TRINAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 22.07.2003.

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Aleksandar Vatović, Sreten Mitrović, Ljubiša Maravić, Kasa Jožef, Bojan Kostreš, Srđan Sikimić, Miloš Radivojčević, Neda Arnerić, a pre podne Pal Šandor i Jelena Milenković.
Shodno članovima 162, 165. i 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. Poslovnika zbog potrebe da Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije, a imajući u vidu značaj funkcije koju obavlja tužilac za ratne zločine, što pre izabere tužioca.
Uz saziv Trinaestog vanrednog zasedanja, koje je sazvano na zahtev grupe od 107 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine dostavljen vam je zahtev za održavanje Trinaestog vanrednog zasedanja sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Trinaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog za izbor tužioca za ratne zločine, koji je podnela Vlada Republike Srbije
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZA IZBOR TUŽIOCA ZA RATNE ZLOČINE
Primili ste predlog za izbor tužioca za ratne zločine, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu liste sa prijavljenima za reč o ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres o predlogu za izbor tužioca za ratne zločine.
Predstavnik predlagača, ministar pravde, gospodin Vladan Batić, nije prisutan.
Da li reč žele predsednici nadležnih odbora? (Ne žele.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele da učestvuju u raspravi o ovoj tački dnevnog reda?
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Na dnevnom redu se nalazi zaključak Vlade Republike Srbije kojim ona predlaže Narodnoj skupštini da se Vladimir Vukčević izabere za tužioca za ratne zločine.
Pre nekoliko meseci smo doneli Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina i tada je poslanička grupa Srpske radikalne stranke iznela veliki broj razloga zbog kojih je tada smatrala, a i danas to smatra, da nam ovi posebni organi nisu potrebni.
Zakon je usvojen i stvara neke obaveze, jedna od tih obaveza je i izbor ovog specijalnog tužioca.
Očigledno je da Vlada, kao predlagač ovog zakona, smatra da ovaj predloženi kandidat može najbolje da goni sva ona lica koja su osumnjičena da su izvršila neko od dela protiv čovečnosti.
Ovim predlogom nama Vlada kaže da taj kandidat, taj čovek može da zameni Karlu del Ponte u Srbiji i da rukovodi odeljenjem za krivično gonjenje, koje će da postupa pred jednim isturenim sudom Haškog tribunala, koje treba da sprovede denacifikaciju po principu navodno lične odgovornosti.
Verovatno je predloženom kandidatu poznato koje su njegove obaveze. Zbog toga što mu je poznato koje su mu obaveze, verovatno je dao i pristanak, a taj pristanak znači da se on zaklinje da će da goni sve one za koje postoji osnovana sumnja da su učinili neko od krivičnih dela iz glave 16. Krivičnog zakona, a tu se nalaze i krivična dela genocida i čitav set krivičnih dela koja se nazivaju ratni zločini.
Posebna obaveza ovog tužioca jeste da primenjuje član 5. Statuta Haškog tribunala. Član 5. Statuta Haškog tribunala glasi: "Međunarodni sud ima ovlašćenja da krivično goni osobe odgovorne za sledeće zločine počinjene protiv civilnog stanovništva u oružanom sukobu, bez obzira na to da li je sukob međunarodnog ili unutrašnjeg karaktera: ubistva, istrebljenja, porobljavanja, deportovanja, zatočenja, mučenja, silovanja, proganjanja na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i ostali nečovečni postupci?"
Verovatno je da ovaj tužilac zna da postoji i Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i da u Statutu Haškog tribunala postoji i član 9. koji govori o istovremenoj nadležnosti, pa bih pročitao i taj član: "Međunarodni sud i nacionalni sudovi itovremeno su nadležni za krivično gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine. Međunarodni sud ima prednost u odnosu na nacionalne sudove. U bilo kojoj fazi postupka, Međunarodni sud može službeno da zatraži od nacionalnog suda da ustupi nadležnost Međunarodnom sudu u skladu sa ovim statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima".
Znači, predloženi kandidat Vukčević u tom dijapazonu treba da se kreće. Po Glavi 16. goniće za ratne zločine, a ako mu neko kaže, verovatno i za genocid. Ukoliko se u postupku gonjenja ne pokaže dovoljno efikasnim tu je član 9. Statuta Međunarodnog suda i tu je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i sve ono za šta je kod našeg tužioca postojala i neka insinuacija i neka sumnja sa nižim stepenom verovatnoće, to može da bude putokaz da Karla del Ponte izvuče taj predmet i to lice preseli u Hag. O tome treba da se vodi računa, a ovo treba da se navede zbog toga što je na delu jedna velika nacionalna podvala. Podvala se svodi na sledeće, sve ono što Hag ne završi, to će ovaj specijalni tužilac, specijalni sud i specijalni kadrovi osposobljeni za ovu vrstu posla da završe ovde.
Ovaj gospodin je prihvatio da radi ovaj posao, a to podrazumeva da ukoliko Hag podrazumeva da neko suđenje nije interesantno, nema ni pažnju ili je isuviše provokativno za međunarodnu zajednicu, da jednostavno taj predmet i tog našeg čoveka spakuju, pošalju ovde, tu će ovaj gospodin tužilac da napravi dovoljno dobre dokumentacije i da se završi posao. Ovde se ne radi o utvrđivanju da li ima ili nema, nego se radi o sprovođenju nečega što je neko već odlučio.
Drugi scenario jeste da ljudi iz bivše vlasti koji se nalaze pred Haškim tribunalom budu tamo osuđeni, a na bazi obrazloženja te presude onda će ovde serijske presude bez nekog posebnog dokaznog postupka da se ištancuju po onom poznatom scenariju od pre nekoliko godina, to je 2.000 ljudi; a nije problem ni 2.000 ljudi, niti njihova lična odgovornost, problem je što treba da se uništi nacionalno dostojanstvo i ponos ovog naroda, kako bi bio obično testo, mogao bi svako da ga oblikuje iz inostranstva po svom nahođenju.
Znači, Vukčević pristaje i na to. Ali, gospodin Vukčević na prvom koraku će biti suočen sa jednim velikim problemom. Pre bilo kog postupka koji bude pokrenuo protiv našeg državljanina on će, u skladu sa tim neustavnim zakonom i Statutom Međunarodnog suda u Hagu morati da pokrene postupak protiv Solane, Klintona i ostalih koji su izvršili upravo ova krivična dela iz člana 5. Statuta, a to su zločini protiv čovečnosti. To su zločini protiv civilnog stanovništva, to je ono bombardovanje koje ne sme da se zaboravi. To je prvi izazov i ako taj gospodin Vukčević pokrene te postupke, on će na taj način da dokaže da ispunjava ove uslove koje je neko naveo u obrazloženju, a jedan od tih uslova jeste nepristrasnost, visoki moralni lik i sve druge osobine koje krase jednu ličnost.
Evo ga, prvi izazov je to i tu treba da se pokaže. Drugi izazov jeste, pa valjda treba da se pokrene postupak protiv Nebojše Čovića, poznato je šta je radio u Belom Manastiru za vreme oružanih sukoba, ukrao je celu fabriku. Morao bi, svakako, da istraži i slučaj svedočenja Ratomira Tanića u Haškom tribunalu i da se ispita uloga Mihajlovića, on je oduvek bio na vlasti. Nemoguće da predstavnici vlasti, ranije vlasti, budu u Hagu, a da Mihajlović ne bude pred našim sudom ovde. Ratomir Tanić se otvorio i rekao je sve. Najviše članova te stranke se nalazi u Hagu, i general Jokić i da ne ređamo dalje. Ako se ovo raščisti unutar vlasti, onda ovaj tužilac možda i ima neku perspektivu.
Mi očekujemo da ova rasprava da odgovore na ova pitanja, pa da vidimo da li ovaj kanadidat baš ispunjava sve uslove za izbor.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko od predsednika prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

 Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će glasati protiv izbora tužioca za ratne zločine koga danas Narodna skupština Republike Srbije treba da izabere i mislimo da je to sasvim logično, jer poslanička grupa SPS u ovoj Narodnoj skupštini je glasala protiv usvajanja zakona kojim se ustanovljava ova funkcija.
Naime, ne možemo prihvatiti izbor tužioca za ratne zločine na osnovu jednog zakona koji je primarno politički i koji za ovu vladu ima apsolutno marketinški značaj. Tada smo rekli i sled događaja, koji je usledio u proteklom periodu od usvajanja zakona do danas, pokazao je politički karakter ovog zakona i da postoji jedna saradnja, dogovaranje sa Karlom del Ponte, a to je vrhovni tužilac za sva zbivanja u ovoj zemlji. Ono što ona bude odlučila da je učinjeno i da predstavlja ratni zločin, to će očigledno biti i predmet rada, odnosno ovog tužioca, odnosno predmet bavljenja ovim zakonom.
Istakli smo mnogo razloga zašto mislimo da ovaj zakon ne treba prihvatiti i zašto ovaj zakon jednostavno ne predstavlja nikakav doprinos, da tako kažem, niti u rešavanju ovog pitanja, niti u ukupnoj političkoj situaciji. Kada kažem da ne predstavlja nikakav doprinos u rešavanju ovog pitanja, izbor tužioca tu ništa neće pomeriti, jer da se stvarno želelo utvrditi ko je počinio ratne zločine, postojeći državni organi i organizacija vlasti u našoj državi je sasvim dovoljna i pruža dovoljno osnova da bi se i počinioci ratnih zločina mogli krivično goniti, održati suđenja i oni da budu pravično kažnjeni.
Mnogo toga se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, na prostorima SRJ i u samoj Republici Srbiji, a o svim tim događajima nemamo relevantna saznanja, niti su svi stavljeni u isti koš. Ne možemo prihvatiti izbor tužioca za ratne zločine, jer se uopšte ne pominje, niti ova vlast ima nameru da učini bilo šta povodom onih zločina koje je počinio NATO 1999. godine protiv naše zemlje. Tada je za 78 dana i noći bombardovanja ubijeno jako mnogo ljudi, uništena je privreda, sve ono što je imalo određenu vojno-stratešku vrednost, šteta je preko 100 milijardi dolara i oko toga se ništa ne čini, već postoje samo verbalne izjave i vidimo da Karla del Ponte jednostavno ne želi protiv počinilaca tih ratnih zločina, koje su učinili ovoj zemlji i ovom narodu, da učini bilo šta.
Mi smatramo da jednostavno ni ovaj tužilac za ratne zločine do političkog karaktera neće imati ništa drugo. Naime, u postojećem zakonu je bilo sasvim dovoljno osnova da se u okviru tužilaštva pokrenu postupci za utvrđivanje ratnih zločina. Formiranje ovog postupka za ratne zločine, pored onog za organizovani kriminal i glavnog tužioca, nazovi to tako, dovodi nas u situaciju da imamo tri velika tužioca, a pitanje njihovog posla će biti vrlo diskutabilno.
Logično, nismo mogli prihvatiti ni da se bira ni ovaj tužilac za ratne zločine, jer će on donositi akte o unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji, pa i u tužilaštvu za ratne zločine, ali će na to davati saglasnost ministar nadležan za pravosuđe. To pokazuje i pravi suštinski karakter ovog zakona.
Naime, činjenica je i sudbina ovog zakona da on predstavlja sve ono što je potrebno ovoj vlasti, odnosno u pravosuđu. To se vidi u ovom detalju, vidi se u mnogim drugim, jer ne samo organizacija, ne samo određivanje zarada, ima tu mnogo više elemenata. Nismo ubeđeni da će ovaj tužilac za ratne zločine učiniti išta za ratne zločine povodom onog broja građana koji su počinili ratne zločine i koji su početkom januara i februara 2001. godine iz političkih razloga, a to je tada bio gest dobre volje prema tzv. međunarodnoj zajednici, kada je na saveznom nivou donet zakon o amnestiji i nekoliko desetina ljudi, nekoliko stotina ljudi Albanaca, a optuženi su za različita krivična dela, među njima i za ratne zločine, jednostavno su pušteni iz zatvora.
Kako neko ko je tada u Saveznoj skupštini mogao glasati za taj zakon i amnestirati te ljude od zločina koje su počinili, ili bar amnestirati ih od odgovornosti za ono za šta su optuženi, sada očekuje da se može protiv njih voditi neki postupak ili eventualno da oni budu predmet rada tužilaštva ili ovog zakona za ratne zločine. To nije logično. Onaj ko je dao podršku da se Albanci puste na saveznom nivou neće učiniti ništa da oni opet budu predmet rada ovog zakona i ovog suda.
U ovom zakonu i u ovom sadržaju ima mnogo verbalnog i to se pokazalo, a naime reč je primarno o marketinškom karakteru zakona i tu ne vidimo da će se išta značajnije pomeriti. Tu se na kraju krajeva vidi, jednostavno se ne sme pomenuti niti NATO, niti ovaj drugi element, jer aktuelna vlast očigledno beži od tih vrućih tema, kao što beži i od toga da se izjasni da američki vojnici ne budu predmet Stalnog suda u Rimu, nego da se napiše i potpiše poseban separatni ugovor kojim bi oni bili izuzeti iz nacionalnog zakonodavstva.
Nažalost, mislimo da će ovaj tužilac, kada bude izabran, jer očekujemo da će skupštinska većina obezbediti njegov izbor, i raditi ono što mu kaže Haški sud i Karla del Ponte. Mi smo do sada imali situaciju da se tvrdilo da neće biti više optuženih za ratne zločine u našoj zemlji, pa je Karla del Ponte u vreme "Sablje" najavila neke optužnice i na osnovu tih najava su Stanišić i Simatović izručeni Haškom sudu, a što govori o saradnji koja postoji između tog komiteta, da kažem za saradnju sa Haškim sudom, ali personalnu saradnju. Dogovara se ko će biti predmet Haškog suda.
U međuvremenu, Karla del Ponte je najavila 17-18 novih optužnica i verovatno će i ti ljudi biti izručeni. Sada se pominje neki novi broj. Znači, stalno se povećava broj ljudi, a ovaj tužilac koji bude izabran, očigledno će raditi samo ono što mu dođe iz Haga, odnosno što mu Karla del Ponte bude postavila kao neki materijal i osnov za rad.
Kada je reč o samom čoveku, gospodinu Vukčeviću, bilo bi nekorektno kada bismo pomenuli nešto vezano za njegove profesionalne i druge osobine. Ono što nas, predstavnike SPS-a, zanima u vezi ovog predloga, a to je što se iz ovih podataka koji su dostavljeni Narodnoj skupštini Republike Srbije ne vidi dovoljno dobro čime se gospodin Vukčević bavio. Naime, ovde imamo nabrojano samo taksativno neke podatke vezane za njegovu radnu biografiju, a to samo praktično kretanje u službi.
Vidimo da je čovek iz tužilaštva, bio je tamo pripravnik, pa zamenik javnog tužioca u opštinskom tužilaštvu, pa zamenik okružnog tužioca i zamenik republičkog javnog tužioca. Formalno, on jeste neko ko ispunjava uslove za ovaj izbor, ali postavlja se pitanje, šta sa onim drugim delom člana zakona koji reguliše izbor tužioca za ratne zločine. Naime, tamo je u članu 5. rečeno da pored tog visoko-moralnog ugleda i nepristrasnosti, a ni o jednom ni o drugom nemamom adekvatna saznanja i stoji da je potrebno da kandidat poseduje značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, da prenos u postavljanju imaju lica koja poseduju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prva.
Prilikom usvajanja zakona regulisano je i ovo pitanje. Vrlo izričito smo rekli, i vidi se da smo bili potpuno u pravu, da će ovaj zakon imati marketinški karakter, a da će ova odredba u zakonu, jer smo mi socijalisti to i ovde u Skupštini pomenuli, imati primarno marketinški karakter. A da nije tako, valjda bi u biografiji pisalo šta je to gospodin Vukčević radio vezano za međunarodno humanitarno pravo i jednostavno za pitanje opštih ljudskih prava, ljudskih prava i sloboda. Šta je to gospodin Vukčević kapitalno uradio, a što ga preporučuje da može uspešno da obavlja ovaj posao.
Kažem, podaci su vrlo šturi. Vidi se samo da je čovek iz tužilaštva. Očigledno treba odraditi posao, izabrati čoveka i da bi se formalno stekli uslovi za primenu ovog zakona. Suština očigledno neće biti bitna, jer da je suština bitna ne bi ni ovakav zakon, kakav jeste, bio predočen Skupštini i ne bi ovakav zakon bio usvojen.
Dakle, mi poslanici SPS-a glasaćemo protiv izbora gospodina Vukčevića, iz prostog razloga što mislimo da niti ovaj zakon, niti tužilac imaju svoju suštinu, da su primarno političkog karaktera, pa pošto je zakon usvojen zbog toga se tužilac bira. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Nastavljamo rad prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo narodni poslanici, oštovani ministre, na početku mog uobičajeno kratkog i konciznog izlaganja, moram da izrazim nezadovoljstvo SPS-a zbog činjenice da se jedan ovakav važan momenat, kao što je izbor nedavno konstituisanog državnog organa, posebnog tužioca za ratne zločine, obavlja na zaista ubrzan način.
Materijal nismo dobili na vreme, tačnije nismo bili upoznati sa tim kada će sve to da bude zakazano. Kao što je to praksa u zadnjih nekoliko meseci, ova skupština želi da na brzinu i po nekom srkaćenom postuku progura neka rešenja koja očigledno nisu utemeljena na realnim osnovama i želi se da se tim ubrzanim postupkom nadomeste određeni nedostaci u samoj suštini.
Dakle, kao što smo već mogli da čujemo i iz izlaganja šefa poslaničke grupe SPS-a Žarka Obradovića, naša poslanička grupa neće glasati za izbor predloženog kandidata za posebnog tužioca za ratne zločine zbog toga što se koncept stvaranja posebnih tužilaštava, koji će imati povlašćeni položaj u odnosu na ostale tužioce, tačnije u odnosu na tužilaštvo, generalno uzevši u Republici Srbiji. Taj koncept nije za nas prihvatljiv i to će po našem skromnom mišljenju dovesti do daljeg komplikovanja rada tužilaštva.
Mišljenja smo da u postojećoj organizaciji i u sistemu rada javnih tužilaštava može da se nađe modus, način da se procesuiraju određeni počinioci krivičnih dela iz oblasti ratnih zločina, a ne da se konstituiše posebno javno tužilaštvo ili organi za procesuiranje takvih slučajeva.
U načelu, mi smo protiv jednog ovakvog rada, a dodatno mogu samo da kažem da su podaci o predloženom kandidatu takvi da mi ne možemo da zaključimo da li se radi o čoveku koji će nepristrasno, objektivno i stručno, u skladu sa iskustvom i znanjem, obavljati tu dosta složenu funkciju, s obzirom na pravne nedostatke koji su sadržani u samom Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u procesuiranju počinilaca ratnih zločina. Dakle, nismo mogli da se iz predloženog materijala na valjani način upoznamo sa kvalitetima, sa kvalifikacijama kandidata predloženog za ovu funkciju.
Pored toga, a i razlog više zbog našeg odbijanja da glasamo za jedan ovakav predlog, jeste to što će taj kandidat ili čovek koji bude izabran na ovu funkciju imati težak zadatak da se ne osvrne na ratne zločine koji su počinjeni na prostorima SRJ u toku 1999. i agresije na našu zemlju. Zbog svega toga bitno je da predloženi kandidat može da odgovori izazovima, da profesionalno shvati i ispuni svoju dužnost. Bez obzira od koga poticalo vršenje ili ma ko bio izvršilac krivičnih dela ratnih zločina na ovom prostoru treba da bude procesuiran na odgovarajući način.
To samo potvrđuje da je stručna, kao i moralna kvalifikacija predloženog kandidata veoma bitna i zbog toga se mi zalažemo da se na još svetliji i javniji način predoče kvalifikacije kandidata, kako bismo mogli da se opredelimo prema njegovim kvalitetima za ovu odgovornu funkciju.
Takođe, ne verujemo da će, bilo kakve kvalitete ili kvalifikacije da ima predloženi javni tužilac, smeti da se osvrne na hiljade pobijenih ljudi u toku 1999. godine, ne verujemo da će taj čovek smeti da smogne snage i da pogleda istini u oči i da kaže - onaj koji je vršio ratne zločine u toku 1999. godine treba da odgovara. To su, pre svih, ljudi koji su izvršili agresiju na našu zemlju, to su oni koji su rušili naše mostove, škole, ubijali našu decu.
Zbog svega toga, stav SPS neće biti promenjen. SPS neće glasati za predloženog kandidata, uprkos tome što možda i predloženi kandidat ima određene kvalitete, ali iz priloženog materijala mi to ne možemo da primetimo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rade Bajić.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, posle Zakona o osnivanju suda, tužilaštva i ustanova za otkrivanje i suđenje licima koja su počinila ili za koje se sumnja da su počinila ratne zločine na tlu bivše SFRJ i SRJ, danas nam predlažete i srpsku verziju Karle del Ponte, tužioca za ratne zločine, gospodina Vladimira Vukčevića.
Unapred žalim gospodina Vukčevića, dobio je jedan nezahvalan posao. Njegov zadatak će biti da u armiji boraca, dobrovoljaca, pripadnika Vojske Jugoslavije, oružanih snaga naše države, nađe i pronalazi one ljude za koje on sumnja ili za koje neko drugi kaže da su počinili zločine, da se tim ljudima sudi i da ti ljudi budu, možda i na pravdi boga, osuđeni.
Žalim ga samo pod jednim uslovom, da je to njemu nametnuto, da on to mora da radi, da mu je to neko naredio. Ako je to dobrovoljno prihvatio, onda će biti greh na njegovoj duši, mada ovde ima, čuo sam od predsednika Narodne skupštine, čak i poslanika koji su se dobrovoljno javili da budu u onoj komisiji za lustraciju, pa je od velikog broja prijavljenih kandidata izabran jedan određeni broj za koje se veruje da će taj posao raditi kako očekuje od njih režim.
Da odmah kažem da srpski radikali nisu protiv suđenja svim onim licima koja su učinila ratne zločine ili za koje postoji opravdana sumnja da su učinili ratne zločine. Niko njih ne može opravdati, niko nije protiv toga da oni budu izvedeni pred lice pravde i kažnjeni onako kako to zaslužuju. Mi smo to govorili i tada, kada smo raspravljali o Zakonu o suđenju za ratne zločine, ali smo protiv toga da se to radi na specijalnim sudovima, da to rade specijalni tužioci, da se unapred kaže svetu da je u Srbiji bilo puno ratnih zločina, da su Srbi takav narod da su skloni vršenju zločina i da zbog toga moramo da osnujemo i posebne sudove, posebne ekipe ljudi, ustanove, tužilaštva i da jedan veliki broj ljudi bude uključen u te poslove.
Ovaj tužilac će biti pod velikim pritiskom. On će morati da pronađe nekog koga mora da optuži, kako bi se svetu pokazalo kako smo mi odlučni u borbi protiv izvršilaca ratnih zločina. Njemu će svi naređivati, i ovi iz Vlade, jer se od što većeg broja osuđenih očekuje veća pomoć, i oni iz sveta, i oni iz Haga, tako da će on biti između dve vatre, a s druge strane biće i opravdan pritisak javnosti da su ti poslovi nepotrebni i da je on čovek koji je u nečije ime egzekutor i koji će suditi Srbima, naročito ako znamo da je najveći broj uhapšenih lica u Hagu baš iz redova srpske nacionalnosti.
Šta će se desiti ukoliko neko od bivših visokih funkcionera Srbije i SRJ ili visokih oficira bude u Hagu na bilo koji način osuđen za genocid ili vršenje ratnih zločina? Svi oni koji su bili kao vojnici regularne vojske ili kao dobrovoljci učesnici u ratovima na tlu bivše Jugoslavije biće pod posebnom pažnjom i prismotrom i biće možda pod optužbom ili pod istragom za činjenje ratnih zločina. Ko zna dokle će to ići, možda do nivoa vodnika, običnog vojnika, običnog policajca itd.
Kada će gospodin Vukčević biti uspešan? Biće uspešan onda kada ima veliki broj optuženih i osuđenih. Posebno se plašim da on ne bude puki izvršilac naloga Haškog tribunala, da iz Tribunala dobije optužnice, da iz Tribunala dobije imena ljudi koje treba osuditi, da od Vlade ne dobije zahteve da određeni broj ljudi optuži za činjenje ratnih zločina, kako bi ih uklonio sa političke scene u Srbiji.
SRS neće glasati za predlog tužioca za ratne zločine, kao što nije ni glasala za Zakon o osnivanju sudova, ustanova i tužilaštva. Smatramo to nepotrebnim, smatramo to time da se unapred jedna velika grupa ljudi u Srbiji dovodi pod sumnju i da ćemo sami, praktično, svetu reći kako jesmo takav zločinački narod i da iz tog razloga moramo osnivati takve sudove.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvinjavam se narodnom poslaniku Radu Bajiću. Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Dame i gospodo poslanici, DSS je glasala za Zakon o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, smatrajući da je jako dobro da Srbija kao država počne da sudi najteža krivična dela ili dela protiv ratnog prava, dela protiv građana, odnosno najozbiljnija krivična dela koja su regulisana svim međunarodnim konvencijama i koja su u nadležnosti Haškog tribunala.
U tom pravcu su išle i naše izmene Zakona o suđenjima za ratne zločine, upravo da se proširi nadležnost i da ta nadležnost bude jednaka nadležnosti Haškog tribunala: znači za zločine protiv međunarodnog prava i zločine protiv čovečnosti; i drugi amandman, koji je takođe prihvaćen, da se ova suđenja odnose na čitavu teritoriju bivše Jugoslavije. Tako da bismo mi ovde mogli da sudimo za sve zločine, bez razlike, kako one koji su činili, ukoliko ih je bilo, pripadnici ili građani SRJ, a sada Srbije i Crne Gore, tako i za one zločine koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Zato smo podržali, smatramo da je veoma važno i jedan od pokazatelja zrelosti države je da formira ovakav sud. Ne podržavamo mi predloge Vladana Batića, koji su uvek više nego sporni i uvek više nego stranački obojeni. Naša podrška ovde pre svega ide izboru Vukčevića, ne kao Vukčevića, već kao početak konstituisanja organa, da bi ovaj sud mogao da zaživi, odnosno da profunkcioniše. Zato ćemo mi podržati ovaj predlog, kao jedan načelan stav da se omogući konstituisanje ovog suda i da se pokaže dobra volja da taj sud počne da radi, odnosno da se da podrška tom sudu da počne da radi.
Ako ste protiv i jednog i drugog, ne vidim koje je treće rešenje. Trećeg rešenja nema i zato smatram da je dobro održati formiranje, konstituisanje suda za ratne zločine u Srbiji kao takvoj i kao državi koja treba da pokaže, na žalost, ne sa ovom vlašću, već sa nekom drugom vlašću, da je sposobna da se izbori i sa tim zločinima, da je zrela kao država da izgradi takav sud, koji će imati puno nadležnosti, puno autoriteta da sudi za najteže zločine protiv čovečnosti. Demokratska stranka Srbije stoga podržava ovaj predlog.
Druga stvar, sa posebnom pažnjom ćemo pratiti rad ovog suda i tužilaštva za procesuiranje ovih predmeta za ratne zločine, jer smatramo da će tu biti koncentrisana posebna pažnja javnosti, posebna pažnja međunarodne zajednice i naravno posebna pažnja naše domaće javnosti, što je za nas jako važno, a naročito ako se ima u vidu da pitanja ratnih zločina koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu nisu otvorena, da međunarodna zajednica i Haški tribunal nisu pokazali naročitu želju da to otvore, a Hrvatska kada je sudila za ratne zločine u Lori, koji su činjeni protiv ratnih zarobljenika iz Crne Gore, izrekla je više nego blage kazne.
Na taj način jednostavno podsmevala se zločinima, odnosno podržavala zločine koji su činjeni u Hrvatskoj, odnosno u Lori. Isti slučaj je i sa Antom Gotovinom i sa svima onima koje je Haški sud osudio za ratne zločine, a koji su građani Hrvatske. Mi na ovaj način treba da posvetimo, i očekujem da ovaj tužilac posebno posveti pažnju prema ratnim zločinima koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj i Bosni, i da se ne posveti sva pažnja da se gone samo oni građani Srbije i Crne Gore za koje postoje osnovane sumnje da su izvršili ratne zločine, već da se jednaka
-pažnja posveti ratnim zločinima koji su činjeni protiv Srba u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, i na taj način da se uspostavi jedna dvosmerna komunikacija sa Haškim tribunalom.
Ne mislim ovde samo na haško tužilaštvo, već na Haški tribunal, kako bi dokumentacija koju oni imaju za pojedine zločine bila dostavljena nama, a kako bi mi i ovo tužilaštvo dokumenta do kojih dođe preko vođenja postupaka o činjenju ratnih zločina protiv Srba dostavilo Haškom tribunalu, i na taj način doprinelo da se razvije medijska slika koja je kreirana dugo godina, da su Srbi jedini koji su činili zločine na Balkanu, da se vidi da su Srbi mnogo puta bili žrtve i da su jednostavno te žrtve prouzrokovale neke zločine. Zato treba sve rasvetliti i time doprineti da se dođe do nekog rešenja koje bi možda rezultiralo nekim drugačijim odnosima ovde u ovom delu Balkana.
Mislim da je za sve ovo bila jednako važna komisija za istinu i pomirenje koja je postojala u ovoj državi, koja odlukom većine više ne postoji u Srbiji i Crnoj Gori, koja bi pokušala na drugi način da osvetli sve ono što se dešavalo u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno na prostorima bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na drugi način da pomogne istini i pomirenju ljudi koji žive na ovim prostorima i pored ovog suda da učini da toga više ne bude.
Ali, voljom ove skupštine, koja je usvojila Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, koja jednostavno zato što je to bila tvorevina, ideja predsednika Koštunice, nije htela da podrži takav predlog da komisija za istinu i pomirenje ostane, funkcioniše i nastavi sa radom, a ona je uradila i napravila dosta građe koja bi pomogla puno i ovom tribunalu, i uopšte u daljem radu.
To ide na čast onima koji su bili protiv toga, ali svakako da bi trebalo stvoriti uslove da ta komisija ili neka druga komisija nastavi da se bavi ovim pitanjima sa drugog aspekta, ali jednostavno da istražuje ovu materiju. Demokratska stranka Srbije će podržati predlog izbora za specijalnog tužioca, ali samo sa jednim ciljem, da se omogući što pre konstituisanje svih organa u skladu sa zakonom, kako bi se omogućili počeci suđenja za ratne zločine u Srbiji i kako bi time zaštitili integritet naše države i naše državljane i na taj način doprineli izgradnji pravnog sistema i sudova u Srbiji.