Narodni poslanik Zoran Anđelković nije prisutan.
Ovim je iscrpljena lista poslaničkih grupa, pošto više nema prijavljenih za reč.
Pitam, da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
Neko drugi ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89?

Nije valjda da su ostali predstavnici ostali bez teksta nakon ovakve argumentovane rasprave o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina?
Na kraju rasprave, želim još jednom da podvučem ono što je najbitnije u stavovima SPS-a povodom eventualnih počinilaca ratnih zločina u dešavanjima kojima smo bili izloženi u prethodnih 10, 12, pa i ranijih godina. Dakle, SPS se ničim ne zalaže da počinioci ratnih zločina ne moraju da snose odgovornost za svoja nedela. Nikako ne možemo da opravdamo ono što je činjeno od dolaska DOS-a na vlast, a to je preuzimanje krivice na nas, na Srbe, na državu Srbiju, na građane Srbije za sve ratne zločine koji su počinjeni na prostorima bivše SFRJ.
Dakle, i do sada, po odredbama krivičnog procesnog zakona, po odredbama Krivičnog zakona SRJ, koji je sada preimenovan u Osnovni krivični zakon, kako se i u ovom predlogu zakona navodi, u glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona jesu stipulisana krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
I do sada su postojale osnove da se pred okružnim sudovima vode postupci protiv eventualnih počinilaca ratnih zločina. I vođeni su. Ministar je juče, koliko se sećam, u jednoj izjavi pomenuo nekoliko primera i ne bih želeo da ih ponavljam.
Međutim, suština donošenja posebnih zakona jeste u predstavljanju naše države spremnom za saradnju sa nekakvim haškim tribunalima i prenebregavanje jedne činjenice da smo mi već načeli Ustavom zagarantovano jedinstvo pravosudnog sistema koje je jedino nadležno, kao jedinstven državni organ, da sudi. Već smo formirali posebne državne organe za borbu protiv organizovanog kriminala. Sa tog pravnog aspekta se sada formiraju posebni organi koji će procesuirati učinioce ratnih zločina.
Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da ministar piše, a možda će udostojiti moju malenkost i odgovora.
Da li to treba da znači da ćemo uskoro imati odredbe kojima će se stvarati posebni državni organi za borbu protiv kriminala belih okovratnika? Da li to znači da ćemo imati posebne tužioce, posebna sudska veća, posebne pritvorske jedinice za počinioce tzv. političkog kriminala?
(Vladan Batić: Za vas hoćemo.)
Nosioca vlasti. Crimes of abuses of ponjer, gospodine ministre. Dakle, postoji i to na zapadu. Da li ćemo mi na takav jedan katastrofalan način rasturiti jedinstvo našeg pravosudnog sistema, preuzimati neka rešenja iz anglosaksonskog pravnog sistema i inkorporirati ih u naše kontinentalno pravo i na takav način stvoriti jednu mešavinu koja neće značiti ama baš ništa? Niko neće znati ko može da ga goni, za šta, na koji način, da li će specijalni tužilac da ga goni po jednom osnovu, po drugom osnovu i da li će sve to biti u jednoj funkciji, a ta funkcija će se zvati očuvanje vlasti.
Konkretno, u obrazloženju ovog predloga zakona kaže se da je cilj donošenja ovog zakona efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine. Pa, zar se nije moglo izmenama Zakona o krivičnom postupku ili Zakona o sudovima naložiti nadležnim sudskim organima, nadležnim istražnim organima efikasnije delovanje po pitanju progona eventualnih počinilaca ratnih zločina, ili se mora donositi u jedinoj fabrici koja u Srbiji radi, a to je ova politička fabrika, ovaj parlament, jedina fabrika koja radi i koja zadovoljava kriterijume koji su propisani u inostranstvu.
Da li se mora pristupati donošenju nekakvih zakona, kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu, kao što je bio onaj o organizovanom kriminalu, kada smo pokušavali na sve moguće argumentovane načine i najkorektnije moguće da vas upozorimo da ne treba da primenjujete neka rešenja koja su suprotna međunarodnom pravu, kada nas niste poslušali pa ste posle mesec ili koliko dana ipak morali pod pritiskom međunarodne javnosti da usvojite ta rešenja. Da li ćemo i ovog puta stvarati nekakve institucije, nekakva rešenja koja neće biti u interesu dizanja kredibiliteta naše države, koja će biti samo tu da pokažu da smo mi spremni za saradnju, ma kakav se pritisak za saradnju na nas vršio?
Dakle, mogao se, u cilju efikasnijeg vođenja postupka protiv eventualnih počinioca ratnih zločina, izmeniti Zakon o krivičnom postupku, Zakon o sudijama, Krivični zakon, osnovni ili republički, a ne donositi jedan poseban zakon. S druge strane, ne mogu, a da ne primetim da je u toj, najblaže rečeno, servilnosti prema interesima tzv. Haškog tribunala, mnogo rešenja preuzeto iz Statuta Haškog tribunala i mnogo puta se pokušalo da se preuzmu neki od načina rada Haškog tribunala.
Prva stvar koja pada u oči jeste vezana za član 3, u kojem se kaže da su državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji bivše SFRJ. Da li to znači da ovi državni organi neće moći da vode postupke protiv učinilaca ratnih zločina u toku 1999. godine na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova i Metohije, onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju?
Daljim letimičnim pregledom odredbi ovog predloga zakona vidi se da se konstituišu posebni organi od posebnih lica koja će biti višestruko plaćena samo da bi se efikasnije sprovodio postupak za gonjenje lica koja su eventualno počinila ratne zločine. Tu se kaže da se bira tužilac za ratne zločine. Njega bira Narodna skupština, ali se ne vidi ko ga predlaže. Možda ministar, važeći javni tužilac, republički javni tužilac, ko? To se ne vidi iz Predloga zakona. Zamenika tužioca postavlja i razrešava sam tužilac. Da li je tu moglo da se pribegne nekim drugim rešenjima?
Naš stav prema ovom zakonu je proizašao iz našeg mišljenja da ovakav predlog posebnog zakona koji stvara posebne organe nije potreban, već da su se u okviru postojećih rešenja u pravosudnom sistemu mogli efikasnije, ako je to u nečijem interesu, goniti eventualni počinioci ratnih zločina.
Takođe, moramo da konstatujemo da i ovde u ovom zakonu postoje mnoge nejasnoće. Dakle, mi smo podneli amandmane da se svaki član briše. Ovaj zakon za Socijalističku partiju Srbije nije prihvatljiv, niti je prihvatljiv princip da se stvara poseban pravosudni sistem i posebni organi za gonjenje, posebne institucije za posebna krivična dela.
Ali, ako pogledamo član 9. možemo da vidimo da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni, a za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud. Ako se vratimo malo na odredbe Zakona o sudovima, da li je neposredno viši sud Vrhovni sud, da li su konstituisani apelacioni sudovi, znamo da nisu i to nas dodatno dovodi u jednu situaciju apsurda koja može da znači dodatne komplikacije.
Dalje, članom 14. uvode se odredbe da se saslušanje svedoka može vršiti putem video konferencijskih veza. U skladu sa načelom javnosti, načelom neposrednosti neophodno je omogućiti okrivljenom pravo na odbranu, da sasluša, da pogleda u oči onoga ko ga tereti za dela koja mu stavlja na dušu. Da li će putem konferencijske veze on moći da se odbrani i da li je to zaštita prava na odbranu? Nije. To u našem pravosudnom sistemu ne postoji, niti u kontinentalnom pravosuđu. Takođe, možete odlučiti o zaštiti ličnih podataka, tačnije, uvodi se institut zaštićenog svedoka članom 15. To je što se tiče pravila postupka.
Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora u određenom krivičnom postupku. Zašto posebna pritvorska jedinica? Zar ove pritvorske jedinice ne mogu biti u funkciji koja im se nalaže ovim?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, utrošeno je vreme za vaše izlaganje.)
Beneficirani radni staž i posebna vrsta nagrada putem visokih plata za funkcionere u ovim državnim organima takođe slikovito govori o tome kakva je namera ovog zakona. Dakle, dodvoriti se onima koji traže i žele da optuže nas Srbe za počinioce svih ratnih zlodela i zločina na prostorima bivše SFRJ i baciti krivicu na srpski narod. Zbog svega toga Socijalistička partija Srbije neće prihvatiti i neće podržati ovakav predlog zakona.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što slušamo dva dana je potpuni paradoks na nivou teatra apsurda. Dakle, svi oni koji su godinama prigovarali protiv vođenja postupka pred Haškim tribunalom i tražili da se postupci vode ovde sada iznose argumente protiv. Dakle, svi se deklarativno  zalažu da se sudi ratnim zločincima. Svi se deklarativno zalažu da se sudi svim ratnim zločincima. Svi su za to da se svim ratnim zločincima sudi pred našim sudovima, ali su oni iz opozicije, koji su ovde govorili, protiv donošenja ovakvog zakona koji upravo omogućava da se svim ratnim zločincima, ma gde bili počinjeni ti ratni zločini na prostorima bivše SFRJ i bez obzira na njihovo državljanstvo, odnosno nacionalnu pripadnost, sudi pred našim sudovima. To je apsurd i to je nastavak priče o lažnom patriotizmu.
Dakle, oni koji su protiv ovog zakona su za to da se našim sunarodnicima i našim državljanima i dalje sudi u Hagu. Glasajte protiv ovog zakona - glasate za Haški tribunal. Dakle, ako glasate protiv ovog zakona, vi glasate za Haški tribunal. Te priče su nešto što je već viđeno. Znamo kako se završilo. Nažalost, neki bi da i dalje nastave da pričaju iste priče.
Još nešto, niko ovo nije sugerirao Vladi Republike Srbije. Ideja za donošenje ovog zakona je apsolutno onoga koji vam se sada obraća sa ove govornice, ministra pravde u Vladi Republike Srbije. Ja sam apsolutno autentični predlagač i ni sa jednim zvaničnikom međunarodne zajednice pre realizacije ove ideje nije razgovarano. Zašto je to učinjeno? Da bismo jednostavno pokazali da imamo jedno novo stanje svesti, da prihvatamo neke evropske standarde, da možemo da izgradimo institucije sposobne da budu kompatibilne sa nekim evropskim standardima i sa nekim evropskim principima.
Ovaj zakon, ponavljam još jednom, odnosi se na sve ratne zločine počinjene na teritorijama bivše SFRJ i odnosi se na sve koji su ih počinili, bez obzira da li su bili državljani neke od država sa teritorije bivše SFRJ ili neke strane države. Šta to znači? To znači da će ovaj zakon omogućiti da se nekim licima, koja su počinila ratne zločine na štetu građana Srbije i srpskog naroda, sudi ovde. Možda direktno, možda u odsustvu, a vi ste protiv toga. To uslovljava pitanje realizacije naknade štete itd. Neko ili neće da čita zakon ili neće da razmišlja o onome što je u zakonu napisano. Ovaj zakon omogućava čak i da se albanskim ratnim zločincima, za koje po hiljaditi put ponavljam da su najveći u Evropi posle Drugog svetskog rata, sudi ovde. Ja sam tražio od Štajnera da se predaju našim pravosudnim organima Tači, Čeku i Haradinaj, jer postoje optužnice, a postoje čak i presude za terorizam, za napad na ustavno uređenje i za genocid koji su oni počinili.
Formalno - pravno tačno je da su postupci mogli da se vode i do sada. Imamo normirana krivična dela i ponavljam još jednom da se ovo odnosi na sve, bez obzira gde su počinjeni, na sve ratne zločine. Nema izuzetka da može da se sudi za neke, a ne može za druge. Za najteže i za sve one koji su predviđeni ne samo statutom Haškog tribunala, ne samo Osnovnim krivičnim zakonom, bivšim Krivičnim zakonom SRJ, nego i Ženevskom konvencijom iz 1949. godine.
Zašto ovakvi sudovi, osposobljeni, specijalizovani, profilisani? Potreban je veći stepen bezbednosti, potrebna je ujednačena sudska praksa, potrebno je da se izbegnu pritisci na sud, ovde je vrlo aktivno haško bratstvo. Ti veliki junaci koji se kriju po nekim mišjim rupama i koji su idejni tvorci zavere i pokušaja državnog udara koji se završio smrću Zorana Đinđića, oni će lako izvršiti pritisak na neki sud. Bilo je pritisaka na Okružni sud u Prokuplju i zato je izmešteno vođenje tih procesa u Prokuplju u Okružni sud u Beogradu. To je realnost, to je bila realnost.
Dakle, zato je predviđeno da se to procesuira pred jednim sudom, a upravo procesuiranje pred jednim sudom ukazuje da ne verujemo da će biti puno takvih postupaka, ali želimo Evropi i svetu da pokažemo našu spremnost i našu zrelost da ovaj težak i neprijatan posao radimo sami. Potrebna je specijalizacija, kao što je potrebna i za organizovani kriminal. Mi do pre nekoliko godina nismo imali organizovani kriminal. Do pre nekoliko godina nismo imali ratne zločine. Zakoni koji su pravljeni, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku, nisu imali u vidu ni organizovani kriminal, ni ratne zločine. I odmah da vam unapred kažem da ćemo napraviti specijalizovane pravosudne organe za borbu protiv korupcije i to uopšte nije nikakva razgradnja pravnog ili pravosudnog sistema. To je upravo želja da se pred licem pravde nađu svi oni koji su se ogrešili o zakon.
Bilo je tu i nekih ružnih konstatacija donacijama preko Ministarstva pravde, da otklonimo to jednom zasvagda. Ni jedan jedini dinar, dolar, cent, marka, nikad iz inostranstva nije ušao u kasu Ministarstva pravde. Jedan jedini protokol koji sam ja potpisao je bio sa nemačkom vladom za rekonstrukciju zgrade Vrhovnog suda, ali direktno je nemačka vlada angažovala izvođače radova, nikakav ugovor sa tim u vezi nije pravilo Ministarstvo pravde. Pomenuo je neko neku grčku donaciju. Bila je neka grčka pomoć pravosuđu, ali ne u vreme ove vlade, nego u vreme one trojne vlade, prelazne, između 5. oktobra i 25. januara. Vršene su neke istrage i te pare su završile u kasi savezne administracije, u kasi bivše SRJ.
Dakle, to su sve racionalni razlozi zašto treba doneti jedan ovakav zakon. Ponavljam još jednom, ko je protiv ovog zakona, taj je za nastavljanje suđenja našim ljudima u Hagu. Hvala.

Zaključujem načelni pretres i, saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona, naziv Glave I "Uvodne odredbe" i član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 1. i na naziv zakona i naslov iznad člana 1, tražeći da se brišu. Razlozi za to su što već sam naziv zakona upućuje na to da se zakon odnosi na organizaciju i nadležnost državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, prejudicirajući unapred da je neko izvršio ratni zločin i da je ratni zločinac, ne uvažavajući osnovnu ustavnu postavku da niko nije kriv dok se pravosnažnom presudom ne oglasi krivim, pa je stoga, ukoliko je Vlada i htela jedan ovakav zakon, on morao da se odnosi na osumnjičene da su izvršili ratne zločine.
Mi smo vam u načelnoj raspravi dali mnogo argumenata u prilog tome da je ovaj zakon suvišan u našem pravnom poretku, da je to jedan politički zakon i da će naneti veliku štetu našoj državi, smatrajući da ste zakon doneli pod pritiskom međunarodne zajednice i posebno Haškog tribunala. Očigledna je volja poslaničke većine da se zakon donese. Posledice se neće odnositi samo na poslaničku većinu, već na celokupnu srpsku javnost, odnosno na sve građane Srbije i naravno na državu Srbiju. O tom potom, imaćemo prilike da to vrlo brzo vidimo i da se suočimo. Onda, ko će snositi odgovornost za ovakvu politiku.
Pored toga, članom 1. je predviđeno da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom. Član 2. Zakonika o krivičnom postupku nas upućuje da krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu, misli se na Zakon o krivičnom postupku, a ne na neki poseban zakon, kao što je ovaj zakon.
Ministar je pokušao da nas ubedi da će po ovom zakonu moći da odgovaraju i Tači i Haradinaj, zaboravio je Bajrama Redžepija koji bi morao da potpadne pod jurisdikciju ovakvog jednog suda koji će biti očigledno formiran, ali nije nam rekao da li će i Norac i Ante Gotovina takođe moći da odgovaraju po ovom zakonu, ili će pred ovim specijalnim sudom po ugledu na Haški sud odgovarati samo Srbi, i to na osnovu svedočenja nekih za koje onaj osumnjičeni neće znati ni ko su ni kako se zovu ni odakle su, dakle, lažnih svedoka, putem video konferencijske veze kakva više nigde u svetu ne postoji. Da li će Solana moći da odgovara po ovom zakonu i na osnovu ovog zakona za NATO bombardovanje 1999. godine?
Postavlja se pitanje zašto moramo da donesemo ovaj zakon, ako imamo Osnovni krivični zakon koji predviđa u Glavi DžVI krivična dela na koja se ovaj zakon i odnosi. Nije tačno ovo što je ministar rekao, da mi doskoro nismo imali krivična dela predviđena kao ratne zločine. U Glavi DžVI su krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava koja su uostalom i predmet ovog zakona, 19 krivičnih dela od 1993. godine, neka predviđena još 1990. godine, samo su kazne menjane 2001. godine. Prema tome, nikakva nova krivična dela se ne uvode i ovaj zakon se odnosi na krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona.
(Predsedavajuća: Da li koristite i pet minuta kao zamenik predsednika poslaničke grupe?)
Vidite kako su Italijani uhvatili, negde u inostranstvu, državljanina Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, pilota Šišića, i osudili ga na kaznu zatvora od 40 godina zbog krivičnog dela koje su kvalifikovali kao ratni zločin, jer je oboren jedan helikopter u vreme NATO bombardovanja, kada je u avionu bilo i državljana Italije. Naša država, naravno, ništa nije učinila po tom pitanju. Mi nismo ni smatrali da je on ratni zločinac, bilo je ratno stanje, on je imao komandu da to uradi. Bila je zabrana leta, ali oni su jednostavno došli do čoveka, uhapsili ga, osudili i završili posao što se njihove javnosti tiče.
Hoćemo li mi da tražimo ekstradiciju Norca ili Gotovine iz Hrvatske, da im sudimo po ovom zakonu? Sumnjam. Ne verujem da je naša Vlada spremna na ovako nešto. Pokazala je svoj stav prema ratnim zločincima onog momenta kada je pustila iz zatvora 1.900 Šiptara, kojima je mogla, na osnovu postojećeg zakona, Krivičnog zakona, da sudi i osudi ih za ratne zločine i dokaže u postupku koji je redovan pred našim sudovima da su činili ratne zločine.
Ne treba nama, izgleda, sud koji će suditi ratnim zločincima. Nama treba sud koji će suditi određenom broju Srba koji su učestvovali u odbrani svete srpske zemlje, svog naroda, ne bi li međunarodna javnost saznala da je u Srbiji osuđeno toliko i toliko ljudi za krivična dela genocida ili za bilo koje krivično delo koje se smatra ratnim zločinom, i to će, naravno, biti odlična potpora za postupak koji se vodi pred međunarodnim sudom pravde u Hagu za naknadu ratne štete koju Bosna i Hercegovina i Hrvatska traže od naše zemlje. Koliko je pametno da ovo uradimo? Mi smo pokušali da vas ubedimo i pokušaćemo kroz obrazlaganje amandmana da vas ubedimo još jednom da to ne treba da činimo.
Ponavljam, ne smatramo da ne postoji mogućnost da ima individualne krivične odgovornosti i da je moguće da je neko počinio neko delo koje se može okvalifikovati kao ratni zločin, i to može da se dokaže u redovnom postupku i pred redovnim sudovima, ali na ovakav način i sa ovakvim zakonom nije dobro da se radi. Posledice će biti katastrofalne i neće se odnositi samo na našu generaciju, nego na mnoge generacije koje dolaze iza nas.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Amandman na isti član 1. podneo je narodni poslanik Dragan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ćete koristiti i vreme kao ovlašćeni predstavnik? Kao zamenik predsednika, u redu.

Dame i gospodo, naš generalni stav prema ovom zakonu jeste da on nije prihvatljiv sa stanovišta našeg pravnog sistema i zbog toga smo podneli amandmane da se svi članovi ovog predloga zakona brišu. Naime, član 1, kako se može videti, predviđa da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom.
To, shvaćeno ovako kako piše, pretpostavlja da naša država i naš pravosudni sistem, niti naši pravi organi gonjenja nisu do sada imali mogućnost da gone eventualne počinioce ratnih zločina, što nije tačno. Nije tačna tvrdnja uvaženog gospodina ministra, koji nažalost više nije u sali, da onaj ko glasa protiv zakona jeste za to da se u Hagu vode postupci protiv učinioca ratnih zločina. Praksa pokazuje drugačije.
U našoj zemlji su već povedeni postupci protiv počinilaca ratnih zločina. Ti postupci se vode. Ukoliko je bilo evidentnih pritisaka na sud i organe gonjenja, na tužilaštva, moralo je da se pristupi većim i jačim merama obezbeđenja lica koja rade u tim organima, da se na taj način zaštite od tih pritisaka. Uopšte nije potrebno donositi poseban zakon, konstituisati nove državne organe, a da pri tom već svi preduslovi postoje da se i okružna tužilaštva, da se okružni sudovi bave pitanjima progona eventualnih počinilaca ratnih zločina.
Zbog toga je suvišno da se članom 1. uređuje obrazovanje posebnih organa za gonjenje, odnosno otkrivanje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina. Smatramo da je već moguće da naša država procesuira eventualne počinioce ratnih zločina. Smatramo da za to ne treba da bude nadležan Haški tribunal. Mi smo za to da se samo poštuju odredbe Osnovnog krivičnog zakona (ranije Krivičnog zakona SRJ) i Zakona o krivičnom postupku, takođe, Zakona o javnom tužilaštvu. To je suština našeg stava. Zbog toga smo predložili da se ovaj član 1. briše.
Ponoviću još jednom, apsolutno ne stoji tvrdnja da onaj ko je protiv ovog zakona jeste za Haški tribunal. To je neistina, blago rečeno.
Postoje sve pretpostavke za procesuiranje eventualnih počinilaca ratnih zločina i to je jedina istina. Onaj ko misli drugačije, laže pre svega sebe.
Dalje, moram da kažem da je i ovo jedan od dokaza da se ovakav zakon donosi iz političkih razloga, ne iz pravnih, jer postoje pravni preduslovi za gonjenje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, ali postoji politički pritisak koji se vrši na aktuelnu DOS-ovsku vlast u našoj zemlji, koja će još samo malo biti vlast, da pristupi konstituisanju posebnih organa i da prizna da MUP, javno tužilaštvo i pravosuđe do sada nije gonilo počinioce ratnih zločina.
Takođe, iz ovog može da se vidi jedna kontradiktornost koja se iz izlaganja gospodina ministra mogla čuti. Da li smo ovim zakonom mi dovedeni u situaciju da krivično gonimo strane državljane i da li će takva situacija biti prisutna onda kada se eventualno usvoji ovakav zakon? Čisto sumnjam da će aktuelna vlast pristupiti krivičnom gonjenju bilo kog stranog državljanina.
Ovo je zakon koji će omogućiti da se mi, tačnije DOS-ovska vlast predstavi kao spremna na političke kompromise i na prihvatanje uslova ili pritisaka koji dolaze iz inostranstva. Nažalost, neki se smeju, ali tako je bilo i kod Zakona o organizovanom kriminalu, a nakon mesec dana videli smo da ste sve usvojili ono što ste rekli. Ruku na srce, ako koza laže, rog ne laže, stenogrami su tu, pa pročitajte. Ko ne veruje, videće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo, žao mi je što ministra nema, jer me je opominjao da ne slušam, ali znam šta će ministar ovde da priča, jer o ovome govori već nekoliko meseci, da će ovaj zakon da se usvoji. Nije bilo sporno. Međutim, kada je reč uopšte o ovom članu zakona, zašto smo predložili da se briše, moram da kažem i da podsetim, mi smo svih ovih godina govorili da smo protiv Haškog tribunala i da smatramo da je naše pravosuđe osposobljeno da sudi za zločine protiv čovečnosti. Koristim  termin koji je zapisan u Krivičnom zakonu. Dalje, to smo učinili i za to imamo sposobne sudije, imamo sposoban sud.
Naravno, uvek je potrebno usavršavanje, i to nikada nije bilo sporno. Uvek je bila potrebna bolja tehnička opremljenost, ali je neophodno da se ljudima koji su optuženi i koji treba da budu optuženi za ratne zločine sudi ovde, pred našim domaćim pravosuđem. Prema tome, kada govorimo protiv ovog zakona, nemamo nikakve dileme da je naš politički stav da treba procesuirati sve optužnice, vezano za ratne zločine, ovde u zemlji.
Zašto predlažemo da se ovaj član briše i zašto smo protiv ovog zakona? Potpuno je jasno, jer ovaj zakon i ovaj član jednostavno polazi kao da je bombardovanje bilo juče, kao da zemlja nije postojala, kao da nikakav zakon nije postojao, kao da nemamo ni sudije, ni tužilaštvo, ništa, i da treba početi i praviti od početka. Kako moj drug kaže, prijatelj, čak se takoreći ovim članom i ovim zakonom ne rešava sudski postupak, ne rešava se sud, ne rešava se obrazloženje ili, bolje reći, krivično delo; rešava se samo ko će da tuži i ko je tužilac, i izdvajanje i dalje cepanje tužilaštva, kako bi lakše moglo da se utiče na tužilaštvo.
Kada imate deset tužilaca za deset različitih stvari, za organizovani kriminal, ratne zločine, za Marka, Janka, kišu, vodu, sunce, onda vi imate deset tužilaca, a od tih deset na pet ćete da utičete. Kada imate jednog, ako na njega ne možete da utičete ne možete ništa. U tome je suština.
A da je to tako, to smo čuli juče. Sedam godina sam bio zamenik šefa poslaničkog kluba i godinu dana šef poslaničkog kluba i nisam znao da mi je funkcija istražnog organa i da imam pravo da saslušavam ljude u Centralnom zatvoru. To nisam znao. Pogrešio sam, bio sam neuk, ne znam, nisam znao, ali to nisam zaista znao.
Kada dobijemo ovoliko javnih tužilaca sa raznim funkcijima i sa ovakvim obrazloženjem, onda će izgleda i svi poslanici početi da budu pomoćnici zamenika tužioca i da pišu prijave i da vode postupak. Šta se rešava? To je najmanje, cinkaroš, to je sitno, nego pomoćnici zamenika tužioca koji će u stvari da vode postupak i da pišu krivične prijave i da vode krivične prijave. To je razlika. Cinkaroš, to je sporedno. Šta se rešava ovim članom, čak i ovim zakonom? Ne rešava se krivično delo ratnog zločina i to da nismo mogli da sudimo. Sudili smo, prekjuče smo završili jedan proces za zločin protiv čovečnosti, protiv ove grupe, kada je reč o Prokuplju, a govorim o Srbima.
Ne znam ko je pustio onih 1.700, a ja sam lično gledao kasetu, video njihove izjave, pa ćete da kažete da ja tada nisam imao pravo, ali nisam mogao da verujem šta su govorili. Uši sekli, ne mogu da ispričam sve šta su radili ovde, jer bi bilo toliko ogavno. Kada bih ispričao šta su oni na video kaseti rekli, šta su radila ta dva brata, puštena u onoj grupi od 1.900 oslobođenih.
Zašto njima nismo sudili za ratne zločine? Nismo imali zakon. Nije tačno, imali smo Zakon o krivičnom postupku, imali smo Glavu DžV, i imali smo gde se kaže da se sudi svima onima koji učine delo zločina protiv čovečnosti. Nije tačno, nismo imali to pre toga, pa zbog toga nismo predvideli u zakonu. Imali smo predviđeno u zakonu, da sudimo za zločine protiv čovečnosti. Ovim zakonom se ništa od toga ne rešava. Sudiće se upravo po tom članu i po tom zakonu, samo će postupak voditi neki novi tužilac. Ovo bi moglo da se zove ne za ratne zločine, nego zakon o državnom tužiocu za ratne zločine. U tom slučaju bismo onda mogli da pričamo da li ovaj zakon može ovako da funkcioniše ili ne.