Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, lepo je što ste nam se pridružili, sada već u poslednjem satu rada u toku današnje sednice, pa da bar čujete neke od naših argumenata protiv ovog zakona.
Videli smo izveštaj Vlade u kome nas Vlada obaveštava da ne prihvata nijedan amandman, a evo naknadno ste odlučili da prihvatite u ime Vlade valjda dva amandamana DSS-a, kako biste im olakšali glasanje za ovaj zakon, jer su u načelnoj raspravi rekli da će za zakon glasati ukoliko bude prihvaćen neki od njihovih amandmana. Dakle, nastavlja se saradnja onog prvog, početnog DOS-a, sasvim uspešno, a nažalost tužnim povodom.
Vezano za sam zakon, imam potrebu da malo proširim priču, iako bi možda trebalo da se koncentrišem samo na član 11, koji govori o posebnom odeljenju za obavljanje administrativno-tehničkih poslova. Po nama je to pisarnica suda. Sada se traže neke posebne struke, očigledno neka posebna znanja, obzirom da će svedočenje biti i putem video konferencijske veze, pa takvih stručnjaka nema u ovoj sadašnjoj pisarnici okružnog suda, ili za neke druge procesne radnje koje će morati da se obavljaju u toku postupka.
Rekli ste da može da se sudi svima onima koje smo navodili danas, pretpostavljam da ste čuli, a koje je gospodin Petar Jojić naveo. Dodala bih i imena Gotovine i Norca. Pitam vas, da li ste vi, Vladan Batić, pravi danas ili onda kada ste nam obrazlagali Zakon o amnestiji, i da li je DSS prava danas? Ona očigledno ostaje dosledna onome što je uradio njihov predsednik kada je amnestirao Fjoru Brovinu, ali vi ste nas ubeđivali da treba doneti Zakon o amnestiji, na osnovu koga je amnestirano 1.900 Šiptara, a danas nas ubeđujete da svi oni mogu biti predmet ovog zakona, odnosno da mogu da budu optuženi i da im se sudi u odsustvu. Pitam vas, zašto da im sudimo u odsustvu, kada smo lepo mogli da im sudimo u prisustvu i da budu lepo u našim zakonima, gde im je i mesto. Sada ne vidim načina kako da do njih dođemo.
Lepo je to što vi govorite o tome da ne treba da dozvolimo da UČK bude i ostane navodno neki pokret za nacionalno oslobođenje. Američki kongres i Soroš njih doživljavaju kao snagu koja ide ka formiranju nove nacionalne države. To nam je gospodin Soroš ovde, u ovom parlamentu kada ga je primila Nataša Mićić rekao rečima - nerealno je očekivati da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije.
Prema tome, jedno pričamo, drugo radimo, a sami sebi oponiramo. Nema doslednosti u vođenju politike, a pogotovo ne ove pravosudne politike. Bez obzira što vi u poslednje vreme imate potrebu da nam se pravdate kad god dođete u parlament, lično pravdate, ne zaboravite, vi i jeste lično Vladan Batić, predsednik jedne političke stranke. Možete kao predsednik te stranke da mislite jedno, ali ste u Vladi Srbije i predstavljate Vladu, odgovorni ste za sve poteze Vlade i ne možete sebe da amnestirate od toga, a da mislite suprotno, kao predsednik stranke, od Vlade Srbije, koja se ovde javlja u formi predlagača.
Morate da usaglasite te dve funkcije, morate to sve u jednoj ličnosti da sublimirate, ali odgovornost za političko delovanje snosite kao predsednik stranke, odgovornost za sve drugo što se dešava snosite kao član Vlade Srbije. Mi smo se danas zaista trudili, nažalost, niste nas čuli. Možda ste pratili negde drugde šta smo govorili, da je ovo jedan promašaj i da mislimo da vas čak ni iz inostranstva, iz međunarodne zajednice ne pritiskaju da se ovaj zakon donese i da je to više potreba same Vlade Srbije da se dodatno dodvori međunarodnoj zajednici i Haškom tribunalu.
