Gospođo predsednice, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, a hteo sam da kažem i cenjeni novinari, ali oni odavno ne stanuju ovde, za nas je ovde suštinsko pitanje i proceduralno - da li Parlament države članice treba da donosi odluku o prestanku važenja zakona eks - savezne države? To je prvo pitanje.
Zakon koji danas treba da usvojimo ima četiri člana: prvi je da zakon prestaje da važi; četvrti je kada stupa na snagu; a na treći i četvrti Vlada je prihvatila amandmane SPS i gospodina Hibera, dakle, nadležnosti iz ovih članova ostaju na snazi.
Donosimo danas zakon da se ukida Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije i onda tu ponešto zaista nije jasno. Supstanca samog zakona je na snazi i dalje, jer se i na član 3. i na član 4, sa saglasnošću Vlade, prenose nadležnosti preuzete iz starog zakona i ostaju u životu. Mislim da to zaslužuje objašnjenje.
Hteo sam da kažem da su svi koji su ukazivali da savezna država Jugoslavija posle Ustavne povelje ulazi u jedan pravno i politički redefinisan prostor, nažalost, bili u pravu. Mi smo zajednica država koja govori o nekakvom jedinstvenom nastupu i putu ka Evropi - između tzv. država članica u Kolovratu carinici rade punom parom, policajci rade punom parom, carine i oporezuju i legitimišu, protokolišu, kao da se radi o dve potpuno samostalne i čak neprijateljske države.
To je ipak prvi put da se jedna mala država kao što je Crna Gora postavlja kao hegemon srpskom narodu i srpskoj državi. Ne opet, nego prvi put - vazali za ove koji dobacuju!
O mom vremenu se ne starajte, moji beležnici nisu u ovoj sali! Ako je intencija u ovome što se naziva zakonom da se sačuva imovina države Srbije, da ne ode u Crnu Goru, ta imovina i ne pripada državi Srbiji. Privredne komore su bile asocijacije, privredni subjekti su uplaćivali visoku članarinu ovim asocijacijama i jedan prosečan knjigovođa za nekoliko dana može tačno ustanoviti ko su sve akcionari imovine koja se danas beleži kao imovina Privredne komore Jugoslavije. Bilo bi pošteno da se ta imovina vrati onim privrednim organizacijama koje su to uplaćivale. Od kolega poslanika bilo bi normalno da smanje larmu na nivo tolerancije da se može govoriti.
Što se tiče arbitraže, interesantno je da je vaš narodni poslanik i predsednik jednog važnog odbora podneo amandman koji ste prihvatili, a to za nas ostavlja dilemu i pitanje da li imate saglasnost svih učesnika u vlasti kada predlažete i projektujete zakone.
Ovde je, još jednom to napominjem, prvi put od kada zasedamo u trećoj godini ovog mandata, zakon koji ima četiri člana; biće usvojen na taj način što će od njegovog osnovnog predloga ostati samo da prestaje da važi i kada stupa na snagu, a ono što je njegova suština, izmenili smo amandmanima, i to govori o tome koliko ste ozbiljno pristupili ovom poslu.
Takođe podržavam kolege koje su rekle da komore treba da dožive modernizaciju. To su predlagali Unija privrednika iz Čačka 2000. godine i Gradac 1997. godine, gospodin ministar zna o kakvim se asocijacijama radi, već je podnet predlog za usvajanje zakona o Privrednoj komori Srbije da komora bude cehovsko udruženje na dobrovoljnom principu, da se u nju ne može ući bez konsenzusa onih koji su već unutra i da komore služe osnovnoj svrsi, a ne da služe da se finansira nekoliko stotina ili hiljada činovnika, samo u Srbiji.
Ali, i ovaj zakon, kao i neki drugi koje ćemo razmatrati u narednim nedeljama, jesu zakoni iz posebnih političkih potreba, iz nužde, da se kako - tako obezbedi kvazidržava, govorim o SCG. Ovde piše na drugoj strani - prihvatanjem ovog amandmana obezbeđuje se da pitanje imovine, prava i obaveze Privredne komore Jugoslavije bude uređeno na način da učešće u podeli te imovine, prava i obaveze imaju privredne komore republika članica srazmerno učešću.
Đavola srazmerno učešću, srazmerno stvarnoj uplati! Država Crna Gora ništa nije plaćala za ovu saveznu kasu tri godine, a kada usvojimo ovaj zakon, ako ga usvojimo kao što je predloženo, uzeće nešto od onoga što joj ne pripada ili bi mogla tako nešto uzeti! Oni ni do danas nisu za savezni budžet uplatili ni jedan jedini dinar, čak ni za plate svojih činovnika.
Prema tome, ovde treba imati hrabrosti pa reći da finansiramo i dalje, kao država Srbija, dve administracije, a zašto to činite - vi sada znate, to ste ranije kritikovali, samo to ima svoj rok upotrebe i to mora jednom da prestane!
Zaista je interesantno slušati to što govorite; samo, proći će neko vreme, pa to više neće biti interesantno ni vama. To što danas činite, čini vam se da će trajati večito, a to se činilo i nekim drugima. Vodite računa, učite se na tuđim greškama zato što su sopstvene ponekad veoma skupe.
(Čuju se dobacivanja: Ti si živ primer.)
Ja mu ne dođem kao živ primer, ja mu dođem kao dobar primer, gospodine iz Kragujevca, ali samo polako, krcka se to polako, nema više TV Bastilje, sada postoje ove "bebovizije", ali sve to tako kako jeste, ove "pinkovizije" i ostale "kvazivizije", sve to polako tako kako ste smislili, polako vam kruni to što vam se danas u Srbiji zove vlast!! Pritežete sve više i sve jače i svakim danom sve intenzivnije, to je siguran znak da će u vremenu koje dolazi ovde neko drugi vršiti vlast.
Mi smo dobro, hvala na pitanju. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, poslanička grupa DSS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Lazar Marjanski, poslanička grupa SRS.

Poštovane kolege narodni poslanici, povodom Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije, želim da se na početku izjasnim da ne mogu da ga podržim, i to iz više razloga.
Prvo, zakon sadrži niz, za mene, nerazumljivih tekstova kako u članovima Predloga, tako i u obrazloženju. Počeo bih od obrazloženja.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona je osim Ustava Srbije i Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, i to član 20. stav 5. Meni nije jasno kako je moguće donošenje ovog zakona pozivanjem na stav 5. člana 20. koji predviđa da se savezni zakoni i drugi savezni propisi iz oblasti koje nisu u nadležnosti državne zajednice prema Ustavnoj povelji primenjuju posle stupanja na snagu Ustavne povelje, kao opšti akti država članica, dok ih njihovi nadležni organi ne stave van snage, izuzev u oblastima koje su već regulisane propisima država članica, kada u Srbiji postoji Zakon o Privrednoj komori, što znači da je ova oblast u Srbiji uređena i nije potrebno da se uređuje drugim zakonom, već samo treba dopuniti postojeći.
Članom 2. Predloga zakona Vlada Srbije predlaže da Skupština da sebi za pravo da odlučuje bez Crne Gore o imovini i dokumentaciji Privredne komore Jugoslavije. Bez obzira što se "drugovi" Srbije i Crne Gore usmeno mogu dogovoriti i bez obzira što po nekim rešenjima Srbija može uzeti deo imovine koja pripada Crnoj Gori, mislim da se moraju poštovati pravni principi u pogledu zaštite statusa imovine, ma čija ona bila. Ne treba ovom prilikom zaboraviti da smo članica Saveta Evrope i u pogledu zaštite imovine moramo primenjivati načela koja važe za sve države članice Saveta Evrope.
Kada je u pitanju imovina Privredne komore, moramo se pridržavati tih načela, pre svega zbog nas u Srbiji. Nijedan član Ustava Srbije, Ustavne povelje, a ni Zakona o sprovođenju Ustavne povelje nije osnov za član 2, koji se tiče imovine i član 3, koji se tiče spoljno-trgovinske arbitraže Predloga zakona, pa je pogrešan pokušaj da se primeni član 20. u ovom slučaju stav 4. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje. Jer, taj stav se odnosi na zakone iz oblasti koje su u nadležnosti državne zajednice i u konkretnom slučaju radi se o materiji koja nije predviđena kao nadležnost organa državne zajednice.
Takođe smo imali priliku da se upoznamo sa zaključcima skupštine Privredne komore Jugoslavije, održane 28. februara 2003. godine, povodom Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije. U tim zaključcima zapazio sam niz nelogičnosti.
Prvo, zaključci su doneti na Skupštini PKJ, gde Crnogorci nisu učestvovali u glasanju, pa se postavlja pitanje legitimiteta tih zaključaka. Drugo, umesto da Savet ministara raspravlja o statusu PKJ, o tome zaključke donosi Vlada Srbije. Bez obzira što mi je Srbija bliža od državne zajednice, smatram da mora da postoji nekakav red u državi, kada je u pitanju poštovanje institucija i njihovih nadležnosti.
Treće, umesto da PKJ donese zaključke, a Vlada Srbije ih razmotri i eventualno podrži ili ne podrži, ovde PKJ svojim zaključcima podržava zaključke Vlade Srbije. Dakle, imamo zaključke na zaključke, podrške na zaključke, što nije nepoznato u političkoj istoriji, ali svakako to nije odlika višestranačkog sistema.
Ne bih dalje o nelogičnostima. Dao bih konkretan predlog da se Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o PKJ usvoji, ali da se brišu članovi 2. i 3. iz tog Predloga ili, u protivnom, da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure, kako bi Privredna komora Srbije i Privredna komora Crne Gore dale predlog Savetu ministara, koji bi u ovoj stvari presudio, a potom da se predloži izmena Zakona o Privrednoj komori Srbije, kojim bi se uskladio komorski sistem Srbije sa komorskim sistemom državne zajednice. Ukoliko se ne ide na stvaranje komorskog sistema državne zajednice, u tom slučaju da se sporna pitanja u Srbiji samostalno urede.
Vladi Srbije bih savetovao da dosadašnju imovinu PKJ i Privredne komore Srbije štiti kao državnu imovinu, jer su ove institucije u prethodnom periodu imale status državnih tela. Takođe, da se ubuduće omogući Privrednoj komori Srbije i eventualno Privrednoj komori državne zajednice da bude udruženje privrednika i, pre svega, zastupnik interesa privrede u pravom smislu te reči.

Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski, poslanička grupa SRS.

Poštovani narodni poslanici, postavio bih pitanje - da li treba ukinuti PKJ ili ne? Treba je ukinuti iz više razloga, ali ujedno mora postojati privredna komora Srbije i Crne Gore. Pošto Jugoslavija više ne postoji, sam naziv se mora ukinuti.
Zašto mora postojati jedinstvena komora? Iz više razloga. Počeću prvo od PKJ, da se ne ponove greške, koje su bile u proteklom periodu, u proteklih četiri - pet godina.
Ko je do sada finansirao ogroman broj ljudi? Najviše je finansirala Srbija, a efekat PKJ je izuzetno mali i neefikasan. Šta se do sada radilo u PKJ? Izdavale su se dozvole za kontingente, za transport i od prvog do sedmog sprata morao si da prođeš 15 kancelarija da bi dobio jedan papir, a uvek se završavalo sa tim da moraš dati plavi koverat ili nešto slično odneti. Inače, nisi nikako mogao dobiti dozvolu.
Šta dalje treba raditi? Gro ljudi u PKJ mora da se smanji na efikasan broj. Ovo je ogroman broj ljudi; oni ne žale ako ne primaju plate, a ovi treba da čekaju da zarade platu. To znači da moraju da budu efikasni i da nisu podmitljivi.
Zašto je ova PKJ bila jako neefikasna? U nju se umešala politika i ništa nije moglo da se odradi dok neko od političara ne kaže to i to. Na primer - u Libiji Jugoslavija može da dobije posao, samo ako je PKJ sklopila ugovor između Libije i Jugoslavije. Sigurno je da bi dobile posao naše firme i to u ogromnom broju. Jednostavno niko nije hteo da ide ili je bilo zabranjeno da sa Libijom sarađuju.
Komora mora postojati iz više razloga. Ako postoje Komora Srbije i Komora Crne Gore, one ne mogu da nastupaju jedinstveno. Mora biti jedinstvena komora i za naplatu dugova i za povezivanje naših ogromnih potencijala, firmi i njihovih ciljeva, da bi nastupali u inostranstvu. Ima srodnih firmi koje imaju iste ciljeve, ali nema ko da ih poveže.
Privredna komora Srbije i Crne Gore mora da bude samo servis za povezivanje. Takođe bih dao predlog da se uopšte politika ne meša, da nema Privredne komore Srbije i Crne Gore nego da postoji udruženje privrednika van domašaja politike, van domašaja nakaradnih zakona, ali uz kontrolu vlasti.
Sve privredne komore su neefikasne. Jedino privreda može da stvori sebi savet, udruženje, koje će biti efikasno, kome ne treba prodor političara, koje može da ode u Libiju, Englesku. Gde god se politika bude mešala, ona bivša ili ova sadašnja, tu nema sreće.

Za reč se javio narodni poslanik Joca Arsić, poslanička grupa SPS.

Poštovane koleginice i kolege, u vezi sa predloženim zakonom o prestanku važenja Zakona o PKJ, Vlada je u obrazloženju pokušala da dokaže da je to u skladu sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/2003) gde je propisano da se savezni zakoni i drugi savezni propisi iz oblasti koje su prema Ustavnoj povelji u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuju kao pravni akti državne zajednice Srbija i Crna Gora, osim u delovima koji su u suprotnosti sa odredbama Ustavne povelje.
Ovde imamo Predlog zakona koji ne vidim da je naročito u suprotnosti sa odredbama Ustavne povelje jer se radi o organizaciji Privredne komore Jugoslavije koja je slobodna asocijacija privrednih subjekata na nivou zajedničke države, sada Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da smo Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povenje ukinuli postojanje Jugoslavije.
Predloženim rešenjima u ukupno četiri člana praktično je suspendovana Komora Jugoslavije u svim njenim segmentima, osim to gde se kaže ko će naslediti imovinu Privredne komore, savezne države Jugoslavije i što se u jednom stavu, odnosno u jednoj rečenici člana 3. govori o Spoljno-trgovinskoj arbitraži, obrazovanoj Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije, u smislu da će nastaviti rad kao Spoljno-trgovinska arbitraža Privredne komore Srbije.
Kasnije amandmanskim rešenjima i po jednom amandmanu koji je usvojen na predlog poslanika Socijalističke partije Srbije, a u kombinaciji sa amandmanom, odnosno dopunom amandmana koju je uradio Odbor, kao i amandmanom koji je uradio prof. dr Dragor Hiber pokušava da se spase ono što se spasti može u predloženom rešenju o prestanku rada ove komore.
Mi smo amandmane podneli s obzirom na to da smatramo da neki oblik saradnje između dve republike, dve države članice Srbije i Crne Gore mora da postoji. Taj oblik saradnje pred Evropskom unijom pokušavamo da objasnimo i da dokažemo da ćemo harmonizovati odnose ove dve države članice, da ćemo napraviti jedinstvenu carinu.
Ovde smo čuli i argumentovana izlaganja prethodnika da carina i dalje postoji, da postoje razlike u carinskim propisima koje su uglavnom na štetu države Srbije, jer se u Crnoj Gori toliko toga i ne proizvodi. S obzirom na različite carinske stope, sigurno je da će se privilegovati ova druga članica državne zajednice.
Iz svih tih razloga smatramo da bi trebalo, kada se već donosi i ima potrebe da se izmeni dosadašnji Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije, da se napravi predlog rešenja koje bi nadomestilo nedostatak ovog zakona, a rešenje bi bilo neka zajednička aktivnost ove dve komore, sporazum između dve komore i mogućnost saradnje privrednih subjekata na teritoriji čitave državne zajednice. Mislim da bi to bilo logičnije nego doneti novi zakon, ovo iseći kao makazama i reći: ovo ne važi, ovo ne treba, ovo prestaje, ukidamo Jugoslaviju i šta će nam sada Privredna komora!
Sigurno je da su nam potrebni određeni oblici saradnje, sigurno, jer se to vidi iz ovih intervencija koje su urađene na ovom ovako "sakatom" Predlogu zakona koji je pred nama, s obzirom na to da se ovim amandmanima pokušava spasti ono što se spasti može; i kod Spoljno-trgovinske arbitraže koja se prenosi, kaže se da će ona biti nezavisni, subjekt, u potpunosti nezavisni, ali da će biti u okviru Republike Srbije, odnosno Komore Srbije. U čemu će onda biti toliko nezavisna, da arbitrira po jednom i drugom osnovu ako već preuzima arbitražu državne zajednice Srbija i Crna Gora?
Kao što sam rekao, prihvaćeni su amandmani Vlade, nije mi jasno kako će se sada iz ovoga izaći, kako će se ova situacija dovesti do toga da funkcioniše s obzirom na to da ima i drugih amandmana. U tom smislu smo mi i rekli da se brišu članovi 1, 2, 3. i 4, Vlada je prihvatila naš amandman na član 2 - brisanje stava 2, a pokušala je da ukomponuje tekst Odbora u svoj tekst - da Privredna komora Srbije u skladu s tim potrebama za obavljanje preuzetih poslova preuzme i broj zaposlenih. U tom delu se radi o preuzimanju i zaposlenih .
Kao što vidite, ovde se radi o izvesnom proširivanju uz ovaj amandman tako da se ovo, po predlogu, zaključuje uz saglasnost vlada Srbije i Crne Gore.
Ovde je o imovini bilo reči: imovina je pre svega imovina privrednih subjekata sa teritorije bivše Jugoslavije. Imovina se na ovaj način rešava prostim deljenjem između dve članice, uz saglasnost vlada, po ne znam kom principu, da li će taj princip biti srazmeran veličini privrednih subjekata jedne i druge strane - videćemo, ili će biti srazmeran onome što se uplaćivalo u Privrednu komoru Jugoslavije sa teritorije Srbije ili sa teritorije Crne Gore. Ovde se to jasno ne vidi, ne vidi se ni način niti kako će se to raditi, saglasno dogovoru između ove dve vlade.
Kako se ove dve vlade dogovaraju videli smo i u vezi sa Ustavom, i kod donošenja Ustavne povelje, videli smo i kod sprovođenja zajedničkih osnova vezanih za harmonizaciju odnosa. Otprilike, rasprava i ovaj posao oko podele imovine Privredne komore Jugoslavije trajaće duže.
Jedna od manjkavosti ovog predloga zakona jeste i u tome što posao nije oročen. Nije rečeno koje je to vreme u kojem će radnici koji se sada nalaze u tim organima, ako se ovo u danu za glasanje izglasa, moći da se snađu, odnosno postaviće se pitanje šta je to potrebno za arbitražu i šta su potrebe ovih privrednih komora oko preuzimanja radnika Privredne komore Jugoslavije.
Mislim da bi najkorektnije bilo da Vlada povuče ovaj predlog zakona koji je i inače već dosta izmenjen sa ova dva amandmana, da se uradi novi korektan predlog nekog akta koji bi objedinjavao i harmonizovao odnose privrednih subjekata u obe članice državne zajednice. S tim predlogom ne mora da se izađe ovde, to može da bude zajednički predlog ove dve komore, mislim na Komoru Srbije i Komoru Crne Gore, dakle, da na takav način regulišu odnose i saradnju, a da potom, kada se to pripremi, mi ovde donesemo zakon o prestanku važenja ovog zakona.
Inače, donošenje ovog zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije, bez nečega što će biti konkretno, ovako krnje sigurno nije dobro. Treba da se donese zakon koji će se ubuduće poštovati i koji će ovo o čemu sam govorio, na korektan način urediti. Bez toga ovaj tekst ne vredi. Po tom dogovoru zakon bismo mogli da donesemo tek po donošenju tog dogovora o prestanku važenja ovog zakona o Privrednoj komori Jugoslavije.
Smatram da bi bilo najkorektnije da se ovo povuče iz procedure, da se uredi kako smo predložili, za šta mislim da ovde postoji velika saglasnost i zajedništvo u mišljenju svih opozicionih partija, s obzirom na to da su sve na isti način upućivale kritike, kako sam ja razumeo. Na taj način bismo uradili tekst koji je u interesu obe državne zajednice, obe privredne komore i, što je najvažnije, u interesu privrednih subjekata cele državne zajednice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, sledeći prijavljeni je narodni poslanik Stevan Kesejić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, hoću da iskoristim ovu priliku jer po Poslovniku nemam drugu mogućnost da kao član Odbora za informisanje i kulturu protestujem što se ne sprovode Zaključci ovog odbora o direktnim prenosima skupštinskih zasedanja.
Podsećam, Odbor je preporučio Skupštini da se ponovo izjasni o tome da li treba ili ne treba direktan prenos, a da se u međuvremenu poštuje odluka iz 1997. godine, da se vrate kamere u ovu skupštinu. Pošto se to ni danas ne radi, gospođo Mićić, apelujem na vas da upotrebite svoj autoritet, da uložite dodatni napor i da bar do novog izjašnjavanja ove skupštine po tom pitanju, a to može biti već u prvom danu za glasanje, obezbedite direktan TV prenos iz Skupštine. Ako većina u Skupštini odluči da se prenosi ukinu, bar ćemo znati ko je protiv toga, ali svakako ćemo biti dužni svi da takvu odluku poštujemo.
Poštovane kolege, DSS je u više navrata, i javno i u ovom parlamentu, ukazivala na jedan posredan način rastakanja nekadašnje savezne države, a sada i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Taj način se ogleda u tome što se određene političke snage koje tvore vladajuću većinu u ovoj skupštini i u Srbiji, ili bar veliki deo, javno deklarativno zalažu za zajedničku državu Srbija i Crna Gora, a u stvari u praksi čine čitav niz poteza da tu i takvu zajednicu rastoče.
Dakle, vladajuća većina u ovoj skupštini, odnosno njeni predstavnici su podržali Beogradski sporazum, podržali Ustavnu povelju, a nakon toga počinje cela serija poteza, kažem, na rastakanju te zajedničke države i obesmišljavanju ova dva dokumenta.
To je krenulo od Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, pa se u drastičnoj formi nastavilo kroz Zakon o izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora. Zatim, nastavlja se i kroz neke druge niže pravne i zakonske akte i u Skupštini državne zajednice, a evo i ovoj ovde.
Mislim da je ovaj današnji zakon jedan od tih poteza kojima se na posredan način, a da to na neki način javnost i javno mnjenje u Srbiji, ako je moguće, ne shvate i ne ukapiraju, dalje rastače državna zajednica Srbija i Crna Gora. Dakle, ovo je jedan iz niza tih poteza.
Rečeno je u raspravi da Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje nije regulisano pitanje Privredne komore nekadašnje savezne države. Sada se može postaviti pitanje, šta je trebalo sa tom komorom raditi. Ako prihvatimo ovu tezu da tu komoru treba zakonom ukinuti, sasvim je sigurno da ova skupština nije mesto gde tu ideju i taj naum treba sprovesti u delo.
Dakle, verovatno je to pravno pitanje i pravnici će to bolje da protumače. Smatram da je ovaj predlog zakona trebalo staviti na dnevni red Skupštine Srbije i Crne Gore, pa da se tamo vodi rasprava; većina koja je ovde, ima većinu i tamo, a tamo su i predstavnici Crne Gore, pa, da čujemo i njih šta kažu. To je adresa i mesto gde se ovaj zakon mogao usvojiti. Ovako, ovo se mora i može tumačiti kao jednostrani akt Vlade Srbije i Skupštine, ukoliko zakon bude usvojen, to je samo još jedan mali doprinos, ali svakako doprinos priči o samostalnosti Crne Gore.
Znate, svaki put kada se bilo koja tema o državnoj zajednici i bilo koji zakon o državnoj zajednici nađe na dnevnom redu Skupštine, mi uvek dajemo ovu vrstu argumentacije Crnogorcima. Govorili smo na ovu temu prilikom usvajanja Zakona o izboru narodnih poslanika, a sada se to ponavlja.
Kada budu hteli da podvuku račun i da se rastanu od državne zajednice, Milo i njegovi u Crnoj Gori će onda navesti sve ono što je urađeno sa naše strane i što je urađeno u ovoj skupštini, a to će biti njihov značajan argument u prilog teze o njihovoj samostalnosti. Neće se oni mnogo tada obazirati na sadašnju koaliciju na saveznom nivou, a oni će vama ispostaviti taj račun, a taj račun će glasiti: da su Vlada Srbije i Skupština Srbije učinile niz jednostranih poteza na štetu Crne Gore, a da pri tome Crnu Goru nisu konsultovale.
Druga stvar, u ekonomskom pogledu niko me ne može ubediti da je ovaj potez nešto što doprinosi harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore. Reći ću nešto što možda izgleda besmisleno, možda i jeretički, ali, moglo se razmisliti da se možda ostavi ova privredna komora na nivou državne zajednice, a da se ukinu privredne komore Srbije i Crne Gore. Da li smo bar pokušali da prodamo, da kažem, takvu tezu i da u razgovorima sa predstavnicima Crne Gore obezbedimo takvo rešenje. Mislim da bi to bio daleko veći doprinos harmonizaciji ekonomskih i drugih odnosa Srbije i Crne Gore, nego ovako kao što radimo.
Kada je reč o harmonizaciji odnosa, čudne se tu stvari dešavaju. Što se ekonomski odnosi Srbije i Crne Gore više harmonizuju, to je granica kod Kolovrata sve tvrđa, carina sve ozbiljnija i kontrola je veća. Inače, dolazim iz Prijepolja, a sada sam za vikend bio tamo. Tamo je, u jednom trenutku sam mislio, najtvrđa granica u Evropi. Tamo su u koloni stotine kamiona i šlepera i ljudi čekaju danima da prođu tu granicu. Pazite, kako koji put veliki ekonomski stručnjak gospodin Čeda Jovanović izađe u javnost sa saopštenjem da je neki deo odnosa između Srbije i Crne Gore harmonizovan, tako je ta kolona veća. Tu mi stvari zaista nisu jasne.
Na kraju krajeva, kada je u pitanju ova privredna komora, mislim da je vrlo sporno rešenje o tome da imovinu automatski preuzima Privredna komora Srbije. Mislim da će Crnogorci i tu prigovoriti. Druga je stvar, da li tu imovinu treba dati Privrednoj komori Srbije ili državi, to je veliko pitanje.
Na kraju, a time ću i završiti, kada je bila rasprava u ovoj skupštini o Zakonu o Privrednoj komori Srbije, ako se sećate, DSS je bila protiv tog zakona i mi smo zagovarali potpuno drugačiji koncept oko organizovanja. Danas stojimo na tom konceptu. Smatramo da i privrednu komoru unutar Srbije treba na drugi način urediti. Takođe smo mišljenja da je ova privredna komora na nivou državne zajednice mogla da ostane i da je imala svoje opravdanje, trebalo je da se razmisli o tome da se privredne komore Srbije i Crne Gore ukinu, a da ova komora ostane. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Nikolić.