Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, posle Zakona o garancijskom fondu koji smo usvojili danas, prelazimo na još jedan način obezbeđivanja potraživanja koji predstavlja ozbiljan podsticaj za ulaganja u našu privredu. Usled činjenice da stanje sa hipotekom i sa našim zemljišnim knjigama nije najslavnije, dakle, nakon što je uvedeno i na onim područjima gde su zemljišne knjige tradicionalno utemeljene, kao i upravni postupak prilikom obezbeđenja potraživanja, odnosno upisa prava na nepokretnostima, došli smo do situacije da je potrebno intervenisati u toj oblasti i imamo i najave iz Vlade da će se u toj oblasti preduzeti ozbiljni koraci.
Zašto je važno da u ovoj oblasti bude definisan poseban zakon, zašto je, uprkos primedbama koje smo čuli, ovaj zakon sve, samo nije nepotreban.
Upravo zbog zaloge koja nije danas posesorna zaloga, dakle, gde ne postoji državina, ne postoji sigurnost i gde poverilac nije obezbeđen da će dužnik izvršiti obavezu, budući da se sredstvo obezbeđenja nalazi u državini dužnika i da on privređuje upravo onim sredstvom kojim se garantuje, što mu omogućava da praktično i bez gotovo ikakvih sredstava privređuje i ostvaruje prihode, što je sigurno značajan podsticaj u privredi, u kojoj nema mnogo svežeg novca, značajno je da se predvide mehanizmi na osnovu kojih će poverilac biti siguran u svoja potraživanja.
Ustanovljavanjem registra, što je jedan od mehanizama, omogućava se da autoritetom države i nešto drugačijim izvršnim postupkom koji se definiše ovim zakonom takva potraživanja budu obezbeđena i da poverilac, pogotovu založni poverilac, bude suveren u ostvarivanju njegovih prava i da ima prvenstvo namirenja.
Dakle, Zakon o obligacionim odnosima zalogu definiše na sasvim drugačiji način, a neophodno je da se ustanove neka sredstva u domenu izvršnog postupka; Zakon o obligacionim odnosima je isključivo materijalno-pravnog karaktera i moralo se postupiti na ovakav način. Nije se moglo i na osnovu opšteg načela slobode ugovaranja opredeliti da se privreda kroz ovakvo sredstvo obezbeđenja potraživanja razvija i da se omogućavaju ulaganja, kao što je to slučaj kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja.
Jer kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja postoji sticanje prava svojine kod poverioca, iako se i tamo, vrlo je sličan institut, stvar nalazi kod dužnika, iako dužnik privređuje uz pomoć te stvari, iako dužnik koristi tu stvar, poverilac ima konstituisano pravo svojine na toj stvari i on to pravo svojine može da ostvari na osnovu Zakona o izvršnom postupku i nije neminovno da se kroz poseban zakon takvo sredstvo obezbeđivanja predvidi.
Crnogorski zakon postoji, dakle, Crnogorci su pre nekoliko godina doneli poseban Zakon o fiducijarnom obezbeđenju potraživanja, moderan i zadovoljavajući u toj oblasti, a kod nas se ovo sredstvo susreće u sudskoj praksi i nije loše razmisliti i o tome da se takvo sredstvo obezbeđenja potraživanja, zbog jače sigurnosti, veće sigurnosti poverilaca, predvidi i u našem zakonodavstvu.
U svakom slučaju, ovaj oblik neposesorne zaloge jeste jedan ozbiljan korak napred u podsticanju onoga što nazivamo - srpska privreda. Efikasna naplata potraživanja, dakle, jeste jedna od prednosti, jer naš Zakon o izvršnom postupku vrlo često je više u interesu dužnika, štiti dužnika, nego što ide u korist poverioca. Zaštita od insolventnosti dužnika ne svodi se na trenutno finansijsko, materijalno stanje dužnika, pošto se zaštita bazira upravo na stvari na kojoj poverilac ima pravo zaloge.
Zaloga donosi podsticaj ulaganja i smanjenje troškova kreditiranja, smanjenje troškova naplate, odnosno podsticanje nižih kamata, jer je poverilac daleko sigurniji nego kod nekih drugih sredstava i načina kreditiranja dužnika, kao i prioritetna naplata založnog poverioca, dakle, pravo prvenstva naplate, upravo onog lica koje već ima neko stvarno pravo na stvari koja se nalazi u državini dužnika. Efikasan postupak namirenja koji se predviđa ovim zakonom jeste još jedan podsticaj, pa je ovaj zakon veliki korak napred, upravo u funkcionisanju ne samo privrednog, nego i bankarskog sistema kod nas.
Ekonomske prednosti su nesagledive u odnosu na posesornu zalogu, kod koje se stvar, koja predstavlja sredstvo obezbeđenja, nalazi u državini poverioca, praktično nema nikakvu funkciju, jer je poverilac po zakonu dužan da o toj stvari vodi računa, dakle, ne može, ukoliko nije eksplicitno ugovorom predviđeno, ni da je koristi, ni da ubira plodove, dužan je da čuva tu stvar sa pažnjom dobrog domaćina. Dakle, ne koristi je u privređivanju, dok je ovde sasvim drugačija situacija.
Dužnik ima pravo da koristi tu stvar, koja je vrlo često i rezultat kredita koji je dobio, a koristi je upravo da bi taj kredit otplatio i zato je ovo sredstvo izuzetno značajno, jer praktično, bez ulaganja finansijskih sredstava, stiče mogućnost da isplati ta sredstva i da uđe u privređivanje upravo zahvaljujući tim sredstvima.
Širok krug sredstava, ne samo predmeta i stvari, nego i prava koja ovaj zakon predviđa, dakle, od individualno određenih stvari preko zbirnih stvari, pa čak do prava intelektualne svojine, prava potraživanja suvlasničkih i idealnih delova, garantuje da široki krug građana i zainteresovani subjekata, sa većom sigurnošću i širom motivacijom, uđu u posao ili da razviju svoje privređivanje, upravo zahvaljujući ovako široko predviđenom spektru mogućnosti, nezavisno od toga kakvim sredstvima i kakvim pravima raspolažu.
Dakle, mogućnosti je mnogo, sigurnost je velika, perspektiva srpske privrede takođe i u tom smislu poslanički klub DOS-Reforma Srbije glasaće za ovaj predlog. Hvala lepo.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo kao jedan od šezdesetak koliko nas ima da iskoristim ovo svoje pravo i da kažem par napomena i konačnih ocena o svemu, o ovom zakonu o kome smo zaista vodili dosta raspravu i danas ovde, a prethodnog dana na odborima i u toku prezentacije. Mislim da ova zainteresovanost oko ovog zakona zaista potvrđuje onu činjenicu za koju se mi zalažemo da je ovakav zakon u ovakvim vremenima i na ovakvom finansijskom tržištu, kao i u oblasti dužničko-poverilačkih odnosa, potreban.
Sa druge strane, moram da kažem da zaista veliki problem i veliku stvar u svemu ovome predstavljaće implementacija ovog zakona. Zbog toga zaista ne mogu da ne skrenem pažnju da direktan televizijski prenos ili učešće sredstava informisanja u prenošenju stavova, ideja i svih onih amandmana koje smo danas pomenuli, a takođe i ideja u načelnoj raspravi, što je moglo doprineti da se ovaj zakon u praksi zaista sprovede i da ima ono što je u ovom trenutku za njega najpotrebnije.
A to je, u ovakvim vremenima, u uslovima obostranog rizika i od strane zalogodavca i od strane založnog poverioca, da ipak shvate da je poslovni rizik jedan od preduslova ili uslova uspeha u poslu i da oba učesnika u ugovaranju moraju da budu zainteresovani u pravljenju tog ugovora, odnosno u stvaranju uslova za podsticanje privrednog razvoja.
Zato mislim da i prenošenje u sredstvima informisanja nekih bombastijih stvari koje su se danas dešavale ovde a ne onoga što bude izneto prilikom rasprave ovog zakona, treba u narednom periodu sigurno ispraviti kroz šire tumačenje ovog zakona, a nadam se da će ova skupština i nadležno ministarstvo, pored ovih osnovnih odredaba zakona, uneti u tumačenje nešto i šire zahteve koje smo juče izložili na sednici odbora, a takođe i putem amandmana koje smo podneli na ovaj zakon.
Pa, da ponovim. Smatramo da je ovaj zakon trebalo i ranije doneti i mislim da produžavanje roka za još sedam meseci za njegovu primenu će donekle doprineti da još ovaj dužnički lobi, kako sam ga nazvao u prethodnom periodu ili period zelenašenja, imaće i pružiće negativne pipke na sprovođenje ovog zakona.
Njegova primena neće zaživeti bez donošenja zakona o registrima, tako da mislim i sugerišem ministru da, s obzirom da smo doneli zakon o finansijskom lizingu i uvođenju u registar, a takođe donošenjem ovog zakona mora se oformiti registar. Mislim da moramo odmah požuriti da donesemo zakon koji će regulisati oblast upisa u registar.
Još jedna sugestija. Nemojte da nam ministar Boža Đelić kaže odmah, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu u budžetu nema para za registar zaloge, zaposlene službenike, iako ne znamo koliko ih je, a oni su vrlo značajni i vrlo bitni, kao i organizacija koja će voditi registar zaloge. Znači, potrebno je u zakonu o budžetu, odnosno memorandumu o budžetskom sistemu za naredne godine obezbediti sredstva za funkcionisanje ovog zakona.
Ovim zakonom, moram da kažem, čak ni država nije privilegovana, imajući u vidu član 34, gde se kaže, potraživanja poreza i drugih dažbina, red prvenstva se određuje prema vremenu upisa založnog prava. To znači da ni Boža, kao poreski organ, Ministarstvo finansija, ako je zakasnilo sa upisom založnog prava, ono nema pravo na naplatu zaloge pre nekoga ko je upisao zalog na toj stvari.
Takođe, nikakve sankcije nisu predviđene za tzv. službenike registra, koji su u ovom zakonu bog i batina za upis založnog prava. Ako vam službenik registra kaže da ne može da se upiše, nemate nikom pravo žalbe, već u tom slučaju morate predvideti i neku odgovornost za službenika registra, kao i za mene koji sam skidao sako.
U prvom delu sam rekao da ne treba dozvoliti da neki lokalni službenik bude nekom majka, a nekom maćeha. Dužnik uvek rizikuje, odnosno rizikuje ako nema zakona, ako nije upisan u založno pravo, u registar zaloga.
Da li ovaj zakon reguliše, odnosno znači legalizaciju zelenaštva, koje je u ovim smutnim vremenima sve prisutnije? Da li će ugovorom propisana novčana potraživanja legalizovati zelenaške kamate i fenomen pozajmica koje ugovor ne priznaje?
Znači, u ugovoru se izražava samo vrednost u domaćoj, a vi ste napisali i stranoj valuti. Mislim da će uterivači dugova svoj posao i dalje raditi pre sudova i naplatiti svoja potraživanja mimo ovim zakonom propisanog sudskog postupka. Kada uterivač dugova počne da defiluje kroz vašu firmu, kroz vašu kuću, propašće porodica. Mislim da ne smemo i ovim zakonom dozvoliti da nam stradaju porodice.
Zbog toga, mislim da obaveznost sudskog izvršenja i izvršnog postupka mora imati prioritet, a što se i do ovog trenutka dešavalo. Mislim da nijednim ugovorom, složićemo se koliko nas ima ovde, a i vi ministre i svi, deca nisu predmet založnog prava. Kod uterivača dugova ako nije vlasnik tu, uglavnom predmet zaloge i ucene su deca ili porodica. Mislim da se moramo izričito složiti da ne smemo dozvoliti da nam zbog jedne dobre ideje stradaju porodice. Da li će nešto što predstavlja krivično delo i što je strogo sankcionisano Krivičnim zakonom ovim zakonom biti ublaženo.
Založno pravo, a ono najčešće nastaje ugovorom, ali sam po sebi ugovor ne znači da je stvoreno založno pravo ako se ne upiše u registar zaloge ili stvar zaloge ne pređe kod založnog poverioca. Zbog toga, mislim da će dosta doprineti i rasprava u pojedinostima o predloženim amandmanima i na kraju, naš predlog će biti da donesemo jedan dobar zakon koji smo čekali. Hvala.

 Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Reč ima ministar Goran Pitić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koncentrisaću se u ovom delu komentara na ono što je ostalo na neki način nerazjašnjeno, jer u ovoj komunikaciji među poslanicima, bilo je međusobno i odgovora na neka pitanja i komentare koje smo čuli. Zahvaljujem se onima koji su mi pomogli da pojasnimo materiju i odgovorili na one komentare koje su neke kolege poslanici postavljali i na taj način nadam se da smo neke stvari razjasnili.
Međutim, moram da prokomentarišem neke stvari koje su rečene na temu ogromnog straha ili bojazni za propast porodica. Razumem neke komentare, ali neke i ne razumem, jer mislim da su ipak različito motivisani, npr. da će doći do pregrupisanja bogatstva, ili kako uopšte izgleda voditi biznis i brinuti se o tome kako će neko da koordinira ili da ulazi u određeni rizik svog poslovanja. Da li će se onaj koji danas ima novca više obogatiti i da li je, kao što je rekla gospođa Pop-Lazić, zakon skrojen po meri onih koji imaju šta da založe.
Znači, odjednom se plašimo zelenaša, a plašimo se i dužničkog lobija; plašimo se i poverioca, a plašimo se i onih koji imaju šta da založe. Ipak, negde moramo da se opredelimo šta je duh ovog zakona i da li stvarno razumemo kakvi su rizici od toga.
Što se tiče propadanja porodica, mislim da smo daleko odmakli u propadanju porodica u poslednje vreme. Kao što vam je poznato, retko se bavim istorijom na taj način, a bavim se onim što može da pomogne da se osnaže porodice. Ovaj zakon tačno unosi moguću varijantu rizika za one koji se opredele da uđu u taj rizik. Nemojmo da sprečavamo ljude, koji žele da uđu u taj rizik i da ostvare profit u najvećoj meri, da ostvare profit ulazeći u određeni poslovni rizik, nemojmo njima to da onemogućavamo i da grade svoju porodicu zarađujući na onome što imaju da ponude kao predmet zaloge.
Briga za porodicu nema samo ovaj element koji je primarno poslovni odnos, mi govorimo o vekovnom pravu i mogućnosti da tržište reguliše ono što treba da se dešava u privredi ako ste vi skloni riziku. A ako niste skloni riziku, nemojte da ulazite i dajete svoje stvari kao predmet zaloge. Ako smatrate da ćete izgubiti to što imate kao predmet zaloge i upropastiti porodicu, nemojte da idete kod poverioca i da tražite kredit.
I danas imate, to je rekla gospođa Pop-Lazić, mislim da je malo konfliktno, s jedne strane ste rekli da treba da se daju krediti, da bi moglo da dođe do investicija. S druge strane, hajde da lišimo ovaj element davanja kredita, jer ovo je davanje kredita kroz oblik onoga što može da se stvori kao vrsta dužničko-poverilačkog odnosa. Znači, ovo jeste u funkciji oslobađanja potencijala.
Za one, koji ovde pominju razne ljude, koje neko prepoznaje, neko je koristio termin - kontroverzni biznismen, svako ko dobro poznaje biznis i ko se bavi stvarnim biznisom, taj će se opredeliti i za ovakvu varijantu, u kome gubi u trenutku najbolji oblik likvidnosti onoga što ima, a to je keš. Ako dajem svoj keš i preko toga idem na varijantu kredita, da bih imao eventualno mogućnost naplate preko predmeta zaloge, to će raditi oni koji imaju razumevanja za biznis i dugoročno sebe traže da pozicioniraju u poslovnim odnosima.
Oni koji su se eventualno obogatili na drugi način u periodu 90-tih godina, kada nije bilo prostora za ovakvu vrstu komunikacije i pravljenja zakona, koji pokušavaju da regulišu materiju u tržišnim varijantama, ti neće sebe tu pronaći. Ovo nije zelenašenje i ovo nije davanje novca, da biste vi nekom davali 10% mesečno na bazi tog novca.
Ovo je jedan poslovni odnos, za one koji imaju predmet da daju u zalogu, žele da uđu u varijantu poslovnog rizika, žele da ostvare profit, vide sebe u određenom preduzetničkom duhu i razumeju da na ovaj način ulaze u šansu da preko jačanja tog biznisa snaže svoje porodice, a time u suštini dobijamo novu strukturu.
Svestan sam da ovaj zakon sigurno kao ni jedan zakon, separatno posmatran, ne predstavlja neki temelj, "kapitalac", u smislu da će baš on doprineti da se odjednom otvore ne znam kakvi horizonti razvoja Srbije i proizađu neke poslovne šanse. Ali, svaki od ovih zakona, o kojima smo govorili u poslednjim danima, sklapa taj mozaik pravljenja poslovnog ambijenta, u kome oni, koji do sada nisu imali šanse da na ovakav način realizuju svoje poslovne interese i ideje, dobijaju sada šansu da ih realizuju. Da li će to biti u hiljadama poslovnih aranžmana ili će biti u desetinama hiljada, to je upravo taj segment sklapanja tog mozaika. Siguran sam da će ovaj zakon doprineti da se građani Srbije u značajnom delu prepoznaju kao oni koji imaju tu šansu.
Oko tih rizika skoro je neko komentarisao i sjajan je argument, pogledajte potrošačke kredite, kao institucija su razvijeni od 2000. godine, pošto su zamrli u 90-tim godinama, osim za programe. Znači, otvorena institucija potrošačkih kredita za sve, siguran sam da ste i vi korisnik nekog potrošačkog kredita i da ste vi u kategoriji probranih, jer u svim bankama ne gledaju po političkim linijama, nego gledaju po potencijalnom bonitetu. Verujem da i vi imate šta da ponudite u pogledu ličnog boniteta. Ogroman je procenat naplativosti tih kredita, u kojima se iskazuje da li građanin Srbije poštuje obavez kada ulazi u određenu varijantu porodičnog rizika. A porodični rizik je isti kao što prepoznajemo u ovom zakonu.
Što se tiče zemljoradnika, bilo je pitanje i želim za govornicom i zbog gospodina Rajka Baralića, kome sam na odboru rekao da treba nabrojati niz elemenata u pogledu toga koja vrsta iz osnovnog stada za zemljoradnike može da bude predmet zaloge, da kažem: sve može biti predmet zaloge, zato što se kaže - osnovno stado i drugi oblici; znači ono što je amandmanski dato podrazumeva se u okviru onoga što je dato zakonom. Drugim rečima, zemljoradnicima se daje širok prostor da kao predmet zaloge ponude ne samo istrajale traktore i mašine, nego i ono što imaju u svom okućištu.
Žao mi je što tu nije gospodin Krasić, nemam običaj da polemišem sa ljudima koji nisu tu, ali imam potrebu i pošto ćete mu vi preneti, jer sam siguran da ćete razumeti ono što ću reći. To se odnosi na sledeće.
Mislim da su nekorektne njegove primedbe koje su se odnosile na neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o obligacionim odnosima. Čak je naveo član 966. Zakona o obligacionim odnosima, koji apsolutno nije neusklađen sa članom 2. i ostalim članovima u ovom zakonu. Naprotiv, taj član 966. odnosi se na državinsku zalogu, a ovaj zakon reguliše nedržavinsku zalogu i siguran sam da oni, koji poznaju Zakon o obligacionim odnosima, i te kako dobro znaju da taj zakon ne reguliše nedržavinsku ili neposesornu zalogu. Zbog toga je i te kako bilo potrebno da se to reguliše novim zakonom.
Samo još dve stvari a propo toga. Što se tiče njegovog komentara, koji je, moram priznati, bio malo maliciozan, a odnosio se na to šta treba da znaju studenti Pravnog fakulteta i da ne postoji pravo na zbirnu stvar, igrom slučaja ovde imam jedan izvod iz knjige profesora Orlića. To je knjiga sa druge godine Pravnog fakulteta, gde se definiše šta znači pravo na zbirnoj stvari. Upućujem ga na drugu godinu Pravnog fakulteta, gde može da pronađe kako se definiše pravo na zbirnoj stvari.
A propo Zakona o obligacionim odnosima, možda za vašu informaciju, pošto do sada nisam imao prilike da to kažem, ali neko je napomenuo, jedan od autora ovog zakona o založnom pravu na pokretne stvari je i profesor Orlić, a on je bio jedan od autora Zakona o obligacionim odnosima. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, pravo na repliku.

Zahvaljujem se ministru što se osvrnuo na naše diskusije, ali bih htela samo da kažem bez polemike da ste pogrešno protumačila gospodina Krasića, kada je govorio o članu 966.
Povodom zaloge iz Zakona o obligacionim odnosima, on je samo predložio da bi bilo dovoljno da se iza člana 966. doda član 966a i 966b, koji bi obuhvatili sve one specifičnosti koje propisuje ovaj zakon i na taj način, bez posebnog zakona, znači kroz izmene postojećeg Zakona o obligacionim odnosima, mogli smo svima da omogućimo da se koriste ovim pravom zaloge bez državine, kako ste vi to namerili, odnosno upisom u registar založnog prava.
Dakle, to je bilo potpuno pogrešno protumačeno. Pored toga, bilo bi korektno, ministre, to sam od vas očekivala da, kada govorite o kontroverznim biznismenima i kada pominjete neke godine, kažete, na primer, od 1990. do danas. Ne znam kada biste mogli da izvršite presek.
Ali, ima i onih za koje znam, koji su se obogatili, kao recimo Dragan Marković, koji je bio pilićar do 1999. godine, pa se pred 2000. godinu naglo počeo da bogati. On je na opštini Zemun, znam da je proizvodio jaja i piliće. Sada je odjednom čovek biznismen, sa tolikim bogatstvom da ne možemo da zamislimo koliko je to bogatstvo.
Zatim, znamo kako su pojedinci došli do šećerana, sa koliko para i koliko su tu kapitala i rezervi stvorili, odnosno koliko je na lageru šećera bilo kada su te šećerane kupili za tri evra.
Dajte da govorimo o tome, naročito 2000. godine su postojali uslovi za bogaćenje pojedinca.
Kada budemo govorili o Predlogu u pojedinostima, onda ćemo da ukrstimo pravničko znanje i pošto smo mi slušali i učili po knjigama gospodina Orlića, mislim da ćemo moći da vas ubedimo da ga veoma dobro razumemo.

Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136, stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov iznad člana 1. i na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Bora Stanimirović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na isti član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Podnosilca amandmana želi reč.