Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 1. Predloga zakona, koji predviđa da se posle reči "pokretnih stvari" dodaju reči "na kojima postoji pravo svojine".
U čemu je tu suština; upravo je vezano za pomenuti član 966. Zakona o obligacionim odnosima, koji, kako rekoste gospodine ministre, govori o predmetu zaloge, gde poverilac dolazi u posed, odnosno u državinu predmeta zaloge odnosno pokretne stvari.
Međutim, ovde je još veća potreba da zalogodavac ima pravo svojine na pokretnoj stvari, jer upravo taj predmet ostaje u državini zalogodavca. Znači, manje je prisutno obezbeđenje založnog poverioca, jer kod eventualno sudskog spora, a to i kažete u članu 4, ako je zalogodavac založio stvar na koju nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.
Koja tu pravna situacija nastaje? Stvara se jaka pravna nesigurnost u ovom dužničko-poverilačkom odnosu između zalogodavca i založnog poverioca. Zbog toga mi, u Srpskoj radikalnoj stranci, imajući u vidu stvaranje pravne sigurnosti u pravnom poslu kod dužničko poverilačkih odnosa, a što je predmet ovog zakona koji ste predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije, amandmanom predlažemo svojinsko obezbeđenje. Za to smo da dođe do liberalizacije odnosa putem kojih se sklapaju razni poslovi, s tim što mi u Srpskoj radikalnoj stranci, naravno smatramo da će ovde doći do takvih poslova gde će zajmodavci da dođu u određeni poslovni i finansijski rizik, gde će naravno doći do propadanja porodice u tom finansijskom smislu.
Zbog toga vam predlažem da prihvatite ovaj amandman, imajući u vidu i odredbu člana 17, gde kažete da je zalogodavac, u smislu ovog zakona, dužnik u slučaju da je istovremeno dužnik, a ne treće lice, koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari u svojstvu imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati. Znači, s jedne strane, pominjete pravo svojine, koje treba da ima zajmodavac, a ne stavljate ga u osnovne odredbe kao princip, kao pravilo, kao načelo koje će da važi u tekstu celog zakona i da se podrazumeva kod sklapanja ovog posla da postoji pravo svojine na strani zajmodavca.
Pored člana 17, a ima još nekih članova koji su međusobno kontradiktorni po pitanju prava svojine na predmetu zaloge, recimo član 35: "Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu". Šta ako na predmetu zaloge ima pravo svojine treće lice? Doći će do sudskog spora, gde će treće lice zadržati državinu, s obzirom da ima pravo svojine - neće moći da dođe do realizacije potraživanja od strane poverioca prema zalogodavcu.