OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 10.06.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

10.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Evo, završavam, mene uopšte ne bi iznenadilo kako se ponašaju pojedini nastavnici iz pojedinih dosovskih stranaka da vam predlože u sklopu sveopšte reforme, da se umesto, to su neokomunisti danas na vlasti koji su vaši poslušnici u školama, da su umesto onog čuvenog takmičenja Tito-revolucija-mir, organizuje takmičenje DOS-reforme propasti i budite sigurni, naročito kada je u pitanju ovaj poslednji segment da bi sva deca od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta odlično odgovarala na ta pitanja i znali bi da vam kažu zašto smo tako propali pod vašom vlašću.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Verujem da je predlagač imao u vidu sve ono što se dešavalo deci političkih neistomišljenika u vremenu od 5. oktobra na ovamo kada su ovakav član predvideli, samo nisam zaista zadovoljna kaznenim odredbama koje su veoma blage i tiču se kazne za  ustanovu od deset do pedeset hiljada i za odgovorno lice, odnosno za direktora od hiljadu dinara do deset hiljada dinara. Za ovako nešto, predviđeno članom 47. morale bi da budu znatno drastičnije kazne, udaljavanje praktično iz prosvete, onih koji su kadriji da ovako nešto urade.
Ja hoću da vas podsetim, bez obzira koliko se to vama svidelo ili ne, na dete bivšeg ministra Bojića šta je doživelo u školi, da li je bilo zaštićeno ili nije, hoću da vam ispričam koliko je moje dete bilo maltretirano u školi, pretučeno od strane pet dečaka, pet profesora je prošlo kroz dvorište, videli su šta se događa i nisu reagovali.
Muke sam imala da je upišem u drugu školu. I ne čudi me da se od 5. oktobra ovakve norme nalaze u zakonu.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo Odbor za prosvetu.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se predlagač javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
SRS je uložila amandman na član 54. predlažući Skupštini da se u članu         54. stav 3. reč: "istaknuta" zameni rečju: "izabrana". Šta to znači - istaknuta? Ovo je nejasno. Mi podrazumevamo da su ljudi jednaki, a koji su to kriterijumi i merila ko će sada utvrditi, koja će to lica biti istaknuta, iz koje stranke će ta lica biti, jer ako su iz jedne stranke, onda će svi biti istaknuti, a iz druge mogu biti akademici i oni nisu istaknuti.
Zbog toga SRS predlaže da se menja ova reč sa rečju: "izabrana". Isto tako, mi iz SRS smatramo da treba brisati stav 5. u članu 54. Predloga zakona, jer predlagač predlaže za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole. Mi, srpski radikali smatramo da su sve škole u Srbiji od posebnog interesa. Mi ne smatramo da je od posebnog interesa muzička škola samo.
Za mene bi bilo u prvom redu srednje škole od posebnog interesa za državu, da je to poljoprivredna škola, da su to srednje tekstilne škole, dakle, one škole u kojima se za ovu državu od posebnog interesa građani Republike Srbije posebno interesuju i daju ogroman značaj. Ovako, ako se kaže da su to unikatne škole od posebnog interesa, u prošlosti smo mi imali i radne organizacije i preduzeća od posebnog interesa, pa su ih određivali pojedinci i na lokalnom i na pokrajinskom i na saveznom nivou, kako je to njima odgovaralo. Zbog toga smatramo da u školskom sistemu Republike Srbije ne treba praviti razlike i sve su škole od posebnog interesa. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 54. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko u ime predlagača javlja za reč? (Da.)
Reč ima predstavnik poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke, Vladimir Garčević.

Vladimir Garčević

Evo, ja, gde sada učenike da uključim prema intencijama Ministarstva, ali opet ministru ne valja to, pa se postavlja osnovno pitanje kuda su onda intencije? Ako vi predviđate ministre da se učenici nalaze u onom savetu tamo, predstavnici, vi to zovete parlament, za mene je to učenička organizacija i o tome moramo još razgovarati, ali nalaze se učenici kod tako bitnih pitanja, a vi uskraćujete pravo tim učenicima, znači, da mogu učestvovati na bitnim pitanjima unutar rada i života škole. Mislim da tu igramo dvojnost. To je dvojnost. Tu se ne može govoriti o istom pristupu.
Predložio sam da se promeni sastav školskog odbora, ne prema ovome, nisu, kaže, ravnopravni, a šta to podrazumeva ravnopravnost? Predstavnika van zaposlenih ima šest, dovoljno da kolektiv sam za sebe ne može da donosi odluke, znači, obezbeđeno je sve to. Ima dva roditelja, ima dva učenika, ima dva predstavnika društvene zajednice, znači, ako gledamo, većina je sa jedne komponente van zaposlenih. Mislim da bez obzira na onaj koncept koji ste imali, ali ako hoćemo uključenje učenika, ja sam pošao da podržim intenciju i ja ću vam reći iz iskustva.
Jedno vreme, pošto se obrazovanje menjalo, imali smo mi, da li se to sada zvalo radnički savet ili kako, nije najbitnije, ali učenici su bili uključeni u rad, učenici su bili jedno vreme uključeni u rad odeljenskih veća, učenik čiji je predstavnik prisustvovao i u radu nastavničkog veća. To se napustilo, a ja vam mogu reći da je bilo korisno, jer smo mogli saznati i ravnopravno razgovarati, sagledavajući decu, imajući u vidu veliki broj problema kod mlade generacije, koje vi ne možete prateći kroz rad, kroz časove, i preko drugih oblika doći do saznanja blagovremeno, a od bitnog su značaja za rad i funkcionisanje škole.
Zato moji predlozi koji su išli, jesu da se učenici uključe u sve pore rada i života škole i ja zaista i dalje apelujem da učenicima damo mesto, a to je bilo provereno, znači, nije nikakav eksperiment. Provereno je i pokazalo se u datom trenutku dobro. Sada, dok su drugari bili na vlasti, tako su isto uradili, nisu slušali obrazovanje, a vi nećete poslušati mene, ono što predlažem, verovatno, ali ja apelujem da mi našu decu, ako možemo u savete ove uključimo i u rad i funkciju školskih odbora. Nećete pogrešiti.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Vreme. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima ministar Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Gospodine Garčeviću, plemenito je da deci damo da upravljaju školom. Međutim, upravljanje školom znači donošenje odluka. Donošenje odluka znači ulaženje u neke pravne odnose. Ako to radi maloletno dete, dokle smo došli. Ne može maloletno dete da donese odluku i da zaključi neki ugovor. Školski odbor je zamišljen kao menadžment škole. Nemoguće je da se to prenese na dete. Dete ne može odgovornost da nosi. S tim što ima pravo da učestvuje bez donošenja odluka. Piše u zakonu.