Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospodine ministre, naše su kolege rekle nekoliko stvari o zakonu koji je na dnevnom redu. Svoj stav sam u vezi sa tim juče rekao na Odoboru za finansije i zbog ostalih kolega. Nemojte zameriti  da ponovim sve to.
Smatrao sam da je normalno kada ovakav zakon imamo u rukama i omogućimo jednom broju ljudi koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, koji ima farme, koji ima pojedinačna grla, pa to može biti predmet zaloge. Verujem da najveći broj vas misli da to jeste neophodno. Zbog toga sam podneo nekoliko amandmana, zajedno sa kolegama s tim u vezi. Juče sam dobio obrazloženje, to što smo napisali da se podrazumeva i da će očigledno biti moguće da se ostvari kada zakon bude usvojen. Precizno ćemo o tome voditi računa, zato što postoje neki ljudi koji su ...
Ne postoje elementarni uslovi da se radi. Ne treba da izgleda nijedan parlament nijedne zemlje na svetu ovako. Ne treba da postoji ni u jednom parlamentu na svetu ovakva atmosfera. Ne treba nijedan poslanik na svetu da se ponaša kao što se ovde ponaša 50 ljudi večeras...

 Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda i da se ponašate u skladu sa Poslovnikom i sa osnovom po kojoj ste dobili reč.

Vi se, gospođo predsednice, ponašajte u skladu sa ovlašćenjima, obezbedite atmosferu da mogu normalno da kažem ono zbog čega sam ovde i došao. Ovde ne može da se govori. Ovde ne može da se iznese argumentacija. Nemoguće je ovde da se kaže ono zbog čega sam došao. To je suština. Nije suština u tome da li kršim Poslovnik, nego je suština da ne možete da kažete ništa zbog čega su vas ljudi ovamo poslali. To je suština. Niste u stanju da obezbedite da narodni poslanik govori o stvarima za koje je zadužen. To je suština.

 Upozoravam vas drugi put da se držite teme dnevnog reda.

Gospođo predsednice, ne mogu u ovakvoj atmosferi da nastavim da radim. To je suština. Vi niste u stanju to da obezbedite. Nenormalno je da neko govori, dok se deset ljudi smeje? To nije normalno.

 To pomalo zavisi i od poslanika. Molim vas da ne dobacujete i da poštujete Poslovnik, kako govornik, tako i ostali poslanici koji sede u sali. Molim vas da ne dobacujete sa mesta. Ne možete ni govorniku da dobacujete.
(Narodni poslanik ćuti za govornicom i čeka da se poslanici umire.)

Zahvaljujem što ste me sa pažnjom saslušali.

 Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, poslanička grupa DSS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Lazar Marjanski.

Počeo bih od one dileme koja se ovde postavljala, da je ovu materiju trebalo regulisati Zakonom o obligacionim odnosima. Po onoj priči koja je bila na odborima, koliko se sećam, ta materija je regulisana zakonom o obligacionim odnosima i u onom sistemu anglosaksonskog i u sistemu kontinentalnog prava. Međutim, rečeno je i govorili smo o tome da je u zemljama u tranziciji ova materija regulisana posebnim zakonima. Znači, zakonima ovakvog tipa, posebnim zakonom koji se ovim bavio.
Verovatno je to tako, po mom mišljenju, zbog finansijske nediscipline, koja je vladala u tim zemljama što se tiče te vrste odnosa. Verovatno zbog nepostojanja te ekonomske podloge za to da se stvari rešavaju na drugi način i rečeno je da je u zemljama u tranziciji ovaj zakon dao određene rezultate. Ne vidim razloga da i kod nas zakon ovakvog tipa ne bi dao rezultate, što mislim da je najbitnija stvar u svemu ovome.
Mislim da će ovaj zakon proći, da je solidno urađen. Iza toga će da stoje neki rezultati u finansijskoj oblasti. Mislim da će dopuniti onaj set zakona - lizing, eventualno hipoteku i još neke stvari, koje bi trebalo da se bave ovom oblašću. Postoji potreba za donošenjem jednog ovakvog zakona. Prava potreba u praksi možda je postojala ranije, u onom periodu raslojavanja u našem društvu, gde se već pojavila potreba za ovakvom vrstom odnosa i gde se ovakva vrsta odnosa ostvarivala, ali u nekoj sivoj zoni, negde izvan zakonskih okvira. Znači, to je funkcionisalo, ali nije bilo precizirano zakonom. Mislim da bi bilo mnogo bolje da je još tada bilo regulisano zakonom.
Međutim, tada smo imali dosta tešku situaciju, koja je opterećivala ove odnose, a to je bila finansijska nedisciplina, koja je poticala ne samo od pojedinaca, fizičkih i pravnih lica, već je na neki način bila podstrekavana od strane same države. Država je stajala iza te finansijske nediscipline, štampanja novca. Znači, nije bilo ambijenta i nije bilo uopšte okruženja za funkcionisanje ovakvog zakona.
Ovde se kaže da imamo dosta dobar Zakon o obligacionim odnosima, ali čini mi se da on u praksi ne daje takve rezultate, koliko se kaže da je on dobar, baš zbog tog nasleđa. Još uvek tu vlada neka vrsta sporosti u primeni tog zakona.
Mislim da je dobro što je ovaj zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima izdvojen iz Zakona o obligacionim odnosima. On ima određene pozitivne strane. Mada nisam ekspert za pravna pitanja, mislim da je pravnički dosta precizan. Prednost je što je skopčan sa određenim rokovima. Problem je u tome, da je to rešeno u Zakonu o obligacionim odnosima, ti rokovi su dosta rastegljivi i onda bi došao u pitanje sam smisao zaloge, tog posla, ako se protegne na duži rok, ako ti rokovi budu probijeni i ako se ne ispoštuje onaj rok koji se precizira ovim posebnim zakonom.
Uz te novine, znači umesto upisa u državinu sada se vrši upis u registar, što će dati efikasnost u primeni ovog zakona, pozitivno je što i sama stvar, koju zalogodavac daje, ostaje u njegovom posedu. Znači, to korišćenje će biti moguće sa tim finansijama, pa se opet stvara prostor za neke aktivnosti i možda sitnije privredne delatnosti. U tom smislu ide podsticanje razvoja malog i sitnog preduzetništva.
Pored ovih dobrih postoje i neke diskutabilne stvari u ovom zakonu, moje kolege su ih već naznačile. To je nepreciziranje založnog registra, ko će i kako to da vodi. Ovo je zakon koji će se baviti odnosom fizičkih lica, pravnih lica, preduzeća i pitanje je koliko će u tim transakcijama biti pod udarom državna imovina.

Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.