DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branislav Blažić i Joca Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 5. podneo sam amandman koji glasi da se član 5. briše. Član 5. govori o tužiocu, specijalnom tužiocu za ratne zločine, kojeg bira Narodna skupština. Normalno, tražim da se taj član briše, kao i svi ostali članovi. Podrazumeva se da je ova zemlja i do sada imala svoje pozitivno zakonodavstvo kada su u pitanju ratni zločini ili zločini protiv humanitarnog prava, protiv čovečnosti.
Prema tome, kome je potrebno da ponovo biramo neke specijalne tužioce, specijalna tužilaštva, da ovaj narod koji gladuje u ovoj državi plaća sada nove, duplirane organizacije i organe?
Koji su razlozi zbog kojih se donosi ovakav jedan zakon danas, kad svi znate da do 1. jula ova država treba da potpiše bilateralni sporazum sa Amerikom o neisporučivanju američkih građana Međunarodnom krivičnom sudu? Ako do 1. jula ne potpišemo bilateralni sporazum, Amerikanci će ukinuti pomoć, izvršiće pritisak, uvesti sankcije. Sve to govori o poštenju međunarodnog faktora, o poštenju Amerike koja ne priznaje Haški tribunal.
Da li je ovo neki novi Haški tribunal u Srbiji da li je ovo neko novo suđenje Srbima, sad na svojoj teritoriji, za neke izmišljene ratne zločine? Da li je ideja i želja ove vlade, ova servilnost i poniznost, u stvari vezana sa novim izborima? Da li se traži pomoć i podrška međunarodnog faktora preko ovog zakona, da se mnoga zla koja su naneta za tri godine sakriju i ponovo dobije podrška građana, kroz kampanju i manipulaciju, za neku novu vlast?
Da li ćemo govoriti o ratnim zločinima nanetim od strane NATO pakta? Svaki ispaljeni metak sa osiromašenim uranijumom je ratni zločin. Svaki ispaljeni metak i bomba koja je u sebi nosila radioaktivnu materiju je ratni zločin. Da li će se pokrenuti postupak za suđenje za takve ratne zločine? Priča se ovde kako će se suditi i strancima, kako će se hapsiti Tači i Haradinaj. Zašto ih sad ne hapsite, zašto ne nabijete čarape na glave ovoj policiji i pošaljete da ih uhapse, znate gde su, ili ćete hapsiti Šljivančanina i druge srpske heroje?
Ko, u stvari, vama više veruje? Problem je jedino što vi za te obmane, poput ovakvih zakona, sami počinjete da verujete u te laži i obmane koje želite da servirate sopstvenom narodu.
Prema tome, ovde je na delu jedna neprincipijelna koalicija onih koji su bombardovali ovu zemlju i onih koji su bili bombardovani. Nažalost, ti koji su bili bombardovani zarad sopstvene vlasti prodaće i sopstveni narod i sopstvenog oca.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovim članom, čije brisanje tražimo, predviđeno je da ćemo tog tužioca birati mi ovde u Narodnoj skupštini, ova ili neka druga skupština. Sledeća sigurno neće, ako ova ne stigne da ga izabere. U to sam ubeđena. Dakle, imaćemo jedan težak zadatak - narodni poslanici će morati da se odluče za tužioca koji će morati da ima određene kvalitete, dakle, neko ko je već javni tužilac ili zamenik javnog tužioca, iako je to u suprotnosti sa Zakonom o tužilaštvima, jer u prethodnom članu  u poslednjem stavu se kaže da će se primenjivati Zakon o javnom tužilaštvu. Ako se sećate, u tom zakonu, da bi neko bio javni tužilac, potrebno je da ima odgovarajuću stručnu spremu, završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i mislim da je bilo dve ili tri godine radnog iskustva, ne mogu tačno da se setim.
Sada se ovim zakonom utvrđuju neki dodatni uslovi, da mora da poseduje visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, što, pretpostavljam, mnogi ispunjavaju, mada je to teško dokazivo i uvek može da se osporava, a da prednost, (ovo kao da je konkurs, a radi se o zakonu i pravnoj normi) imaju lica koja poseduju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava.
Mi u Srbiji nismo imali baš mnogo slučajeva povrede humanitarnog prava i ljudskih prava i ne možemo da kažemo za nekog tužioca da je baš stekao bogzna kakvo iskustvo po tom pitanju, ali ako budete primenjivali Zakon o javnom tužilaštvu, onda i mnogi advokati mogu da se kandiduju za ovu funkciju tužioca za ratne zločine, a najveća iskustva, koja verovatno niko neće moći u domaćoj javnosti da spori, imaju Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo. Ostaće samo problem da se ova skupština izjasni koja je od njih tri najpogodnija za ovaj prljav posao.
Naravno, to može da bude još neko ko je završio Soroševe škole i seminare, a ko nije tako široko poznat javnosti, ali ukoliko se biografija bude napisala tako da bude zvučna, nadam se da neće biti lažirana kao što je to do sada bio slučaj u nekim kadrovskim rešenjima koja su dolazila na dnevni red u ovu skupštinu. Eto, imaćete svi zadatak da se izjasnite ko od tih kandidata, samo ne piše ko nam predlaže tog kandidata, ali piše ko ga bira. Ko će ga predložiti, to zaista mislim da još uvek niko ne zna.
Batića nema u sali da nam to kaže ili možda misli da to nije ni bitno, jer su oni i navikli da rade van institucija sistema. Dogovor je na politbirou DOS-a i onda - ti radiš ovo, ti ono, ti bez ikakvih ovlašćenja, iako nisi nosilac državnih funkcija, po ovlašćenju MUP-a, BIA-e, tužilaštva, pravosuđa, posreduješ kod državnih organa, tražiš i za to nikom ne odgovaraš, a onda se formalno napravi ovde neka farsa, uvedu se kamere, snimi se sednica dva odbora, dođu svi poslanici, donese se zaključak da niko nije kriv, mir, mir, mir, Čeda Jovanović nije bio umešan u organizovani kriminal i mislite da će na tome da se stane.
Ne, gospodo, mora sve da se vrati u institucije sistema. Postoje sudovi u ovoj državi koji moraju da sude onima koji su se bez ovlašćenja mešali u rad državnih organa i radili ono što nije trebalo da rade. Neko kao šef poslaničkog kluba nije mogao da istupa u ime državnih organa, ni u kom slučaju.
Tako ćemo i ovde, biraćemo takve koji su spremni da rade sve prljave poslove, a kako će se to završiti, videćemo jednog dana. Samo vam poručujem da svi vrlo dobro pazite, da se krećete u okviru Ustava i zakona,
jer niko nije nedodirljiv.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić. Trebalo je da dobijete reč pre narodne poslanice Gordane Pop-Lazić. Izvinite, pogrešna komunikacija sa moje strane. Red je red. Vi imate prvenstvo po članu 137. Poslovnika.

Joca Arsić

Već je dosta rečeno i dosta argumentacije izneto što se tiče člana 5. predloženog zakona. Ja sam u ime SPS takođe podneo amandman kojim sam predvideo brisanje ovog člana. Argumentacija je u nekom delu već izneta i ne bih da je ponavljam, s tim što ne vidimo nijedan razlog da se uvede posebno tužilaštvo, da se na ovakav način bira; već smo rekli u članu 4. razloge zbog čega smo protiv ovog člana.

Takođe, naš amandman na član 15. je sled našeg amandmana na član 4. jer ne možemo u članu 4. tražiti konstituisanje tužilaštva, a da kasnije prihvatimo i način na koji će se ovo tužilaštvo konstituisati.

Naša argumentacija je da je sadržina ovog člana u neku ruku farsa koja se ovim zakonom želi ustanoviti. Dakle, prema predloženoj odredbi tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština, s tim da to lice kao i njegovi zamenici ispunjavaju određene osnovne uslove za izbor okružnog javnog tužioca i poseduju visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.

Takođe se dodaje da imaju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Koleginica Pop-Lazić je već nabrojala određene ličnosti koje su navodni stručnjaci za međunarodno i humanitarno pravo, a zaboravila je samo na eksperta Vojina Dimitrijevića, i ja sam mislio da će oni biti u sastavu ili pomoć ovom tužilaštvu, no, iz poslednjeg stava predloženog člana se vidi da po prestanku funkcije u tužilaštvu za ratne zločine javni tužilac, odnosno zamenik vraća se na dužnost koju je vršio u javnom tužilaštvu.

Ovaj poslednji stav govori o privremenosti ovog tužilaštva, o konstituisanju jednog organa koji je za određeno vreme, na određeni rok i koji bi trebalo da obavlja poslove kako je ovim zakonom predviđeno.

Ovde se uvodi još jedan institut, da sada menjamo odluku koju smo imali ranije i zakon koji smo imali ranije da Skupština bira tužioca, a Vlada imenuje zamenike. Ovde se predviđa ovim zakonom da Skupština bira ili imenuje tužioca, često se te dve stvari ovde mešaju, a da zamenike on sam imenuje. Još dalje se ide - njihove plate, njihove prinadležnosti i ostalo određuje ministar pravde, odnosno određuju se u posebnim uslovima, i onda se ovi ljudi dovode, koji su ravnopravni u vršenju svojih funkcija, zamenici i sam tužilac su potpuno ravnopravni. Tužilac u neku ruku vodi određenu politiku, a ovo su ljudi koji se bave operativnim poslom. Oni su znači dvostruko zavisni. Zavisni su od tog šefa koji treba da ih predloži ovde ili da ih izabere sam, a na drugoj strani se ne vidi ko tog tužioca predlaže.

U načelnoj raspravi smo istakli taj problem. Ovde je taj problem značajan i to je jedan od razloga zbog čega tražimo da se ovaj član briše, pored ostalih razloga koji su navedeni u načelnoj raspravi, a i u argumentaciji koju smo imali na prethodne članove.

Znači, postavlja se opravdano pitanje zašto se propisuju kriterijumi, ako se zna da će na ovu funkciju biti izabrana lica koja su već nosioci određenih funkcija u tužilaštvu, ako se kaže da će se vratiti nazad na svoje poslove u redove tužilaštva, da im se garantuje to po završetku i prestanku svoje funkcije znači da će se oni uzeti iz tih redova tužilaštva. Da li smo mi onda utvrđivali kriterijume koji su ovde potrebni o njihovim kvalitetima, o poznavanju prava, o poznavanju međunarodnog prava, o tome da imaju znanja i iskustva u oblasti međunarodnog humanitarnog prava. Zar to nisu imali ovi tužioci, iz kojih redova treba da se biraju, ako im se garantuje da će da se vrate na ta mesta i na te funkcije.

To je sve argumentacija koju smo izložili, pored ovog principijelnog razloga da već postoje tužioci i postoje okružni sudovi koji mogu da vode potpuno kompetentno posao, mogu da se bave ovom materijom i da sude eventualnim počiniocima ratnih zločina.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Zoran R. Anđelković

O ovom članu sam faktički govorio i povodom člana 4. oko samih tužilštva i imenovanja tužilaca, ali ovde je ista argumentacija o onome što je Joca govorio sada, povodom odbrane samog amandmana i povodom prethodnih članova kada je reč o formiranju samog tužioca. Znači, mi smatramo da nema potrebe da se posebno formira tužilaštvo, već da to treba da bude odeljenje u okviru postojećeg Republičkog tužilaštva koje bi se ovim poslom bavilo,  naročito zbog analogije daljih članova, gde se formira služba koja se time bavi, veće itd. tako da smatramo da to ne treba.
Naravno, pretpostavljam da će poslanička većina usvojiti ovakav član i onda bi barem trebalo kada već bira tužioca Skupština, da i zamenika tužioca bira Skupština. Vi to tretirate sa onom analogijom prethodnih zakona o izboru tužioca i zamenika tužioca, jer objektivno zamenik tužioca je onaj operativac koji vodi glavni posao oko svih tih poslova i zato je važno da ga Skupština u tom slučaju bira, a ne samo tužioca.
Drugo, nedopustivo je da se ovde na bilo koji način daju ingerencije ministru pravde, pa čak i kada je reč o sistematizaciji radnih mesta, jer je reč o jednom posebnom odeljenju. Skupština bira tužioca, Skupština formira taj zakon i zato je neophodno da on bude potpuno čist, sa potpuno čistim ingerencijama koje će Skupština da usvoji, ne da se daje u nadležnost ministra pravde i bilo koga drugog.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ovim završavamo rad u prepodnevnom delu i popodnevni deo rada počinjemo u 15,00 časova raspravom o amandmanu na član 5. koji su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
(Posle pauze - 16.05.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da ubacivanjem poslaničkih kartica u elektronske jedinice za glasanje utvrdimo da li imamo kvorum potreban za rad.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Nastavljamo rad i raspravom o amandmanu na član 5. koji su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Da li od podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Adam Urošević.