Pored ovoga što je gospodin Ljubojević na jednom konkretnom primeru ukazao da postoje i drugi troškovi finansiranja izborne kampanje i konkretno ukazao kako to izgleda u Beogradu, moram da kažem da se ovde pojavljuje taj nedostatak ovog zakona, jer se, praktično, član 8. odnosi samo na političke stranke. Mi ćemo imati situaciju, jer postojeći izborni zakon dozvoljava da kao predlagač kandidata, odnosno podnosilac izborne liste, pored stranaka, pa još u zakonu stoji i političkih organizacija, možda i koalicija, to pravo imaju i grupe građana. Mi ničim nismo ograničili grupe građana.
Imali smo situaciju sa dva puta neuspelim predsedničkim izborima, gde je nekoliko tih grupa građana imalo status predlagača kandidata, a jedna grupa građana je toliko potrošila, verovatno koliko i sve druge političke stranke i svi drugi predlagači. Praktično, ovim zakonom oni nisu obuhvaćeni. Naravno, nisu politička stranka, interesna su grupa i to je nedostatak. Praktično, vi na ovaj način limitirate političke stranke, a grupama građana dozvoljavate da se slobodno ponašaju. Po nekoj logici, ovo neće biti materija novog izbornog zakona.
Na ovaj način se samo potvrđuje onaj naš početni stav iz načelne rasprave, doduše, poprilično oktroisane, da je ovo zakon protiv finansiranja političkih stranaka, da je ovo zakon kojim treba da se uskrate materijalna, finansijska sredstva i druge predispozicije koje su neophodne za slobodno političko delovanje jedne političke stranke.
Znači, tražimo da se u okviru ovog člana sagledaju i ovi troškovi promotivnih skupova. Pogotovo je to interesantno i značajno za opozicione političke stanke kojima je, praktično, zabranjeno da preko elektronskih medija najave svoje promotivne skupove. U tome je ta velika razlika. Liberali i kad bi smogli snage da organizuju neki skup, njima bi bilo dovoljno da samo podnesu saopštenje i svi mediji bi odmah objavili, prvo kao atrakciju - Liberali prave miting, drugo, što moraju, jer tu bi ministar Mihajlović odmah hapsio, otimao džipove. Mi i kad bismo platili, ne možemo da obezbedimo objavljivanje, pa makar i onog kajrona - u toliko i toliko sati, na tom i tom trgu biće promotivni skup.
To je ta razlika, ogromna razlika, da se jedna stranka sa 337.000 članova baca na stranu, izopštava se, što bi rekli ovi iz GSS-a, a jedna minorna, koja je zgrabila sredstva, otima, povezana, može kao parazit da računa na sve.