DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na isti član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Dragan Jočić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U ime podnosilaca amandmana reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Član 3. glasi: "Državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni su za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona, koja su izvršena na teritoriji bivše SFRJ". Naš amandman na član 3. predlaže da se posle reči "Jugoslavije" dodaju reči "bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve".
To je, pre svega, zbog toga što se Predlog zakona izjašnjava samo o teritorijalnoj nadležnosti državnih organa Republike Srbije, što ostavlja mogućnost za različito tumačenje njihove realne i personalne nadležnosti. Dakle, smatramo da mora nadležnost suda da se proširi na sva lica koja su vršila ratne zločine, bez obzira na njihovo državljanstvo.
Međutim, prihvatanje ovog zakona mi uslovljavamo, naravno, našim prvim amandmanom na član 2. jer u članu 3. se kaže: "Državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni su za vođenje postupaka protiv učinilaca krivičnih dela iz člana 2." To je ključni problem. Ako se ne usvoji naš prethodni amandman, gde predlažemo da se krivična dela obuhvate po vrsti i nazivu člana 5. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala, onda ne možemo da prihvatimo ni član 3.
Dakle, ovde je suština, kao da je napravljena neka nagodba između vlasti i međunarodnih faktora - vi sudite za nešto, a za glavne stvari ćemo mi suditi u Hagu. Prema tome, stav gospodina Batića o tome ko je za, a ko je protiv Haga je bez ikakvih argumenata. Ko ne bude prihvatio naš amandman koji obuhvata član 5. Statuta, ulazi direktno u antihaški lobi. Ovo je pitanje znanja, a ne trenutnog opredeljenja. Prema tome, vrlo je jasno da se uvažavamo kod ovoga.
Nisam slučajno rekao šta su potpisali Butros Gali i Vladislav Jovanović. Ovaj predlog zakona, ovako predložen, ide ispod nivoa tog predloga iz 1996. godine. Taj dogovor, odnosno razmena pisama nije išla u formi ugovora, zato što bi onda morala da bude ratifikovana u Skupštini. Mi ne znamo tačno kako glasi dogovor, a što se ne objavljuje. Prema tome, ko ne bude prihvatio ovaj naš stav, vrlo nam je jasna pozicija.
S druge strane, nedavno su osuđena četiri vojna lica, dva oficira i dva vojnika, zbog zločina na Kosovu. Tamo su ubili dva lica i dobili ukupno 35 godina. Ne znam da li je predlagač razmišljao o tome da ovakva formulacija otvara mogućnost za odgovornost policije. Zato vam skrećem pažnju da ove naše amandmane uvažite, a ne, kao Vlada Srbije, olako odbijate. Mi smo izneli argumente. Dakle, autoritet naših amandmana izveli smo iz argumenata. Vladino obrazloženje u jednoj rečenici da to nije osnovano, mislim da jednostavno ne može da se prihvati, zato što nije iznet nijedan pravni argument. Mi ne možemo da osporimo to što je Vlada navela odbijajući naš amandman, zato što ne navodi činjenice. Ono što se ne zasniva na činjenicama ne može da se osporava činjenicama. Zato ovaj amandman, kao i prethodni, preporučujem vašoj pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Da.)
Reč ima zamenik predsednika, poslanička grupa SRS, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege, danas sam odlučila da idem do kraja po pitanju kvoruma, ne bi li se udostojili narodni poslanici i predsedavajuća da se pridržavaju Poslovnika o radu Narodne skupštine. Stoga, pozivam se na član 116. stav 2. u kome stoji - za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice.
Naravno, to je njeno diskreciono pravo, ali da vidimo kolika je njena principijelnost. Ovde, u računarskom izvodu, imamo kao prisutnog Igora Soldatovića u trećem redu, drugo sedište do gospodina Dragiše Popovića. Kartica koja je zloupotrebljena naočigled ostalih poslanika, a nisam išla dalje, kao i gospođe Nataše Mićić koja je predsednik Narodne Skupštine i čija je kartica do vaše. Nigde u Poslovniku ne stoji da njena kartica mora da bude ubačena kada nije prisutna na sednici. Upravo zbog toga i ima potpredsednika Skupština, kome ustupa vođenje sednice onda kada ona nije tu. Ona je samo narodni poslanik, prva među jednakima, koja ostvaruje sva prava isto kao i svi drugi poslanici. Dakle, mi, ako smo prisutni, imamo ovde neka prava, imamo neke obaveze, imamo pravo da dobijemo i dnevnicu što smo tu, a ako nismo nema dnevnice, ako popodne niste tu, dobićete pola dnevnice ili troškova za put, a isto tako i gospođa Nataša Mićić. Njenu karticu neko neprestano zloupotrebljava kada nije tu.
Tražim da se za gospodina Dragišu Popovića izrekne mera, a u skladu sa članom 116. stav 2. Pozivam vas da zaista porazmislite sada kako ćete postupiti, jer diskreciono pravo ne znači zloupotrebu ovlašćenja. Za zloupotrebu ovlašćenja ide se na sud.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Podsećam narodnog poslanika Branislava Vakića da sednica traje, kvorum postoji, a da je dobacivanje iz klupe kršenje Poslovnika. Zahvaljujem.
Objašnjenje za obe primedbe. Primedbu po redu drugu već ste dali i dobili ste objašnjenje, na zahtev elektronskog sistema za utvrđivanje kvoruma elektronska jedinica koja određuje prisustvo predsednika Narodne skupštine nije osetljiva. Znači, u situaciji kada se elektronskim sistemom da traženje kvoruma, sa vaših ekrana na poslaničkim jedinicama nestaje ime. Narodnu poslanicu Natašu Jovanović podsećam da imamo kvorum i da dobacivanje iz klupe podrazumeva kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Traženje kvoruma - sva imena svih narodnih poslanika, osim narodnog poslanika Slobodana Pavlovića koji nije više sa nama, a koji su registrovani prethodno u istoj poslaničkoj jedinici, bivaju izbrisana. Ime predsednika Narodne skupštine ne biva izbrisano. Za tačnost moje tvrdnje možete dobiti informacije od službe koja je zadužena za elektronsku opremu, koja opslužuje Skupštinu.
Prvi deo vaše tvrdnje je da gospodin Igor Soldatović nije bio pristan. To je vaša tvrdnja. Na osnovu člana 84. stav 2. dužna sam da vam dam uputstvo da imate prava da tražite sednicu Administrativnog odbora na kojoj će se utvrditi činjenica o nečemu što vi tvrdite. Podsećam na kraju da imamo kvorum za odlučivanje i primenu Poslovnika Narodne skupštine.
Zbog toga što je narodna poslanica nezadovoljna objašnjenjem, zakazaću sednicu Administrativnog odbora na kojoj će se raspravljati o tvrdnjama narodne poslanice da je bilo zloupotrebe kartice.
Na kraju, po članu 28. Poslovnika Narodne skupštine moja je obaveza da kažem da je posao predsedavajućeg da sluša i da meri atmosferu na samoj sednici Narodne skupštine. Ono što je očito, to je, uz izvinjenje narodnim poslanicima, namera da se u atmosferu Narodne skupštine unese nedopustivo i da se izbaci tolerancija koja je postojala za vreme rasprave o ovom svima nama izuzetno važnom zakonu. Ja mogu samo da stojim iza svoje tvrdnje, da će se rasprava o ovom zakonu voditi prema Poslovniku Narodne skupštine u atmosferi uvažavanja narodnih poslanika.
Da li se još neko javlja u raspravi o pojedinostima po amandmanu na član 3? (Ne.)
Na naziv Glave II "Organizacija i nadležnost državnih organa", naslov iznad člana 4. i član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, tražio sam da se član 4. Predloga zakona briše. Naime, bez obzira na tvrdnje koje je gospodin ministar Batić ovde iznosio, barem dok je bio to kratko vreme u sali, da ovaj sud koji se organizuje neće biti namenjen isključivo Srbima, svi postupci ove vlade ukazuju i ubeđuju me da će isključivo biti obrazovan za Srbe.
Naime, Ministarstvo pravde je pre otprilike godinu i po dana poništilo presude protiv čelnika NATO alijanse i same NATO alijanse, konkretno protiv Bila Klintona, Tonija Blera, Havijera Solane.
Nekima od tih, osim što ste poništili pravosnažne sudske presude za ovakva krivična dela zbog kojih treba da bude formiran ovaj sud, čak ste prostirali i crvene tepihe.
Kakve su zločine oni činili na ovim prostorima u toku vazdušne kampanje 1999. godine? Bombardovana je bolnica, što je očigledan primer kršenja prava i običaja rata. Bombardovan je jedan civilni voz u kome je bilo 30-tak i više civila koji su nastradali. Bombardovano je više civilnih mostova koji nisu imali bitnog značaja za funkcionisanje Vojske Jugoslavije, na kojima su stradali isključivo civili, pa čak i jedan svetski šampion iz matematike. Bombardovani su gradovi, sam centar grada Aleksinca ili Niša, i to sredstvima koja nisu dozvoljena čak da se koriste ni protiv oružanih snaga sukobljene strane.
Vi ste poništili presude ljudima koji su izdavali naređenje da se ovakvi ciljevi bombarduju. Nedavno ste osudili gospodina Milanovića za bombardovanje RTS-a. Neću da ulazim u to da li je on znao ili nije, to je već neka druga priča. Ali, pitam vas, šta je sa onima koji su naredili bombardovanje? Šta je sa onima koji su pritisli okidač, da ti radnici RTS-a nastradaju?
Sama ta kampanja koja je vođena ima sva obeležja genocida i ratnog zločina. Kao njeno poslednje sredstvo korišćeno je i bombardovanje elektroprivrede, a svi znamo od kakvog je značaja električna energija, da sa nemanjem struje dolazi do pojava kao što su bolesti, zaraze, glad. Cilj je bio da se Srbija i srpski narod gurnu u 15. vek.
Drugi takav sličan primer da će taj sud biti isključivo za Srbe jeste puštanje oko 2000 albanskih terorista, koji su pravosnažno bili osuđeni od srpskih sudova za terorizam i ratne zločine. Jedan od oslobođenih je čak i u sudskom procesu, a i javno kada je davao svoj prvi iskaz, priznao da je silovao devetogodišnju devojčicu, a zatim je ubio, samo zato što je Srpkinja. Sam njegov iskaz ima sva obeležja i genocida i ratnog zločina i kršenja prava i običaja rata.
Vi ste takve ljude oslobađali. Prvi je sa tom politikom počeo Vojislav Koštunica, kada je oslobodio Fjoru Brovinu, potpisao čovek amnestiju. Čak su i neki poslanici, dok su poslanici Srpske radikalne stranke ovde izlagali, pitali odakle nama toliko prava da njih kritikujemo. Odakle vama, gospodo, prava da sve te zločince oslobađate, odakle vama to moralno pravo? Da li su vam to pravo dali građani kada su glasali za vas? Da li su vam to pravo dali članovi porodice? Imate li obzira prema tim licima koja su nastradala od tih zločinaca?
Sada se pojavljuje Vladan Batić i piše o nekim sudovima za ratne zločine. Kaže da će ovih 2000 terorista da bude vraćeno u Srbiju radi novog postupka, vođenje postupka prema njima. Koliko je meni poznato, za ovih godinu i po dana niti je ova vlada tražila da se neki od tih šiptarskih terorista pojavi pred domaćim sudovima, niti su nekoga od njih nama isporučili.
Postavlja se pitanje ko će vam biti taj javni tužilac za ovaj specijalizovani sud? Hoće li to biti možda Bil Klinton, Toni Bler, Havijer Solana, a možda ćete i Karlu del Ponte da dovedete? Štajner je slobodan, biće za neki dan. On će možda biti najbolji tužilac za vas. U svakom slučaju, svima nama koji se bavimo politikom, pa i vama, sudiće narod, na izborima. I sama istorija će se ponašati kada padnete sa vlasti prema vašim zaslugama. Nemojte da dozvolite da se vaša pokolenja stide vas samih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Članom 4. se ustanovljava tužilaštvo za ratne zločine za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, a to su krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona. Tužilaštvo za ratne zločine, koje treba da obavlja poslove za teritoriju Republike Srbije, ima sedište u Beogradu i organizacija tužilaštva je propisana ovim članom, i u poslednjem stavu stoji da se na rad tužilaštva za ratne zločine shodno primenjuju odredbe Zakona  o javnom tužilaštvu.
Ukoliko ste hteli, da bismo sačuvali pravni sistem, da organizujete i ustanovite ovakvo jedno tužilaštvo, mogli ste to u okviru izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu ili u okviru izmena i dopuna Zakona o sudovima.
Dakle, pravni sistem vas ne interesuje u tom smislu da ga očuvamo. Donosi se jedan poseban zakon sa jasnom političkom pozadinom, o kojoj smo već dovoljno govorili, ali sada se postavlja pitanje - zašto je naziv ovakav: tužilaštvo za ratne zločine. Do sad smo imali samo javnog tužioca, pa smo izmislili tog specijalnog tužioca za organizovani kriminal, rekli smo, postoje krivična dela koja se smatraju organizovanim kriminalom, i to smo kroz izmene i dopune zakona uradili, ali nigde mi nemamo u našem Osnovnom krivičnom zakonu po kome će ovo javno tužilaštvo za ta krivična dela raditi, postupati u tim predmetima, već jasno u Osnovnom krivičnom zakonu stoji da su to krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Dakle, čak i pod uslovom da ovo opstane trebalo je da predlagač razmišlja o nazivu tog tužilaštva i da to onda bude tužilaštvo za krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava u okviru javnog tužilaštva koje već postoji, a to bismo prevazišli izmenama i dopunama i jednog i drugog zakona. Krivična dela su ovde, imaju svoj jasan naziv, ne treba da vas na to podsećam. Jer, šta ako niko ne bude osuđen za krivično delo ratnog zločina, koje kao takvo i ne postoji? Šta ako niko ne bude osuđen za ratni zločin i to tužilaštvo posle nekoliko godina prestane da postoji i ja se nadam da će prestati mnogo pre, odmah posle izbora. Jer, ovako nešto jednostavno ne sme da se dozvoli da postoji u našem pravnom sistemu.
Dovodite jednu novu instituciju, jedan novi državni organ do potpunog apsurda. I, ono što je zaista licemerje, to je da nam isti ministar predlaže, a ista poslanička većina podržava, Zakon o amnestiji na osnovu koga je onoliki broj Šiptara pušten, i sada zakon o ratnim zločinima. Pa, molim vas, vi ste u sukobu sa samima sobom. Prvo ste ratne zločince pustili, a sada hoćete neko novo tužilaštvo, neki novi sud koji će ratnim zločincima suditi. A kako ćete da ih nahvatate? Kako ćete sada da nahvatate tih 1.900 koje ste pustili?
Bilo bi dobro da je ministar ostao u sali. Ali, ministar se neće vratiti do završne reči, jer ne može da nam pogleda u oči, jer radi po zadatku, po nalogu stranih vlada za interes drugih država, a ne za interes ove države i ovog naroda i zato mi pričamo jedni drugima, pokušavamo da apelujemo na vašu svest, a što se Vlade tiče ona je očigledno spremna na saradnju po svaku cenu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.
(Glasovi iz sale: Vodi računa o padežima.)

Zoran R. Anđelković

O tome o čemu ću da vodim računa mi je pomogla i ispričala moja majka, gde sam rođen, sredina gde sam rođen i tom sredinom i svojom majkom se ponosim, sa svim prednostima i nedostacima. A, o tome šta si ti radio i o čemu ti da vodiš računa - to ti raspravi sa svojima.
Kada je reč o članu 4, on je, u stvari, ono o čemu mi govorimo od početka rasprave o ovom zakonu i stalno sam u dilemi kada je reč o stavu ministra pravde koji bi to mogao da razjasni da je ovde, ali nažalost nije, kada govori o tome da oni koji su protiv zakona su u stvari antihaški lobi, a oni koji su za zakon ispada da su haški lobi.
Ne mislim da u ovoj zemlji postoji haški lobi, sem ako ministar ne misli da se on nalazi na čelu tog lobija i da su oni koji glasaju za ovaj zakon u stvari haški lobi, pa po tome podržavaju i Karlu del Ponte. Ja u to ne verujem, ali ispada tako. Ako imate antihaški, onda imate i haški lobi. Mislim da to nije dobro, nije dobro ni za vas koji to prihvatate kao kvalifikaciju, da ste haški lobi, zbog vas, zbog vaše porodice, zbog budućnosti, i mislim da o tome treba razmišljati vrlo ozbiljno.
Kada nekog kvalifikujete da je antihaški lobi, a on može i da se ponosi time, nema ništa protiv toga da ga tako okvalifikujete, onda morate da kažete i ko je haški lobi i da onda dođete u tu poziciju da ste haški lobi i da podržavate sve ovo što se dešava u Hagu i oko Haga.
E, sad, zašto ovo kažem povodom člana 4. Ovde se dolazi do suštine da je ovaj zakon, u stvari, zakon o formiranju tužilaštva za gonjenje lica koja su počinila dela iz člana 2, kako se kaže, dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Znači, nesrazmerno. Čak je i sa naslovom nesrazmerno. U naslovu se govori o ratnim zločinima, a u članu 2. o krivičnim delima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Prema tome, i tužilac treba da goni dela iz člana 2, tačnije rečeno dela počinjena protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a ne dela ratnih zločina.
Zašto onda treba specijalni tužilac? Kada kažem specijalan, zašto posebno tužilaštvo, zašto se ovde formira posebni tužilac i posebni zamenici tužioca koje on imenuje, a to je, naravno, i u članu 5. kasnije razrađeno ko šta imenuje, ako već postojeći tužilac ima obavezu da, poštujući Zakon o krivičnom postupku, pa prema tome i Glavu DžVI pokreće krivične postupke, pokreće postupke protiv ljudi koji su počinili krivično delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Zašto to? Šta je poenta?
To nismo saznali od ministra pravde. Nismo saznali ni kada je reč o formiranju prethodnog tužilaštva, onog o organizovanom kriminalu, a nismo ni sada, sem da postoji želja da se tužilaštvo razgradi, da se lakše utiče na tužilaštvo za pokretanje odgovarajućih krivičnih dela. Da je to tako pokazaće se uskoro, počeće tužioci vrlo brzo, kao i ovi stražari, da govore kako se vrši pritisak na sastancima tužilaštva u Beogradu da se protiv određenih ljudi pokreće krivični postupak, da ovo delo mora da se kvalifikuje, da nije bitno kako će da se završi, ali morate da podnesete krivičnu prijavu, pa kad tužilac kaže - nemoguće je, smejaće nam se, oni kažu - nije važno, mora da se pokrene.
Da li nije zbog toga? Neka mi neko objasni. Voleo bih da ministar pravde objasni zašto mora poseban tužilac, kada sada i tužilac i svi zamenici tužioca, i republički i gradski, imaju obavezu da, poštujući zakon, pokreću ovaj postupak, sem da se pravosudni sistem potpuno razgradi, kako bi se lakše na njega uticalo i biralo protiv koga se hoće, a protiv koga se neće podneti tužba.
Ja sam ovde čuo i argumentaciju da tužilac iz tog člana 4. koji se ovde imenuje nema pravo da podnese tužbu protiv NATO-a. To nisam video ovde, da nema pravo na to. To ovde nigde ne piše. Nadam se da će se podneti tužba ne protiv NATO-a kao NATO-a, nego da će se podneti tužba protiv pilota koji je ubio Milicu Rajić, protiv pilota koji je bombardovao most u Varvarinu i pobio devojke tamo, protiv onih ljudi koji su gađali civilne objekte na našoj teritoriji, znači protiv imena i prezimena ili protiv NN lica. Da vidimo i to. Da vidimo da li će to biti.
Voleo bih da čujem ovde od ministra pravde da li se to odnosi i na te ljude i da li će se podneti krivična prijava, tj. da li će se povesti postupak o tome. Ako je to obaveza ovog tužioca i za to se on formira, dajte onda da to razjasnimo pa da o tome razgovaramo, a ne samo mi govorimo, u stvari, o zakonu o ratnim zločinima, a ne govorimo o zakonu o ratnim zločinima, govorimo o Zakonu o krivičnom postupku i govorimo samo o tome da će taj deo postupka i Zakona o krivičnom postupku voditi poseban tužilac.