Hvala vam kolega. Vi ste ipak pokazali, kao potpredsednik, kako se poštuje procedura. Suština demokratije je ipak u poštovanju procedure, ali nije za čudo kad je predsednik Skupštine tu, ministar koji je ispred Vlade je član te stranke, organizacije ili kako se već zove, ta GSS. Naime, amandman se odnosi na član 62. tačka 8, koja kaže - u izvornom predlogu predlagača da direktor saziva i rukovodi sednicom vaspitno-obrazovnog nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja.
U ovoj tački se ogleda suština ovog zakona, da je cilj ministarstva bio da se zadovolji forma, a suština, sadržaj, to nema veze. Forma se sadrži u devet godina osnovnog obrazovanja. Forma se sadrži u tome da direktor ima pravo da saziva, da rukovodi, a nema pravo da odlučuje. Hajde da je neki manji broj članova ovog veća.
Šta je suštinski problem, ministre, da i direktor ima pravo odlučivanja. Nema nikakvog problema. To ste uzeli negde kao primer, ne vi lično, najverovatnije služba, pa rekli nema pravo odlučivanja direktor, da ne bi bilo zloupotreba funkcije. Forma se nastavlja i u obrazloženju ministra koji nam je rekao da je jedan od razloga donošenja ovog zakona 25 plus 12, koliko sam ja razumeo, 25 godina studiranja, odnosno završetka i 12 čekanja. Rekli ste tačno koliki je zbir ta dva broja, 37, ali niste rekli da je to u funkciji, sa koje strane tog zbira se nalazi vaša stranka, GSS, ako je ona na vlasti, a nalazi se sa desne strane zbira. To može biti i 370 godina.
Sada da iskoristim pravo na repliku, pošto ste bili zaštićeni od ove što zaskače poslanicima iza leđa. Koristio sam, ministre, vaše izraze kada sam govorio. Strani izrazi ili reči stranog porekla nisu problem kada se koriste u govoru, u obraćanju Skupštini, u konverzaciji, ali su problem kada se stave u zakon. Vi ste te reči koristili - licenca, a krediti, evalvacija, to su sve reči koje su ugrađene u zakon. To nikom ne bi palo na pamet, da to sadrži zakon o osnovnom obrazovanju.
Znate, gospodine ministre, da je ta reč dobra - evaulacija, a krediti ili licenca, pa Vuk Karadžić bi je valjda u svom rečniku imao. Da li ima lepšeg jezika, jezika koji je bogatiji od srpskog jezika, jer retki su jezici koji imaju bogatstvo, pa uostalom, samo na zaprežnim kolima ministre imate bezbroja autentičnih naziva koji su izvorni srpski nazivi, ali očito da ćete i vi završiti kao što je sudbina zaprežnih kola.