimično garantuje pojedine kredite, a treba imati u vidu sve teškoće u obezbeđivanju hipoteka i drugih vidova garancija koje zahtevaju poslovne banke.
Uzimajući u obzir značaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzimanje mera od strane države da finansijskim i drugim merama obezbedi potpuni razvoj tih preduzeća, zbog čega se ovaj fond i osniva, dobro je što je Vlada prihvatila amandman Socijalističke partije Srbije da Vlada bude u obavezi da godišnji izveštaj o poslovanju Fonda podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, u članu 22. Predloga zakona, treba preciznije i jasnije regulisati poslovanje Fonda koji je već organizovan kao akcionarsko društvo; u članu 23. treba jasnije definisati obaveze Vlade da imenuje direktora Fonda i sastav Upravnog i Nadzornog odbora fonda.
I na kraju, da kažem da nisam siguran da će donošenje ovog zakona doprineti rastu i razvoju privrednog sektora, kao i povećanju društvenog proizvoda, smanjenju nezaposlenosti, i bržem tehnološkom i ravnomernijem regionalnom razvoju, supstituciji uvoza, a pogotovu većoj izvoznoj konkurentnosti naše posustale privrede.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, poslanička grupa Srpska radikalna stranka.Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić, poslanička grupa SPS.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Garancijskom fondu je ideja Vlade Srbije da ostvari, pre svega, četiri elementa koja su bitna za razvoj privrede: tržišnu ekonomiju, privredni ambijent, investicije i razvoj malih i srednjih preduzeća.
Sve ovo što je kao ideja dobro upravo je nesposobnošću Vlade Srbije zamrlo tako da nemamo tržišnu ekonomiju, jer u ekonomiji vlada haos, vlada monopol, Vlada vlada uredbama, nemamo privredni ambijent u kojem bi došlo do razvoja privrednih aktivnosti, investicije idu kasno, kako domaće tako i strane, obzirom na to da su kamatne stope veoma velike tako da privatnici i privatni preduzetnici nemaju računicu da se zadužuju i ulažu u investicije.
Pokušano je da se razvoj malih i srednjih preduzeća reši kroz Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća kada je donesen Zakon ovde u Parlamentu. Tada je rečeno da je to jedan od zamajaca razvoja malih i srednjih preduzeća, da će se formirati mreža po regionima, međutim, ni do dana današnjeg mi nemamo nikakvu informaciju da li ta Agencija radi i šta uopšte radi na razvoju malih i srednjih preduzeća.
Ovaj predlog zakona može da se posmatra sa više strana i mislim, ako je tačno ono što piše u Predlogu zakona, da je ministar Vlahović lično usporio razvoj malih i srednjih preduzeća. Zašto to kažem? Kažem iz jednostavnog razloga što nisu plasirana sredstva od 600 miliona dinara za razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je podnesen 8. avgusta 2002. godine i zbog nemarnosti i nesposobnosti Vlade sredstva od 600 miliona dinara nisu plasirana za razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je tek ovih dana u proceduri i biće verovatno usvojen do kraja meseca.
Prošlo je pet meseci i sredstva od šeststo miliona dinara verovatno stoje negde zamrznuta, ako je uopšte istina da su ta sredstva obezbeđena, kako kaže ministar Vlahović, onda je on sasvim normalno i oštetio ta sredstva za ovih pet meseci za vreme za koje su mogla da budu plasirana za otvaranje novih ili za razvoj postojećih malih i srednjih preduzeća.
Kaže se da trenutno imamo oko 270.000 malih i srednjih preduzeća i da je cilj da se kroz ovaj zakon o Garancijskom fondu stvore uslovi za formiranje do 400.000 takvih preduzeća, a kroz ta formiranja i upošljavanje milion radnika. To je samo jedan spisak lepih želja koji, normalno, neće zaživeti. Ovaj zakon doživeće sudbinu zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Što se tiče samog zakona, kroz članove - član 5. kaže: "Sredstva za rad fonda se obezbeđuju iz: 1) prihoda Fonda"; kao da će Fond da ima neka poslovanja. Verovatno će se kasnije, kroz razvoj i kada bude organizovan kao akcionarsko društvo, ponašati kao jedna banka. Zatim, tačka 2) "donacije"; toga će biti sve manje i manje, i "drugih izvora u skladu sa zakonom", što je meni totalno nejasno. Ne mogu da shvatim koji su to drugi izvori u skladu sa zakonom, koji mogu biti u ovom fondu.
Član 9. glasi: "Delatnost Fonda je izdavanje garancija, odnosno i supergarancija". Sa kašnjenjem ovog zakona od skoro godinu dana, mi smo učinili jako malo i učinili smo da se uspori razvoj malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji.
Ovim zakonom se želi sprečiti siva ekonomija, da se oni elementi sive ekonomije što više prebace u realne tokove. Međutim, konstantnim padom proizvodnje, porastom stope nezaposlenosti, padom društvenog standarda, svi ovi elementi navode na to da će doći do razvoja i daljeg jačanja sive ekonomije, a ne suzbijanja sive ekonomije.
Postavlja se pitanje kako da se obezbede sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Jedan od elemenata je i privatizacija. Ako je od tri šećerane obezbeđeno 10 evra, verovatno nedostaje još sedam, osam nula i ne znam koliko miliona šećerana da bi se ta sredstva obezbedila. Sve u svemu, ovo je jedan jako loš predlog zakona koji neće bitno uticati na razvoj malih i srednjih preduzeća.