Da li se još neko od predstavnika odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Poštovani narodni poslanici, pored ugovora o zalozi prema zakonima SRJ na pokretnim stvarima, koje još nazivamo i ručna zaloga, a propisuju i obrazlažu ih Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o izvršnom postupku, sada imamo jednu novu zalogu koja je nesrećom nazvana ovako kako zakon glasi - zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
To je moja prva primedba, s obzirom da zalog jedino i može da bude na pokretnim stvarima i na nekim drugim pravima, jer ako je zaloga nepokretnost, radi se o hipoteci. Mislim da nije trebalo da zakon nosi ovakav naziv.
Dakle, ugovorom o zalozi prema Zakonu o obligacionim odnosima obavezuje se dužnik ili neko treće lice, zalagodavac prema poveriocu, koga zovemo zalogoprimac, da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine. Ovde u ovom zakonu nemamo tu obavezu da postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potraživanje ne bude o dospelosti isplaćeno, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalagodavcu.
Šta su osnovni elementi ovog ugovora? To su ugovorne strane, to je predmet ugovora odnosno pokretna stvar i to je predaja predmeta zaloge u državinu. Poverilac stiče založno pravo, prema Zakonu o obligacionim odnosima, predajom predmeta zaloge u državinu. Ovim zakonom to pravo stiče upisom u Registar, mada nam zakon ne kaže ko vodi taj registar, i to je druga primedba.
Mislim da nije dobra namera predlagača da donosimo poseban zakon o registru, a to će očigledno biti nužno, pa ćemo za 15-tak dana opet imati raspravu o tom registru, pa ćemo opet da pričamo o ovom pravu i samo ćemo gubiti vreme umesto da smo jednom odredbom, u jednom članu rekli onako kako Vlada misli da treba ili da se prihvati neki od amandmana - registar zaloge vodiće privredni sud, opštinski sud, mislim da opštinski vodi za hipoteke, ili Narodna banka Srbije, ili ne znam koji već organ, ali to je trebalo da se reši ovim zakonom, s obzirom da zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja i da se primenjuje od 1. jula 2003. godine. Znači, to moramo u roku od mesec dana da rešimo. Ta primedba je u cilju efikasnosti i mislim da Vlada to sebi nije trebalo da dozvoli.
Založno pravo stiče se, dakle, upisom u registar, a član 5. unosi konfuziju u iovako, po meni, vrlo konfuzni zakonski predlog; stav 2. člana 5 - ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge. Šta ako ne pristane? Ima li onda ugovora ili nema? Da li je to onda zaloga predviđena Zakonom o obligacionim odnosima ili ova nova zaloga predviđena ovim zakonom, kod koje nema predaje stvari u državinu?
U članu 6. imamo pravnu normu, tu pre svega mislim na stav 2, koja utiče na pravnu sigurnost, jer ako je treće lice savesno i pribavilo je predmet zaloge na savestan način, ne može zbog toga da trpi. Vi ćete verovatno reći - postoji Registar, registar ima svojstvo javne isprave, svako može da izvrši uvid u Registar, ali sve će to mnogo komplikovati te međusobne odnose privrednih subjekata. Što god da kupujete, vi morate da odete u Registar da vidite da to nije pod opterećenjem. Toga se plašim, možda nisam u pravu, a vi ćete da odgovorite na to.
Stalno govorite, pravdajući potrebu za donošenjem ovog zakona, pa i onog Zakona o finansijskom lizingu, da im je cilj da pokrenu malu privredu. Stiče se utisak iz Predloga zakona, to vidimo iz duha čitavog zakona, da su skrojeni po meri onih koji već imaju stabilnu i veliku proizvodnju, koji će moći da založe celokupnu ili deo svoje proizvodnje da bi dobili zajam.
Ali, oni koji nemaju ni sredstva za proizvodnju, imaju samo ideju, znanje, dobru volju, koji su prinuđeni da danonoćno razmišljaju o tome čime da se bave, čega da se late, šta da ulože da započnu nešto, jer su na ulici, jer nemaju posla, da bi preživeli i kada dođu do te ideje posle danonoćnog razmišljanja, da bi došli do nekog kapitala, moraće da založe ili nekretnine koje imaju, ili koje su nasledili, dakle, koje su stekli, ili pokretne stvari, bilo kojim redom - prvo jedne, pa druge, zna se šta od tih pokretnih stvari pre svega ide u zalog; kod onih koji već imaju pokrenut proces proizvodnje, to je oprema, to je roba koju imaju na zalihama, a kod onih koji imaju samo ideju, kojima treba kapital, to su dragocenosti, umetnički predmeti, relikvije - valjda nisam nikoga sada uvredila - automobili, traktori, priključne mašine, i to je to.
Gledajući čitav duh zakona, ima se utisak da ćete ih prvo naterati na hipoteku, pa onda na zalog, ili obratnim redom i ljudi će mahom ostati bez igde ičega.
Na ovo upozoravam zbog toga što je toga već bilo. Pogledajte šta se dešavalo u Rusiji. Mahom su ljudi morali stanove da prodaju da bi ispunili ono osnovno prema državi, porez da plate, a vidimo da i naš Predlog zakona ima tu jednu odredbu, doći ćemo do nje. Ministar Đelić je to već osmislio, da bismo platili poreze i ono što smo dužni državi, država će nam uspostaviti pravo zaloge na nekim našim pokretnim stvarima, a možda i na nepokretnim stvarima. Doći će dalje do pregrupisavanja bogatstva, bilo čega što vredi.
Znači, sve ono što na tržištu ima neku vrednost, doći će u ruke malog broja ljudi koji imaju novac, a ko ima novac - to je posebno pitanje. To je možda i krucijalno pitanje - ko u ovoj državi ima pare i ko će moći na ovaj način da daje novac uspostavljajući pravo zaloga? Samo oni, kako ih vi sada zovete - kontroverzni biznismeni, kao oni: Čume, Cane i ne znam kakve sve nadimke imaju. Ne kažem da svi biznismeni u ovoj državi mogu da ponesu taj epitet - kontroverzni; nisam nikoga uvredila, pretpostavljam.
Vi sada hoćete, kao u svakom liberalnom kapitalizmu - prvobitna akumulacija i ne pitamo odakle su pare došle. Mora da se to zavrti. Konačno, to bi bilo i pametno. Hajde, da prekinemo već jednom, da ne pitamo odakle, šta, samo neka ima para i neka privreda krene. Međutim, ovo je najbolji način da se pare operu, a vi ne pričate o tome, nego pričate o nečemu drugom. Nećete to da nazovete pravim imenom, pa da kažete - hoćemo da se operu prljave pare, da one konačno postanu legalne. Možemo tu da se složimo ili ne složimo, ali to je nešto što nam je već ekonomska istorija pokazala kao opravdano.
Sve ovo, dakle, hipoteka, zaloga i lizing imaće, po meni, ja sam ozbiljno o ovome razmišljala, negativne posledice na mnoge društvene pojave, pre svega na porodicu. Videćete koliko će porodica pući zbog toga što će ljudi u nuždi morati da založe sve što imaju, prvo pod hipoteku, a onda ono što im je ostalo od dragocenosti i pokretnih stvari, da bi porodica opstala materijalno. Vi danas možete da proizvedete i vasionski brod, a da nemate kome da ga prodate, jer nemate takvu klimu da počnete nešto da radite, gde vi možete da planirate i da očekujete profit, jer se začas promene uslovi privređivanja, donose se zakoni - danas ovakvi, sutra onakvi - nema nikakve ekonomske, pravne sigurnosti, doći će, prvo, do razvoda brakova, deca na ulicu, nema ko da ih hrani, nema ko da ih školuje, šta ćemo onda?

Da li koristite sledećih 10 minuta?

Naravno.
Mislim da to što ovaj institut ima pozitivne strane, koje su se pokazale u nekim evropskim zemljama, ne može da bude pravilo i za naše uslove. Mi nikako da sagledamo naše uslove privređivanja, da se dozovemo pameti, da vidimo koliko je ljudi ovde gladno, koliko nezaposleno.
Pa, milion ljudi je bez ikakvog posla. Jedna trećina stanovništva nekako preživljava, a šta ćemo sa one dve trećine. Verujte, došla sam u situaciju da gospođi Mićić šaljem decu kada mi traže pare da negde izađu, jer ona samo teše po 3.000, 8.000,18.000 dinara.
Teško se živi danas u Srbiji. Ne znam kako to ne osećate. Ponela sam, ali nisam htela to sada da čitam i to se vas i ne tiče mnogo, ali ministri kao da su zaboravili, dobro i pre nego što su postali ministri i možda su, verovatno jesu, ne kažem svi, ali mnogi od njih, dobijali neki novac, a sada vidim koliko dobijaju u nekim upravnim odborima, 50.000, 100.000, ne zna se koje su to pare. Ne mogu da osete tu klimu, a ja vam kažem - zaleteće se ljudi na ove zaloge, na ove hipoteke.
Evo već razmišljaju - kako da dođem do ovoga, kako do onoga, bio sam na sajmu tehnike, mogao bih ovu mašinu, da proizvedem ovo, prodam, okrenem. Videćete kako će to biti pa ćemo se prisećati šta je ko pričao i do čega nas je to dovelo. Ne kažem da vam je namera loša, verovatno i nije, ali kada predlažete zakone vi pre svega morate da imate u vidu trenutne ekonomske, ali i političke prilike u zemlji. Danas čovek živi od danas do sutra. Ne može da planira ni gde će na godišnji odmor, iako je evo maj mesec ili uopšte da li može na godišnji odmor. Već unapred znamo ko može, a ko ne može.
Dakle, mi smo izbiljno zabrinuti zbog vođenja ovakve ekonomske politike i nećemo nikome savetovati da zalaže stvari. Gde god budemo imali mogućnost da nešto kažemo, ne možemo doduše na televiziji, a i ovo što govorimo na Skupštini ostaje ovde među nama, evo pola poslanika priča, pola spava, vidim vi slušate, ali to sigurno nećete da prenesete nigde, šta je opozicija rekla po pitanju ovog zakona, ali tamo gde idemo na teren i razgovaramo sa ljudima, a ako nas neko pita za savet ja ću svakome da kažem - nemojte ni slučajno, kakva hipoteka, kakva zaloga. Samo debelim guskama mažete noge, to su sve zelenaši, uzeće vam i to malo što imate i od toga nemate ništa. To će biti ono što ćemo mi narodu da govorimo. Da li ćemo grešiti ili nećemo, to će narod sam da proceni.
Ovde se postavlja osnovno pitanje: gde su pare iz deviznih rezervi i zašto te pare neko ne pokrene, zašto Dinkić čuva to u slamarici. Koliko znam, a ne znam mnogo, verujte, što se te ekonomije i bankarstva tiče, a ono malo što sam se raspitivala imam utisak da su te pare u inostranstvu, da su one garancija za neke naše dugove. Mislim da ne grešim mnogo. To je jednostavno bilo logično razmišljanje, jer da su ovde verujem da bi ova država shvatila da je potrebno da da neke kredite koji su povoljni da bi počela neka ulaganja u privredu.
Vi sami valjda shvatate da nam je privreda potpuno otišla, poljoprivreda i industrija, ne do nule nego je već u minusnoj fazi. Ne možete da opstanete na vlasti sa ovakvim stanjem u privredi i verovatno biste nešto uradili sa tim parama. Nije ni taj Dinkić toliko lud, da te pare jesu ovde. Znači, neko nam duguje odgovor, gde su te pare.
Pored ovih suštinskih zamerki koje se tiču pre svega razloga za donošenje ovog zakona, moram da vam kažem da se više puta kroz zakon ponavljaju potpuno iste odredbe. Evo, ugovor o zalozi je zaključen upisom u registar, imate to u članovima 1, 2, 4, 10. i 15. U članu 12. govorite o tome da se mogu založiti i suvlasnički delovi i idealni delovi imovinskih prava, a ne tražite pri tom da je neophodna saglasnost idealnih vlasnika ili suvlasnika. Morate ih na taj način osigurati. To ćemo kada budemo govorili o amandmanu koji smo podneli na član 12. obrazložiti, a vi ćete naravno odgovoriti, pa da vidimo da li postoji pravna sigurnost ili ne postoji.
U članu 14. i naslovu iznad člana 14. - primena drugih propisa. U prvom stavu kažete da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zalogu brodova i vazduhoplova za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima.Tačno je, postoje registri brodova i vazduhoplova, ali ne znamo da li na osnovu ove vaše odredbe može da se uspostavi zaloga nad brodovima i vazduhoplovima. To se ne vidi iz odredbe, mada pretpostavljam da može, mada i brodovi i vazduhoplovi imaju svojstvo pokretnih stvari, na koje se u stvari odnose sve odredbe zakona koje tretiraju nepokretnost, imaju specifičan status.
U drugom stavu kažete da se ove odredbe ne primenjuju na zalogu hartija od vrednosti, a u trećem i ponovo vas podsećam na to da je nadnaslov - Primena drugih propisa, a kažete u trećem stavu - odredbe ovog zakona primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu itd.
Dakle, neodgovarajući nadnaslov, nejasna odredba prvog stava i u trećem stavu imate jednu potvrdnu odredbu, a nemate negaciju, kao što bi trebalo da stoji.
U poglavlju - Pravna dejstva ugovora, vidimo da je ovakva zaloga u isključivom interesu poverioca. Dobro, to i jeste sredstvo obezbeđenja poverioca i da on može da ograniči pravo raspolaganja predmeta zaloge. Dakle, da li će ga dati zalogodavac u zakup, da li će prodati, da li će izvršiti ponovno zalaganje, ograničiti upotrebu. Znači, može da mu se ograniči i upotreba, a to je onda efekat kao da ima državinu. Samo nema troškove za čuvanje stvari, jer mnoge stvari traže troškove za održavanje, neke gube i vrednost ako se ne koriste i onda je pitanje ovde do čega smo mi došli, da li smo došli do jedne zaloge koja faktički nije u državini, ali ograničava pravo korišćenja, a pored toga nemaš nikakve troškove. To mi izgleda dosta nejasno obzirom na prethodne odredbe u zakonu.
Iz člana 34. vidi se da ministar Đelić - ovo što sam spomenula, ali moram malo šire, imam još minut i po vremena, za potraživanje poreza i drugih dažbina, a posebno skrećem pažnju na ovaj član 34. - već sada zna da nećemo moći vrlo brzo da plaćamo mnoge poreze, recimo na imovinu. Onda će uspostavljati založno pravo i to nas najviše brine. Član 34. za potraživanje poreza i drugih dažbina red prvenstva određuje se prema vremenu njihovog upisa u registar zaloge.
Ko je taj ko potražuje porez i druge dažbine? To je država i lepo u nadnaslovu iznad člana 34. stoji - zakonsko založno pravo države. Možete vi da pređete olako preko ovog člana, ali čitajući ove zakone, pa čak ako malo bolje obratite pažnju na Predlog o izmenama i dopunama Poslovnika, koji se to odbori predviđaju, shvatićete kakva se ekonomska politika vodi i šta nas u najskorije vreme čeka.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će podržati zakon o zalogu nad pokretnim stvarima, kao što je podržala i Zakon o finansijskom lizingu, kao i sve ostale zakone koji popravljaju uslove za ulaganje  u privredu. Šta je osnovna boljka naše privrede? Mi smo već u trećoj godini tranzicije, kada bi već trebalo da osetimo olakšanje i rast proizvodnje.
Da vas podsetim samo na nekoliko podataka, da u prvom kvartalu ove godine imamo pad proizvodnje za 6,4% u odnosu na isti period prošle godine. To je, uz drugi podatak da smo u zadnje dve godine ostvarili spoljno-trgovinski deficit od oko četiri milijarde dolara, poražavajući podatak, jer nam govori o činjenici da uopšte nismo uspeli da transformišemo društvena preduzeća, da novonastala mala i srednja preduzeća i privatni sektor nisu uspeli da na sebe prihvate pad proizvodnje neracionalnih društvenih preduzeća. To nisu uspeli iz sasvim realnih razloga. Zbog čega?
Mi u ovom parlamentu, nažalost, još uvek nismo usvojili jednu osmišljenu strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća i nismo krenuli sa ozbiljnijom transformacijom svih finansijskih i nefinansijskih institucija koja bi trebalo da obezbedi logistiku za razvoj malih i srednjih preduzeća. Neko reče da u tranziciji nije bitno šta i koliko proizvodite, nego koliko toga možete da izvezete.
To što možemo da izvezemo će biti samo proizvodi iz novih preduzeća, pretežno male privrede i iz poljoprivrede, iz jednog jedinog razloga, što su nam kapaciteti u društvenoj privredi u potpunosti zastareli, što nisu sposobni da daju kvalitet neophodan za izvoz, a upravo taj zdravi deo nismo razvili, kažem, između ostalog, jer i ovaj parlament nije obezbedio uslove za to.
Dolazi još jedan problem, narasla su dugovanja, to ministar veoma dobro zna. Uz projekciju od 20 milijardi dolara bruto društvenog proizvoda trebalo bi nam tri miliona dolara godišnjih investicija da bismo ostvarili rast proizvodnje koji bi mogao da pokrije i servisiranje kredita koji nam veoma brzo dolaze na otplatu. Kakva je tu situacija? Ove godine se očekuje najviše oko pola milijarde, znači, šest puta manje od potrebnog. Na štednji građana imamo oko 900 miliona dolara. Sve ukupno ne čini ni polovinu potrebnih godišnjih sredstava za investicije. Šta to znači - da ćemo imati velike probleme sa servisiranjem budžeta, penzija, sa platama, sa standardom stanovništva. Prema tome, nastaće socijalni problemi.
Da skratim, nisam izašao da kukumavčim, samo ukazujem na neke probleme, da bi trebalo brže da stvaramo ekonomski milje za razvoj te nove privrede koja treba na sebe da prihvati pad nastao zbog totalno neracionalne i raspadnute društvene privrede.
Što se samog zakona tiče, nije sporno da je on prilagođen modelu Evropske banke za razvoj. Međutim, bojim se da kod primene ovog zakona ne nastanu neki novi problemi. Ne bojim se dužničkog lobija, kao kolega Mucić, bojim se zelenaškog lobija. To je nešto sasvim suprotno. Zbog čega?
Do rasta proizvodnje i do razvoja malih i srednjih preduzeća nije došlo upravo zbog nedostatka kreditnih linija i kapitala. Kad sad na takvom tržištu kapitala koje ima nezajažljivu glad za kapitalom mi izađemo sa jednom ovakvom mogućnošću, onda jedan ovakav, po meni, veoma liberalan zakon koji se ne upušta previše u regulativu, odnosno u sadržaj ugovora između poverioca i davaoca zaloge - i tako treba da bude, to treba da bude njihov rizik, jer svako učešće u biznisu predstavlja rizik - kod ovako gladnog tržišta za kapitalom upravo davaoci zaloge će biti u situaciji da ne pitaju za uslove, da potpisuju svakojake ugovore i da onda imamo tipično zelenaško društvo.
Kao što i sada imamo, nažalost, jer ko god pokuša da dođe do kreditne linije, odgovorno tvrdim, nailazi na finansijsku mafiju. To je naš bankarski sistem. Pokušajte da uzmete kredit, pokušajte da dobijete garanciju, videćete kako ćete proći.
Prema tome, ovaj zakon je, po meni, veoma dobar, jedino je problem društvo u kojem će se primenjivati. To su ti nenormalni uslovi, jer mi nismo normalna evropska zemlja. Bez obzira na tu bojazan, ipak u tržišnoj ekonomiji rizik je nromalna stvar i svako ko potpisuje ugovor, pa i ugovor o zalogu na pokretnim stvarima, moraće da otvori četvoro očiju šta potpisuje i da ne bude ponesen samo trenutnom potrebom za kapitalom, nego da shvati i odgovornost koju preuzima za svoju imovinu.
Još jedared kažem, mi iz Nove Srbije ćemo podržati ovaj zakon. Mislimo da nema čak ni tehničkih problema, ali ćemo upozoravati sve korisnike na terenu da veoma dobro paze kakve ugovore zaključuju.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Đorđe Mamula, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj predlog zakona Vlada je predala Skupštini 18. oktobra 2002. godine, tako da je protivno Poslovniku došao na dnevni red. Predlog zakona sadrži već poznata rešenja u svetu. Slažem se sa jednim delom obrazloženja, da će taj zakon omogućiti sigurnost u pravnom prometu.
Zakon ima 68 članova, stao je na 22 stranice, a obrazloženje ima cele dve strane. Tako se objašnjenje jednom rečenicom daje za članove od 1. do 8, od 9. do 14, od 15. do 17, od 18. do 26, od 51. do 60. Šta god mislila Vlada o ovoj skupštini, mislim da je ova skupština zaslužila mnogo bolje i ozbiljnije obrazloženje, bez obzira što mislim da je tekst predloženog zakona daleko bolji od obrazloženja.
Pored toga, u obrazloženju se, između ostalog, kaže da će ovaj zakon, kada bude usvojen, "doprineti konstituisanju povoljnih uslova za ulaganje u privredu Srbije". Prosto ne mogu da verujem da Predlog zakona o ručnoj zalozi, koja će biti tako regulisana da postoji registar, može u većoj meri otvoriti vrata stranim investitorima nego što je to bilo do sada, jer bi bilo pretenciozno, gospodine ministre, smatrati da, kada je reč o stranim investicijama, nedostatak ovakvog zakona predstavlja glavnu prepreku, stvara se utisak kao da su investitori na granicama i samo čekaju da pohrle, čekajući da izglasamo jedan ovakav zakon.
Ipak, za mene je najinteresantnije to da vi u obrazloženju ovog zakona, govoreći o tome da će on doprineti nekim stranim ulaganjima, ne dajete nikakvo obrazloženje. U kakvoj uzročnoj vezi je ovaj zakon sa stranim ulaganjima i u kojoj meri će ovaj zakon otvoriti vrata za strana ulaganja?
Kao što vam je poznato, industrijska proizvodnja pada iz meseca u mesec, spoljnotrgovinski deficit je vrlo visok, a privredna stagnacija po nekim najblažim merilima postoji već godinu i po dana. Zastoj u investiranju je uzrok slabljenja privredne dinamike.
Mislim da politika kamatnih stopa utiče na osnovni privredni ambijent i da najbolji zakon o ručnoj zalozi sa ovakvim kamatnim stopama ne može da doprinese većem investiranju, pre svega, domaćih privrednih aktera.
Šta se dešava u bankama? Od početka godine se uočava da su banke likvidne. Međutim, dolazimo do toga da one plasiraju sredstva, devizna sredstva, iz centralne banke u komercijalne banke, pa kada imate takvu situaciju da banke nisu raspoložene da investiraju, osim kod velikih kamatnih stopa da daju kredite, već da iz centralne banke prebacuju devizna sredstva u komercijalne banke, onda je situacija vrlo jasna, pre svega, zbog toga što centralna banka već počinje da reaguje, pa povećava procenat obavezne rezerve kako bi se odliv sredstava iz centralne banke smanjio.
To znaju i domaći privrednici i stranci i u takvoj situaciji sa takvim signalima, ni najbolji zakon o ručnoj zalozi ne može da pomogne. Pored toga, vi ste u svom današnjem izlaganju govorili da je jedan od razloga da ovaj zakon bude predložen i da bude na dnevnom redu to što će doći do većeg ulaganja u privredu Srbije. Vaš kolega iz Vlade, gospodin Vlahović, prekjuče kaže da zbog odnosa u Vladi ne možemo očekivati veća ulaganja, odnosno da postoji rizik investiranja.
Dakle, dva ministra, koji po svojim stavovima i dosadašnjim doprinosima su kompatibilni u radu, daju dve potpuno protivrečne izjave.
Zato smatram da je ovde problem privredni ambijent, uslovi privređivanja, a ne nedostatak ovog zakona. Ipak, u načelu smatram da ovaj zakon treba podržati, bez obzira što još nismo dobili izveštaj Vlade o našim amandmanima, a koliko sam obavešten, Vlada je dala saglasnost samo za četiri naša amandmana. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Za razliku od mojih prethodnika i predstavnika Vlade, nemam toliko milozvučnih reči koje bih mogao da uputim ovom predlogu zakona, jer smatram da je pogrešan i nepotreban.
Sve ovo već postoji u našem Zakonu o obligacionim odnosima, Zakonu koji je dobar i koji, bogami, i čuvena pravna imena i veliki stručnjaci nisu smeli da se drznu da menjaju, a pogotovu ne da ga unakaze nekim drugim posebnim zakonima, tako da postoji očigledna nesaglasnost odredaba predloženog zakona sa Zakonom o obligacionim odnosima i to je loše.
Kao što je loše da se ovde priča da u našem postojećem pravnom sistemu i u postojećem Zakonu o obligacionim odnosima nemamo odredbi o takozvanoj nedržavinskoj zalozi. To naprosto nije tačno, tako nešto već postoji u odredbama od člana 966. pa nadalje, kojima se tretira ugovor o zalozi, a da predlagači, opet verovatno zbog nekog lošeg prevoda nisu imali u vidu šta je ručna zaloga, potvrđuje i sam predlagač u Predlogu zakona.
Tako cilj zakona, to je nešto što ne sme da postoji kao naslov iznad nekog člana, jer, da ne otvaram tu temu, to nigde ne postoji, da ste rekli predmet zakona, materija koja se reguliše, ali cilj zakona, to ne postoji.
U članu 2. rekli ste - ugovor o zalozi i dali ste definiciju na suprotan način od člana 966. Zakona o obligacionim odnosima. To znači da ste u suprotnosti sa osnovama prava. Prosto ne verujem da ovakva definicija ugovora o zalozi postoji u bilo kojoj evropskoj zemlji.
Dalje, u okviru odredbe o sadržini i formi ugovora, napravili ste katastrofalnu grešku. Pobrkali ste predmet ugovora i predmet zaloge. To su dva potpuno različita pojma i to bi vam svaki sudijski pripravnik rekao da su to dve različite stvari.
Jedno je predmet ugovora, a drugo je predmet zaloge. Predmet zaloge može biti potraživanje, a vi ste pobrkali stvar i potraživanje. Prosto neverovatno da to može da prođe.
Zatim, u našem Zakonu o obligacionim odnosima postoji norma koja kaže da zaloga prelazi na založnog poverioca i to momentom predaje stvari koja je predmet ugovora o zalozi. Vi ste tu normu, to pravilo u Zakonu o obligacionim odnosima okrenuli, tako da nema tog suda koji će da protumači odredbe vašeg Predloga zakona.
Zatim, u članu 7. napuštate pravilo monetarnog nominalizma. Ne sme to da radi država, ne sme, mora da štiti svoja sredstva plaćanja i svoju valutu, mora, jer potraživanje može da glasi na strana sredstva plaćanja, uvek se izražava u domaćoj valuti.
U članu 12. unosite nešto na šta bi brucoš na fakultetu u stvari morao da vas upozori. Vi kažete ovako - suvlasnički udeo pokretne stvari ili iz zbira pokretnih stvari. Pa, ne postoji to u pravu, zbir pokretnih stvari. Na svakoj stvari pojedinačno postoji to pravo svojine, ili suvlasništvo ili zajednička svojina, a ne postoji na zbiru, već na svakom pojedinačnom od toga što vi smatrate zbirom.
Potom, pravo na predmet založnog prava, u članu 22. gde govorite o zakupu, nijedan sud neće vam to protumačiti na način kako ste vi to u obrazloženju naveli, nijedan sud, zapamtite.
Ako se pogledaju sve ove odredbe, skrenuo bih vam pažnju na ono što vi potencirate kao najveću prednost Predloga ovog zakona, a to je garancija pravne sigurnosti. Moram da vam kažem da takva garancija ne postoji u ovom predlogu zakona. A zašto? Osim odredbi o registraciji ugovora o zalozi, sve druge odredbe ovog zakona nisu potrebne.
Nijedna nije potrebna, a vi čak napuštate princip koji ste imali kod Zakona o finansijskom lizingu, koji vam je bolji nego ovaj ovde u pogledu sticanja državine od strane zajmoprimca, ukoliko se založno dobro nalazi kod založnog dužnika. Tu analogiju da ste primenili, vama bi ove odredbe bile mnogo bolje. Ovako ste uneli zabunu i ovo neće znati sud da primeni. To vam je sve od člana 41. do člana 49. To su vam potpuno nepotrebne odredbe.
Dalje, vi pričate o nedržavinskoj zalozi, kao nečemu novom, to postoji u našem Zakonu o obligacionim odnosima. Ali, kako založni poverilac da dođe u državinu pokretne stvari koja je predmet ugovora o zalozi ukoliko je nije dobio od zalogodavca, on može preko suda da traži ispunjenje ugovorne obaveze iz ugovora o zalozi.
Vi ste ubacili ovde neke kontradiktorne odredbe, pa ste čak naveli nešto što ne sme da stoji, po vama je izvod iz registra zaloge izvršna isprava, pa ne može, to može samo biti dokaz o nekim činjenica.
Ne možete vi papir koji je dokaz da predstavljate izvršnom ispravom. Ne možete. Za izvršnu ispravu zna se put kako nastaje. Opet vam ukazujem, kod ugovora o finansijskom lizingu imali ste kvalitetnije i bolje rešenje. A da ne ređam sve propuste koji su kardinalni i ne mogu da prođu, najveći plagijator na pravnom fakultetu bi vas upozorio na ovo. Ovo zadire u suštinu obligacija.
Ne pravite jasnu razliku između tzv. vrlo poznatih pojmova. Postoji lični dužnik i realni dužnik kod ugovora o zalozi i ne pravite tu razliku. Vi ne potencirate da ugovor o zalozi nastaje konsenzusom, a pravo zaloge kao realni posao predajom stvari. Ne bih da ređam dalje, ukazao bih vam samo na još neke stvari.
Službenik upisa u članu 65. to ne postoji u pravnom sistemu u našoj zemlji. Šta vam znači službenik upisa, da li će ovo biti upis? Onda ste u prelaznim i završnim odredbama, član 67, naveli šta ko mora da uradi i u kom roku. Gde vam je sankcija? Ako propisujete imperativnu normu šta neko treba da uradi, onda morate imati neku sankciju.
Nije valjda da ste samo propisali obavezu, a da nema sankcija. Ako ste to uradili, onda vam uopšte ne treba ovaj zakon, prepustite sve Zakonu o obligacionim odnosima, ako ste hteli neke stvari da pojasnite mogli ste sa dva člana da dopunite Zakon o obligacionim odnosima, član 968a i 968b i da završite ovaj posao. A ne, velika priča, velika očekivanja, ovo sudovi neće da primene, zapamtite, primeniće se samo odredbe o registraciji. Ovo drugo je u suprotnosti sa osnovama obligacionih odnosa u ovoj zemlji. Kao takav je neprimenjiv.