Sa nekoliko rečenica da pokušam da ministra ubedim da prihvati ovaj amandman, zato što, iako nisam pravnik, vidim logiku u svemu tome, i u članu 1. ovog zakona, u kojem se kaže: "Radi obezbeđivanja uslova za podsticanje razvoja poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, osniva se Garancijski fond". Dakle, ne pominju se nikakvi drugi subjekti: ni velika preduzeća, ni poslovne banke, ni bilo ko drugi, nego je suština da se podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Ako je to logika, onda je i logika da se višak i slobodna sredstva koja se na bilo koji način steknu u Fondu plasiraju isključivo za ovu namenu, odnosno u mala i srednja preduzeća.
U obrazloženju je rečeno da Fond, u suštini, ima osnovnu delatnost da daje garancije i supergarancije. To je istina i tu nema sporova, ali će biti, sasvim sigurno, mnogo malih i srednjih preduzeća kojima će trebati deo obrtnih sredstava. Ne vidim razloga da se ne mogu obratiti Fondu, da višak slobodnih sredstava plasira u ta preduzeća. U svakom slučaju, potpuno sam uveren da za duže vreme ovaj Fond neće raspolagati nekim većim sredstvima koja bi, eventualno, zadovoljila apetite velikih preduzeća. Iz tih razloga, mislim da ništa logičnije nije nego da to malo para što se, eventualno, stekne kao višak u fondu, plasiramo u mala i srednja preduzeća i preduzetnicima, da bi ostvarili ovu osnovnu funkciju zbog koje se Fond i osniva.