OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 10.06.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

10.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
... valjda toliko poznajemo kako je došlo do toga. Sada nam ovde filtriraju neke nepostojeće nacionalne manjine. To će nam se desiti sa Crnogorcima. Ovde će nam osnovati školu, molim vas, na crnogorskom jeziku, pa ćemo da glumimo ovde ludake u državi. Moramo da vodimo računa o tome da bude precizna pravna norma i da znamo šta hoćemo.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Molim vas da zaista vodite računa o vremenu.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima ministar Vlade Republike Srbije gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Govoriću samo o članu 42, jer smo član 41. završili. Član 42. legalizuje stanje koje već postoji. Radi se o Zakonu o društvenoj brizi o deci koji fabričkim halama i sličnim dozvoljava mogućnost osnivanja predškolskih ustanova. Prvi put se postavljaju standardi, ali se radi samo o takvim ustanovama i radi se o kursevima za stručno obrazovanje. Dakle, kursevi za varioce, za šnajderke i nešto slično. Donosi ih ministar na predlog saveta za stručno obrazovanje, znači član 15. Potpuno je čista stvar, nema nikakve mogućnosti upliva stranih i bilo kojih uticaja u krus šnajderke i varioca. Naravno, savet će da predloži ministru, a osim toga Zakon o društvenoj brizi o deci dozvoljava osnivanje.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Hvala. Pravo na repliku narodni poslanik Pal Šandor.

Šandor Pal

Gospođa Pop-Lazić me je spomenula, pa imam nešto prava da kažem. Ono što sam pisao kao amandman, a mislim da je vrlo dobro da se prihvati, tako kažu u Zakonu o pravima nacionalnih manjina. Drugo, ovog što se tiče srpskog, srpskohrvatskog, hrvatskosrpskog, bošnjačkog itd. ta stvar je rešena onog trenutka kada je završena sukcesija bivše SFRJ. Nisam rekao bosanski, jer to ne postoji, postoji novoštokavski standard ekavskog i jekavskog izgovora, a mi ne možemo sporiti jednoj grupi ljudi islamske veroispovesti, a verovatno slovenskog porekla da sebe zovu onako kako hoće da zovu. To je osnovna stvar. Tu očigledno ima, ako ste gledali film Mirze  Idrizovića "Miris dunja". Taj "Miris dunja" je razlika koja Slovene katoličke, odnosno pravoslavne veroispovesti razlikuje od Slovena islamske veroispovesti. Tu očigledno Balkan ide u pravcu fragmentacije i zbog problema koji južnoslovenski narodi imaju međusobno zbog multikulturalnosti dva pisma i onoga što mi defakto zovemo novoštokavskim standardom u nauci, a svako zove svojim imenom kako misli, to je, mislim, samo prednost, a ne mana.
Zbog toga svi oni koji su nacionalna manjina, koji su klasična manjina, nacionalna manjina u pravom smislu reči, ne bi smeli da trpe posledice. Prema tome, ja isto mislim da za one, da kažemo Bošnjake, koji sebe tako nazivaju i borili su se za to i to je gospodin Koštunica rekao pre godinu i nešto dana prvi put, pa univerzitet itd. i ne vidim šta je tu sporno, treba omogućiti da uče nešto različito od Srba pravoslavaca na svom jeziku i iz svoje sopstvene nacionalne tradicije. Ne vidim da je tu bilo šta sporno. Prema tome, sve ovo što sam ja pisao jeste u tom pravcu i rešava taj spor, kojeg nema.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Pravo na repliku gospodin Zeldžo Hurić.

Zeldžo Hurić

Ja sam još na Odboru za prosvetu zamolio sve prisutne da, kada je reč o ovom zakonu, se manemo nekih ideoloških, nacionalnih i nekih drugih opterećenja. Nažalost to se nije izbeglo. Mene to jako pogodilo i baš sam nastojao kod onih koji su iz obrazovanja da budu tu u ime obrazovanja, a nikako u ime svoje nacije ili recimo partije. Međutim, vidimo da su se ljudi zakačili bespotrebno, sasvim bespotrebno su dali jedno tumačenje jednog člana, koji očigledno nije takav kako ste ga shvatili.
Ja lično nisam opterećen time. Veoma sam srećan što jezik kojim ja govorim ne predstavlja meni nikakvu barijeru, bar kada je u pitanju komunikacija sa većinom. Da li će moj jezik biti nazvan bošnjačkim, srpskim, ovim ili onim, ako to nekome nešto znači neka ga tako i naziva. Moj je jezik onakav kakvim govorim. Mogu vam reći da u mojoj kući moja deca više govore nemački nego srpski, jer eto deca gledaju crtani, naučila su taj jezik i meni to baš ni najmanje ne smeta. Voleo bih tako nešto da bude i među nama odraslima.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Pravo na repliku Gordana Pop-Lazić, na izlaganje ministra Gaše Kneževića.