Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lustraciji trebao bi da liči na slične zakone donete u zemljama realnog socijalizma i komunizma, blagovremeno, onda kada je on pao krajem 1980. i početkom 1990. već prošlog veka.
Kada je u pitanju Srbija, on je u tragičnom zakašnjenju, ali čini mi se da on ovako, kako je koncipiran, kao i zamišljen, neće ni ispuniti svoju svrhu i suštinsku namenu. Neću govoriti o formalnim primedbama na njegovo sprovođenje i na ovu komisiju, neću isticati da su neki predloženi članovi komisije povukli svoju kandidaturu iz razloga što o njoj nisu bili obavešteni ili prosto što smatraju da se nalaze u lošem društvu.
Neću isticati rokove koji su u zakašnjenju, ali suštinski ostaje pitanje, Zakon o lustraciji treba da označi prekid sa vremenom komunizma, ali nažalost, ova vlast je u kontinuitetu sa onim komunističkim periodom pre Osme sednice. Ovo je tihi obračun komunista sa komunistima. Mi, koji smo žrtve kršenja ljudskih prava, u takvom obračunu ne smatramo da treba da učestvujemo.
Mi, zaista, ne znamo ko će ovde koga da lustrira. Recimo, u celom zakonu se ne pominje da postoji odgovornost Komunističke partije. Komunistička partija, po svojoj suštini, jeste jedna zločinačka organizacija, naravno. To ne znači da su svi njeni članovi zločinci. Ne, daleko od toga.
Ovaj zakon o lustraciji prosto to pitanje ne postavlja. Vi govorite o nekim ekskluzivnim ljudskim pravima i, otprilike, govorite samo da su kršena od 1976, kao što zakon ističe, a naročito od 1990. godine, kao što ćete ga, kako osećam, primenjivati. Kršenja ljudskih prava postojala su i ranije i mi znamo ko su njegovi vinovnici. Da bi ovaj zakon imao smisla, morao bi se prvo izvršiti čin lustracije.
Zaista se pitam, pozivate se na dosijee, koje je Služba državne bezbednosti vodila o pojedinim nepodobnim licima, naravno sa stanovišta vlasti, a sada je Ustavni sud osporio uredbu kojom su imaoci dosijea mogli da izvrše uvid u sadržaj. Istina, taj sadržaj je u dobroj meri prepariran. Imena doušnika, imena saradnika su prekrivena, imena ljudi koji su kršili ljudska prava su sačuvana.
Saznajemo da su ti dosijei sada u posedu MUP-a, a gospodin Dinkić ističe da ministar policije sa tim dosijeima drži pola Vlade u šaci. Sada se zaista pitam, kako će taj zakon o lustraciji da bude primenjen, koja je to kategorija stanovištva. Nije kršenje ljudskih prava nešto imaginarno, o čemu mi nešto ne znamo.
Kršenje ljudskih prava je realno, opipljivo i trag je o njemu ostao. Pitam se, zaista, ako su ljudi koji su imali te dosijee sprečeni da iste pročitaju, a komisiji dajete diskreciono pravo da ona otvori taj dosije i da ga koristi, pa šta ćemo onda sa žrtvama, šta ćemo sa onima koji su pogođeni represivnim merama koje je prethodna vlast u kontinuitetu primenjivala.
Iz tog razloga, poslanička grupa Nove Srbije neće podržati odluku o biranju članova komisije za lustraciju, iz razloga što ovaj zakon i ova komisija neće ostvariti cilj za koji smo verovali da će biti ostvaren nakon petooktobarskih promena. Hvala lepo.
