Gospođo predsednik, u uvodnom izlaganju rekao sam da me činjenica da nema amandmana, makar i na ovako kratak predlog zakona, uverava u to da su rešenja iz zakona ipak korisna. Ja sam onda rekao - nikakav istorijski zakon, ali zakon koji treba, makar za mrvicu, a neće biti samo za mrvicu, da popravi kvalitet života građana koji su nekada bili državljani bivših republika SFRJ, a sada su državljani Jugoslavije i da unese nešto više reda u vođenje matičnih knjiga opština sa teritorije Kosova i Metohije, koje se vode i sada na teritoriji Srbije i van Kosova. Dakle, govorim o nečemu što je činjenica.
Mislim da je moja obaveza da se osvrnem na nekoliko opservacija, jer većina kolega poslanika, naravno koristeći svoje pravo, govorila je više o globalnim temama koje jesu u vezi sa ovim zakonom, ali se ne tiču normi iz zakona.
Bilo je par predloga koji su bili konkretni, par sugestija i par pitanja, pa je red da se na njih odgovori.
Prvo, bilo je ideja o elektronski pokrivenim matičnim knjigama, a ne mikrofilmovanim. Potpuno se slažem sa tim, to je jedna savremena ideja. Daj bože, dočekaćemo u neko vrlo dogledno vreme da ćemo imati i elektronsku komunikaciju. Zakon mora da bude u sklopu nekog postojećeg sistema. Nažalost, mi u ZUP-u, gde se doskora nije moglo intervenisati, a koji je savezni zakon, nemamo nikakvu dokaznu formulu u elektronski pakovanom dokumentu. Imamo mikrofilmove. Naravno, ovo je dobra ideja i o njoj treba razmisliti u granicama sopstvenih mogućnosti. Kada budem u toj prilici, o njoj ću voditi računa.
Bila je druga ideja da knjige vratimo na Kosovo ili da ih barem vratimo u meri u kojoj je to moguće. Podsećam vas na to da je na Kosovu situacija onakva kakva je. Potpuno se slažem sa poslanicima sa Kosova koji su ovde govorili da bi bilo dobro, da bi bilo divno kada bi knjige vratili na Kosovo. Ne samo knjige, nego i tužilaštva, i sudove, i policiju, ali danas to nije tako. Odgovoran odnos prema nečem što jeste i državni posao, to je ne izlagati te zbirke isprava nikakvom riziku. Doći će, nadajmo se, vreme kada ćemo ih dole vratiti nesmetano.
Konačno, treći argument je bio da je, bar u delu koji se tiče rešenja za nove državljane, reč o običnom demagoškom rešenju, jer bože moj, odnosi između bivših republika su se popravili toliko da se gotovo isto iz Vrginog Mosta i sa Palilule dobije neko uverenje koje je potrebno. Dragi moji prijatelji, to jednostavno nije istina. To pitajte te ljude koji su dobili državljanstvo, oni će to bolje posvedočiti nego ja.
Moram, bez namere da polemišem, budući da sam prozvan, budući da je koleginica Pop-Lazić sa ove govornice rekla jednu grubu neistinu, da mene baš briga za javne knjige koje Srbija ima i da sam to rekao u hodniku i da je ona to lepo čula. Ona me očigledno nije dobro slušala i ubuduće neka me sluša pažljivije. Rekao sam da me baš briga za hrvatske knjige, ne u smislu potcenjivanja tih knjiga, nego u smislu moje odgovornosti. Ja i Vlada Srbije odgovaramo za ove koje su u Srbiji.
Poštovane kolege i koleginice, kao što sam rekao na početku, mislim da ovaj zakon nije epohalan, nije reformski, nije veliki, ali da će poboljšati određene uslove života velikog broja naših građana i pozivam vas da za njega glasate.
