Prvo, neblagovremeno ste reagovali, zaključen je pretres. Drugo, Vlada ima pravo da podnosi amandmane i podnosila je, već dve i po godine podnosi amandmane. Treće, ti amandmani podneti su u februaru 2001. godine i ne vidim u čemu je problem, pravo da vam kažem. Naravno, pauzu neću određivati.
Ukoliko niste zadovoljni, Administrativni odbor će vam, kao i na prethodne primedbe koje su takođe korisne, da se objasni šta je suvislo, a šta je nesuvislo, koje će biti nekome korisne, dati i na ovo odgovor.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Pajtić; zajedno Đorđe Mamula i Petar Cvetković; Rade Bajić i Bora Stanimirović; Nebojša Jović i Dragan Jovanović; Nebojša Jović i Jovan Todorović; Radojko Petrić i Živodarka Dacin; Joca Arsić i Milan Janković; Rajko Baralić, Joca Arsić i Dušan Cvetković; Miomir Ilić i Golub Rajić; Radojko Petrić i Nebojša Jović; Đura Lazić i Sreten Mitrović; Nebojša Jović i Radojko Petrić; Golub Rajić i Miomir Ilić; Ljubomir Mucić i Jovan Todorović; Dušan Cvetković i Radojko Petrić; Milovan Radovanović; Dragoljub Stamenković; Goran Cvetanović; Dragan Čolić; Dragan Ljubojević; Ljubomir Kragović; Petar Jojić; Stevan Kesejić; Slobodan Janjić; Branislav Vakić; Milorad Mirčić; Zlatan Jovanović; Nataša Jovanović; Dragan Sl. Pavlović; Veroljub Arsić; Vjerica Radeta; Lazar Marjanski; Zoran Krasić; Srboljub Živanović; Branislav Blažić i Vitomir Plužarević.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč narodnih poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, da se ono raspoređuje srazmerno broju poslanika koje imaju poslaničke grupe.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pitam, da li želi reč ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, gospodin Goran Pitić, kao predstavnik predlagača?
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, evo prilike da porazgovaramo takođe o zakonu koji je pripremljen od strane Vlade, iz paketa ekonomskih zakona započetih u poslednjih par nedelja. Ovo je deo koji se nastavlja na ona dva danas usvojena zakona, a posebno na Zakon o finansijskom lizingu. Znači, radi se o Predlogu zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Prvo bih rekao nešto o značaju samog zakona, a potom nešto malo više o detaljima i o tome šta ovaj zakon znači za pravnu regulativu u delu ostvarenja poslovnog prometa u Srbiji, kakav je potencijalni efekat u pogledu pospešivanja privrednih aktivnosti i u kojim segmentima smatramo da se elementima ovog zakona poboljšava pravna regulativa kojom se stvara prostor za jačanje poslovnog prometa u Srbiji, aktiviranje kapitala koji postoji, a s druge strane, daje šansa onima koji imaju dobre ideje, koji mogu da založe i žele da uđu u određeni poslovni rizik, da uđu u ugovorni aranžman sa potencijalnim založnim poveriocem i na taj način da se doprinese novoj poslovnoj praksi koja do sada na ovakav način nije bila prepoznatljiva u našoj zemlji.
Višestruki je značaj ovog zakona. Ovaj zakon je bitan, s jedne strane, za razvoj finansijskog tržišta. Znači, daje prostora da u ugovornim aranžmanima između zalogodavca i založnog poverioca onaj koji ima kapital nađe finansijskog interesa da taj kapital plasira onome koji želi da da nešto kao predmet zaloge založnom poveriocu i da na taj način, ostvarenjem založnog prava preko upisa u registar zaloge, otvara potencijalno nova stranica u delu poslovnog prometa koji do sada nije bio prepoznatljiv.
U našoj zemlji je evidentno da jedan od ozbiljnih problema, trenutno predstavlja verovatno usko grlo u potencijalnom razvoju biznisa u Srbiji, jeste pitanje obezbeđenja potraživanja, a posebno vezanih za davanje kredita. Neretko, svako od vas je sigurno imao prilike da razgovara sa onima koji kažu kako nije lako dobiti sveža sredstva, posebno zato što oni koji imaju sredstva traže ozbiljna obezbeđenja tih potraživanja i upravo je ovo jedan oblik kojim se daje prostor da se ta uska grla otklone i da se u onom delu koji se unosi kao novi institut u pravnoj regulativi, a to je takozvana nedržavinska ili neposedovna zaloga, ono što nije dosadašnja praksa, a ni u Zakonu o obligacionim odnosima nije bilo prepoznatljivo, da se na ovaj način uvede u poslovnu praksu u Srbiji.
Ovo je novi zakon, oslanja se na one pravne institute koji su do sada na moderan način razvijeni u Srbiji, primarno na moderan Zakon o obligacionim odnosima, ali, kažem, nešto o tim elementima reći ću kasnije.
Što se tiče uskog grla u delu poslovnog prometa Srbije, a to je obezbeđenje potraživanja, neka osnovna obeležja su, znači, da se ovim zakonom pojačava mogućnost u globalu, a u kontekstu ove nedržavinske, neposesorne zaloge, da poverioci efikasno naplate svoja potraživanja od dužnika. To sigurno prepoznajemo kao jedan od problema, s obzirom na stvarno bogato nasleđe problema koji su i te kako ostavili to nasleđe da oni koji imaju sredstva, imaju zazor da ta sredstva plasiraju, a imajući u vidu da nemaju instrumente ozbiljnog obezbeđenja potraživanja od onih koji žele da uđu u ugovorni aranžman sa njima.
Drugo, to je pitanje zaštite poverioca od potencijalnih insolventnosti dužnika i u slučajevima stečaja, sigurno da ovim elementom koji podrazumeva stvaranje sistema obezbeđenja potraživanja na način da razvija i daje prostora za razvitak ove poslovne prakse, da se time stimulišu potencijalne poslovne mogućnosti, znači, poslovni interes onih koji žele da ulažu, domaćih i stranih poslovnih ljudi.
Nesporno da, u situaciji kada bi došlo do jačanja tokova finansijskog kapitala, da se time u suštini utiče na snižavanje troškova kamata, više para je u opticaju, veća ponuda kreditnih aktivnosti, kredita, a nesporno je ono prvo što treba. Sa druge strane, što samom ponudom u odnosu na potencijalnu tražnju utiče na snižavanje troškova ili opterećenja onoga što je na strani kredita, u ovom slučaju kamate. Tu su premije, osiguranja i drugi troškovi.
Ovaj zakon daje prostora da se ohrabre oni koji žele da uđu u određene poslovne rizike, nesporno je da ovaj zakon daje prostora onima koji, kažem, žele da ostvare određeni biznis, određenu poslovnu ideju, žele da uđu u ruzik ostvarenja te ideje, da nađu interesa kao zalogodavac, a sa druge strane založni poverilac da nađe interesa, sklapanjem ugovora u tom poslu i registracijom tog založnog prava u registru zaloge, da se stvara novi ugovorni odnos u kome se daje prostora za razvoj novog dela u poslovnom prometu.
Normalno, da pomenem, to je više pravnička terminologija, ali želim da pomenem, znači, ovim obeležjima u sistemu obezbeđivanja potraživanja daje se prostora za ostvarenje takozvane komutativne pravde ili drugim rečima - da je ovo pitanje obezbeđenja potraživanja pravičan ekvivalent za otvoreni kredit.
To su neki elementi kojima smo se rukovodili kada smo razmatrali na koji način regulisati materiju koja do sada ima i te kakva uređenja u Zakonu o obligacionim odnosima, u nekim segmentima zaloge i odnosima između dužnika i poverioca, ali ovaj segment je ipak jedna vrsta poslovne prakse, koja je veoma lapidarno bila prisutna u 19. veku, a u suštini se razvila u 20. veku, te ga u suštini uporedni pravni sistemi kontinentalnih zemalja ne prepoznaju u onom pravom smislu, pa iz tog razloga i sam Zakon o obligacionim odnosima, koji se primarno vezuje za rešenja koja su iz kontinentalnog pravnog sistema; jednostavno, znači, ostala je praznina koja se rešava ovim zakonom.
Mi imamo probleme koji na neki način opterećuju ulaske u dužničko-poverilačke odnose, a imamo i neke pozitivne elemente.
Ono što su negativni elementi, to je sigurno opterećenje iz nasleđa postojanja društvene svojine i nerešenih svojinskih odnosa, rešavanje pitanja denacionalizacije, to je sigurno pitanje rešavanje onoga što se nalazi u zemljišnim knjigama. Iz tog razloga evidentno je da postoji vrsta ozbiljnog nasleđa koja ne pruža mogućnosti da se pitanja zaloge otvori u onom korpusu u kojem bi moglo da se posluje u normalnim zemljama, a nemaju ova nasleđa kao što ima naša zemlja.
Sa druge strane, mi imamo jedan dobar pravni okvir, koji kažem opet, nalazi se u elementima Zakona o obligacionim odnosima, koji sadrži ta moderna pravila koja regulišu pitanje odnosa između dužnika i poverioca i koji uopšte regulišu pitanja ne samo zaštite poverilaca, nego i zaštite dužnika.
Ova rešenja u Zakonu o obligacionim odnosima napravljena su, normalno, na iskustvima modernih uporednih pravnih sistema, a sa druge strane, rađena su na osnovu dobre poslovne prakse, na osnovu neke specifičnosti, razvoja poslovne prakse u Srbiji, ranije u Jugoslaviji i na taj način napravljen je sklop, povezanost teorije i prakse, koja je predstavljala osnovno uporište u izradi zakona o založnom pravu pokretnih stvari upisanih u registar.
Naše važeće domaće pravo poznaje dve vrste zaloge. Upravo, ovaj treći deo koji podrazumeva nedržavinsku, znači neposesornu zalogu, ne prepoznaje naš važeći pravni sistem, nego kada su u pitanju pokretne stvari prepoznaje takozvanu državinsku zalogu. Drugim rečima, predmet zaloge ostaje u državini založnog poverioca i normalno da je to limitacija, jer ne može da se koristi predmet zaloge za eventualnu preradu ili za rad sa njom, ili eventualnu prodaju, davanje u zakup itd.
Postoji druga vrsta zaloge, to je u stvari hipoteka na nekretnine, na nepokretnosti kada je u pitanju normalno ostajanje državine u onome ko je davalac hipoteke, ali primećujemo upravo da tu postoje određene diferencije, a to je da predmet zaloge, predmet koji se daje u zalogu založnom poveriocu ostaje u državini zalogodavca.
To je ta osnovna novina čime se daje prostora da ono što dajete kao predmet zaloge, jer u najvećem broju slučajeva biće situacija da je i dužnik i zalogodavac isto lice, a ako ne nužno, ali u najvećem broju slučajeva to je za očekivati i iz tog razloga ovim zakonom reguliše se treći oblik založnog prava, znači nedržavinska, neposesorna zaloga koja do sada nije bila ragulisana Zakonom o obligacionim odnosima.
Osnovna prednost, rekao sam već prvu, znači, mogućnost dužnika da korišćenjem predmeta zaloge, preradom, upotrebom, prodajom ostvaruje sredstva za otplatu kredita, drugim rečima, vama ostaje predmet zaloge sa kojim možete da zarađujete da biste otplatili kredit koji uzimate od potencijalnog poverioca.
Ranije je bilo ono što je ostajalo u situaciji državinske zaloge, a ona se reguliše Zakonom o obligacionim odnosima. U principu, to se odnosilo na stvari koje su mogle da se daju u zalogu, a koje vama u suštini nisu ni potrebne, a da li je to neki nakit, satovi ili nešto što je sigurno minorni deo onoga što je u suštini ovo o čemu danas razgovaramo.
Konačno, normalno je pitanje problema zemljišnih knjiga, problema otvaranja hipoteke kao takve. Iz tog razloga uvođenjem neposedovne zaloge u naš pravni sistem regulisala bi se materija koja je u drugim zemljama u tranziciji otvorila ozbiljan prostor za razvoj poslovnog prometa, koji nije bio poznat u tim sistemima.
Primera radi, u Bugarskoj i drugim zemljama danas se radi o poslovima koji na godišnjem nivou prelaze i milijarde evra. Znači, to su sigurno neke sekvence u razvoju, a sigurno je da postoje određeni rizici, pa upravo i na Odboru kada smo imali komunikaciju postavljeno je pitanje, pa ovde postoje rizici, a šta ako naš narod počne da zloupotrebljava ovaj zakon. To se odnosi na svaki zakon koji može da bude predmet rasprave u Skupštini ili koji je u postojećoj pravnoj regulativi.
Poenta je šta je alternativa; alternativa je da zatvorimo opciju koju želimo da otvorimo ovim zakonom, a to je da svi oni koji žele da ostvare ovu mogućnost kroz razvoj svojih poslovnih aktivnosti u delu neposesorne zaloge imaju tu šansu. Ovim zakonom se veoma precizno reguliše na koji način dolazi do namirenja, ukoliko dođe do nemogućnosti ili prestanka otplate kredita od strane zalogodavca ili dužnika. Takođe, obezbeđuje se mehanizam kojim se određeni nedostaci vezani za Zakon o izvršnom postupku kompenziraju na način da se obezbeđuje i te kako efikasna procedura namirenja.
Tačno se zna na koji način dolazi do prestanka založnog prava, na koji način se regulišu odnosi koji obezbeđuju da se putem ugovora između zalogodavca i poverioca obezbedi da s jedne strane, percipirajući rizik, ali s druge strane obezbeđuju da potencijalno postoji i te kakav profit u delu rizika.
To su kategorije koje postoje svuda u svetu. To što smo se mi negde uplašili od onoga što je iskustvo celog sveta, to što smo se navikli u godinama iza nas da ne želimo ili plašimo se onoga što je normalan i moderan poslovni promet, to je problem koji imamo kao bojazan od nasleđa koje smo imali. Upravo ovaj zakon jeste da otvorimo stranicu koja treba da približi kapital i ideju.
Da li će biti zloupotreba, postoje sankcije za zloupotrebe. Da li postoji rizik, postoji. Da li postoji profit za taj rizik, postoji. Da li se minimizira rizik, sigurno da ima instrumenata za minimiziranje rizika, ali konačno, rizik je obeležje biznisa. Rizik je obeležje poslovnog prometa. Svako ko ulazi u biznis mora da shvati da ako nije napravio dobru poslovnu ideju, ako nije uradio ono što je predvideo svojim biznis planom, mora da snosi rizik onoga u šta je ušao. Taj rizik je ono što je regulisano ugovorom, što je regulisano ovim zakonom. To je poruka i ovog zakona, kao i Zakona o finansijskom lizingu.
Ovaj zakon reguliše puno elemenata i sve ono što je potrebno da bi mogla da funkcioniše ova pozicija neposesorne zaloge i ugovora o zalozi, pri čemu najčešće će ugovor o zalozi biti u suštini sporedni ugovor, jer se on u suštini, u najvećem broju slučajeva, vezuje za ugovor o kreditu. Logično je ili najčešći je oblik dešavanja da vi paralelno sa postojanjem ugovora o kreditu imate i ugovor o zalozi, koji svoju efektivnost dobija u trenutku kada se založno pravo upisuje u registar.
Sve prethodno što postoji ima svoju regulaciju koja se podrazumeva, ukoliko u pismenoj formi to već, a da ne zloupotrebljavam vaše vreme, postoji u zakonu. Znači, postoji obligacija kada se zaloga reguliše u pismenoj formi. Ono što je upisano u registar ima svoje pravo prvenstva. Ovaj zakon reguliše prioritetno pravo naplate založnog poverioca u odnosu kako na ostale poverioce na istom predmetu zaloge, a tako i u horizontalnoj ravni na ostale oblike potraživanja koji mogu da postoje po predmetu zaloge.
Na taj način ovaj odnos između zalogodavnog poverioca i zalogodavca ima mehanizam koji obezbeđuje da se svako u ovom segmentu prepoznaje sa pravima i obavezama. To je, takođe, regulisano ovim zakonom. Normalno, ostali elementi su sticanje založnog prava, pravna dejstva, predmet založnog prava, ugovor o zalozi, namirenje, prestanak založnog prava, registar. Kao što ste videli, postoje prelazne odredbe. Potrebno je vreme i to je predviđeno u narednim mesecima da se reguliše registar zaloge. Predviđeno je da 1. januara startuju pokretne stvari, a od 1. januara 2005. za potraživanja.
Na kraju, ovaj zakon rađen je na osnovu iskustava vezanih za modele čiji je razvoj pomoigla Evropska banka za obnovu i razvoj. Nemam nikakvu dilemu da ovim zakonom može da se omogući da se umanji rizik u poslovanju u Srbiji, obezbedi efikasan, jeftin sistem konstituisanja založnog prava, efikasan postupak namirenja založnog poverioca, što će uticati na smanjenje troškova finansiranja, na prebacivanje tema u Srbiji više sa politike na ekonomiju.
Ovim zakonom, kao i nekim drugim, ipak ćemo uspeti da pomerimo neke stvari sa nekih tačaka koje ne doprinose razvoju Srbije; upravo ovakvi zakoni su primarno tehničke prirode i nemaju svoju političku konotaciju, pa ćete prepoznati da je ovo zakon koji treba podržati i nadam se da ćemo imati prilike da se i glasanjem proveri da je većinski deo Skupštine za ovaj zakon. Hvala.

 Zahvaljujem gospodinu ministru.
Da li žele da uzmu učešće u raspravi izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa prijavljuju za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar predstavlja novi segment paketa ekonomskih zakona, čije smo razmatranje započeli na prethodnoj sednici.
Ekspresno uvršćivanje ovog zakona u dnevni red, posle sedam meseci, na osnovu kritika koje sam izrazio na prethodnoj sednici, pokazuje da je sve to doprinelo uveravanju Vlade da ipak jedan ovakav zakon u ovom trenutku treba doneti, a pogotovo mislim da ga je trebalo uvrstiti u raspravu na prethodnom zasedanju i zajedno razmatrati sa paketom ekonomskih zakona koji su se odnosili na finansijski lizing.
Poslanička grupa SPS ne spori donošenje jednog ovakvog zakona, čak i mi podržavamo potrebu za donošenje jednog zakona koji će zaista pokušati u načelnom delu da reguliše pitanje dužničko-poverilačkih odnosa, imajući u vidu da ne samo u prethodnom periodu, gospodine ministre, kako ste rekli, i trenutno u Srbiji za ulaganje sredstava, kako domaćih, a takođe i plasiranje inostranih kredita, ne postoji velika stabilnost. Ovo pitanje u ovom trenutku je zaista vrlo bitno.
Isto tako mislim da će se kroz ovaj zakon obuhvatiti veliki broj zainteresovanih ili potencijalnih korisnika, od malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika, iako se nismo jasno izjasnili, poljoprivrednih gazdinstava, pa sve do fizičkih lica.
Zbog toga mislim da nam je u ovom trenutku zaista značajno da ugovorom regulišemo najveći deo tih odredaba, a da u okviru ovog zakonskog propisa regulišemo osnovne postavke, ono što treba da obezbedi ovaj zakon, a to je pre svega zavođenje određenog reda u oblasti dužničko - poverilačkih odnosa.
Predlog ovog zakona predstavlja zaista jedan mek tekst, bez ikakvih deklarativnih uzansi, bez imperativnih pravila, izuzev dela koji reguliše pitanje prinudne naplate sudskim putem, ukoliko se ne izvrši isplata u trenutku dospelosti.
Moram istaći jednu primedbu da ima dosta rogobatnih rečenica. Ne znam čega su posledica, verovatno zbijanja određenih stvari u manji broj članova, ili je to posledica nekog dela prevoda iz osnovnih načela Evropske banke za obnovu i razvoj. Mislim da to ne treba tako da bude, imajući u vidu da u članu 2. stav 3. osnovno je da ovaj ugovor, bez obzira da li je osnovni ili ugovor koji će biti u nekom drugom ugovoru, ugovor o kreditu, o nabavci ili po osnovu bilo kojeg drugog zakona, Zakona o obligacionim odnosima, gde stoji da se ugovorom o zalozi uređuju prava i obaveze zalogodavca i poverioca, odnosno založnog poverioca, kako je to kasnije rečeno u zakonu.
Ovoj oceni ide u prilog i dosta pogodbenih veznika i odredaba, koje u tržišnoj utakmici treba da budu regulisane dogovorom ugovornih strana.
Mislim da ove dobronamerne sugestije kroz prihvatanje pet amandmana poslaničke grupe SPS od 19, koliko smo podneli, mogu da kažem da je ovo redak slučaj da smo i mi kroz amandmane pokušali da popravimo tekst ovog zakona i da u načelu podržavamo donošenje i namere ovakvog zakona. Konačno, glasanje će zavisiti od prihvatanja suštinskih amandmana na ovaj zakon.
Pravno regulisanje obezbeđenja potraživanja putem zaloge na pokretnim stvarima, pravima i nekim nepokretnim stvarima, koje daju plodove ili prihode zalogodavcu, osnovna su svrha donošenja ovog zakona. Osnovni cilj je stvaranje mogućnosti i zakonskog osnova poveriocima da efikasno naplate potraživanja od dužnika i njihovu zaštitu od njihove insolvetnosti, odnosno nemogućnosti da finansijski izmire svoje obaveze, koje su preuzeli ugovorom u momentu njihove dospelosti.
Takođe, putem založnog prava zalogodavac može doći do jeftinijih finansijskih sredstava, pre svega novčanih u odnosu na skupe bankarske kredite u ovom trenutku na tržištu.
Od posebnog značaja za zalogodavca je što ovaj zakon propisuje nedržavinsku zalogu. To znači da predmet zaloge zalogodavca, odnosno dužnika ostaje u njegovom posedu i od neposrednog je interesa za korišćenje odnosno privređivanje. Na takav način se stvara mogućnost da dužnik eksploatacijom predmeta založnog prava otplaćuje svoje ugovorne obaveze, izdaje ga u zakup i čak ostvaruje i dobit.
Međutim, dobre namere ovog zakona u obezbeđenju potraživanja ne smeju dovesti do negativnih pojava i posledica, koje imaju za efekat ponovno jačanje dužničkog lobija. O tome smo već raspravljali na sednici Odbora za finansije u vezi sa nekim dilemama. Mislim da je to pitanje i ovom prilikom potencirano. Na to ukazuje i blago definisana odredba člana 52, koja reguliše pitanje propasti stvari zaloge, gde stoji: Založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge kada predmet založnog prava propadne.
U zakonu ne stoji odredba o obaveznom osiguranju, propasti usled više sile, usled nestručnog i nenamenskog korišćenja, niti obaveza nabavke novog ili obaveznog osiguranja predmeta zaloge. To potvrđuje i stav 2. istog člana da se založno pravo uspostavlja na iznos naknade osiguranja, ako je predmet bio samo osiguran. To ide u prilog dužničkom lobiju i zato treba uspostaviti obaveznost osiguranja. Šta ako nestane roba iz prodavnice, grad i oluja unište kola, koja su predmet zaloge ili neko drugo prevozno sredstvo, kojeg nema u redovnom osiguranju od posledica elementarnih nepogoda.
Takođe, ako je fizičko lice založilo kamion kojim vrši javni prevoz, privrednu delatnost, založni poverilac ne može dobiti to sredstvo u državinu, čak i ako mu ne izmiri obavezu o dospelosti. To je član 28. Da li to otvara front sticanja sredstava na tuđoj grbači, pod uslovom da je založni poverilac legalno došao do novca? Fizičko lice ima jaču zaštitu kao dužnik nego kao privredni subjekat (član 27.). To potvrđuje i član 46. stav 2. da zalogodavac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji, samo ako se sporazumeo sa zalogodavcem u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.
Ostaje otvoreno pitanje koliko će ovaj zakon sigurno regulisati dužničko-poverilačke odnose u ambijentu koji je trenutno u Srbiji. Po kom zakonu će se ustanoviti registar zaloge? Nedostaje zakon o javnim registrima i vi ste, ministre, obećali da do kraja godine moramo doneti taj zakon, odnosno koja nadležna organizacija će da vodi ovaj registar?
Zbog čega zahtev za upis u registar ne sadrži izričitu izjavu zalogodavca na pristanak, kada se u članu 65. tačka 3) propisuje odbijanje upisa, kada je podnosilac zahteva založni poverilac? Šta znači izričita izjava, da li se overava u sudu, organu uprave ili je to samo pisani akt dužnika dat poveriocu? Da li službenik upisa donosi neki akt o odbijanju i u kom roku je dužan da to učini?
Odgovor na ova pitanja nije dat u odredbama zakona, ali kroz prihvatanje nekih amandmana poslaničke grupe SPS odgovori su definisani.
Jedan ovakav zakon je potreban, a u drugom delu izlaganja o ovom zakonu kratko ću prokomentarisati i njegove negativne efekte, koji mogu dovesti i na ovu drugu stranu, znači pitanja koja će ugroziti dužnike od strane poverilaca.

Da li se još neko od predstavnika odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Poštovani narodni poslanici, pored ugovora o zalozi prema zakonima SRJ na pokretnim stvarima, koje još nazivamo i ručna zaloga, a propisuju i obrazlažu ih Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o izvršnom postupku, sada imamo jednu novu zalogu koja je nesrećom nazvana ovako kako zakon glasi - zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
To je moja prva primedba, s obzirom da zalog jedino i može da bude na pokretnim stvarima i na nekim drugim pravima, jer ako je zaloga nepokretnost, radi se o hipoteci. Mislim da nije trebalo da zakon nosi ovakav naziv.
Dakle, ugovorom o zalozi prema Zakonu o obligacionim odnosima obavezuje se dužnik ili neko treće lice, zalagodavac prema poveriocu, koga zovemo zalogoprimac, da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine. Ovde u ovom zakonu nemamo tu obavezu da postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potraživanje ne bude o dospelosti isplaćeno, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalagodavcu.
Šta su osnovni elementi ovog ugovora? To su ugovorne strane, to je predmet ugovora odnosno pokretna stvar i to je predaja predmeta zaloge u državinu. Poverilac stiče založno pravo, prema Zakonu o obligacionim odnosima, predajom predmeta zaloge u državinu. Ovim zakonom to pravo stiče upisom u Registar, mada nam zakon ne kaže ko vodi taj registar, i to je druga primedba.
Mislim da nije dobra namera predlagača da donosimo poseban zakon o registru, a to će očigledno biti nužno, pa ćemo za 15-tak dana opet imati raspravu o tom registru, pa ćemo opet da pričamo o ovom pravu i samo ćemo gubiti vreme umesto da smo jednom odredbom, u jednom članu rekli onako kako Vlada misli da treba ili da se prihvati neki od amandmana - registar zaloge vodiće privredni sud, opštinski sud, mislim da opštinski vodi za hipoteke, ili Narodna banka Srbije, ili ne znam koji već organ, ali to je trebalo da se reši ovim zakonom, s obzirom da zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja i da se primenjuje od 1. jula 2003. godine. Znači, to moramo u roku od mesec dana da rešimo. Ta primedba je u cilju efikasnosti i mislim da Vlada to sebi nije trebalo da dozvoli.
Založno pravo stiče se, dakle, upisom u registar, a član 5. unosi konfuziju u iovako, po meni, vrlo konfuzni zakonski predlog; stav 2. člana 5 - ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge. Šta ako ne pristane? Ima li onda ugovora ili nema? Da li je to onda zaloga predviđena Zakonom o obligacionim odnosima ili ova nova zaloga predviđena ovim zakonom, kod koje nema predaje stvari u državinu?
U članu 6. imamo pravnu normu, tu pre svega mislim na stav 2, koja utiče na pravnu sigurnost, jer ako je treće lice savesno i pribavilo je predmet zaloge na savestan način, ne može zbog toga da trpi. Vi ćete verovatno reći - postoji Registar, registar ima svojstvo javne isprave, svako može da izvrši uvid u Registar, ali sve će to mnogo komplikovati te međusobne odnose privrednih subjekata. Što god da kupujete, vi morate da odete u Registar da vidite da to nije pod opterećenjem. Toga se plašim, možda nisam u pravu, a vi ćete da odgovorite na to.
Stalno govorite, pravdajući potrebu za donošenjem ovog zakona, pa i onog Zakona o finansijskom lizingu, da im je cilj da pokrenu malu privredu. Stiče se utisak iz Predloga zakona, to vidimo iz duha čitavog zakona, da su skrojeni po meri onih koji već imaju stabilnu i veliku proizvodnju, koji će moći da založe celokupnu ili deo svoje proizvodnje da bi dobili zajam.
Ali, oni koji nemaju ni sredstva za proizvodnju, imaju samo ideju, znanje, dobru volju, koji su prinuđeni da danonoćno razmišljaju o tome čime da se bave, čega da se late, šta da ulože da započnu nešto, jer su na ulici, jer nemaju posla, da bi preživeli i kada dođu do te ideje posle danonoćnog razmišljanja, da bi došli do nekog kapitala, moraće da založe ili nekretnine koje imaju, ili koje su nasledili, dakle, koje su stekli, ili pokretne stvari, bilo kojim redom - prvo jedne, pa druge, zna se šta od tih pokretnih stvari pre svega ide u zalog; kod onih koji već imaju pokrenut proces proizvodnje, to je oprema, to je roba koju imaju na zalihama, a kod onih koji imaju samo ideju, kojima treba kapital, to su dragocenosti, umetnički predmeti, relikvije - valjda nisam nikoga sada uvredila - automobili, traktori, priključne mašine, i to je to.
Gledajući čitav duh zakona, ima se utisak da ćete ih prvo naterati na hipoteku, pa onda na zalog, ili obratnim redom i ljudi će mahom ostati bez igde ičega.
Na ovo upozoravam zbog toga što je toga već bilo. Pogledajte šta se dešavalo u Rusiji. Mahom su ljudi morali stanove da prodaju da bi ispunili ono osnovno prema državi, porez da plate, a vidimo da i naš Predlog zakona ima tu jednu odredbu, doći ćemo do nje. Ministar Đelić je to već osmislio, da bismo platili poreze i ono što smo dužni državi, država će nam uspostaviti pravo zaloge na nekim našim pokretnim stvarima, a možda i na nepokretnim stvarima. Doći će dalje do pregrupisavanja bogatstva, bilo čega što vredi.
Znači, sve ono što na tržištu ima neku vrednost, doći će u ruke malog broja ljudi koji imaju novac, a ko ima novac - to je posebno pitanje. To je možda i krucijalno pitanje - ko u ovoj državi ima pare i ko će moći na ovaj način da daje novac uspostavljajući pravo zaloga? Samo oni, kako ih vi sada zovete - kontroverzni biznismeni, kao oni: Čume, Cane i ne znam kakve sve nadimke imaju. Ne kažem da svi biznismeni u ovoj državi mogu da ponesu taj epitet - kontroverzni; nisam nikoga uvredila, pretpostavljam.
Vi sada hoćete, kao u svakom liberalnom kapitalizmu - prvobitna akumulacija i ne pitamo odakle su pare došle. Mora da se to zavrti. Konačno, to bi bilo i pametno. Hajde, da prekinemo već jednom, da ne pitamo odakle, šta, samo neka ima para i neka privreda krene. Međutim, ovo je najbolji način da se pare operu, a vi ne pričate o tome, nego pričate o nečemu drugom. Nećete to da nazovete pravim imenom, pa da kažete - hoćemo da se operu prljave pare, da one konačno postanu legalne. Možemo tu da se složimo ili ne složimo, ali to je nešto što nam je već ekonomska istorija pokazala kao opravdano.
Sve ovo, dakle, hipoteka, zaloga i lizing imaće, po meni, ja sam ozbiljno o ovome razmišljala, negativne posledice na mnoge društvene pojave, pre svega na porodicu. Videćete koliko će porodica pući zbog toga što će ljudi u nuždi morati da založe sve što imaju, prvo pod hipoteku, a onda ono što im je ostalo od dragocenosti i pokretnih stvari, da bi porodica opstala materijalno. Vi danas možete da proizvedete i vasionski brod, a da nemate kome da ga prodate, jer nemate takvu klimu da počnete nešto da radite, gde vi možete da planirate i da očekujete profit, jer se začas promene uslovi privređivanja, donose se zakoni - danas ovakvi, sutra onakvi - nema nikakve ekonomske, pravne sigurnosti, doći će, prvo, do razvoda brakova, deca na ulicu, nema ko da ih hrani, nema ko da ih školuje, šta ćemo onda?

Da li koristite sledećih 10 minuta?

Naravno.
Mislim da to što ovaj institut ima pozitivne strane, koje su se pokazale u nekim evropskim zemljama, ne može da bude pravilo i za naše uslove. Mi nikako da sagledamo naše uslove privređivanja, da se dozovemo pameti, da vidimo koliko je ljudi ovde gladno, koliko nezaposleno.
Pa, milion ljudi je bez ikakvog posla. Jedna trećina stanovništva nekako preživljava, a šta ćemo sa one dve trećine. Verujte, došla sam u situaciju da gospođi Mićić šaljem decu kada mi traže pare da negde izađu, jer ona samo teše po 3.000, 8.000,18.000 dinara.
Teško se živi danas u Srbiji. Ne znam kako to ne osećate. Ponela sam, ali nisam htela to sada da čitam i to se vas i ne tiče mnogo, ali ministri kao da su zaboravili, dobro i pre nego što su postali ministri i možda su, verovatno jesu, ne kažem svi, ali mnogi od njih, dobijali neki novac, a sada vidim koliko dobijaju u nekim upravnim odborima, 50.000, 100.000, ne zna se koje su to pare. Ne mogu da osete tu klimu, a ja vam kažem - zaleteće se ljudi na ove zaloge, na ove hipoteke.
Evo već razmišljaju - kako da dođem do ovoga, kako do onoga, bio sam na sajmu tehnike, mogao bih ovu mašinu, da proizvedem ovo, prodam, okrenem. Videćete kako će to biti pa ćemo se prisećati šta je ko pričao i do čega nas je to dovelo. Ne kažem da vam je namera loša, verovatno i nije, ali kada predlažete zakone vi pre svega morate da imate u vidu trenutne ekonomske, ali i političke prilike u zemlji. Danas čovek živi od danas do sutra. Ne može da planira ni gde će na godišnji odmor, iako je evo maj mesec ili uopšte da li može na godišnji odmor. Već unapred znamo ko može, a ko ne može.
Dakle, mi smo izbiljno zabrinuti zbog vođenja ovakve ekonomske politike i nećemo nikome savetovati da zalaže stvari. Gde god budemo imali mogućnost da nešto kažemo, ne možemo doduše na televiziji, a i ovo što govorimo na Skupštini ostaje ovde među nama, evo pola poslanika priča, pola spava, vidim vi slušate, ali to sigurno nećete da prenesete nigde, šta je opozicija rekla po pitanju ovog zakona, ali tamo gde idemo na teren i razgovaramo sa ljudima, a ako nas neko pita za savet ja ću svakome da kažem - nemojte ni slučajno, kakva hipoteka, kakva zaloga. Samo debelim guskama mažete noge, to su sve zelenaši, uzeće vam i to malo što imate i od toga nemate ništa. To će biti ono što ćemo mi narodu da govorimo. Da li ćemo grešiti ili nećemo, to će narod sam da proceni.
Ovde se postavlja osnovno pitanje: gde su pare iz deviznih rezervi i zašto te pare neko ne pokrene, zašto Dinkić čuva to u slamarici. Koliko znam, a ne znam mnogo, verujte, što se te ekonomije i bankarstva tiče, a ono malo što sam se raspitivala imam utisak da su te pare u inostranstvu, da su one garancija za neke naše dugove. Mislim da ne grešim mnogo. To je jednostavno bilo logično razmišljanje, jer da su ovde verujem da bi ova država shvatila da je potrebno da da neke kredite koji su povoljni da bi počela neka ulaganja u privredu.
Vi sami valjda shvatate da nam je privreda potpuno otišla, poljoprivreda i industrija, ne do nule nego je već u minusnoj fazi. Ne možete da opstanete na vlasti sa ovakvim stanjem u privredi i verovatno biste nešto uradili sa tim parama. Nije ni taj Dinkić toliko lud, da te pare jesu ovde. Znači, neko nam duguje odgovor, gde su te pare.
Pored ovih suštinskih zamerki koje se tiču pre svega razloga za donošenje ovog zakona, moram da vam kažem da se više puta kroz zakon ponavljaju potpuno iste odredbe. Evo, ugovor o zalozi je zaključen upisom u registar, imate to u članovima 1, 2, 4, 10. i 15. U članu 12. govorite o tome da se mogu založiti i suvlasnički delovi i idealni delovi imovinskih prava, a ne tražite pri tom da je neophodna saglasnost idealnih vlasnika ili suvlasnika. Morate ih na taj način osigurati. To ćemo kada budemo govorili o amandmanu koji smo podneli na član 12. obrazložiti, a vi ćete naravno odgovoriti, pa da vidimo da li postoji pravna sigurnost ili ne postoji.
U članu 14. i naslovu iznad člana 14. - primena drugih propisa. U prvom stavu kažete da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zalogu brodova i vazduhoplova za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima.Tačno je, postoje registri brodova i vazduhoplova, ali ne znamo da li na osnovu ove vaše odredbe može da se uspostavi zaloga nad brodovima i vazduhoplovima. To se ne vidi iz odredbe, mada pretpostavljam da može, mada i brodovi i vazduhoplovi imaju svojstvo pokretnih stvari, na koje se u stvari odnose sve odredbe zakona koje tretiraju nepokretnost, imaju specifičan status.
U drugom stavu kažete da se ove odredbe ne primenjuju na zalogu hartija od vrednosti, a u trećem i ponovo vas podsećam na to da je nadnaslov - Primena drugih propisa, a kažete u trećem stavu - odredbe ovog zakona primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu itd.
Dakle, neodgovarajući nadnaslov, nejasna odredba prvog stava i u trećem stavu imate jednu potvrdnu odredbu, a nemate negaciju, kao što bi trebalo da stoji.
U poglavlju - Pravna dejstva ugovora, vidimo da je ovakva zaloga u isključivom interesu poverioca. Dobro, to i jeste sredstvo obezbeđenja poverioca i da on može da ograniči pravo raspolaganja predmeta zaloge. Dakle, da li će ga dati zalogodavac u zakup, da li će prodati, da li će izvršiti ponovno zalaganje, ograničiti upotrebu. Znači, može da mu se ograniči i upotreba, a to je onda efekat kao da ima državinu. Samo nema troškove za čuvanje stvari, jer mnoge stvari traže troškove za održavanje, neke gube i vrednost ako se ne koriste i onda je pitanje ovde do čega smo mi došli, da li smo došli do jedne zaloge koja faktički nije u državini, ali ograničava pravo korišćenja, a pored toga nemaš nikakve troškove. To mi izgleda dosta nejasno obzirom na prethodne odredbe u zakonu.
Iz člana 34. vidi se da ministar Đelić - ovo što sam spomenula, ali moram malo šire, imam još minut i po vremena, za potraživanje poreza i drugih dažbina, a posebno skrećem pažnju na ovaj član 34. - već sada zna da nećemo moći vrlo brzo da plaćamo mnoge poreze, recimo na imovinu. Onda će uspostavljati založno pravo i to nas najviše brine. Član 34. za potraživanje poreza i drugih dažbina red prvenstva određuje se prema vremenu njihovog upisa u registar zaloge.
Ko je taj ko potražuje porez i druge dažbine? To je država i lepo u nadnaslovu iznad člana 34. stoji - zakonsko založno pravo države. Možete vi da pređete olako preko ovog člana, ali čitajući ove zakone, pa čak ako malo bolje obratite pažnju na Predlog o izmenama i dopunama Poslovnika, koji se to odbori predviđaju, shvatićete kakva se ekonomska politika vodi i šta nas u najskorije vreme čeka.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će podržati zakon o zalogu nad pokretnim stvarima, kao što je podržala i Zakon o finansijskom lizingu, kao i sve ostale zakone koji popravljaju uslove za ulaganje  u privredu. Šta je osnovna boljka naše privrede? Mi smo već u trećoj godini tranzicije, kada bi već trebalo da osetimo olakšanje i rast proizvodnje.
Da vas podsetim samo na nekoliko podataka, da u prvom kvartalu ove godine imamo pad proizvodnje za 6,4% u odnosu na isti period prošle godine. To je, uz drugi podatak da smo u zadnje dve godine ostvarili spoljno-trgovinski deficit od oko četiri milijarde dolara, poražavajući podatak, jer nam govori o činjenici da uopšte nismo uspeli da transformišemo društvena preduzeća, da novonastala mala i srednja preduzeća i privatni sektor nisu uspeli da na sebe prihvate pad proizvodnje neracionalnih društvenih preduzeća. To nisu uspeli iz sasvim realnih razloga. Zbog čega?
Mi u ovom parlamentu, nažalost, još uvek nismo usvojili jednu osmišljenu strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća i nismo krenuli sa ozbiljnijom transformacijom svih finansijskih i nefinansijskih institucija koja bi trebalo da obezbedi logistiku za razvoj malih i srednjih preduzeća. Neko reče da u tranziciji nije bitno šta i koliko proizvodite, nego koliko toga možete da izvezete.
To što možemo da izvezemo će biti samo proizvodi iz novih preduzeća, pretežno male privrede i iz poljoprivrede, iz jednog jedinog razloga, što su nam kapaciteti u društvenoj privredi u potpunosti zastareli, što nisu sposobni da daju kvalitet neophodan za izvoz, a upravo taj zdravi deo nismo razvili, kažem, između ostalog, jer i ovaj parlament nije obezbedio uslove za to.
Dolazi još jedan problem, narasla su dugovanja, to ministar veoma dobro zna. Uz projekciju od 20 milijardi dolara bruto društvenog proizvoda trebalo bi nam tri miliona dolara godišnjih investicija da bismo ostvarili rast proizvodnje koji bi mogao da pokrije i servisiranje kredita koji nam veoma brzo dolaze na otplatu. Kakva je tu situacija? Ove godine se očekuje najviše oko pola milijarde, znači, šest puta manje od potrebnog. Na štednji građana imamo oko 900 miliona dolara. Sve ukupno ne čini ni polovinu potrebnih godišnjih sredstava za investicije. Šta to znači - da ćemo imati velike probleme sa servisiranjem budžeta, penzija, sa platama, sa standardom stanovništva. Prema tome, nastaće socijalni problemi.
Da skratim, nisam izašao da kukumavčim, samo ukazujem na neke probleme, da bi trebalo brže da stvaramo ekonomski milje za razvoj te nove privrede koja treba na sebe da prihvati pad nastao zbog totalno neracionalne i raspadnute društvene privrede.
Što se samog zakona tiče, nije sporno da je on prilagođen modelu Evropske banke za razvoj. Međutim, bojim se da kod primene ovog zakona ne nastanu neki novi problemi. Ne bojim se dužničkog lobija, kao kolega Mucić, bojim se zelenaškog lobija. To je nešto sasvim suprotno. Zbog čega?
Do rasta proizvodnje i do razvoja malih i srednjih preduzeća nije došlo upravo zbog nedostatka kreditnih linija i kapitala. Kad sad na takvom tržištu kapitala koje ima nezajažljivu glad za kapitalom mi izađemo sa jednom ovakvom mogućnošću, onda jedan ovakav, po meni, veoma liberalan zakon koji se ne upušta previše u regulativu, odnosno u sadržaj ugovora između poverioca i davaoca zaloge - i tako treba da bude, to treba da bude njihov rizik, jer svako učešće u biznisu predstavlja rizik - kod ovako gladnog tržišta za kapitalom upravo davaoci zaloge će biti u situaciji da ne pitaju za uslove, da potpisuju svakojake ugovore i da onda imamo tipično zelenaško društvo.
Kao što i sada imamo, nažalost, jer ko god pokuša da dođe do kreditne linije, odgovorno tvrdim, nailazi na finansijsku mafiju. To je naš bankarski sistem. Pokušajte da uzmete kredit, pokušajte da dobijete garanciju, videćete kako ćete proći.
Prema tome, ovaj zakon je, po meni, veoma dobar, jedino je problem društvo u kojem će se primenjivati. To su ti nenormalni uslovi, jer mi nismo normalna evropska zemlja. Bez obzira na tu bojazan, ipak u tržišnoj ekonomiji rizik je nromalna stvar i svako ko potpisuje ugovor, pa i ugovor o zalogu na pokretnim stvarima, moraće da otvori četvoro očiju šta potpisuje i da ne bude ponesen samo trenutnom potrebom za kapitalom, nego da shvati i odgovornost koju preuzima za svoju imovinu.
Još jedared kažem, mi iz Nove Srbije ćemo podržati ovaj zakon. Mislimo da nema čak ni tehničkih problema, ali ćemo upozoravati sve korisnike na terenu da veoma dobro paze kakve ugovore zaključuju.