Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Tačno je da su došli, dobro su došli, ali to upravo potvrđuje ovo, da Srbija nikada nije vodila genocidne ratove.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amanadman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 1. doda član 1a.

Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amanadman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 1a doda član 1b.

Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amanadman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača, ministar Rodoljub Šabić, želi završnu reč?

Gospođo predsednik, u uvodnom izlaganju rekao sam da me činjenica da nema amandmana, makar i na ovako kratak predlog zakona, uverava u to da su rešenja iz zakona ipak korisna. Ja sam onda rekao - nikakav istorijski zakon, ali zakon koji treba, makar za mrvicu, a neće biti samo za mrvicu, da popravi kvalitet života građana koji su nekada bili državljani bivših republika SFRJ, a sada su državljani Jugoslavije i da unese nešto više reda u vođenje matičnih knjiga opština sa teritorije Kosova i Metohije, koje se vode i sada na teritoriji Srbije i van Kosova. Dakle, govorim o nečemu što je činjenica.

Mislim da je moja obaveza da se osvrnem na nekoliko opservacija, jer većina kolega poslanika, naravno koristeći svoje pravo, govorila je više o globalnim temama koje jesu u vezi sa ovim zakonom, ali se ne tiču normi iz zakona.

Bilo je par predloga koji su bili konkretni, par sugestija i par pitanja, pa je red da se na njih odgovori.

Prvo, bilo je ideja o elektronski pokrivenim matičnim knjigama, a ne mikrofilmovanim. Potpuno se slažem sa tim, to je jedna savremena ideja. Daj bože, dočekaćemo u neko vrlo dogledno vreme da ćemo imati i elektronsku komunikaciju. Zakon mora da bude u sklopu nekog postojećeg sistema. Nažalost, mi u ZUP-u, gde se doskora nije moglo intervenisati, a koji je savezni zakon, nemamo nikakvu dokaznu formulu u elektronski pakovanom dokumentu. Imamo mikrofilmove. Naravno, ovo je dobra ideja i o njoj treba razmisliti u granicama sopstvenih mogućnosti. Kada budem u toj prilici, o njoj ću voditi računa.

Bila je druga ideja da knjige vratimo na Kosovo ili da ih barem vratimo u meri u kojoj je to moguće. Podsećam vas na to da je na Kosovu situacija onakva kakva je. Potpuno se slažem sa poslanicima sa Kosova koji su ovde govorili da bi bilo dobro, da bi bilo divno kada bi knjige vratili na Kosovo. Ne samo knjige, nego i tužilaštva, i sudove, i policiju, ali danas to nije tako. Odgovoran odnos prema nečem što jeste i državni posao, to je ne izlagati te zbirke isprava nikakvom riziku. Doći će, nadajmo se, vreme kada ćemo ih dole vratiti nesmetano.

Konačno, treći argument je bio da je, bar u delu koji se tiče rešenja za nove državljane, reč o običnom demagoškom rešenju, jer bože moj, odnosi između bivših republika su se popravili toliko da se gotovo isto iz Vrginog Mosta i sa Palilule dobije neko uverenje koje je potrebno. Dragi moji prijatelji, to jednostavno nije istina. To pitajte te ljude koji su dobili državljanstvo, oni će to bolje posvedočiti nego ja.

Moram, bez namere da polemišem, budući da sam prozvan, budući da je koleginica Pop-Lazić sa ove govornice rekla jednu grubu neistinu, da mene baš briga za javne knjige koje Srbija ima i da sam to rekao u hodniku i da je ona to lepo čula. Ona me očigledno nije dobro slušala i ubuduće neka me sluša pažljivije. Rekao sam da me baš briga za hrvatske knjige, ne u smislu potcenjivanja tih knjiga, nego u smislu moje odgovornosti. Ja i Vlada Srbije odgovaramo za ove koje su u Srbiji.

Poštovane kolege i koleginice, kao što sam rekao na početku, mislim da ovaj zakon nije epohalan, nije reformski, nije veliki, ali da će poboljšati određene uslove života velikog broja naših građana i pozivam vas da za njega glasate.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda.

Izvolite.

Poštovane kolege, zaista ne znam o čemu se ovde radi. Imamo tri amandmana Vlade, imamo izveštaj Zakonodavnog odbora, možda i Odbora za pravosuđe, stvarno nisam videla, nisam ga dobila. U poslednje vreme očigledno nije dobra prepiska, pa čak i prečišćen tekst dnevnog reda dobijamo pogrešan. Ali, o tim amandmanima mi moramo da razgovaramo. Vlada je podnela amandmane, iako nema pravo da podnese amandmane.

Molim vas, u ovoj situaciji bi trebalo da se prekine sa radom dok se Administrativni odbor izjasni o tome da li Vlada može da podnese amandman ili ne može, pa nakon toga da vidimo, ako kaže da može, da raspravimo te amandmane. Ne možemo da dovedemo sebe u ovakvu pat poziciju - Vlada nam upućuje predlog, pa nam uputi amandmane kojima menja predlog, a mi, šta smo mi ovde? Da li uopšte funkcioniše bilo koji organ u ovoj skupštini, na koji smo mi preneli neka ovlašćenja: Zakonodavni odbor, Odbor za pravosuđe, Administrativni odbor? Da li predsednik Narodne skupštine vodi računa da li je to sve usaglašeno, a on mora, na osnovu člana 28, da vodi računa o tome.

Nemam ništa protiv, pređite preko ovoga, ali ovo je jedan presedan koji će se ponavljati. Dajte da probamo, imaćemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, kao treću tačku dnevnog reda, a vezano za hartije od vrednosti. Menjajte članove zakona koji sada nisu u ovom predlogu, da vidimo kako će odbor i kako će Skupština da se izjašnjava.

Dakle, konkretno tražim da predsednik Narodne skupštine odredi pauzu da Administrativni odbor odluči o tome ili koji je već nadležan odbor, da li su ovo mogući amandmani ili nisu, da li ih treba odbaciti ili ih treba prihvatiti. Ako treba, dajte nam mogućnost da nešto kažemo o tim amandmanima.

Prvo, neblagovremeno ste reagovali, zaključen je pretres. Drugo, Vlada ima pravo da podnosi amandmane i podnosila je, već dve i po godine podnosi amandmane. Treće, ti amandmani podneti su u februaru 2001. godine i ne vidim u čemu je problem, pravo da vam kažem. Naravno, pauzu neću određivati.
Ukoliko niste zadovoljni, Administrativni odbor će vam, kao i na prethodne primedbe koje su takođe korisne, da se objasni šta je suvislo, a šta je nesuvislo, koje će biti nekome korisne, dati i na ovo odgovor.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Pajtić; zajedno Đorđe Mamula i Petar Cvetković; Rade Bajić i Bora Stanimirović; Nebojša Jović i Dragan Jovanović; Nebojša Jović i Jovan Todorović; Radojko Petrić i Živodarka Dacin; Joca Arsić i Milan Janković; Rajko Baralić, Joca Arsić i Dušan Cvetković; Miomir Ilić i Golub Rajić; Radojko Petrić i Nebojša Jović; Đura Lazić i Sreten Mitrović; Nebojša Jović i Radojko Petrić; Golub Rajić i Miomir Ilić; Ljubomir Mucić i Jovan Todorović; Dušan Cvetković i Radojko Petrić; Milovan Radovanović; Dragoljub Stamenković; Goran Cvetanović; Dragan Čolić; Dragan Ljubojević; Ljubomir Kragović; Petar Jojić; Stevan Kesejić; Slobodan Janjić; Branislav Vakić; Milorad Mirčić; Zlatan Jovanović; Nataša Jovanović; Dragan Sl. Pavlović; Veroljub Arsić; Vjerica Radeta; Lazar Marjanski; Zoran Krasić; Srboljub Živanović; Branislav Blažić i Vitomir Plužarević.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč narodnih poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, da se ono raspoređuje srazmerno broju poslanika koje imaju poslaničke grupe.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pitam, da li želi reč ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, gospodin Goran Pitić, kao predstavnik predlagača?
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, evo prilike da porazgovaramo takođe o zakonu koji je pripremljen od strane Vlade, iz paketa ekonomskih zakona započetih u poslednjih par nedelja. Ovo je deo koji se nastavlja na ona dva danas usvojena zakona, a posebno na Zakon o finansijskom lizingu. Znači, radi se o Predlogu zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Prvo bih rekao nešto o značaju samog zakona, a potom nešto malo više o detaljima i o tome šta ovaj zakon znači za pravnu regulativu u delu ostvarenja poslovnog prometa u Srbiji, kakav je potencijalni efekat u pogledu pospešivanja privrednih aktivnosti i u kojim segmentima smatramo da se elementima ovog zakona poboljšava pravna regulativa kojom se stvara prostor za jačanje poslovnog prometa u Srbiji, aktiviranje kapitala koji postoji, a s druge strane, daje šansa onima koji imaju dobre ideje, koji mogu da založe i žele da uđu u određeni poslovni rizik, da uđu u ugovorni aranžman sa potencijalnim založnim poveriocem i na taj način da se doprinese novoj poslovnoj praksi koja do sada na ovakav način nije bila prepoznatljiva u našoj zemlji.
Višestruki je značaj ovog zakona. Ovaj zakon je bitan, s jedne strane, za razvoj finansijskog tržišta. Znači, daje prostora da u ugovornim aranžmanima između zalogodavca i založnog poverioca onaj koji ima kapital nađe finansijskog interesa da taj kapital plasira onome koji želi da da nešto kao predmet zaloge založnom poveriocu i da na taj način, ostvarenjem založnog prava preko upisa u registar zaloge, otvara potencijalno nova stranica u delu poslovnog prometa koji do sada nije bio prepoznatljiv.
U našoj zemlji je evidentno da jedan od ozbiljnih problema, trenutno predstavlja verovatno usko grlo u potencijalnom razvoju biznisa u Srbiji, jeste pitanje obezbeđenja potraživanja, a posebno vezanih za davanje kredita. Neretko, svako od vas je sigurno imao prilike da razgovara sa onima koji kažu kako nije lako dobiti sveža sredstva, posebno zato što oni koji imaju sredstva traže ozbiljna obezbeđenja tih potraživanja i upravo je ovo jedan oblik kojim se daje prostor da se ta uska grla otklone i da se u onom delu koji se unosi kao novi institut u pravnoj regulativi, a to je takozvana nedržavinska ili neposedovna zaloga, ono što nije dosadašnja praksa, a ni u Zakonu o obligacionim odnosima nije bilo prepoznatljivo, da se na ovaj način uvede u poslovnu praksu u Srbiji.
Ovo je novi zakon, oslanja se na one pravne institute koji su do sada na moderan način razvijeni u Srbiji, primarno na moderan Zakon o obligacionim odnosima, ali, kažem, nešto o tim elementima reći ću kasnije.
Što se tiče uskog grla u delu poslovnog prometa Srbije, a to je obezbeđenje potraživanja, neka osnovna obeležja su, znači, da se ovim zakonom pojačava mogućnost u globalu, a u kontekstu ove nedržavinske, neposesorne zaloge, da poverioci efikasno naplate svoja potraživanja od dužnika. To sigurno prepoznajemo kao jedan od problema, s obzirom na stvarno bogato nasleđe problema koji su i te kako ostavili to nasleđe da oni koji imaju sredstva, imaju zazor da ta sredstva plasiraju, a imajući u vidu da nemaju instrumente ozbiljnog obezbeđenja potraživanja od onih koji žele da uđu u ugovorni aranžman sa njima.
Drugo, to je pitanje zaštite poverioca od potencijalnih insolventnosti dužnika i u slučajevima stečaja, sigurno da ovim elementom koji podrazumeva stvaranje sistema obezbeđenja potraživanja na način da razvija i daje prostora za razvitak ove poslovne prakse, da se time stimulišu potencijalne poslovne mogućnosti, znači, poslovni interes onih koji žele da ulažu, domaćih i stranih poslovnih ljudi.
Nesporno da, u situaciji kada bi došlo do jačanja tokova finansijskog kapitala, da se time u suštini utiče na snižavanje troškova kamata, više para je u opticaju, veća ponuda kreditnih aktivnosti, kredita, a nesporno je ono prvo što treba. Sa druge strane, što samom ponudom u odnosu na potencijalnu tražnju utiče na snižavanje troškova ili opterećenja onoga što je na strani kredita, u ovom slučaju kamate. Tu su premije, osiguranja i drugi troškovi.
Ovaj zakon daje prostora da se ohrabre oni koji žele da uđu u određene poslovne rizike, nesporno je da ovaj zakon daje prostora onima koji, kažem, žele da ostvare određeni biznis, određenu poslovnu ideju, žele da uđu u ruzik ostvarenja te ideje, da nađu interesa kao zalogodavac, a sa druge strane založni poverilac da nađe interesa, sklapanjem ugovora u tom poslu i registracijom tog založnog prava u registru zaloge, da se stvara novi ugovorni odnos u kome se daje prostora za razvoj novog dela u poslovnom prometu.
Normalno, da pomenem, to je više pravnička terminologija, ali želim da pomenem, znači, ovim obeležjima u sistemu obezbeđivanja potraživanja daje se prostora za ostvarenje takozvane komutativne pravde ili drugim rečima - da je ovo pitanje obezbeđenja potraživanja pravičan ekvivalent za otvoreni kredit.
To su neki elementi kojima smo se rukovodili kada smo razmatrali na koji način regulisati materiju koja do sada ima i te kakva uređenja u Zakonu o obligacionim odnosima, u nekim segmentima zaloge i odnosima između dužnika i poverioca, ali ovaj segment je ipak jedna vrsta poslovne prakse, koja je veoma lapidarno bila prisutna u 19. veku, a u suštini se razvila u 20. veku, te ga u suštini uporedni pravni sistemi kontinentalnih zemalja ne prepoznaju u onom pravom smislu, pa iz tog razloga i sam Zakon o obligacionim odnosima, koji se primarno vezuje za rešenja koja su iz kontinentalnog pravnog sistema; jednostavno, znači, ostala je praznina koja se rešava ovim zakonom.
Mi imamo probleme koji na neki način opterećuju ulaske u dužničko-poverilačke odnose, a imamo i neke pozitivne elemente.
Ono što su negativni elementi, to je sigurno opterećenje iz nasleđa postojanja društvene svojine i nerešenih svojinskih odnosa, rešavanje pitanja denacionalizacije, to je sigurno pitanje rešavanje onoga što se nalazi u zemljišnim knjigama. Iz tog razloga evidentno je da postoji vrsta ozbiljnog nasleđa koja ne pruža mogućnosti da se pitanja zaloge otvori u onom korpusu u kojem bi moglo da se posluje u normalnim zemljama, a nemaju ova nasleđa kao što ima naša zemlja.
Sa druge strane, mi imamo jedan dobar pravni okvir, koji kažem opet, nalazi se u elementima Zakona o obligacionim odnosima, koji sadrži ta moderna pravila koja regulišu pitanje odnosa između dužnika i poverioca i koji uopšte regulišu pitanja ne samo zaštite poverilaca, nego i zaštite dužnika.
Ova rešenja u Zakonu o obligacionim odnosima napravljena su, normalno, na iskustvima modernih uporednih pravnih sistema, a sa druge strane, rađena su na osnovu dobre poslovne prakse, na osnovu neke specifičnosti, razvoja poslovne prakse u Srbiji, ranije u Jugoslaviji i na taj način napravljen je sklop, povezanost teorije i prakse, koja je predstavljala osnovno uporište u izradi zakona o založnom pravu pokretnih stvari upisanih u registar.
Naše važeće domaće pravo poznaje dve vrste zaloge. Upravo, ovaj treći deo koji podrazumeva nedržavinsku, znači neposesornu zalogu, ne prepoznaje naš važeći pravni sistem, nego kada su u pitanju pokretne stvari prepoznaje takozvanu državinsku zalogu. Drugim rečima, predmet zaloge ostaje u državini založnog poverioca i normalno da je to limitacija, jer ne može da se koristi predmet zaloge za eventualnu preradu ili za rad sa njom, ili eventualnu prodaju, davanje u zakup itd.
Postoji druga vrsta zaloge, to je u stvari hipoteka na nekretnine, na nepokretnosti kada je u pitanju normalno ostajanje državine u onome ko je davalac hipoteke, ali primećujemo upravo da tu postoje određene diferencije, a to je da predmet zaloge, predmet koji se daje u zalogu založnom poveriocu ostaje u državini zalogodavca.
To je ta osnovna novina čime se daje prostora da ono što dajete kao predmet zaloge, jer u najvećem broju slučajeva biće situacija da je i dužnik i zalogodavac isto lice, a ako ne nužno, ali u najvećem broju slučajeva to je za očekivati i iz tog razloga ovim zakonom reguliše se treći oblik založnog prava, znači nedržavinska, neposesorna zaloga koja do sada nije bila ragulisana Zakonom o obligacionim odnosima.
Osnovna prednost, rekao sam već prvu, znači, mogućnost dužnika da korišćenjem predmeta zaloge, preradom, upotrebom, prodajom ostvaruje sredstva za otplatu kredita, drugim rečima, vama ostaje predmet zaloge sa kojim možete da zarađujete da biste otplatili kredit koji uzimate od potencijalnog poverioca.
Ranije je bilo ono što je ostajalo u situaciji državinske zaloge, a ona se reguliše Zakonom o obligacionim odnosima. U principu, to se odnosilo na stvari koje su mogle da se daju u zalogu, a koje vama u suštini nisu ni potrebne, a da li je to neki nakit, satovi ili nešto što je sigurno minorni deo onoga što je u suštini ovo o čemu danas razgovaramo.
Konačno, normalno je pitanje problema zemljišnih knjiga, problema otvaranja hipoteke kao takve. Iz tog razloga uvođenjem neposedovne zaloge u naš pravni sistem regulisala bi se materija koja je u drugim zemljama u tranziciji otvorila ozbiljan prostor za razvoj poslovnog prometa, koji nije bio poznat u tim sistemima.
Primera radi, u Bugarskoj i drugim zemljama danas se radi o poslovima koji na godišnjem nivou prelaze i milijarde evra. Znači, to su sigurno neke sekvence u razvoju, a sigurno je da postoje određeni rizici, pa upravo i na Odboru kada smo imali komunikaciju postavljeno je pitanje, pa ovde postoje rizici, a šta ako naš narod počne da zloupotrebljava ovaj zakon. To se odnosi na svaki zakon koji može da bude predmet rasprave u Skupštini ili koji je u postojećoj pravnoj regulativi.
Poenta je šta je alternativa; alternativa je da zatvorimo opciju koju želimo da otvorimo ovim zakonom, a to je da svi oni koji žele da ostvare ovu mogućnost kroz razvoj svojih poslovnih aktivnosti u delu neposesorne zaloge imaju tu šansu. Ovim zakonom se veoma precizno reguliše na koji način dolazi do namirenja, ukoliko dođe do nemogućnosti ili prestanka otplate kredita od strane zalogodavca ili dužnika. Takođe, obezbeđuje se mehanizam kojim se određeni nedostaci vezani za Zakon o izvršnom postupku kompenziraju na način da se obezbeđuje i te kako efikasna procedura namirenja.
Tačno se zna na koji način dolazi do prestanka založnog prava, na koji način se regulišu odnosi koji obezbeđuju da se putem ugovora između zalogodavca i poverioca obezbedi da s jedne strane, percipirajući rizik, ali s druge strane obezbeđuju da potencijalno postoji i te kakav profit u delu rizika.
To su kategorije koje postoje svuda u svetu. To što smo se mi negde uplašili od onoga što je iskustvo celog sveta, to što smo se navikli u godinama iza nas da ne želimo ili plašimo se onoga što je normalan i moderan poslovni promet, to je problem koji imamo kao bojazan od nasleđa koje smo imali. Upravo ovaj zakon jeste da otvorimo stranicu koja treba da približi kapital i ideju.
Da li će biti zloupotreba, postoje sankcije za zloupotrebe. Da li postoji rizik, postoji. Da li postoji profit za taj rizik, postoji. Da li se minimizira rizik, sigurno da ima instrumenata za minimiziranje rizika, ali konačno, rizik je obeležje biznisa. Rizik je obeležje poslovnog prometa. Svako ko ulazi u biznis mora da shvati da ako nije napravio dobru poslovnu ideju, ako nije uradio ono što je predvideo svojim biznis planom, mora da snosi rizik onoga u šta je ušao. Taj rizik je ono što je regulisano ugovorom, što je regulisano ovim zakonom. To je poruka i ovog zakona, kao i Zakona o finansijskom lizingu.
Ovaj zakon reguliše puno elemenata i sve ono što je potrebno da bi mogla da funkcioniše ova pozicija neposesorne zaloge i ugovora o zalozi, pri čemu najčešće će ugovor o zalozi biti u suštini sporedni ugovor, jer se on u suštini, u najvećem broju slučajeva, vezuje za ugovor o kreditu. Logično je ili najčešći je oblik dešavanja da vi paralelno sa postojanjem ugovora o kreditu imate i ugovor o zalozi, koji svoju efektivnost dobija u trenutku kada se založno pravo upisuje u registar.
Sve prethodno što postoji ima svoju regulaciju koja se podrazumeva, ukoliko u pismenoj formi to već, a da ne zloupotrebljavam vaše vreme, postoji u zakonu. Znači, postoji obligacija kada se zaloga reguliše u pismenoj formi. Ono što je upisano u registar ima svoje pravo prvenstva. Ovaj zakon reguliše prioritetno pravo naplate založnog poverioca u odnosu kako na ostale poverioce na istom predmetu zaloge, a tako i u horizontalnoj ravni na ostale oblike potraživanja koji mogu da postoje po predmetu zaloge.
Na taj način ovaj odnos između zalogodavnog poverioca i zalogodavca ima mehanizam koji obezbeđuje da se svako u ovom segmentu prepoznaje sa pravima i obavezama. To je, takođe, regulisano ovim zakonom. Normalno, ostali elementi su sticanje založnog prava, pravna dejstva, predmet založnog prava, ugovor o zalozi, namirenje, prestanak založnog prava, registar. Kao što ste videli, postoje prelazne odredbe. Potrebno je vreme i to je predviđeno u narednim mesecima da se reguliše registar zaloge. Predviđeno je da 1. januara startuju pokretne stvari, a od 1. januara 2005. za potraživanja.
Na kraju, ovaj zakon rađen je na osnovu iskustava vezanih za modele čiji je razvoj pomoigla Evropska banka za obnovu i razvoj. Nemam nikakvu dilemu da ovim zakonom može da se omogući da se umanji rizik u poslovanju u Srbiji, obezbedi efikasan, jeftin sistem konstituisanja založnog prava, efikasan postupak namirenja založnog poverioca, što će uticati na smanjenje troškova finansiranja, na prebacivanje tema u Srbiji više sa politike na ekonomiju.
Ovim zakonom, kao i nekim drugim, ipak ćemo uspeti da pomerimo neke stvari sa nekih tačaka koje ne doprinose razvoju Srbije; upravo ovakvi zakoni su primarno tehničke prirode i nemaju svoju političku konotaciju, pa ćete prepoznati da je ovo zakon koji treba podržati i nadam se da ćemo imati prilike da se i glasanjem proveri da je većinski deo Skupštine za ovaj zakon. Hvala.

 Zahvaljujem gospodinu ministru.
Da li žele da uzmu učešće u raspravi izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa prijavljuju za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar predstavlja novi segment paketa ekonomskih zakona, čije smo razmatranje započeli na prethodnoj sednici.
Ekspresno uvršćivanje ovog zakona u dnevni red, posle sedam meseci, na osnovu kritika koje sam izrazio na prethodnoj sednici, pokazuje da je sve to doprinelo uveravanju Vlade da ipak jedan ovakav zakon u ovom trenutku treba doneti, a pogotovo mislim da ga je trebalo uvrstiti u raspravu na prethodnom zasedanju i zajedno razmatrati sa paketom ekonomskih zakona koji su se odnosili na finansijski lizing.
Poslanička grupa SPS ne spori donošenje jednog ovakvog zakona, čak i mi podržavamo potrebu za donošenje jednog zakona koji će zaista pokušati u načelnom delu da reguliše pitanje dužničko-poverilačkih odnosa, imajući u vidu da ne samo u prethodnom periodu, gospodine ministre, kako ste rekli, i trenutno u Srbiji za ulaganje sredstava, kako domaćih, a takođe i plasiranje inostranih kredita, ne postoji velika stabilnost. Ovo pitanje u ovom trenutku je zaista vrlo bitno.
Isto tako mislim da će se kroz ovaj zakon obuhvatiti veliki broj zainteresovanih ili potencijalnih korisnika, od malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika, iako se nismo jasno izjasnili, poljoprivrednih gazdinstava, pa sve do fizičkih lica.
Zbog toga mislim da nam je u ovom trenutku zaista značajno da ugovorom regulišemo najveći deo tih odredaba, a da u okviru ovog zakonskog propisa regulišemo osnovne postavke, ono što treba da obezbedi ovaj zakon, a to je pre svega zavođenje određenog reda u oblasti dužničko - poverilačkih odnosa.
Predlog ovog zakona predstavlja zaista jedan mek tekst, bez ikakvih deklarativnih uzansi, bez imperativnih pravila, izuzev dela koji reguliše pitanje prinudne naplate sudskim putem, ukoliko se ne izvrši isplata u trenutku dospelosti.
Moram istaći jednu primedbu da ima dosta rogobatnih rečenica. Ne znam čega su posledica, verovatno zbijanja određenih stvari u manji broj članova, ili je to posledica nekog dela prevoda iz osnovnih načela Evropske banke za obnovu i razvoj. Mislim da to ne treba tako da bude, imajući u vidu da u članu 2. stav 3. osnovno je da ovaj ugovor, bez obzira da li je osnovni ili ugovor koji će biti u nekom drugom ugovoru, ugovor o kreditu, o nabavci ili po osnovu bilo kojeg drugog zakona, Zakona o obligacionim odnosima, gde stoji da se ugovorom o zalozi uređuju prava i obaveze zalogodavca i poverioca, odnosno založnog poverioca, kako je to kasnije rečeno u zakonu.
Ovoj oceni ide u prilog i dosta pogodbenih veznika i odredaba, koje u tržišnoj utakmici treba da budu regulisane dogovorom ugovornih strana.
Mislim da ove dobronamerne sugestije kroz prihvatanje pet amandmana poslaničke grupe SPS od 19, koliko smo podneli, mogu da kažem da je ovo redak slučaj da smo i mi kroz amandmane pokušali da popravimo tekst ovog zakona i da u načelu podržavamo donošenje i namere ovakvog zakona. Konačno, glasanje će zavisiti od prihvatanja suštinskih amandmana na ovaj zakon.
Pravno regulisanje obezbeđenja potraživanja putem zaloge na pokretnim stvarima, pravima i nekim nepokretnim stvarima, koje daju plodove ili prihode zalogodavcu, osnovna su svrha donošenja ovog zakona. Osnovni cilj je stvaranje mogućnosti i zakonskog osnova poveriocima da efikasno naplate potraživanja od dužnika i njihovu zaštitu od njihove insolvetnosti, odnosno nemogućnosti da finansijski izmire svoje obaveze, koje su preuzeli ugovorom u momentu njihove dospelosti.
Takođe, putem založnog prava zalogodavac može doći do jeftinijih finansijskih sredstava, pre svega novčanih u odnosu na skupe bankarske kredite u ovom trenutku na tržištu.
Od posebnog značaja za zalogodavca je što ovaj zakon propisuje nedržavinsku zalogu. To znači da predmet zaloge zalogodavca, odnosno dužnika ostaje u njegovom posedu i od neposrednog je interesa za korišćenje odnosno privređivanje. Na takav način se stvara mogućnost da dužnik eksploatacijom predmeta založnog prava otplaćuje svoje ugovorne obaveze, izdaje ga u zakup i čak ostvaruje i dobit.
Međutim, dobre namere ovog zakona u obezbeđenju potraživanja ne smeju dovesti do negativnih pojava i posledica, koje imaju za efekat ponovno jačanje dužničkog lobija. O tome smo već raspravljali na sednici Odbora za finansije u vezi sa nekim dilemama. Mislim da je to pitanje i ovom prilikom potencirano. Na to ukazuje i blago definisana odredba člana 52, koja reguliše pitanje propasti stvari zaloge, gde stoji: Založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge kada predmet založnog prava propadne.
U zakonu ne stoji odredba o obaveznom osiguranju, propasti usled više sile, usled nestručnog i nenamenskog korišćenja, niti obaveza nabavke novog ili obaveznog osiguranja predmeta zaloge. To potvrđuje i stav 2. istog člana da se založno pravo uspostavlja na iznos naknade osiguranja, ako je predmet bio samo osiguran. To ide u prilog dužničkom lobiju i zato treba uspostaviti obaveznost osiguranja. Šta ako nestane roba iz prodavnice, grad i oluja unište kola, koja su predmet zaloge ili neko drugo prevozno sredstvo, kojeg nema u redovnom osiguranju od posledica elementarnih nepogoda.
Takođe, ako je fizičko lice založilo kamion kojim vrši javni prevoz, privrednu delatnost, založni poverilac ne može dobiti to sredstvo u državinu, čak i ako mu ne izmiri obavezu o dospelosti. To je član 28. Da li to otvara front sticanja sredstava na tuđoj grbači, pod uslovom da je založni poverilac legalno došao do novca? Fizičko lice ima jaču zaštitu kao dužnik nego kao privredni subjekat (član 27.). To potvrđuje i član 46. stav 2. da zalogodavac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji, samo ako se sporazumeo sa zalogodavcem u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.
Ostaje otvoreno pitanje koliko će ovaj zakon sigurno regulisati dužničko-poverilačke odnose u ambijentu koji je trenutno u Srbiji. Po kom zakonu će se ustanoviti registar zaloge? Nedostaje zakon o javnim registrima i vi ste, ministre, obećali da do kraja godine moramo doneti taj zakon, odnosno koja nadležna organizacija će da vodi ovaj registar?
Zbog čega zahtev za upis u registar ne sadrži izričitu izjavu zalogodavca na pristanak, kada se u članu 65. tačka 3) propisuje odbijanje upisa, kada je podnosilac zahteva založni poverilac? Šta znači izričita izjava, da li se overava u sudu, organu uprave ili je to samo pisani akt dužnika dat poveriocu? Da li službenik upisa donosi neki akt o odbijanju i u kom roku je dužan da to učini?
Odgovor na ova pitanja nije dat u odredbama zakona, ali kroz prihvatanje nekih amandmana poslaničke grupe SPS odgovori su definisani.
Jedan ovakav zakon je potreban, a u drugom delu izlaganja o ovom zakonu kratko ću prokomentarisati i njegove negativne efekte, koji mogu dovesti i na ovu drugu stranu, znači pitanja koja će ugroziti dužnike od strane poverilaca.