OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 10.06.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

10.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 61. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Petar Petrović, Dragica Radulović, Miloš Lukić, Đuro Popović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 61. amandman je podneo Odbor za prosvetu.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bora Stanimirović i Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 61. U članu 61. predviđeno je na koji način se postavljaju vršioci dužnosti direktora dečjih vrtića i škola.
Podneo sam amandman da se iz stava 2. brišu reči: "ili ministar nije dao saglasnost na odluku školskog odbora". Vaša obećanja su bila da će se sve decentralizovati. Otkuda sada saglasnost ministra? Zašto onda školski odbori, koji su sastavljeni od predstavnika škole, lokalne uprave i saveta roditelja, zašto ih biramo kada u njih nemamo poverenja? To u prevodu znači da predstavnici škole, lokalne uprave i saveta roditelja ne znaju ko može u njihovoj školi da bude direktor. To će bolje videti ministar iz Beograda koji najbolje vidi u toj školi, ko je najspremniji da bude direktor.
Verovatno da ministar ima načina da to uradi, preko partijske mreže. Glavni kriterijumi će biti iz koje je stranke kandidat. Na ovaj način neće se mnogo unaprediti školstvo. U 50% slučajeva direktori osmogodišnjih škola su nastavnici fizičkog vaspitanja. Verovatno su oni fizički najspremniji da dođu do te funkcije u školi, ili su fizički bili najspremniji da najjače duvaju u pištaljke. Ovako su postavljeni direktori u prethodne dve godine.
Predlogom člana 61. znači nastaviće se da se postavljaju direktori kao i do sada, a kako je bilo do sada, ne valja ništa. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik profesor Bora Stanimirović.

Bora Stanimirović

Neću da kočim reforme zbog ovih amandmana. Ja mislim da ministar koči reforme jer ne prihvata naše amandmane. Mi ne tražimo mnogo. Socijalistička partija Srbije ne traži odbijanje zakona, nego traži da se prihvate neke stvari koje su normalne u civilizovanom svetu. Ja sam malopre govorio o članu 61, a sada vidite i 61. upravo to kaže. Školski odbor izabere direktora, nastavno-naučno veće ili nastavničko veće predloži kandidata za direktora, školski odbor jednoglasno ga prihvati, pošljalju ministarstvu, ministar odbije. Ovde u članu 61. stav 2. navode se razlozi u kojim slučajevima se imenuje vršilac dužnosti: ako nije raspisan konkurs na vreme; ako školski odbor nije izabrao; ili ako ministar nije dao saglasnost. Šta mislite, šta je presudno? Ovo treće. U 99% slučajeva vrši se izbor v.d. direktora zbog toga što ministar nije dao saglasnost.
Recimo, imamo kolektiv od 100-150 ljudi. Ako taj kolektiv odluči, ako lokalna sredina odluči, treba očekivati da ministar ne da saglasnost i da raspisujemo konkurs, odnosno postavljamo v.d. direktora. To je razlog, a ne neki drugi razlozi. Vidite, ne tražimo mnogo, nego da se ministar oslobodi tog posla i da se izvrši decentralizacija vlasti tako što će lokalne sredine, škole, zaposleni ljudi u školama, kao i na univerzitetu, moći da donose odluke, odnosno da vrše izbor direktora. Valjda taj kolektiv od 150 ljudi, to nastavničko veće, taj kolektiv koji ima preko 180 ljudi, bolje zna ko može biti direktor. Ako oni jednoglasno usvoje, koji je to razlog zbog čega ministar neće da potpiše.
Ja bih imao i po Poslovniku, član 88. nedostaje da se prebrojimo, mislim da nema kvoruma.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Na osnovu člana 88. Poslovnika tražite utvrđivanje kvoruma. Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma, po zahtevu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Bore Stanimirovića, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum za dalji rad.
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Hvala vam kolega. Vi ste ipak pokazali, kao potpredsednik, kako se poštuje procedura. Suština demokratije je ipak u poštovanju procedure, ali nije za čudo kad je predsednik Skupštine tu, ministar koji je ispred Vlade je član te stranke, organizacije ili kako se već zove, ta GSS. Naime, amandman se odnosi na član 62. tačka 8, koja kaže - u izvornom predlogu predlagača da direktor saziva i rukovodi sednicom vaspitno-obrazovnog nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja.
U ovoj tački se ogleda suština ovog zakona, da je cilj ministarstva bio da se zadovolji forma, a suština, sadržaj, to nema veze. Forma se sadrži u devet godina osnovnog obrazovanja. Forma se sadrži u tome da direktor ima pravo da saziva, da rukovodi, a nema pravo da odlučuje. Hajde da je neki manji broj članova ovog veća.
Šta je suštinski problem, ministre, da i direktor ima pravo odlučivanja. Nema nikakvog problema. To ste uzeli negde kao primer, ne vi lično, najverovatnije služba, pa rekli nema pravo odlučivanja direktor, da ne bi bilo zloupotreba funkcije. Forma se nastavlja i u obrazloženju ministra koji nam je rekao da je jedan od razloga donošenja ovog zakona 25 plus 12, koliko sam ja razumeo, 25 godina studiranja, odnosno završetka i 12 čekanja. Rekli ste tačno koliki je zbir ta dva broja, 37, ali niste rekli da je to u funkciji, sa koje strane tog zbira se nalazi vaša stranka, GSS, ako je ona na vlasti, a nalazi se sa desne strane zbira. To može biti i 370 godina.
Sada da iskoristim pravo na repliku, pošto ste bili zaštićeni od ove što zaskače poslanicima iza leđa. Koristio sam, ministre, vaše izraze kada sam govorio. Strani izrazi ili reči stranog porekla nisu problem kada se koriste u govoru, u obraćanju Skupštini, u konverzaciji, ali su problem kada se stave u zakon. Vi ste te reči koristili - licenca, a krediti, evalvacija, to su sve reči koje su ugrađene u zakon. To nikom ne bi palo na pamet, da to sadrži zakon o osnovnom obrazovanju.
Znate, gospodine ministre, da je ta reč dobra - evaulacija, a krediti ili licenca, pa Vuk Karadžić bi je valjda u svom rečniku imao. Da li ima lepšeg jezika, jezika koji je bogatiji od srpskog jezika, jer retki su jezici koji imaju bogatstvo, pa uostalom, samo na zaprežnim kolima ministre imate bezbroja autentičnih naziva koji su izvorni srpski nazivi, ali očito da ćete i vi završiti kao što je sudbina zaprežnih kola.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Ja bih zamolio narodne poslanike da se sa govornice jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem i da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine.
Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Milojević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da amandman odbije.
Da li se u ime predlagača neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Milojević, kao podnosilac amandmana.

Nataša Milojević

Vraćamo se na istu temu o kojoj smo govorili kada je bilo reči u nekim prethodnim amandmanima i kada je reč o osnovnom konceptu i pristupu u kreiranju ovog zakona, da li ćemo prava i obaveze zaposlenih u obrazovanju regulisati u skladu sa Zakonom o radu i u skladu sa Zakonom o radu u državnim organima. SDP, poslanička grupa SDP-a kojoj ja pripadam je mišljenja da u skladu sa evropskim zakonodavstvom, moraćemo da se osvrnemo na zahteve sindikata koji kažu da i u ovoj oblasti treba voditi računa o pravima zaposlenih koji se regulišu u skladu sa Zakonom o radu i s obzirom na to, amandman na ovaj član je podnesen i glasi da se u stavu 3. tački 4. posle reči: "zaposleni" dodaju reči: "odnosno reprezentativnih sindikata", a s obzirom da ovaj član reguliše nadležnost i odgovornost direktora ustanove, kaže se da se uvede nova tačka 12. i da ona glasi - da su obaveze direktora, odnosno nadležnosti da "sa reprezentativnim sindikatom zaključuje pojedinačni kolektivni ugovor".
Nadležni Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, ali ja opet moram da prokomentarišem rad Zakonodavnog odbora. U prethodnim tekstovima kada se ista sintagma reprezentativni sindikat, predstavnik zaposlenih, odnosno reprezentativnog ili reprezentativnih sindikata, koristio, Odbor je nalazio da je taj amandman pravno moguć. Sada je tumačenje da nije pravno moguć, zato što ne postoje reprezentativni sindikati u osnovnom tekstu zakona. Moram još jednom da skrenem pažnju da i ovaj odbor kao i svi drugi budu dosledni, ako je ikako moguće, da, s obzirom da znam kako funkcioniše rad svakog odbora, da budu koncentrisani od početka do kraja, bez obzira na ogroman broj amandmana.
Dakle, neću da se složim sa zaključkom da amandman nije pravno moguć, zato što on defakto jeste pravno moguć, a on može da bude u suprotnosti sa osnovnim konceptom zakona i zato branimo amandman.
Dakle, primedba nije upućena predlagaču, nego onima koji nisu dovoljno pažljivo pratili na času šta se događa sa istim tekstom. Dakle, SDP insistira da se odnosi i prava i obaveze zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju regulišu u skladu sa Zakonom o radu. Hvala lepo.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Kao predsednik zakonodavnog odbora, samo da skrenem pažnju koleginici Milojević, bez ulaska u neko repliciranje, može se kolektivnim ugovorima regulisati prava i obaveze zaposlenih, ali nikada ne delatnosti, tako da ne da nije u skladu sa zkonom, nego je protivzakonito kada hoćete kolektivnim ugovorima da regulišete nešto što je isključivo zakonodavna nadležnost i zato se Zakonodavni odbor tako opredelio.