DESETO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DESETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

09.07.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 18:00

  • TAGOVI

  • Deseto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na promet (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu Republičkoj direkciji za puteve (pojedinosti) (2003)
  • Izbor_prestanak funkcije_odnosno razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.
    ...

    Ljubomir Mucić

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, došli smo do jednog vrlo ozbiljnog pitanja i sa stanovišta onog što ste vi predložili i sa stanovišta amandmana koji je predložila poslanička grupa SPS, i ovo je jedno od ozbiljnijih pitanja koje je na kraju i hteo bih da ovo što je kolega Todorović izneo ozbiljno shvatite. Ja mogu još podataka da iznosim ali ovom prilikom samo na jednu stvar ću se osvrnuti.
    Prvo, mislim da ozbiljno treba shvatiti fiksni deo koji svi potrošači plaćaju i na koji plaćaju porez, bez obzira na utrošenu električnu energiju, i na utrošenu električnu energiju od 5,00 dinara, odnosno 50,00 dinara i 50.000,00 dinara, svi potrošači plaćaju isti fiksni deo po osnovu tarifnog brojila.
    Da li treba na taj fiksni deo da plaćaju porez, imajući u vidu da oni nisu potrošili za taj deo električne energije.
    Drugo vrlo značajno pitanje za Republički budžet, gospodine Đeliću, da li ste pravili nekad informaciju koliko se iz Republičkog budžeta dotira EPS, koliko je to milijardi, ne mogu da se setim?
    (Božidar Đelić, s mesta: 700 miliona ove godine.)
    A koliko je prihod po osnovu poreza na promet od EPS-a? Ako EPS fakturiše mesečno na primer 10 milijardi dinara za utrošenu električnu energiju, od toga neka naplati 60%, i to teško u ovim uslovima, neka naplati pet milijardi, na koji iznos treba platiti porez na promet? Porez na promet mora platiti na fakturisani iznos od 10 milijardi. Sa tog stanovišta najoštećeniji u svemu ovome je EPS. Isto to, ja moram da kažem i jedan loš primer iz vremena dok su socijalisti bili na vlasti, od elektrodistribucije su morali da plate televiziji onaj famozni iznos za TV pretplatu bez obzira da li su oni naplatili ili ne. To je direktno uticalo na odlivanje sredstava iz EPS-a. Ovo je isti način da se uskraćuje EPS za deo sredstava za koji on nije naplatio potraživanje za utrošenu električnu energiju.
    Mislim da sa tog stanovišta, ovo bi bilo veliko olakšanje i za građane Srbije, za EPS, koji ne bi morao u roku od pet dana nakon fakturisanja, od 15. do 20. u mesecu, da plati porez na promet, bez obzira da li je naplatio ili nije naplatio račune za utrošenu električnu energiju. Iz tih razloga mislim, ako ne ovom prilikom ali sugerišem da ovom prilikom zaista ozbiljno prihvatite ovaj amandman i da sa tog stanovišta pomognemo i građanima Srbije i EPS-u, a takođe i budžetu Republike Srbije. Sve drugo su samo puke insinuacije i mi zaista moramo ući u jednu politiku čistih računa kod poreskih oslobađanja, kako vam se ne bi dešavale iste greške, da li je to 10.000 evra ili 10 miliona evra, kao kod publikacija i štampe.
    Na kraju, mi smo protiv toga da usluge finansijskog lizinga budu oslobođene poreza na promet usluga. Ne možemo favorizovati ako neko izvrši, odnosno primalac lizinga obezbedi nov automobil od 100.000 evra, da ni on ne plaća porez na promet, kao ni onaj kome je neko obezbedio strug ili neku mašinu za svoju proizvodnu delatnost.
    Mislim da moramo razdvojiti. Ako ste porez na promet novih automobila kod davaoca finansijskog lizinga prebacili na primaoca, mislim da i sa tog stanovišta na neke delatnosti pružanja finansijskog lizinga treba plaćati porez na usluge finansijskog lizinga. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Prelazimo na sledeći amandman koji je na član 6. podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.
    ...

    Milovan Radovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 6. Predloga zakona u kome stoji da - usluge koje vrše tradicionalne crkve i verske zajednice i to: Srpska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica, Katolička crkva, Slovačka evangelička crkva a.v. Reformatska hrišćanska crkva, Jevrejska verska zajednica i Evangelička hrišćanska crkva,  da se tekst odredbe u tački 4. člana 17. osnovnog teksta Zakona promeni tekstom koji sam sad pročitao u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    Zbog čega je Srpska radikalna stranka podnela ovaj amandman? Imajući u vidu značaj i veliku ulogu tradicionalnih verskih zajednica i crkava na ovim prostorima i istorijski značaj koji su one ostavile za sobom, a svi pripadnici nabrojanih crkava znaju svaki koji pripada bilo kojoj od ovih verskih zajednica, koja je bila uloga svake od ovih koje stoje u tekstu amandmana. Da ne pominjem ulogu Srpske pravoslavne crkve, kao tvorca nacionalnog ujedinjenja, duhovne vodilje srpskog naroda, stvaranja svetosavske srpske države, srpske državnosti, diplomatije itd. i ove ostale verske zajednice imale su određeni značaj i ulogu za stvaranje određene kulture, određenih običaja i naravno, poseban značaj za pripadnike nacionalnih manjina.
    Sa druge strane imamo, pre desetak godina naročito je došlo do ekspanzije, poplavu i pojavu verskih sekti. One su svojim totalitarnim, destruktivnim delovanjem, pojavom Guru - pokreta, psihoorganizacija, komercijalnih kultova, psiholoških i neokorteksnih dejstava, uticale na stvaranje mentalnog, duhovnog i fizičkog zdravlja ljudi.
    Ove verske zajednice koje svrstavamo u verske sekte utiču na razaranje pojedinca i čoveka uopšte, kao i cele društvene zajednice i čitavih porodica. Njihova uloga nije se stvorila sama po sebi. Naravno da je bilo, u vremenu kada se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, najviše, a i ostalim verskim zajednicama na prikriven način zabranjivao rad, da su ove verske sekte našle prazan duhovni prostor i jednostavno se uselile na naše tlo.
    Većina njih, iako su poreklom iz Indije, pseudohinduističkog i hinduističkog porekla, mada ima puno i pseudohrišćanskog porekla, nastale su i došle sa prostora Sjedinjenih Američkih Država. SAD, to najveće zlo današnjeg čovečanstva, na različite načine pokušavaju da unište sve ostale narode, a najviše pravoslavni svet. Naravno da je uticaj verskih sekti jedno od najznačajnijih sredstava, pored ostalih diplomatskih i političkih pretnji i upotreba sile, ovo je jedan od metoda i načina da razore određene države i određene narode.
    Naročitim zalaganjem poslaničke grupe SRS i prof. dr Vojislava Šešelja u vezi zastupljenosti nacionalnih manjina u duhovnom životu i po pitanju zakonskih odredbi, došlo je do izražaja prošle godine kada se usvajao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi, kada je većina u ovoj Narodnoj skupštini prihvatila amandman SRS da se upravo taksativno nabroje tradicionalne verske zajednice u ovom zakonu, koje mogu da vrše versku nastavu. Takođe i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, isto amandmanom SRS Narodna skupština je prihvatila amandman iz ovih istih razloga, kako bi se sprečilo da određene verske sekte imaju uticaja na osnovnu i srednju školu.
    Ovo vam pominjem gospodine ministre s obzirom na to da ste predstavnik Predloga zakona, da imate u vidu kao jedan od argumenata da je upravo ovakav, sličan amandman, sa istom sadržinom, prihvaćen prošle godine od vaše DOS-ovske većine u Narodnoj skupštini i da je ovo amandman od izuzetne opravdanosti kako bismo na ovaj način sprečili delovanje destruktivnih asocijalnih verskih sekti.
    Samo da vam napomenem, nedavno i javnost je upoznata sa tim, sa delovanjem verske sekte koja je registrovana kao udruženje građana Srbije, verskog karaktera, gospođo predsednice, završavam, vidim da sam prekoračio vreme, ali samo par rečenica, bila je registrovana kao udruženje građana, ali je svojim delovanjem pokalaza da se ne radi o udruženju građana nego verskoj sekti sa elementima terorističkih aktivnosti. Tu je izuzetan doprinos dao jedan kapetan policije koji je zadužen za ovu oblast, izuzetnog kvaliteta po pitanju rešavanja svih ovih problema, koji je svojim predlogom zatražio da se ovoj verskoj sekti zabrani rad i što je urađeno, na svu sreću.
    Trebalo bi ostalim verskim sektama, koje su destruktivne, asocijalne, pre svega sektama koje imaju veze sa satanizmom, jer o njihovoj šteti i o štetnoj pojavi na našim prostorima je suvišno govoriti, ali se uvek treba podsećati koliko su one štetne, koliko su destruktivne, koliko razaraju duhovni, mentalni i fizički život svakog čoveka.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovane kolege, bilo bi zaista dobro da nam ministar kaže da li je spreman da prihvati ovaj amandman, s obzirom na to da nemamo izvšetaj Vlade o amandmanima, jer mislimo da je veoma bitno, s obzirom na to da se iza nekih pseudoverskih organizacija krije ogroman finansijski kapital i verovatno Vlada želi da ih oslobodi poreza, ako već nema odlučnosti, nema odgovarajuće mere, a nema ni zakonsku regulativu da se suprotstavi verskim sektama koje su našle pogodno tlo na prostorima naše države.
    Verske organizacije kao definicije kod nas praktično nisu zakonski regulisane. Šta je verska organizacija trebalo bi regulisati posebnim zakonom. Evo na ovaj način kako smo to u više navrata kroz pojedinačne zakone uspeli da ugradimo ovde, zahvaljujući razumevanju predstavnika Vlade i poslaničke većine. Ovde takođe ne smemo da ostanemo gluvi na brojne verske sekte koje postoje. One faktički postoje, iako bi imalo i te kako razloga da mnoge od njih budu zabranjene. Ako treba da ih oslobodimo još od poreza na usluge samo im pomažemo da se dodatno finansijski jačaju.
    Mi takođe ministre znamo da i u Vladi ima "roterijanaca" koji su predvorje za "masoneriju". Znamo da ima ministara koji su u nekim sektama. To se priča po gradu i ne bih poimence da govorim, ne moram na takav način, ali vi to vrlo dobro znate. Ako su ti lobiji u pitanju trbalo bi da se na nivou Vlade dogovrite hoćete li da podlegnete lobijima ili opštem interesu. Dakle, ovde nije u pitanju samo državni budžet, hoćete od toga imati neke koristi ili nećete, da li ćete ostati bez nekog prihoda ili nećete, već jedan principijelan stav po pitanju verskih sekti, a koje bi taj stav trebalo da dovede do jednog predloga zakona o verskim organizacijama. Mislim da je krajnje vreme da takav zakon uđe u proceduru u Narodnu skupštinu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    Realnost fiskalne politike najbolje se ogleda u sprovođenju zakona koji predlaže ova vlada. Očito da su ove iznuđene višestruke izmene i dopune zakona jedan od niza dokaza da je fiskalna politika, da ministre, dobro ste primetili, da ova vlada ne vodi baš realnu, da ne kažemo ispravnu, fiskalnu politiku. U čemu se ogleda ovo? U prostoj činjenici što planirani prihodi od poreza, koji bi trebalo da se sliju u budžet, očito su manji.
    Ovim zakonom je ministar praktično prikazao kako može rebalansom budžeta da se i ovako osiromašeni budžet oslobodi za 600 miliona dinara, a da se pri tome pretpostavlja da će iz drugih izvora biti nadoknađeno. Međutim, uvek se te pretpostavke isto ili slično završavaju. Završavaju se tako što se dodatno zavlači ruka u džepove naroda ili se poseže za već proverenim načinom, a to je uzimanje međunarodne pomoći, međunarodnih kredita.
    Ovde je Vlada u članu 7. nastupila sa jednom izmenom, a to je da se poreska obaveza nameće onog trenutka kada se potpisuje ugovor o finansijskom lizingu. Sada gledajte o čemu se radi. Imamo faktički članove Vlade koji nam predočavaju ili prezentuju dve različite koncepcije. Jedna koncepcija je, koju zastupa ministar Đelić, kao najodgovorniji ministar, koji vodi računa o finansijama, a ujedno i to uopšte nije nikakva tajna, to je čovek koji se eksponira kao zagovornik teorije G17 plus. Sa druge strane imamo ministra Vlahovića, samo se vi smejte ministre, možda će to biti smešno posle izbora, a sada ostavite da mi poslanici malo protumačimo vaše političko delovanje.
    Sa druge strane imamo ministra Vlahovića koji bukvalno vapi, vrišti, govoreći da dodatna opterećenja, kakva je porez prilikom sklapanja ugovora, a za sklapanje finansijskog ugovora ili finansijskog lizinga ne možete gospodo, ni pravno, ni fizičko lice da to uradi sa nekim stranim poveriocem ako nema dodatnu garanciju domaće banke. A dodatna garancija košta, mesečna kamata od 6%, pa vi vidite koliko je opterećen taj početni kapital koji se zove finansijski lizing i koji bi pravno ili fizičko lice, kako to zagovara u svom reformskom kursu ova vlada, trebalo da uloži u razvoj male privrede, u razvoj proizvodnje. Sa takvim početnim opterećenjem niko nije više u stanju i pod ovakvim uslovima, a pogotovo ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu, nije niko više u mogućnosti da uzima i potpisuje ugovor o finansijskim lizinzima, a zašto će nam onda zakon ako nema takvih ugovora ili ako se oni zanemaruju u svom broju.
    Kao što je neutemeljen teorijski predlog amandmana SRS da poreska obaveza nastupa danom naplate, tako je ovo realno neutemeljena izmena i dopuna zakona. Kako će se izaći iz ove krize, najbolje je da jedna zdrava logika preovlada, a da se fiskalna politika prilagodi uslovima u kojima živimo, a ne ujednačenom poreskom stopom uz priču da je jednostavno i jednostavnije za poreske obveznike, a pri tome ne napominjući i ne naglašavajući da je osnova poreska kroz bruto prihode povećana i ne naglašavajući da uz ovaj porez o finansijskom lizingu ide još i kamata od komercijalnih banaka.
    Sa takvom politikom nećemo nigde dogurati, osim na vrata ili na šalter međunarodnih institucija, gde ćemo pokorno da molimo, a onda ćemo kao uslov, preduslov, da dobijemo nešto što se zove isporučivanje Srba, nešto što se zove davanje teritorija, nešto što se zove okupacija i protektorat koji je već na snazi u Srbiji. Nemojte misliti da je kriv narod i mi poslanici, kriva je Vlada koja sa ovakvim predlozima izlazi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?(Ne.)
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    ...

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, amandman SRS na član 8. odnosi se na član 25. osnovnog Zakona i mi smo ovim amandmanom pokušali da uvedemo partnerske odnose između poreskih obveznika i onih kojima se porez uplaćuje, između države i poreskih obveznika. Dakle, hteli smo da se dogovorimo na jedan mnogo lepši način nego što je to predložio predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković, pa da se dogovore dede i unuci i da dede ne primaju penziju, kako bi unuci imali budućnost.
    Mi smo u nekim ranijim amandmanima predlagali da se višak uplaćenih sredstava po osnovu poreza na promet, koji se uplaćuje Poreskoj upravi, dakle, da država i Poreska uprava vraćaju poreskim obveznicima u roku od 10 dana. To tada nije bilo prihvaćeno. Međutim, sada imamo član zakona u kome se kaže da se prilikom kupovine, prodaje, uvoza, davanja u finansijski lizing ili davanja bez naknade motornih vozila i plovnih objekata koji podležu obavezi godišnje registracije, kao i u slučaju proizvoda, koje fizičko lice samo izradi, a koje podleže obavezi godišnje registracije, porez na promet proizvoda plaća u roku od deset dana.
    Dakle, kada država naplati više i kada dođe do greške, kada poreski obveznik uplati više, veći iznos sredstava, država to njemu vraća u roku od 30 dana, služeći se tim novcem bez ikakve kamate. Kada građanin, odnosno poreski obveznik treba da uplati tu obavezu, onda je taj rok od 10 dana. Ovo pokazuje, verovatno, kakvo je stanje u budžetu i da je potrebno iskoristiti sva sredstva i svaki mogući način kako bi se neophodna sredstva za funkcionisanje obezbedila. Građani nisu krivi zbog toga. Njima treba omogućiti ravnopravne uslove, znači ono što traži od njih država i da se država odnosi prema njima.
    Ne znam, ministre, uvek ste se zalagali, a slušam na TV, slušam u vašim javnim nastupima, za neke ravnopravne odnose, o tome da građanin i poreski obveznik moraju biti zadovoljni, mora da se proširi krug poreskih obveznika, ali da poreske obaveze budu manje, lakše, snošljivije. Ovde stavljate državu i poreskog obveznika u neravnopravan tretman. Građani očekuju od svoje države kojoj plaćaju porez da im poreska obaveza bude pre svega osećaj obaveze i zadovoljstva prilikom plaćanja, kao i da znaju da time namiruju i pune budžet, kako bi se to vratilo kroz neke usluge koje država njima daje, ali ne da budu diskriminisani i da od njih država traži više nego što država pruža njima.