Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da do kraja redovnog zasedanja produžimo radno vreme do 20,00 časova, s obzirom da smo usvojili dve tačke po hitnom postupku, a već su bile predviđene tri.
Za 114, protiv 86, nije glasalo 18, od 218 narodnih poslanika.
Saopštavam da je Narodna skupština prihvatila predlog o produženju radnog vremena.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O MATIČNIM KNjIGAMA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona takođe podnela Vlada Republike Srbije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Rodoljub Šabić želi reč?
Izvolite.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nisam čak ni mislio da se javljam za reč, budući da je činjenica da na Predlog zakona, iako kratak, niko od poslanika ove skupštine nije stavio nijedan amandman i budući da je bez problema podržan, kako na Odboru za pravosuđe, tako i na Zakonodavnom odboru.
Ipak, rasprava od malopre povukla me je da izađem i kažem par reči o zakonu koji sasvim sigurno nije ni istorijski, ni veliki, ni reformski, ali koji jeste takav da će bar u izvesnoj, odgovarajućoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta nemalog broja građana ove zemlje.
Dva su razloga zbog kojih je ovaj zakon u osnovi predložen. Jedan je posledica činjenice na koju ću morati da podsetim, da je u periodu, on je na svu sreću iza nas, politički vrlo turbulentnom, počeo je pre nekih 10, 12 ili 15 godina i rezultirao krvavim građanskim ratom, raspadom tada zajedničke domovine i nastajanjem na njenoj teritoriji nekoliko nezavisnih država, kao jedna od niza užasnih posledica došlo i do kidanja objektivnih i subjektivnim veza koje je nemali broj građana ove zemlje imao sa nekadašnjim republikama članicama Jugoslavije.
Naglašavam, nemali broj, desetine ili stotine hiljada tih ljudi, Srba i nesrba, došli su u ovu zemlju da žive i zatražili su državljanstvo ove zemlje. Njihove veze su postale sasvim drugačije. Bilo je neophodno stvoriti im šansu da dobiju to državljanstvo.
Izmenama i dopunama zakona o nekadašnjem jugoslovenskom državljanstvu iz 1996. i 2001. godine stvoreni su uslovi za to i pojavio se veliki broj građana čije državljanstvo ove države nije bilo posledica činjenice rođenja, nego posledica drugih statusnih činjenica, pre svega upisa u državljanstvo i prijema. Većina od vas ili svi vi znate da je standard u vođenju matičnih knjiga, standard koji je dominantan svuda u svetu, da se druge relevantne statusne činjenice državljana vode u knjigama koje se vode prema mestu rođenja.
U velikom broju slučajeva to je za naše novoprimljene državljane ili za građane koji su tek stekli državljanstvo bilo ili veoma teško ili čak i nemoguće. To je jako komplikovalo njihov život, jer je regulisanje nekih statusnih stvari po pravilu iziskivalo dokazivanje određenih statusnih činjenica: rođenja, zaključenja braka, smrti nekog rođaka itd, a to je bilo teško i komplikovano.
Jedan pristup, motivisan činjenicom da se napravi izuzetak od opšteg pravila i da se tim ljudima olakša život kad su bar te stvari u pitanju, jeste da se za te naše državljane, koji su nekada bili državljani zajedničke države, a koji su državljanstvo sada stekli kao državljani tih nezavisnih država nastalih na nekada zajedničkoj teritoriji, izuzetkom stvori mogućnost da se te statusne činjenice: rođenja, braka i smrti, vode u našim zemljišnim knjigama prema mestu prebivališta. To je za njih korisno, to je za njih dobro i to će njima olakšati život, a to ne dovodi u pitanje ostvarivanje bilo kojeg drugog korisnog standarda inkorporiranog u pravni sistem Srbije.
Druga stvar je takođe vezana za jedan ružan i tragičan događaj, za činjenicu da smo 1999. godine kao država, kao posledica tragičnog sukoba i intervencija NATO-a na deo naše teritorije, izgubili, faktički, suverenitet na Kosovu. Tadašnje vlasti su povukle matične knjige sa Kosova i pokušale da obezbede njihovo vođenje i organizovanje na teritoriji sedam opština u Srbiji, ali preko mehanizma koji je postojao, preko matičara koji su to radili tada i u jednoj prilično improvizovanoj atmosferi.
Nije moja ideja da ovom prilikom kritikujem kako su to tada uradile tadašnje vlasti. Verovatno onako kako su mogle. Bila je to teška situacija, bio je to delikatan problem, te knjige su smeštene u prostore koji su objektivno neadekvatni, delom su mikrofilmovane na način koji verovatno nije bio adekvatan, ali kažem, nije trenutak za kritiku.
Jednostavno, bilo je potpuno jasno da se vođenje tih knjiga, u takvim uslovima i u situaciji u kojoj to rade neke poluvirtuelne uprave nasleđene iz našeg nakadašnjeg mehanizma lokalne samouprave sa Kosova, ne može voditi na adekvatan način. Nije tajna da su počele sumnje u prisustvo korupcije, u prisustvo vršenja drugih krivičnih dela: zloupotrebe službenog položaja, iznuda itd. Ministarstvo, na čijem sam čelu, sticajem okolnosti, vršilo je određene akcije proveravanja tih činjenica. Nije moje da sada govorim po imenima, ali ću vam reći da ima i pritvorenih lica, jer postoji osnovana sumnja da su vršila krivična dela.
Ministarstvo za državnu upravu smanjilo je broj ovlašćenja tih matičara i prvostepenaca koji su vodili taj postupak, ali ostaje činjenica da je to služba koja visi o vazduhu, da nema realne koordinacije i rukovođenja kako postoji u normalnim upravama normalno organizovanh opština.
Racio ovog zakona je da se ovi poslovi, upravo u interesu svega ovog što sam govorio, povere opštinskim upravama, stvarno postojećih sedam opština u Srbiji. To je dobro, to je korisno, a to ponovo ne dovodi u pitanje i ne ugrožava bilo koji princip u pravnom sistemu Srbije. Mislim da je dobro, sve do trenutka koji svi želimo, dok to ponovo ne bude bilo moguće voditi na terenu, na Kosovu, u uslovima integrisanim u srpski državni i pravni sistem.
Dame i gospodo, ne vidim nijedan razlog i mislim da to potvrđuje i atmosfera na odborima i odsustvo amandmana, da ovaj zakon ne usvojimo. Usvojimo ga i popravimo, bar u izvesnoj meri, kvalitet života velikog broja naših građana.
Što se tiče poslovničkih opseravacija i činjenica da imam ili nemam pravo da govorim i da je ovo trebalo da bude na dnevnom redu ili nije, upotrebiću, a ne zloupotrebiti priliku i reći da svi znamo šta piše u Poslovniku. To uopšte nije sporno. Mislim da je Administrativni odbor o tome zauzimao stav i mislim da je Vlada ovlašćeni predlagač zakona. Nisam ubeđen da je u skladu sa Ustavom da joj se to pravo na bilo kakav način poslovničkim odredbama uskraćuje, pogotovo onda kada mi niko ne može objasniti kakav je racio tog zakona. Da li zaista mislite da 100, 200 ili 5.000 građana treba da sačeka da ministar Šabić ponovi istovetan predlog koji je pre godinu dana dao Vladan Batić, budući da je stav Vlade po tom pitanju isti.
Zahvaljujem se na pažnji i pozivam vas da podržite ovaj zakon.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, znam da vi imate bogatiji vokabular od vaše prethodnice, pa pretpostavljam da neću dobiti opomenu za ono što ću sada reći, uz puno uvažavanje gospodina Šabića i predsedavajuće, jer sada ću vam dokazati reklamirajući član 189. da niste u pravu i zašto je trebalo da se ovaj predlog ponovo uputi od strane Vlade, odnosno zašto danas nije mogao da se nađe na sednici.
Član 189: "Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti, ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.
Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade".
Jeste vi član Vlade, ali u ovom predlogu zakona piše - za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije određen je dr Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.
U međuvremenu je promenjen Zakon o ministarstvima, dobili ste u nadležnost i ovu oblast i zato je trebalo da Skupština vrati Vladi ovaj predlog zakona, da Vlada ponovo Skupštini dostavi predlog zakona, sa naznakom ko predstavlja Vladu u Narodnoj skupštini.
Mi to nismo dobili i nije ovo isterivanje nekog besa opozicije, bez obzira ima li kamera, nema kamera, molim vas, moramo da se vladamo u okviru Poslovnika koji je ova Narodna skupština donela, kakav god da je. On je nikakav, ali moramo da ga poštujemo.
Prema tome, reklamiram član 189, obrazloženje koje ćete mi dati verovatno me neće zadovoljiti, unapred tražim da se Administrativni odbor o tome izjasni, ali izašla sam samo zbog toga da uvaženom kolegi Šabiću kažem da nije u pravu, da kao predstavnik Vlade nije čak trebalo da se osvrće na Poslovnik i na rad Narodne skupštine, jer to nije njegov posao. Njegov posao je samo da obrazloži Predlog zakona koji je uputio Narodnoj skupštini.
Mi možemo da prozivamo ministra, ministar da proziva nas, ne može nikada, jer do sada nije mogao. Sada je sve moguće, ali nije u duhu parlamentarizma. Zna se ko kome ovde odgovara. Vlada odgovara parlamentu.
Parlament nikada neće odgovarati Vladi.

Vaš stav o povredi Poslovnika, nastaje usred nedostatka informacije, jer je dopisom 06-15561 Vlada Republike Srbije obavestila Narodnu skupštinu da za zakon o matičnim knjigama, kao i za Predlog zakona o udruženjima koji nije na dnevnom redu, umesto dr Vladana Batića, ministra pravde, predstavnik Vlade Republike Srbije bude Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nedostatkom informacija podrazumevam da vam je promaklo kada vam je to uručeno, zajedno sa Predlogom zakona, tako da neće biti ni na dnevnom redu Administrativnog odbora, zbog toga što je omaška u pitanju, a ne povreda Poslovnika.
Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po prijavama za reč prijavljenih narodnih poslanika.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koja je svrha govoriti pred vas 30, dok je prema evidenciji 181 narodni poslanik prisutan. S obzirom da je gospodin ministar tu, reći ću nekoliko reči, jer je jedan član najbitniji, a koji se tiče i jako pokazuje koliko nam je stalo do Kosova i Metohije, da nas je prisutno tridesetak u sali, pa ću onda probati da neke stvari ministru predočim, da vidi kako stoje.
Po ovom predlogu zakona, a i do sada se nešto slično radilo, odnosno improvizovalo, neko ko je bio stanovnik Kosovske Mitrovice, mogao je dobiti izvod za 14 dana, podnese zahtev u matičnu službu, u najbolju ruku moglo je biti sedam, ako pogodi dan, kojim danom ide dotična služba do Kraljeva, pa donosi izvod itd. Ne znam da li će sada ponovo po ovom predlogu, na primer ako neko bude, pošto formalno piše, ako je želeo da se venča neko iz Kosovske Mitrovice, da li će morati da ide da zove matičara iz Kraljeva ili će to ići malo drugačije.
Sa druge strane, hoću da kažem i to da sam bio svedok, jer sam imao tu nesreću da sam 9, 10. i 11. juna 1999. godine morao da vadim izvod rođenih za dete, pa sam prisustvovao evakuaciji pobednika u ratu, koji su pobedili NATO, oni su iselili sve matične knjige iz službe. Nažalost, i tada i mnogo pre toga, u svim opštinama je bila takva situacija, dva puta su u opštini Kosovska Mitrovica odobrene pare, uzimana su sredstva da bi se matične knjige vodile na računarima, da bi se to unelo, mislim na taj elektronski oblik, kako to volimo da kažemo, i to bi bilo mnogo jednostavnije i mnogo bolje.
Novac je potrošen, ništa nije urađeno. Ono što bi mogao da bude moj konkretan predlog ministru, mada ne znam da li će se uvažiti, jer mnogo toga, nažalost, što je predloženo takođe vezano za informatiku i oblast biračkih spiskova nije ispoštovano, da se uspostavi, a to bar nije problem, direktna komunikacija, znači da se unese u bazu podataka tamo gde jeste, da se unese u računar i da onda na relaciji Kosovska Mitrovica, primera radi, Kraljevo, istog dana vi dobijete izvod.
Ne može vam niko oduzeti, knjiga nije itd. Mislim, ako hoćemo da pomognemo građanima, mogli bismo ovako da im pomognemo, jer se izvod dobija trenutno; neko ko želi da uzme mimo zvaničnog matičara izvod, on mora da ide do Kraljeva, da tamo juri veze, da se snalazi, da se možda dodatno izlaže troškovima, a ovako bi obavio posao putem tehnike; kažem, ali neka bude treća sreća, da ne bude sve, pa i to, građenje Skadra na Bojani, jer mi Srbi smo skloni tome da po tri puta uzmemo pare za istu stvar, a da je retko kad uradimo.
S druge strane, mislim da postojanje naših matičnih knjiga ide u prilog državi Srbiji, jednostavno ne treba se odricati toga, te knjige su zvanični dokumenti, na osnovu tih knjiga se izdaju i uverenja o državljanstvu, pokreće se pitanje nekakvog državljanstva na Kosovu i Metohiji. Žao mi je što su naše delegacije defilovale ovih dana Evropom, bile su u Berlinu, Atini, nisam čuo da je neka vladina delegacija, a mislim da je bilo nekih poslanika iz ovog parlamenta, pomenuo pitanje Kosova, odnosno pitanje povratka prognanih i raseljenih, a to je sve vezano za ovu državnu upravu i za ostalo.
Mislim, da se ne bi Gerhard Šreder naljutio ako bi mu naš premijer rekao da gospodin Štajner ne želi da vraća Srbe, da on pravi opstrukciju u povratku i da nam upravo smeta, da nam oduzima našu imovinu o kojoj je bilo reči u privatizaciji itd.
Koristim ovu priliku da primetim da se baš nešto ne zalažemo tim diplomatskim putem za rešenja po pitanju svih knjiga, po pitanju naše imovine, po pitanju državljanstva i ostalog. Vidite priču Džordža Soroša, našeg prijatelja ili ne znam čijeg, koji priča da Kosovo nikada više ne može biti u sastavu Srbije, da li ćemo mi pomalo tome doprineti itd.
Ti stranci su iznenađeni pasivnošću našeg ministarstva spoljnih poslova. Kada sam razgovarao sa mnogim stranim predstavnicima, oni kažu - mi ne možemo da shvatimo da vaša država ne reaguje na to i to. Jednostavno, vi ste u pravu, vi ste ovde ugroženi, Rezolucija se ne sprovodi na štetu nealbanskih zajednica, znači srpskih i ostalih, a vaša država ćuti, ne upućuje zvanična pisma, proteste, nema te diplomatije, nema je u ostalim institucijama itd.
Bojim se da ništa nećemo uraditi na ovakav način, ne boreći se za matične knjige, a to može samo država, naša diplomatija i naša zajednička politika i strategija, ako je uopšte imamo o Kosovu; jer jako je dobro reći kada dođe delegacija odozdo, tražim da se vratim vojska i policija na Kosovo; ali ne, to treba reći kod Šredera ili u Atini na skupu itd, pa će oni to da odobre. Ako oni to ne odobre, mi možemo da plačemo ili da pričamo, kako god hoćete.
Kažem još jednom, trebalo bi se možda zalagati i boriti kod ovog pitanja, moramo da budemo jasni, a kada UNMIK-a nema, njemu matične knjige ne trebaju i neće ih nositi kada ode kući. Matične knjige su zanimljive za one koji dole žive, znači za Srbe, Albance, kao što im je zanimljiv katastar, pa smo im predali i katastar i mnogo toga itd.
Treba se založiti za to da matične knjige i knjige državljana, pošto idu u prilog Jugoslaviji bivšoj, a sadašnjoj zajednici Srbija i Crna Gora, Republici Srbiji i srpskoj zajednici, da budu zvaničan dokument. Dakle, to treba nametnuti kao što je bilo, pa da bude ponovo i da su svi građani Kosova i Metohije uključeni u te matične knjige, kako su bile do sada, tako i od sada. Ovako iskreno, što se UNMIK-a tiče, mi u suštini možemo izigravati neki paralelizam. Sada imate slučajeva da mnogim Albancima, recimo, da ne pričam o tim zloupotrebama itd, trebaju izvodi, naša dokumenta, negde ne mogu da prođu bez naših dokumenata, ima mnogo toga, da se i sa tim nažalost mešetari.
Ono što treba da bude posao Vlade, kao i u svemu, da se bori za to da to bude objedinjena delatnost i da te naše matične knjige koje su bile važeće i u kojima se vidi da mnogi koji su došli iz Albanije nemaju naše državljanstvo, nisu upisani u naše matične knjige itd, pa da se i mi na taj način izborimo.
Dakle, nevezano za ovaj zakon, to treba da bude jedna od strategija ove vlade i ovog ministarstva, da se i na taj način dokaže koliko nas je bilo na Kosovu, koliko nas je sada, a koliko je drugih i nažalost koliko je onih koji nelegalno dole borave, uzurpirajući našu imovinu i naša prava, rušeći državu Srbiju i boreći se da se zid koji se stvara između Kosova i ostalog dela Srbije izgradi negde do 3-4 metra, da nikada više ni ptica neće moći da preleti, a ne država Srbija da se integriše zajedno sa Kosovom u Evropsku zajednicu itd. Zahvaljujem.

 Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Vuko Antonijević. Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa SRS, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Predlog zakona o dopuni Zakona o matičnim knjigama, istina, sadrži samo dva člana, od kojih ovaj drugi predviđa samo kada zakon stupa na snagu. Reklo bi se, nemamo o čemu da govorimo. Međutim, ovo je prilika da u načelnoj raspravi potegnemo neke teme vezane za izbeglice i uopšte građane i državljane naše države, obzirom da je državljanstvo javnopravnog karaktera, odnosno odnos države i pojedinca, na osnovu kojeg pojedinac uživa određena prava i ima određene obaveze, ali isto država ima određene obaveze prema tom pojedincu, odnosno svom državljaninu.
Zakon o jugoslovenskom državljanstvu nalaže da se činjenice republičkog i saveznog državljanstva upisuju u knjigu rođenih, a evidenciju o državljanstvu vodimo u matičnoj knjizi državljana. Izbegla lica koja su posle ovih izmena stekla jugoslovensko državljanstvo, koja nisu rođena na teritoriji SRJ, odnosno sada državne zajednice Srbija i Crna Gora (iako i ovde u obrazloženju imamo SRJ, a trebalo bi da stoji državna zajednica, pošto je Vlada imala prilike, da je ovaj akt ponovo uputila Skupštini ne bismo imali pogrešan naziv države u kojoj živimo) nisu ni upisana u matične knjige rođenih u našoj zemlji i time nisu ni imala mogućnost upisa svog državljanskog statusa u matične knjige.
U obrazloženju, Vlada licemerno tvrdi: obzirom na to da je državljanstvo odnos javnopravnog karaktera i trajna pravna veza koja veže pojedinca za državu, to bi država pojedincu, svom državljaninu trebalo da obezbedi vršenje ljudskih i građanskih prava, kao i posebnu pravnu zaštitu u inostranstvu. Postavlja se pitanje, da li naša država to i čini i šta je sa onima koji u svojoj ličnosti ili svojoj funkciji na izvestan način reprezentuju državu i donose državne odluke ili daju izjave koje na izvestan način obavezuju samu državu i državne organe. Sve te izjave ili sve te odluke imaju određene reperkusije na sve građane, odnosno na sve njene državljane.
Tu pre svega mislim na građanska prava i zaštitu domaćih državljana, pravnu zaštitu posebno potenciram u inostranstvu i pred stranim organima. Zbog toga se postavlja pitanje, može li, recimo, funkcioner ove zajedničke države, kao ministar u Savetu ministara, da daje izjave da ćemo se odreći zahteva za naknadu ratne štete, a takva izjava, naravno, obavezuje na izvestan način tu državu čiji je on ministar i time ugrožava pravo svakog od nas da tu štetu potražuje, a što je naše elementarno ljudsko pravo, zagarantovano po svim međunarodnim konvencijama. Gospodin Tadić, kao ministar odbrane, može kao građanin da priča šta hoće, ali kao ministar ne može. Mora da vodi računa o interesu građana ove države, odnosno o državljanima ove države. On svojom izjavom, ovakvom kakvu je u Briselu dao, amnestira one koji su nas 78 dana bombardovali, ubijali i rušili.
Imali smo u prošlom veku jednog Tita, a verujte mi, mislim da nam je to dovoljno za dva veka, ne trebaju nam novi mali titoisti koji će oprostiti ono što nam po svim međunarodnim pravilima sleduje, odnosno na šta imamo pravo. Niko nema pravo da se toga odrekne. Napravi li ova vlast takvu grešku, politička odgovornost i odlazak sa pojedinih političkih funkcija biće nikakva satisfakcija ovom napaćenom narodu.
Pitam se, zašto niko iz vlasti, zašto niko od predstavnika većine i u ovom parlamentu i u onom drugom parlamentu, nije ništa rekao povodom te Tadićeve izjave i zašto nije uzeo u zaštitu pravo, odnosno nas kao građane od takvih izjava, da ne kažem nesuvislih, ali neodgovornih. Postavlja se pitanje, zašto onda BiH ne odustane od svog zahteva da joj Srbija i Crna Gora nadoknade ratnu odštetu, koju ćemo, verovatno, morati da platimo, obzirom na činjenicu da je ova vlast učinila sve da se u međunarodnim okvirima, a naročito pred Haškim tribunalom satanizuje srpski narod i da se Hagu isporuče ljudi iz državnog i vojnog vrha, kako bi im se sudilo za navodne ratne zločine, čime bi se i Srbija i tadašnja JNA prikazale kao agresori.
Kakvu pomoć, pri tome, haški optuženici i državljani ove države dobijaju od svoje države? Ona ih hapsi, ona ih izručuje, ona otvara vojne arhive, pomaže tužilaštvo, pomaže Karli del Ponte, protiv svojih državljana. Postavlja se pitanje, ima li iko od tih izbeglih, koji tek treba da steknu državljanstvo ili koji su stekli, pa to treba da upišu i u matične knjige, imaju li oni uopšte u ovakvim okolnostima i sa ovakvom vlašću interesa da dobiju državljanstvo ove države? Možda im je i bolje da to državljanstvo i nemaju. Zato se postavlja pitanje, koja će to prava ostvariti državljani ove države, koji su primljeni u državljanstvo, ako ih sutra Karla del Ponte bude tražila, a ova vlast bude spremna da ih izruči.
Podsetila bih vas na jedan slučaj, vrlo skorašnji, a o kome se niko iz vlasti nije izjašnjavao, bar nismo mogli da čujemo, a to je slučaj Emira Šišića, koji je dobio kaznu doživotne robije u Italiji, a ne znamo koliko se ova država založila da tog čoveka odbrani, obzirom da se zna da po svim pravilima ne može pilot da odgovara za izvršenje onog dela za šta je dobio komandu sa zemlje. Jasna je situacija da je to bila zona zabranjenih letova i da su ti koji su poginuli i koji su bili pogođeni bili unapred obavešteni da je zona zabranjenog leta.
Podsetiću vas na slučaj male Milice iz Batajnice, koja je nesrećnim slučajem, zahvaljujući bombardovanju sa velikih visina, izgubila svoj život, na one koji su izgubili svoj život na Varvarinskom mostu. Podsetiću vas na to kako Amerikanci štite svoje državljane. Evo tako što su sada dostavili predlog za sklapanje bilateralnog sporazuma sa državnom zajednicom, da njeni državljani ne odgovaraju pred Međunarodnim krivičnim sudom. Tako oni štite interese svojih državljana, a mi apsolutno ne štitmo interese svojih državljana. Jednostavno, to što je neko državljanin ove države ima samo obaveze. Nikakva prava on ne može da ostvaruje, niti država oseća bilo kakvu obavezu za svoje državljane u bilo kojoj situaciji, kada je ta pomoć njima neophodna.
Takođe je ovo prilika da se malo govori o izbeglicama, koji kad stiču državljanstvo gube izbeglički status. Ovo sam pomenula zbog toga što ovih dana čujemo da se brojni kolektivni smeštaji moraju zatvoriti. To čujemo od ljudi iz Vlade, jer više nema sredstava za njihovo održavanje ili kažu - prekomerno troše, mnogo koštaju državu. Znači, hajde da prihvate državljanstvo, smanjićemo troškove, ali se dalje nećemo više nikako brinuti o njima. U Srbiji ima 197 kolektivnih smeštaja. U Kragujevcu su pre neki dan dve porodice sa malom decom izbačene iz takvog kolektivnog smeštaja i možemo da očekujemo da u narednih mesec dana dođe do zatvaranja brojnih kolektivnih smeštaja.
Zato se postavlja pitanje, iako samo formalno, vođenja evidencije i u matičnim knjigama po pitanju državljanskog statusa, ima li uopšte nekog ko nije ovde rođen, da li ima interesa da postane državljanin ove države, koja samo na ovaj način o njemu može da vodi računa.

Ima reč narodni poslanik Vjerica Radeta.

Prostim čitanjem ovog člana, koji predstavlja Predlog izmene i dopune Zakona, reklo bi se da evo ova vlada i ova DOS-ovska vlast je konačno počela da vodi računa o izbeglim i raseljenim licima, s obzirom da se ovaj član zakona odnosi pre svega na njih.
S obzirom da znam i da mi znamo da o tome nema ni govora, jer način na koji pokazujete brigu o tim licima najbolje se vidi ovih dana po buldožerima. Naravno, šta bi drugo predstavnici buldožer-revolucije i radili, buldožerima rušite ono što su ti jadni ljudi mukotrpno stekli i izgradili, jer, bože moj, nemaju građevinsku dozvolu i nećete da ih legalizujete.
Mislim da ovaj član uopšte nije bilo potrebno predlagati, niti ima potrebe da se usvajaju ove izmene zakona. Mi nismo pisali amandman zato što znamo da biste vi to zloupotrebili i da bi večeras na svim televizijama bilo objavljeno da poslanička grupa SRS ne prihvata predlog zakona, koji, eto, pomaže izbeglim i raseljenim licima.
Pitam i usput obrazlažem zašto mislim da je ovo nepotrebno. Sada postoji apsolutno pravni promet sa svim bivšim jugoslovenskim republikama. Nikakav problem nije da se dobije izvod iz knjige rođenih iz bilo kog grada, mesta na teritoriji bivših republika. Vlada u obrazloženju kaže, danas sam u novinama čitala, gospodine Šabiću, vi ste rekli da između ostalog zbog efikasnosti, da bi se brže došlo do tih izvoda, da se za to predlaže ovaj zakon.
Svako lice, koje živi na teritoriji jedne opštine u Beogradu, na primer na opštini Savski Venac, onaj koji je rođen u toj opštini, dobiće izvod iz knjige rođenih za dva dana. Onaj, koji takođe tu živi, a rođen je u selu, na primer, Levosoje, neće dobiti taj izvod za nekih deset dana, ukoliko nema prijatelje, rođake, poznanike da to od njih zatraže ili će se tražiti zvanično matična služba opštine gde živi od opštine gde je to lice rođeno. To se čak i vremenski poklapa sa vremenom za koje lice iz Knina može da dobije izvod iz knjige rođenih.
Neko jednom upisan u knjigu rođenih ne može da se prepisuje. Pitam vas, šta će se desiti konkretno sa licem koje je rođeno u Kninu, da li ćete vi obavestiti matičnu knjigu u Kninu da taj list gde je to lice upisano istrgne iz te knjige, da ga tamo više nema i da na taj način ne može da ostvari ni svoja imovinska prava. Dobro znamo da imovinska prava na tim teritorijama ti ljudi ni izbliza nisu regulisali. Iovako imaju problema i još im samo ovo nedostaje.
Sledeće pitanje, ako budete vrlo brzo primenjivali ovaj član, moraćete i da klonirate ljude. Knin je sada pod hrvatskom okupacojom. Jednog dana kada Knin bude ponovo u sastavu jedinstvene srpske države, onda ćemo imati isto lice, upisano u knjigu rođenih i u Kninu i u Zemunu, na primer. To je fizički nemoguće.
Međutim, nešto drugo se krije iza ovog predloga. Svakako ne vaša briga o tim ljudima. Na ovaj način priznajete da se vi u DOS-u polako pripremate za izbore, koliko god to pokušavate da sakrijete. Vi ćete sa licima koja nisu dobila državljanstvo da radite ono što su socijalisti radili sa Šiptarima na Kosovu. Vi ćete praviti spiskove od lica za koja imate podatke iz Komesarijata i napravićete spiskove kakvi vama odgovaraju. Naravno, na te spiskove nećete upisivati lica koja su dobila državljanstvo, a takvih je, na žalost, malo, jer dobro znate da lica iz tih krajeva, koja imaju državljanstvo, ni slučajno neće glasati za DOS. Dobro znate da će glasati za SRS, zato što znaju da je jedino SRS od početka vodila računa o njima i da je jedina SRS spremna da ta lica u svakom pogledu izjednači sa građanima rođenim ovde, a ne samo ovim nekakvim fiktivnim izmenama zakona.