Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeći prijavljeni za reč je Srboljub Živanović.

Gospođo predsednice Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su poslanici Socijalističke partije Srbije bili protiv Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv počinilaca ratnih zločina, isto smo tako kategorički protiv današnjeg predloga da se izabere javni tužilac, odnosno specijalni tužilac za ratne zločine.
Razloga je mnogo. Nema ni jedan pozitivan elemenat koji bi se mogao ukazati, a kao što smo rekli o zakonu razloga je puno, i reći ćemo samo da smo automatski za to da ako je bilo indicija da je neko počinio ratni zločin treba da mu se sudi. Neka ponese taj krst pojedinačno, a ne da ga nosi narod, ali zato smo imali veće nadležnosti sudova i tužilaca koji su mogli poneti taj teret, a ne da osnivamo na nečiji zahtev, a to je zasigurno zahtev iz Haga da se osniva ovde i specijalni sud i specijalni tužilac za ratne zločine.
Voleo bih da je taj čovek ovde, pa da kaže da li je on to dobrovoljno izabrao ili mu je to po nalogu da mora biti advokat odbrane, mimo njegove volje, jer bih zaista želeo da čujem njegove motive zbog čega se prihvatio ovoga. Da li to znači da će on sve ono što mu dođe, imena po spisku iz Haga, da poziva i optužuje za ratne zločine. Tipičan politički primer je i onaj zakon, postavljanje specijalnog tužioca. Kako drugačije objasniti već da je Haški tribunal što je mislio i odradio, a ono što mu nije interesantno, da bi svetskom javnom mnjenju jednostavno usadio u glavu da su Srbi ratni zločinci, da je sve ono što je rađeno protiv njih, počev od bombardovanja i sankcija bilo opravdano, a sada da im kaže da su oni sami formirali ratni sud i imenovali specijalnog tužioca.
Jednostavno, oni su takav narod i sve ono što je prema njima rađeno je potpuno opravdano. Šta će biti sa onim tužbama i optužnicama protiv učinilaca ratnih zločina kada su u pitanju šiptarski teroristi? Mi smo amnestirali da bi učinili neko dobro preko 1.900 ratnih zločinica ili zločinaca sa teritorije Kosova, šiptarskih zločinaca, a pri tom bih voleo da pitam tog tužioca da li će jedna postupak pokrenuti ponovo, da li će se tu naći braća Mazreku, koji su stravične zločine počinili u Klečki. Silovali su devojčice, ubijali ih ili spaljivali u krečanama, i oni se sada slobodno šetaju po Kosovu, a da niko u svetu ili od nas se ne pita šta je to.
Danas ste mogli pročitati članak u novinama da je italijanska novinarka Marija Lina-Veka izdala knjigu o problemu zločina protiv Srba na Kosovu. Kaže da je ceo svet ili Italija izdala knjigu, ali Srbi neće da prevedu na srpski jezik, jer izgleda da u Srbiji ne žele da čuju šta se to dešavalo na Kosovu. Svedoci smo da ovih dana kongresmeni u Americi sada javno prozivaju Klintona da je lagao i da je fabrikovao lažne informacije o progonu i zločinima nad šiptarskim narodom, samo da bi jednostavno ubedio svetsko mnjenje da treba bombardovati Srbiju.
Kada sve to danas izlazi na videlo i kada postoje mnogi ljudi čiste savesti, sa ljudskim osobinama, koji iznose sve ono što je bilo, ali istinu govore, i kada se vidi da srpski narod ni u jednom segmentu nije bio kriv, mi jednostavno želimo da još više doprinesemo tom javnom mnjenju da smo mi bili zločinci, da smo bili ti koji su kršili ratna prava i ratne zakone.
Što je puno, puno je. Mislim da smo došli do jednog dna iz kojega se moramo zajednički dogovoriti da stanemo, da se trgnemo i da više odbacimo to, a ne da bilo šta da zatraže mi jedva čekamo da to ispunimo. Dokle ćemo sami sebe sanatizovati. Zar je trebalo da pustimo da niču novi Jasenovci, da niču nove jame i da se pune srpskim leševima, da mi ne smemo jednostavno progovoriti i stati u odbranu toga naroda. Kada su oni bombardovali kolone izbeglica, kada su 500.000 i 600.000 ljudi proterali sa krajiških terena, onda jednostavno tamo nema zločinaca, nego su zločinci oni koji su išli braniti. Iz tog razloga mislim da možemo nabrajati ne znam koliko tih činjenica i slučajeva.
Iz tih razloga poslanici SPS ne mogu se složiti ni sa onim zakonom, niti mogu prihvatiti ovog ratnog, da tako kažem, specijalnog tužioca za ratne zločine, iz tog razloga ćemo glasati protiv. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo, mi srpski radikali smo protiv ove institucije tužioca za ratne zločine. To znači da smo i protiv kandidata. Pitam se da li kandidat Vukčević ima u sebi nečega nacionalnog, jer da ima verovatno ne bi prihvatio ovu funkciju. Mi srpski radikali smo isticali, još od vremena kada je proradio Haški tribunal, da svima onima koji su nosioci takvog zločina treba da se sudi u ovoj zemlji, da se sudi u Srbiji.
Međutim, vi ste sarađivali sa onima koji su bili najveći krvnici Srbije i srpskog naroda i trudili ste se, jer samo ste na takav način mogli opstati i materijalno i politički u ovoj zemlji predavanjem najvećeg heroja u Srbiji, predavanjem onih koji su se borili za spas Srbije i srpskog naroda.
Ono što je kolega Krasić napomenuo jeste, ne znam da li će ovaj tužilac pokušati ili hteti da podnese javnu prijavu protiv onih koji su pritiskom prsta na dugme učinili najveća zlodela ovom narodu, a to je Solana. Ipak mislim, gledajući koliko je ova tema danas interesantna, a koliko je ova sala danas prazna, vi morate shvatiti da je ovo upereno protiv svih onih koji su se suprotstavili i koji su učestvovali u odbrani Srbije i svog naroda. Sami znate, kada se zemlja izgubi, kada se izgubi ono najsvetlije, imamo primer Palestinaca, vrlo teško se to vraća, odnosno generacije koje su iza nas svojom borbom vrlo teško će to da vrate, slobodu i nezavisnost.
Ipak mislim da formiranjem ovog suda vi u stvari želite da se obračunate sa političkim protivnicima, sa svima onima koji nisu na vašoj liniji, na liniji izdajstva zemlje. Molim vas, ovih dana je prisutno da su vojni funkcioneri, vojni stručnjaci iz NATO baza danas prisutni na našem terenu, drže seminare našim vojnim stručnjacima, drže seminare onima koji su se suprotstavili toj velesili, toj hegemoniji, tim zlikovcima, a danas oni drže seminare našim vojnim herojima koji su pokušali i koji su uspeli da spasu ovu zemlju. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, posle njega narodni poslanik Milovan Radovanović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo danas je samo poslednji čin u izvršavanju naloga koji dolaze iz istog centra, da se do besmisla dovede pravo jednog naroda na samoodbranu i da se u formi suđenja za ratne zločine pošalje poruka da je suprotstavljanje velikima rizik koji u izvesnom smislu može da čitav jedan narod, njegovu istoriju, njegovu  sudbinu, njegovu poziciju obespredmeti i na način koji skoro nije viđen u istoriji u formi neformalnog protektorata, upravlja jednom zemljom i jednim narodom.
Okružna tužilaštva i do sada su imala nadležnost da sude svima koji su se ogrešili o Ženevsku konvenciju, o ratno pravo, o sve drugo što je u ratu kao jednom bezumlju, rat jeste bezumlje, moguće da se dogodi, ali na ovakav način izborom specijalnog tužioca, mi praktično unapred priznajemo da je najveći broj onih ljudi koji se uredno odazivao na piziv u svoje ratne jedinice, rizikovao da samo po nečijem sudu, koji je obično spolja, bude svrstan u ratne zločince. Mi, naravno, ne možemo da glasamo za tužioca, nismo glasali ni za zakon.
Hteo bih da još jednom kažem da su vođeni postupci za ratne zločine u ovoj zemlji, da je značajan broj lica osuđen za ratne zločine, da su to radili i vojni i drugi organi, da smo ista lica, odnosno lica koja su iste stvari činila, a pripadaju albanskom narodu, amnestirali nekritički, potpuno se dodvoravajući nekome, ili rešavajući nečiji nalog, a da pri tom nismo uspeli ni da naše građane oslobodimo, koji su pod sumnjom da su učinili slične stvari uhapšeni i držani do današnjeg dana u privatnim zatvorima na Kosovu. Dakle, ništa za njih nismo mogli da učinimo, na način koji je za jednu državu normalan i koji se očekuje od onih koji imaju odgovornost za vršenje vlasti.
Nije dobro, koliko god se nekome učinilo da je to neophodno, da selektivnom pravdom jedno stanje koje se svugde u svetu definiše kao agresija, kao rat koji nije odobren ni jednim oficijelnim međunarodnim forumom, pre svega mislim na Savet bezbednosti, nije dobro da taj rat spočitavamo onima koji su u njemu učestvovali, vršeći odbranu svog naroda, svoje teritorije, a da pri tom prostiremo crveni tepih pod dnoge onima koji su bombardovali ovu zemlju, koji su je ostavili bez industrijskih, tehničkih kapaciteta, koji su odgovorni za hiljade mrtvih, za gubitak desetine hiljada radnih mesta samo u mom gradu, 10.000 ljudi ostalo je bez radnog mesta, jer su srušeni kapaciteti "Slobode", Tehničkog remontnog zavoda, "CER-a" u okolini, u Lučanima Hemijske industrije "Milan Blagojević", jer je srušen repetitor Ovčar, jer je pogođena pošta u Užicu, jer je pogođen repetitor na Rudniku.
Ne može biti govora o tome da je to neko ovde zaboravio. Mora biti govora o tome da neko ovde nešto mora da izvrši.
Gospodin Havijar Solana bio je oficijelni naredbodavac, bio je čovek koji je povukao, u inicijalnom smislu, okidač za bombardovanje naše zemlje.
Zašto ni jedan tužilac ne pokrene odgovarajući postupak, jer ste rekli da oni koji su to pre radili nisu radili na valjan način? Ima li neko pravo da oprosti takvo krcanje zemlje, takve materijalne i ljudske gubitke? Ima li neko pravo da oprosti ratnu štetu koja se meri milijardama dolara, a da pri tom prima donacije u visini od desetak ili od stotinak hiljada evra i da pri tom ima obavezu da objasni naciji kako je to nešto bez čega ova zemlja i ova nacija ne bi opstali?
Te stvari ne prolaze kod onih za koje mi mislimo da su samo puki glasači. Ti ljudi promišljaju o ovome na jedan način za koji vlast očigledno nema sluha. Ljudi tačno znaju, bez obzira na to što je prošlo izvesno vreme, ko je i za šta bio odgovoran i da neko nema pravo, zbog toga što se ne slaže sa političkim uređenjem ili sa personalnim rešenjem u jednoj zemlji da tu zemlju skrca, bombarduje, uništi je. Takva sudbina je zadesila našu zemlju, zadesila je Irak, zadesiće još neke druge zemlje. Ne mislim da je to normalno. Ne mislim da je normalno da neko ima pravo da zbog toga što mu se ne sviđa tvoja kuća dođe i zapali ti kuću, a da pri tom tebe optuži kada počneš da je gasiš.
Ovde nema interesa za ovu temu na način na koji to ova tema zaslužuje. Nije definisan odnos vlasti prema jednom od najvažnijih pitanja ovde, a to je odnos prema ratnoj šteti. Nisu uvaženi argumenti narodnih poslanika, koji o ovome govore na način koji je suprotan od onoga za šta se vi ovde zalažete. Ali, očigledno je da građani, u vezi sa ovom temom i u vezi sa čitavim paketom mera koje preduzimate, imaju mišljenje koje će iskazati na narednim izborima, u šta uopšte ne treba sumnjati.
Specijalni tužilac će imati priliku, imaće obavezu da čini sve što mu se kaže i sve što mu se naredi. Nema govora o tome da će on u ovom slučaju sprovoditi svoju stručnu, ličnu, profesionalnu volju. On će ovde raditi stvari koje se od njega očekuju. Bez obzira o čemu se radi, ta stvar jednu zemlju dovodi u poziciju neformalnog protektorata.
Znam da veliki broj kolega makar deo argumentacije koju ovde iznosim deli sa mnom, ali iz razloga koji su stranačke i političke prirode ne može formalnim glasanjem da mi da za pravo, u vezi sa ovim što govorim. Ali, takođe, znam da skoro nije zabeleženo u istoriji da se jedna vlast na taj način obračunava sa onim ljudima koji su u jednom trenutku učinili jedino što je bilo moguće i jedino što se od njih očekivali - stali su uz svoju ratnu jedinicu i probali da učine nemoguće.
To je sudbina ove zemlje, kroz istoriju, kao i ovog naroda. Čini mi se da, skoro nikada u istoriji, ovaj narod nije došao na tako niske grane u pogledu svog odnosa ili odnosa njegove vlasti prema onima koji u svakoj normalnoj zemlji zaslužuju poštovanje, niti ima zamene teza.
Svako ko se, na najmanji mogući način, ogrešio o sve ono što čini Ženevsku konvenciju, ratno pravo i svako drugo običajno ili bilo koje drugo pravo, za tako nešto treba da odgovara žestoko. Ali, ovde se radi o hiljadama ljudi, bar tako govori Karla del Ponte, koji će biti predmet istraživanja i postupanja ovog specijalnog tužilaštva i tužioca.
Da li je moguće da će svi oni ljudi koji su jednog dana stajali pred strojem svog naroda odgovarati samo zbog toga što su učinili ono što je bila njihova zakonska, ljudska, profesionalna, etička, nacionalna i svaka druga obaveza?
Znam da će i ovo danas biti izglasano, kao i mnogo toga drugog što je već izglasano. Ne znam baš da li će biti izglasan i guverner Narodne banke Srbije dok se ne pojave poslanici Demokratske alternative u sali. Ali, svako se kaje natenane kada se oženi na brzinu. Tu sudbinu ćete podeliti, u šta sam potpuno siguran. Ako ne smirite Momu, nećete postaviti Kori Udovički. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović. Posle njega reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav Srpske radikalne stranke je više puta za ovom govornicom iznošen o pitanju Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za sprovođenje postupka protiv ratnih zličinaca. Mi iz Srpske radikalne stranke navodimo da je ovaj zakon protivustavan, nepotreban i suvišan.
Od 1993. godine, od osnivanja Haškog tribunala, uglavnom se tamo odvode Srbi. U Haškom tribunalu se sudi Srbima za ratne zločine koje nisu učinili ili su učinili neke postupke protiv ratnog prava, ali što trba sagledati u kontekstu događaja jednog građanskog ili verskog rata na prostorima bivše SFRJ.
Da li donošenje ovog zakona i sprovođenje odredbi ovog zakona podrazumeva postojanje poteza ukidanja Haškog tribunala? Da li znači da ovim zakonom treba da se predvide svi oni slučajevi, a mi to u Srpskoj radikalnoj stranici navodimo i ovom prilikom, koji će doći pod udar, ne zbog toga što postoji njihova pojedinačna krivica ili odgovornost, koja se neće utvrđivati, već će se sprovoditi nalog Amerikanaca i drugih zapadno-evropskih nalogodavaca vama u vlasti da sudite onim policajcima i onim vojnicima na koje vam oni budu ukazali?
Po našem mišljenju, po mišljenju nas iz Srpske radikalne stranke, već postojeći pravni poredak, u konkretnom materijalno-krivičnom zakonodavstvu, u Zakonu o krivičnom postupku već postoje odredbe po kojima je mogao da se sprovede postupak utvrđivanja pojedinačne krivice i odgovornosti za eventualno učinjene ratne zločine.
Vi u ovom predlogu navodite ime Vladimira Vukčevića kao tužioca za ratne zločine, koji će dobiti i imati ulogu Karle del Ponte, jednu nezahvalnu ulogu i veoma je važno da u sprovođenju ovog neustavnog, nehumanog, neopravdanog zakona bude nepristrasan, objektivan i neselektivan. Prvo što ćemo procenjivati u prvih par meseci njegovog rada na ovoj funkciji, pod uslovom da bude izabran, a ne sumnjam u to, obzirom da ćete vi na svakojake načine prikazati kao da ste doneli odluku većinom od ukupnog broja u ovoj skupštini, da li će on pokrenuti postupak protiv onih ljudi koji su učinili ratne zločine, ratna profiterstva; tu je i krađa fabričkih mašina za pravljenje čepova iz Belog Manastira, a vi svi znate, više puta smo mi iz SRS pominjali za ovom govornicom da je to učinio Nebojša Čović.
Da li je kvalifikacija za Vladimira Vukčevića, kandidata za tužioca za ratne zločine, to što ga prozivaju članovi porodice jedanaestroro poginulih ljudi od pre sedam-osam godina u slučaju "Grmeč", nije podigao optužnicu protiv odgovornih ljudi, a trebalo je podići optužnicu za utvrđivanje odgovornosti za 11 radnika koji su poginuli u ovom slučaju.
On je kao izgovor za nepodizanje optužnica navodio da je dobio politički nalog sa vrha tadašnje levičarske vlasti i to je njemu opravdanje zašto nije to uradio, a da je bilo zakonskih uslova i zakonskih opravdanja da podigne optužnicu protiv odgovornih ljudi u fabrici "Grmeč" u Beogradu.
Da li to znači da će čovek o čijim stručnim, dalje o pravničkim znanjima, o moralnim kvalitetima nećemo da govorimo, ali ovaj slučaj ukazuje, pod uslovom da je tačno to što se dešavalo pre osam godina, da nije iz neopravdanih razloga podigao optužnicu, da li će podizati optužnicu po nalogu ili po pravdi i po zakonu koji je donet i prema odredbama ostalih zakona, ostalih pravnih normi i pravnog sistema Srbije i Crne Gore.
Da li su njegovi motivi poštene i časne prirode ili je neki motiv materijalne prirode ili možda neki drugi motiv? U svakom slučaju, cilj SAD je stvaranje novog svetskog poretka, učinile su mnogim državama i mnogim narodima veliko zlo, jer oni su vršili zlo, a uticali su da tzv. međunarodna zajednica proziva Srbe za ratne zločine i na odgovornost pojedinaca i u Hagu i povodom ovog zakona. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Ljubojević i to je poslednji prijavljeni govornik u raspravi u načelu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vreme kada je gospodin Dragan Maršićanin bio predsednik Skupštine tražio je od svih poslanika da dolaze na zasedanja Narodne skupštine da bi bilo kvoruma i stalno je insistirao na tome. Sada sam se obradovao, jer gospodina Maršićanina skoro dva meseca nisam video u skupštinskoj sali i očigledno kada više nije na poziciji predsednika Skupštine to više ne važi, pa i oni saveti koje je delio narodnim poslanicima SRS, pa čak i u skupštinskom restoranu, gde nas je često sretao. Posle Maršićanina došla je još gora alternativa za predsednika Skupštine Nataša Mićić, a onaj poslovnik koji je DSS predložio, ona je i te kako mnogo puta zloupotrebljavala.
Upravo je to tema, gospođice Emilija, jer je žena javni tužilac u Hagu, Karla del Ponte, a da li su se to predstavnici Vlade uplašili da sada postave opet neku ženu, mada je to čudna žena sa previše muških hormona, pa su predložili Vladimira Vukčevića kao neko personalno rešenje. U ovom predlogu uopšte nije bitno personalno rešenje, više je bitno da li je neko uslovljen, da li je neko moralni lik i da li je nepristrasan. Sve ono što sam malopre govorio, pominjao sam i gospodina Maršićanina, to je više iz razloga jer je u to vreme predsednik Jugoslavije bio Vojislav Koštunica. Upravo u tom vremenskom periodu preko 1.300 Šiptara je pušteno iz zatvora. Fjora Brovina je puštena iz zatvora upravo u to vreme kada je Maršićanin bio predsednik Skupštine, a Vojislav Koštunica predsednik države, tako da nije ni čudno što vi glasate za ove zakone, jer iz istog ste legla ponikli i isto se i ponašate, a razlika je samo zavisno od vremena da li ste u poziciji ili u opoziciji.
Interesantna je stvar da niko od predsednika, odnosno od predstavnika Vlade nije prisutan, kao i gospodin Dragor Hiber, predsednik odbora koji je predložio javnog tužioca. Očigledno sve ono što želi Demokratska stranka da uradi, upravo radi preko isturene i duge ruke, a to je GSS. Ako Hiber stoji iza ovog predloga, logično je da kaže zbog čega su baš njega izabrali.
Juče sam posmatrao i slušao suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu, i zaista onaj zaštićeni svedok koji je bio i modifikovan glas, sve nas je podsećalo na zonu sumraka; onakav glas, onakav ton, intonacija, a neko ko je častan i pošten, ne vidim razloga zbog čega bi se plašio da pokaže svoj identitet, nego neka se kao svedok pojavi i svedoči.
Plašim se da će biti dosta politički montiranih procesa i u Srbiji, da će među preko 2.000 ljudi kojima će se suditi, mnogi biti politički protivnici DOS-a i zbog toga će biti pred tim sudom. Samo ljudi koji nisu bili na ratištima za ovih desetak godina mogu sa osmehom i sa zadovoljstvom da posmatraju kada se sudi nekome za ratne zločine. Svi oni koji su bili na tim ratištima doživljavali su da uglavnom predstavnici DOS-a kada se vrate sa ratišta, kažu - jao, pa kako ste izgubili Kosovo i Metohiju ili neke druge oblasti, jer su sve vreme oni sedeli ovde.
Ali ako su mnogi od njih na jakim političkim pozicijama i sada, nije ni čudo što se skraćuju vojni rokovi, što sada treba da budu civilni rokovi, jer pod ovakvom vlašću retko ko bi se odazvao da brani otadžbinu, da rade ono što su srpski radikali sve vreme ovih desetak godina radili.
Plašim se da će mnogim ljudima u Srbiji biti suđeno nekoliko godina ili uopšte neće biti suđeno nekoliko godina, kao što gospodinu Krajišniku tri godine nije počeo proces u Hagu. Zbog toga, u svakom slučaju, smatramo da ovo personalno rešenje koje ste dali i nije bitno, bitno je da GSS i DOS stoje iza ovakvih predloga i da možda to što kažete da se gospodin Vukčević služi nemačkim jezikom, a istorija Srba je pokazala da mnogi koji se služe nemačkim jezikom, naročito taj jezik kada su upotrebljavali protiv Srba, mnogi Srbi su, nažalost, stradali, a većina njih je bila nevina.